Отворите главни мени

Стеван Бешевић (Сремска Митровица, 23. август 1868Београд, 6. новембар 1942) је био судијски чиновник, адвокат, новинар, уредник сатиричног листа Врач погађач и илустрованих дечјих новина Наш лист, конструктор и градитељ летећих модела.

Стеван Бешевић
Датум рођења(1868-08-23)23. август 1868.
Место рођењаСремска Митровица
 Аусро-Угарска
Датум смрти6. новембар 1942.(1942-11-06) (74 год.)
Место смртиБеоград
 Југославија

ПесникУреди

Сарађивао је у разним часописима. Писао је песме. „Као песник нема снажжнијих акцената у изразу ни дуббине у емоцији. Његова поезија је више дескриптивна, одише нећим старинским и конвенционалним. Има нешто успелих песама за децу, али те дечје и хумористично-сатиричние песме (око 1.000) — у доба Змаја или одма после њега — немају много духа и оштрине.“ [1]

КонструкторУреди

Прве моделе авиона израдио је у Загребу и демонстрирао их 1910. Загребачке новине Србобран су и 1909. године писале о његовом изуму: Стеван Бешевић, пјесник и припадник Србобрановог круга направио је нови модел, прототип летјелице. Аутор каже да су се стручњаци веома повољно изразили о Соколу који има облик велике птице са раширеним крилима и репом. Жали се да Срби немају вјере у своје људе, који вјерују додуше у напредак, али на томе... раде неки други уди, а не Срби. [2] [3] Касније је наставио рад у Београду, а то демострирао 1911. године, где је највише пажње побудио лет модела хеликоптера. После Првог светског рата наставио је са новим моделима једнокрилаца, двокрилаца па и вишекрилаца, а циљ му је био проверавање замисли о усавршавању авиона, те је стекао признања за неколико патената из аеро-наутике. Његови модели су за погон користили гумену траку.

БиблиографијаУреди

  • Стручак цвијећа у спомен открића споменика неумрлом српском пјесника Ивану Гундулићу, Сплит 1893;
  • Нове пјесме, Сплит 1894;
  • Пјесме III, Сплит 1894;
  • Побратими, родољубива драма, Дубровник 1895;
  • Слобода и живот, Споменица Светозару Милетићу, Загреб 1896;
  • Моји записници, слике и успомене, Загреб 1897;
  • Од шале до сатире, сатиричне песме, Загреб 1900;
  • Са старих жица, Београд 1931;
  • У граду жалости, Београд 1940.

ГалеријаУреди

ИзворУреди

  1. ^ Текст Уроша Џонића, управника Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1980
  2. ^ Вишњић, Чедомир (2013). Србобран 1901.-1914. - Српско коло 1903. - 1914. Загреб, Београд: СКД Просвјета, Службени Гласник. стр. 474. 
  3. ^ Србобран, бр.223., 10. (23.) октобра 1909.,. Загреб. 1909. 

ЛитератураУреди

  • Текст Зденка Јуреше, наставника летења, Загреб у Енциклопедији физичке културе ЈЛЗ Загрем, књика друга стр.526.