Отворите главни мени

Владислав Бајац (1954, Београд) је српски писац, преводилац и издавач.

Владислав Бајац
BajacVladislav.jpg
Владислав Бајац
Датум рођења2. јуни 1954.
Место рођењаБеоград
 ФНРЈ
Период1972.—
Најважнија дела
Који пут до људи води
Подметачи за снове
Гастрономадске приче
Европа на леђима бика
Подметачи за снове
Друид из Синдидуна
Европа експрес
Хамам Балканија
НаградеНаграда "Стеван Пешић"
Награда/стипендија "Фондације Борислав Пекић"
Награда "Шести април"
Награда "Фондације Бранко Ћопић"
Награда "Златни Бест-Селер"
Награда "Хит Либрис"
Међународна награда "Златни прстен"
Награда „Балканика“
Награда „Исидора Секулић“
Српска култура
Grb Nemanjica mini transparent.png
Живот и обичаји
Уметност
Образовање и наука
Издаваштво и медији
Споменици
Разно

БиографијаУреди

Рођен је 2. јуна 1954. године у Београду, где је студирао на Филолошком факултету на Одсеку за југословенску књижевност са општом. Уз писање, бавио се новинарством, књижевним преводилаштвом и издаваштвом.

У области новинарства био је уредник за културу листа Студент (1972/73), уредник часописа Хаику. Сарадник на Другом програму Радио Београда. Уредник у радио станици Студио Б, оснивач емисије и неформалне школе новинарства Ритам срца (касније пренесене на Радио Б92 у чијим оснивачким припремама је учествовао). Био је заменик, а потом и главни и одговорни уредник часописа Rock и Huper (НО Политика). Аутор је више стотина текстова из области књижевности и културе. Уређивао рубрике у листу Политика (рок музика у Политици за децу) и у НИН-у (Људи). Аутор је више десетина документарних ТВ емисија о светској књижевности и култури.

Поезија и проза превођена су на преко двадесет страних језика (часописи, антологије). Књиге објављене на петнаест језика, у Француској, Русији, Италији, Немачкој, Грчкој, Словенији, Турској, Египту, САД, Великој Британији, Чешкој, Македонији, Бугарској, Хрватској. Позоришне представе по текстовима из књига извођене у иностранству (Француска, Чешка).

Данас је као оснивач (1993) главни уредник и директор издавачке куће „Геопоетика“ Београд.[1]

ЧланствоУреди

Преводилачки радУреди

Превод са енглеског језикаУреди

Превео више десетина књижевних текстова, као и објављених антологија (избор, превод, предговори, био-библиографија) и књиге:

  • Песници бит генерације, "Свеске", Београд, 1979.
  • Трип – водич кроз савремену америчку поезију (ко-приређивач Владимир Копицл), "Народна књига", Београд, 1983.
  • Зен приче, "Едиција А", Београд, 1980, 1982, 1984, 1995. и 2000.
  • Ленард Коен: Снага робова, "БИГЗ", Београд, 1981.
  • Чан приче, "Друге свеске", Београд, 1982.
  • Ленард Коен: Шта ја радим овде, "Књижевна заједница Н.Сада", Нови Сад 1987.
  • Мусо Кокуши, Зен песме, "Табернакул", Скопље, 1992.

Превод на енглески језикУреди

  • Василије Топалов: Mo On the Road to Amsterdam, 1993.

Објављена делаУреди

Аутор је две књиге песама, три књиге прича, шест романа.

Књиге песамаУреди

  • Који пут до људи води, "Обелиск", Београд, 1972.
  • Пут хаику, "Улазница", Зрењанин, 1988.
Награде за хаику поезију на светском конкурсу The International Itoen Haiku Poetry Contest, Токио, Јапан, 1991. и 1993.

Књиге причаУреди

  • Европа на леђима бика, "Књижевне новине", Београд, 1988.
  • Подметачи за снове, Геопоетичке басне, "Књижевне новине", Београд, 1988.
Награда "Стеван Пешић" за најбољу прозну књигу 1996.
  • Гастрономадске приче, "Архипелаг", Београд, 2012.[4]

РоманиУреди

  • Књига о бамбусу, "Књижевне новине", Београд, 1989, "Табернакул", Скопље, 1992.
Номинована међу 25 романа деценије у Југославији (Вечерње Новости), 1990.
Најужи избор за НИН-ову награду критике за роман године, 1989.
  • Црна кутија, Утопија о накнадној стварности, "Нова", Београд, 1993.
Награда/стипендија "Фондације Борислав Пекић" за пројекат, први добитник 1993.
  • Друид из Синдидуна, "Народна књига", Београд, 1998.
Награда "Шести април" (Удружење Београђана и Удружење књижевника Србије) за најбољи роман о Београду, 1999.
Награда "Фондације Бранко Ћопић" при Српској академији наука и уметности за најбољу књигу године,1999.
Награда "Златни Бест-Селер" за десет најпродаванијих књига у 1998. листа "Вечерње новости" и Редакције за културу ТВ Београд.
Проглашена за Књигу године од критичара листа "Вечерње новости", 1998.
Најужи избор за НИН-ову награду критике за роман године 1998.
Номинација за награду "Меша Селимовић" за најбољу књигу године (друго место), 1998.
Номинација за међународну награду "Балканика" за најбољи роман балканских држава. [5]Представник југословенске књижевности, Атина, Грчка, 1999.
  • Бекство од биографије. Живот у осам имена, "Чигоја штампа", Београд, 2001.
Награда "Хит Либрис" Редакције за културу РТС-а за десет најчитанијих књига године.
Ужи избор за НИН-ову награду.
  • Европа експрес, Роман у причама, "Чигоја штампа", Београд, 2003.
Међународна награда "Златни прстен" за стваралачки опус, 2004. Скопље, Македонија.
Ужи избор за НИН-ову награду.
  • Хамам Балканија, Архипелаг 2010.
Награда „Балканика“ међународног жирија за најбољу књигу на Балкану 2008.
Награда „Исидора Секулић“ за најбољу књигу у Србији 2008.
Награда „Хит Либер“ за десет најтраженијих књига у 2008.
Најужи избор за НИН-ову награду.
  • Хроника сумње, Београд 2016.
Награда „Меша Селимовић“ за најбољу књигу у Србији 2017.

Друга делаУреди

  • Одабрана дела, у седам томова, сукцесивно 2000-2003. "Чигоја штампа", Београд.[6]

Литература о писцуУреди

  • Геопоетички архипелаг Владислава Бајца, Улазница, 2004.

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди