Владимир Величковић

српски сликар

Владимир Величковић (Београд, 11. август 1935Сплит, 29. август 2019) био је један од најеминентнијих српских сликара и представник нове (модерне) фигурације и члан ван радног састава САНУ од 12. децембра 1985. године.

Владимир Величковић
Velickovic Zarko-Vijatovic.jpg
Пуно имеВладимир Величковић
Датум рођења(1935-08-11)11. август 1935.
Место рођењаБеоград
Краљевина Југославија
Датум смрти29. август 2019.(2019-08-29) (84 год.)
Место смртиСплит
Хрватска
Владимир Величковић у атељеу

БиографијаУреди

Завршио је Архитектонски факултет у Београду. Од 1962. до 1963. године био је сарадник Мајсторске радионице Крсте Хегедушића у Загребу. Сели се у Париз 1966. године. За професора на École Nationale Supérieure des Beaux-Arts у Паризу је изабран 1983. године[1] и на том месту остаје до 2000. За члана Српске академије наука и уметности изабран је 1985. године.[2] Одликован је највишим француским признањем из области културе и уметности, Commandeur dans l'ordre des Arts et des Lettres. Изложбе приређује од 1951. године. Излагао је у већем броју земаља Европе и Америке.

Изабран је 7. децембра 2005. за члана француске Академије лепих уметности (франц. Académie des beaux-arts) у одељењу за сликарство. Један је од десет академика овог одељења, на позицији бр. 7. која има историју дугу два века. Први је Србин члан ове Академије, док је у сродној Француској академији наука за дописног члана изабран академик Иван Ђаја, 1956. године.

Дана 2. новембра 2006. промовисан је за почасног доктора Универзитета у Крагујевцу.[3] Предавао је као гостујући професор на Факултету савремених уметности[4] у Београду.

У априлу 2007, Величковић је одликован француским Орденом витеза легије части. У мају 2013. године је имао изложбу у Галерији САНУ, у истој галерији имао је изложбу 2002. године. На изложби из 2002. мотиви су били везани за гавране који су на земљи, а 2013. за гавране који су полетели.[5]

Његовом раду посвећено је више монографија.[6][7] Преминуо је 29. августа у сплитској болници у коју је примљен након што му је позлило.[8][9][10]

Сахрањен је у Алеји заслужних грађана у Београду. Комеморација је одржана у Скупштини града Београда.[11]

Постхумно је 2020. добио награду Музеја града Београда за свеукупни допринос стваралаштву на територији Београда.[12]

Својим делом и делатношћу дао је велики допринос активностима САНУ, посебно у оквиру Одељења ликовне и музичке уметности. Оставио је трајни белег у области културе и уметности Србије и њене афирмацијe у светским размерама.[13]

Реализовао је више од сто самосталних изложби у многим градовима света. О раду Владимира Величковића снимљено је 12 документарних филмова и објављено 15 монографија.[13]

Његова дала се чувају у бројним јавним и приватним колекцијама у Аргентини, Аустрији, Белгији, Бразилу, Венецуели, Великој Британији, Грчкој, Данској, Ирану, Италији, Јапану, Немачкој, Норвешкој, Пољској, Словачкој, САД, Финској, Француској, Холандији, Чилеу, Шведској, Швајцарској, земљама бивше Југославије и Србији.[13]

Награде и признањаУреди

  1. Хердерова награда за ликовне уметности, 1987.
  2. Одликовање Arts et Lettres, 1998.
  3. Почасни доктор Универзитета у Крагујевцу, 2006.
  4. Орден витеза Легије части, 2007.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Vladimir Veličković: Figura kao izraz egzistencije”. Muzej savremene umetnosti u Beogradu (на језику: српски). Приступљено 2021-10-25. 
  2. ^ „Биографија на сајту САНУ”. Архивирано из оригинала на датум 05. 03. 2016. Приступљено 08. 04. 2011. 
  3. ^ „Свечана промоција сликара Владимира Величковића у почасног доктора наука Универзитета у Крагујевцу”. Архивирано из оригинала на датум 07. 03. 2014. Приступљено 07. 03. 2014. 
  4. ^ „Profesor - Vladimir Veličković”. Fakultet savremenih umetnosti (на језику: српски). 2018-01-11. Архивирано из оригинала на датум 23. 01. 2021. Приступљено 2020-12-08. 
  5. ^ Гаврани су нажалост полетели у небо („Политика“, 21. мај 2013)
  6. ^ Трећа монографија Величковићевих цртежа („Политика”, 17. јануар 2017)
  7. ^ Димитријевић, Милица. „Цртеж је отисак прста Владимира Величковића”. Политика (21. 7. 2019.). Приступљено 22. 7. 2019. 
  8. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Preminuo slikar Vladimir Veličković”. rts.rs. Приступљено 29. 8. 2019. 
  9. ^ „Умро један од најистакнутијих српских сликара Владимир Величковић”. Б92 (29. 8. 2019.). Приступљено 3. 9. 2019. 
  10. ^ Димитријевић, Милица (29. 8. 2019). „Одлазак ликовног мага”. Политика. Приступљено 3. 9. 2019. 
  11. ^ Димитријевић, Милица (5. 9. 2019). „Колосалан уметник и племенита личност”. Политика. Приступљено 6. 9. 2019. 
  12. ^ Постхумно награда Владимиру Величковићу („Политика”, 16. октобар 2020)
  13. ^ а б в „Преминуо сликар Владимир Величковић”. Српска академија наука и уметности. Приступљено 7. март 2022. 

Спољашње везеУреди

ИнтервјуиУреди