Љубивоје Ршумовић

српски песник

Љубивоје Ршумовић (Љубиш, 3. јул 1939) српски је књижевник и песник, истакнути дечји писац, аутор култних дечјих емисија „Фазони и форе“, „Двоглед”, „Хиљаду зашто“ и других. Написао је преко 80 књига, углавном за децу, а један је од оснивача и први председник Одбора за заштиту права детета Србије, при организацији Пријатељи деце Србије.[1]

Љубивоје Ршумовић
Ljubivoje Ršumović 2016-mc.rs.jpg
Датум рођења(1939-07-03)3. јул 1939.
Место рођењаЉубиш
  Краљевина Југославија
НаградеНаграда Змајевих дечјих игара
Бранкова награда
Златни кључић
Веб-сајтwww.ljubivojersumovic.rs

Његов легат налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду.[2]

БиографијаУреди

Љубивоје Ршумовић рођен је у селу Љубишу, на Златибору, 3. јула 1939. године, од оца Михаила и мајке Милесе Ршумовић. Даљи преци су му Окиљевићи од Гацка.[3] Школовао се у Љубишу, Чајетини, Ужицу и Београду. Дипломирао је 1965. године на Филолошком факултету у Београду, на Одсеку компаративне књижевности.

Почео је писати рано, још као основац у Љубишу. Прве песме објавио је као гимназијалац, 1957. године, најпре у Ужичким Вестима, а затим у Књижевним новинама. У Београду је упознао Душка Радовића, под чијим утицајем је почео да пише песме за децу. На његово стваралаштво такође је утицао и Јован Јовановић Змај, али и педагошка доктрина Џона Лока.[1]

Од 1965. године радио је у редакцији програма за децу на Радио Београду, као аутор емисија „Уторак вече - ма шта ми рече", „Суботом у два" и „Весели уторак". Три године након тога прешао је у Телевизију Београд, где је био аутор емисија за децу „Хиљаду зашто“, „Хајде да растемо“, „Двоглед” и „Фазони и форе“, која је имала преко сто четрдесет епизода.[1] Као телевизијски посленик написао је, водио и режирао преко шест стотина емисија, а осим програма за децу, био је аутор и неколико документарних програма, попут серије „Дијагонале - приче о људима и наравима".

Објавио је 86 књига, углавном за децу, а његова дела преведена су на више страних језика. Такође, Ршумовић је аутор три уџбеника за основне школе: „Деца су народ посебан", за изборни предмет Грађанско васпитање (други разред), као и „Азбуквар" и „Писменар" за први разред.

Од 1986. до 2002. године био је директор Позоришта „Бошко Буха“, а тренутно је председник Културно-просветне заједнице Србије[4] и председник савета Међународног фестивала позоришта за децу који се одржава у Суботици.[5]

Један је од оснивача и члан Управног одбора Задужбине Доситеја Обрадовића, као и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, а такође је и један од оснивача и први председник Одбора за заштиту права детета Србије, при организацији Пријатељи деце Србије, у којој је актуелни председник Скупштине.

Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[6]

Упоредо са књижевним радом и радом на телевизији, Ршумовић се бавио и фотографијом и спортом. Оснивач је, такмичар, и први председник Карате клуба „Црвена Звезда".[1]

Данас живи и ради у Београду.

Дела (библиографија)Уреди

КњигеУреди

Од 86 објављених књига, издвајају се:

  • „Ма шта ми рече",
  • „Причанка",
  • „Певанка",
  • Још нам само але фале",
  • „Вести из несвести",
  • „Невидљива птица",
  • „Домовина се брани лепотом",
  • „Сјај на прагу",
  • „Рошави анђео",
  • „Зов тетреба",
  • „Успон вртовима",
  • „Песме уличарке",
  • „Северозападни крокодил",
  • „Пошто продаш то што мислиш",
  • „Опасан сведок",
  • „Не вуците ме за језик",
  • „Гујина стена",
  • Буквар дечјих права",
  • „Три чвора на трепавици",
  • „Тајна ледене пећине" и
  • „Бели пакети".

Дела извођена у позориштимаУреди

  • „Шума која хода",
  • „Невидљива птица",
  • „Баба рога",
  • „Рокенрол за децу",
  • „Успавана лепотица",
  • „Ау, што је школа згодна",
  • „У цара Тројана козје уши",
  • „Снежана и седам патуљака" и друго.

Песме за децу које пева дечји хор „Колибри“Уреди

  • Лако је пруту
  • Миш
  • Вуче, вуче, бубо лења
  • Нема земље дембелије
  • Сваки дан се сунце рађа
  • Браћу не доносе роде
  • Воз за Чачак
  • Медвед Брундо
  • Другарство
  • Љубав је то

Награде и признањаУреди

Добитник је великог броја књижевних награда и признања, између осталог:

Добитник је и међународне награде за животно дело „Мали принц" (2006), коју Међународни фестивал позоришта за децу у Суботици додељује за изузетан допринос развоју културе и сценске уметности за децу.[8] Добио је, такође, и две запажене међународне награде: „Пуља" у Барију, за целокупно стваралаштво за децу, и награду УНЕСКО-а за „Буквар дечјих права", на светском конкурсу за књигу која пропагира мир и толеранцију.[1]

Легат Љубивоја и Наташе РшумовићУреди

 
Љубивоје Ршумовић испред изложеног дела збирке „Наташа Ршумовић"

Љубивоје Ршумовић један је од почасних чланова оснивача и члан Управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, али и један од првих људи који су подржали формирање ове културне институције још од 2010. године.[2] Током година у неколико је наврата поклањао Удружењу бројне предмете, укључујући и књигу-рукопис коју је посебно за Удружење у целини исписао руком, а 2017. године поклонио је и више стотина минијатурних књига које је његова супруга, покојна Наташа Ршумовић, сакупљала годинама. Тим поводом Удружење је целокупној збирци минијатурних књига коју поседује дало назив „Наташа Ршумовић”. Ова збирка, са више од 3.500 минијатурних издања, представља једну од највећих таквих специјализованих целина у Европи.[9]

 
Део легата Љубивоја Ршумовића у Удружењу „Адлигат"

Августа 2020. године званично је потписан и уговор о легату Љубивоја и Наташе Ршумовић и том приликом Љубивоје је поклонио неколико својих писаћих машина, бројне књиге из своје личне библиотеке, боксерске рукавице, карате појасеве и друго.[2] Предмети су изложени испред Збирке минијатурних књига која је већ била део сталне поставке у Музеју српске књижевности на Бањици.

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди