Легат породице Бешевић

Легат породице Бешевић је репрезентативна збирка материјалних и културних добара коју чине предмети, уметничке слике, намештај и библиотека породице Бешевић, а коју је у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду формирала Вукица Бешевић, на иницијативу песникиње Мирјане Булатовић.[1] Легат је доступан јавности у оквиру Музеја српске књижевности, Музеја књиге и путовања и Библиотеке Лазић на Бањици у Београду.

Легат породице Бешевић
The Bešević Family 02.jpg
Породица Стевана Бешевића,
слева: Петар (млађи), Стеван, Милева, Милица, Никола, Петар, Вукосава, Олга
Оснивање2012.
ЛокацијаБеоград
 Република Србија
ВрстаЛегат
Веб-сајтhttps://adligat.rs/

О породици БешевићУреди

По пореклу православна свештеничка породица из села Баљци код Дрниша, Бешевићи су током генерација живели у завичајној Далмацији, Срему, а потом и Београду. Први истакнути члан породице био је Стеван Бешевић (1868 – 1942), књижевник, новинар, адвокат и један од првих конструктора модела авиона. Са супругом Олгом имао је четворо деце - Николу, Петра, Милицу и Вукосаву. Никола (1892 – 1970) и Милица Бешевић (1896 – 1941) били су академски сликари, а школовали су се на Уметничко-занатској школи у Београду. Милица је учила у атељеу сликара Уроша Предића, где је њена сестра Вукосава била модел, а Никола је дипломирао и на Ликовној академији у Риму (Accademia di Belle Arti di Roma). Обоје су имали изложбе и ван тадашње Југославије.[2]

Стеван Бешевић и Никола учествовали су у Првом светском рату и преживели повлачење српске војске кроз Албанију. Почетком Другог светског рата, Милица и Олга трагично су погинуле током бомбардовања Београда, а Стеван је тешко рањен и неколико месеци касније преминуо је од последица повреда.

Породично стабло тако наставља Никола, који је са пијанисткињом Алисом Бешевић имао четворо деце - Ива, Иванку и, по родитељима, Стевана и Олгу. Проф. др Иво Бешевић (1921 – 2009) био је истакнути дечји хирург, а Иванка Бешевић-Борели (1924 – 2013) била је новинарка Политике. Иво је био у браку са Вукицом Бешевић (1937 – 2020), која је на иницијативу Мирјане Булатовић основала породични легат у Удружењу „Адлигат”.

О легатуУреди

Легат породице Бешевић чине предмети и библиотека Стевана Бешевића, велики број уметничких слика Николе Бешевића, али и неколико слика Милице Бешевић, затим намештај из стана Иве и Вукице Бешевић, велики број породичних фотографија и архивске грађе. У легату се налазе и етнографски предмети из Санџака из 18. и 19. века, као и штап краља Милана Обреновића са његовим монограмом, који је изложен у Соби краљице Наталије у Музеју српске књижевности.

Од значајних предмета, поред поменутог, издвајају се и радио из прве серије радио апарата увезених у Србију, као и путнички ковчег-шкриња из 19. века који је припадао Алиси Бешевић. Овај старински ковчег за пренос ствари, у коме је Алиса носила своју одећу када је бежала из Петрограда почетком Првог светског рата, претходно је био на Светској изложби у Паризу 1900. године, за коју је изграђена Ајфелова кула, и тада је проглашен најлепшим предметом у својој категорији. О овоме сведоче златни печати и натпис Grand Prix Paris 1900 („главна награда” на франц.) у унутрашњости ковчега.[3]

У оквиру легата су уступљена и сва ауторска права на писана дела проф. др Иве Бешевића и Николе Бешевића. Такође, целокупна Колекција медицине Библиотеке Лазић, која је део Удружења „Адлигат”, носи име „Иво и Вукица Бешевић”.[1]

Радно времеУреди

Легат породице Бешевић отворен је за посетиоце у оквиру Музеја српске књижевности, Музеја књиге и путовања и Библиотеке Лазић на Бањици, четвртком, петком и суботом, уз претходно заказивање.

Фото-галеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б „Легат породице Бешевић” (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-18. 
  2. ^ Bešević-Boreli, Ivanka. (1998). Radost boja : život i delo Nikole Beševića. Narodni muzej. OCLC 47804928. 
  3. ^ „Легат породице Бешевић”. Србија међу књигама. 1—18: 12. 2018. ISSN 2620-1801 — преко Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”. 

Спољашње везеУреди