Википедија

Захарије Орфелин

Захарије Стефановић Орфелин (Вуковар, 1726 — Нови Сад, 19. јануар 1785) је био истакнути српски песник, историчар, бакрорезац, барокни просветитељ, гравер, калиграф и писац уџбеника.[1]

Захарије Орфелин
Zaharije Orfelin.jpg
Захарије Орфелин
Пуно имеЗахарије Стефановић Орфелин
Датум рођења1726.
Место рођењаВуковар
Хабзбуршка монархија
Датум смрти19. јануар 1785.(1785-01-19) (58/59 год.)
Место смртиНови Сад
Хабзбуршка монархија

Рођен је у српској породици у Вуковару 1726. године, у периоду после Бечког рата 1683-1699. Отац му се звао Јован. [2]

„Плач Сербији“Уреди

Главни чланак: Плач Сербији

Као песник, Орфелин је најзначајнија појава у српској поезији 18. века. Написао је десетак дужих песама, од којих је најзначајнија „Плач Сербији“ (Плач Србије, 1761) у две верзије, народној и црквенословенској. То је антиаустријска, бунтовничка песма. У тој песми Србија жали за некадашњим сјајем средњовековне државе и критикује сународнике који заборављају свој национални идентитет.[3] Одломак:

Како стаде Сербија, славна и угодна,

са множеством народа бивша прође плодна,

пресилнима царева и храбри солдати.


Славни моји цареви и вожди велики,

с мојих храбри витези и сини толики.


Восток, запад, полуноћ бојали се мене,

славне, храбре Сербије, бивше тогда једне.

Славеносербски магазин, буквар и уџбенициУреди

Свети Лазар, велики кнез српски, Орфелинов бакрорез из 1773.

Међу најзначајнија Орфелинова дела убраја се „Славеносербски магазин“ штампан у Венецији 1768. Замишљен је као часопис, односно то је први часопис на читавом словенском југу. Изашао је само један број. У предговору у виду манифеста Орфелин износи основну идеју грађанске просвећености, идеју демократизације културе, да наука треба да служи потребама обичног човека, а књижевност и филозофија да изађу из уског круга учених људи и да постану доступни свима. То је прва српска световна и грађанско-просветитељска књига.

Године 1768. Захарије Орфелин је прокламативно у српски књижевни језик увео мешавину црквенословенског и народног језика, у којој је увек било места и за специфичне руске речи и тиме практично основао славеносрпски језик.[4] Јован Деретић га сматра, уз Јована Рајића, најзначајнијим писцем рускословенске епохе у српској књижевности.

Стварање Света и прва страна Вечног календара (1783), Манакова кућа.

Захарије Орфелин је аутор првог српског буквара из 1767. по којем су училе бројне генерације деце. Друго издање било је 1797. Аутор је и првих уџбеника латинског језика. Његово најопсежније дело је „Житије Петра Великог“ (Венеција, 1772.) у коме је видео просвећеног монарха, филозофски идеал 18. века. Написао је и први српски „Вечити календар“ 1780, штампан у Бечу 1783, где уз стандардне календарске податке даје и обимно поглавље о астрономији.

„Велики српски травник“, „Искусни подрумар“Уреди

Први српски магазин Захарија Орфелина, 1764, штампан у Венецији, Музеј Вука и Доситеја у Београду.

Запазио је велики значај лековитог биља и написао (недовршену) књигу „Велики српски травник“ у којој је обрадио око 500 биљака, стављајући уз сваку латински и народни назив. Осим тога за сваку биљку је навео „полза и употребленије“ са подацима о лековитим дејствима и терапијама, тј. како се та биљка може корисно употребити, што је било уобичајено за то време у Европи, а први пут код Срба. Његова књига „Искусни подрумар“ (Беч, 1783.) има неколико стотина рецепата за справљање травних вина и многих других алкохолних и безалкохолних напитака и лекова. У књизи се говори и о начину и времену бербе и сушења лековитог биља и о корисности и лековитој вредности сложених препарата израђених од више од 200 домаћих и егзотичних лековитих и мирисних биљака.[5] И она је прва књига овакве врсте на српском језику. Тек сто година касније (1883) Српски архив за целокупно лекарство штампало је као посебно издање „Лековито биље у Србији“ од др Саве Петровића.

Сликар и бакрорезацУреди

Био је успешан као сликар, калиграф и бакрорезац, урадио је више дела у бакрорезу. Једно од њих представља Светог Саву. 70-их година 18. века изабран је за члана Уметничке академије у Бечу.

Умро је 19. јануара 1785. године у Новом Саду, на Сајлову. Сахрањен је при цркви Св. Јована Претече.[6]

ЗанимљивостиУреди

  • Постоји културна група „Круг Орфелин“
  • Награда „Захарија Орфелин“ додељују се на Међународном салону књига у Новом Саду за најбољу ликовну и техничку опрему књига издатих између два Салона.
  • Постоји издавачка кућа „Орфелин“ у Новом Саду
  • Удружење Срба и поштовалаца српске културе и наслеђа „Орфелианум“ из Париза додељује истоимену награду за најлепшу песму написану на српском језику

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Zaharije Stefanović Orfelin”. Riznica Srpska. Приступљено 31. 1. 2018. 
  2. ^ „ЗАХАРИЈА СТЕФАНОВИЋ ОРФЕЛИН”. Средња школа Орфелин. Приступљено 02. 2. 2018. 
  3. ^ „Захарије Орфелин – Плач Сербији”. Расен. Приступљено 02. 2. 2018. 
  4. ^ Чурчић, Лаза. Књига о Захарији Орфелину. агреб : Српско културно друштво Просвјета, 2002. стр. 372—387. ISBN 978-953-6627-45-5. 
  5. ^ „Захарија Орфелин, Искусни подрумар”. Народна библиотека Србије. Приступљено 02. 2. 2018. 
  6. ^ "Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1930.

ЛитератураУреди

  • Чурчић, Лаза. Књига о Захарији Орфелину. агреб : Српско културно друштво Просвјета, 2002. стр. 372—387. ISBN 978-953-6627-45-5. 
  • Симић, Владимир М. (2013). Захарија Орфелин (1726—1785). Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду.  Спољашња веза у |title= (помоћ)

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Захарије_Орфелин&oldid=22732130”