Сава Мркаљ
Сава Мркаљ (село Сјеничак, Горња Крајина, 1783 — Беч, 1833) је био српски учитељ, монах и филолог. Познат је по томе што је 1810. године написао тада веома актуелну књижицу о српској азбуци Сало дебелог јера либо азбукопротрес, у којој се залагао за реформу језика и правописа. Ово дело утицало је и на Вука Караџића и његову реформу писма.
| Сава Мркаљ | |
|---|---|
 Сава Мркаљ | |
| Датум рођења | 1783. |
| Место рођења | Сјеничак Хабзбуршка монархија |
| Датум смрти | 1833. |
| Место смрти | Беч Аустријско царство |
БиографијаУреди
Сава Мркаљ је рођен 1783. године у Горњој Крајини, у селу Ласињском Сјеничаку првобанијске пуковније. Године 1799. завршио је школу и затим постао српски учитељ у Госпићу. Касније је отишао у Загреб, у академију, па онда и у Пешту, где је слушао предавања из филозофије и математике на универзитету, a титулисан је као „свободних художества и философије доктор." Био је добар зналац латинског и француског језика, a разумео је и грчки и хебрејски, што је његовом филолошком таленту било од велике користи. Нападан је од службених црквених кругова због својих учених погледа, Сава је мислио да ће их умирити ако се покалуђери, и зато се 1811. године у манастиру Гомирју заиста и закалуђерио и постао јерођакон Јулијан. Гоњења су се само увећавала и он је 1813. године напустио манастир. Године 1817. издао је дело "Палинодија" у коме се одрекао своје графичко-ортографске реформе. Године 1827. је изгубио ментално здравље, па је 1833. године преминуо у бечкој болници[1] за душевне болести. У будимском "Српском народном листу" 1837. године објављене су две његове песме (једна из 1816), које је сачувао лекар др Георгије Мушицки, синовац песника владике Лукијана.
Мркаљев утицајУреди
Вук Караџић у „Писменици Сербскога језика“ 1814. године је записао: „...имајући за намјерење успјех Сербског Књижества не могу друге Азбуке употребити него Меркаилеву, јербо за Сербски језик лакша и чистија не може бити од ове.“
О Мркаљевом делуУреди
Сава Мркаљ је 1810. године објавио у Будиму своју расправу, под насловом: "Сало дебелога ера либо Азбукопротрес". Покушао је да "претресе" азбуку којом су се служили оновремени Срби и да да неке принципе. Он је изнео чувено начело српског језика: Пиши како што говориш.[2]
Мр Владо Ђукановић
Сави Мркаљу требало би да припадне слава што је дефинисао фонолошки систем нашег језика, реформисао азбуку и предложио да cе у српски језик уведе начело «пиши као што rовориш». Вуку Караџићу требало би да припадне слава што је дорадио дизајн шест слова, што је први применио тако реформисану ћирилицу и фонолошко правописно начело и што се читавог живота жестоко борио за њих, не дочекавши коначну победу којa је стигла тек 1868. године, четири године после његове смрти, 58 rодина после Савиног Сала дебелога јера и 50 rодина после Вуковог Српског рjечника. Сава Мркаљ је био геније, додуше непризнати, како то с генијима почесто бива, а Вук је био маестрални прагматичар који је схватио значај Мркаљевоr дела и који је умео да га, уз неколико интервенција, приведе коначној намени, прихвативши га касније као своје дело.
Вуку смо се, рекло би се, одужили. Сави ћемо се, ваљда, одужити. Ако ни због чега другога, оно да бисмо ствари поставили на своје место, сада када знамо где им је место.
РеференцеУреди
ЛитератураУреди
- Ђорђе Рајковић: Изабрани списи - Биографије књижевника, Матица српска, Нови Сад, 1950.
- Мала енциклопедија Просвета - Општа Енциклопедија (М-Ш). Издавачко предузеће „Просвета“, Београд 1959.
- Меша Селимовић: За и против Вука, Beograd 1967.
- Гојко Николиш: Сава Мркаљ - повијест о једном страдалнику, „Просвјета“, Загреб 1980.
- Милан Могуш и Јосип Вончина: "Сало дебелог јера либо азбукопротрес" Саве Мркаља, ЈАЗУ и Скупштина опћине Карловац, Загреб 1983.
- Сава Мркаљ: Песме и списи, СКД „Сава Мркаљ“ Топуско, 1994. приредио Жарко Ружић.
- Вукосава Опачић - Лекић: Сава Мркаљ: живот и дјело, „Матица српска“, Нови Сад 1978.
- Милош Окука: "Сало дебелог јера либо азбукопретрес" Сава Мркаљ у старом и новом руху, „СКД Просвјета“, Загреб 2010.
- На почецима српске филологије, зборник радова приредили Гордана Илић Марковић, Anna Kretschmer и Милош Окука, Франкфурт на Мајни: Peter Lang Internationaler Verlag der Wissenschaften, 2012.
- Јован Скерлић Историја нове српске књижевности, Београд, 1914.
- Миле Мркаљ Сјеничак - кроника кордунашког села, Хисторијски архив Карловац, 1980.
