Trg je otvoreni prostor okružen kućama koji se obično nalazi u srcu tradicionalnog grada i na kojem se okuplja zajednica.[1] Često su na trgu važne ustanove, kao što je ili gradska skupština. Trgovi su prikladni za trgovinu, koncerte, političke skupove i druge događaje koji trebaju široki i otvoreni prostor. Kako su obično u središtu grada, trgovi često imaju prodavnice i butike. Trg često ima fontanu,spomenik ili kip. U urbanizmu, trg je planirano otvoreno područje u gradu, obično četvorougaonog oblika. Neki su trgovi dovoljno veliki da služe kao "narodni trgovi" na kojima se dešavaju istorijski događaji jedne nacije. Takvi trgovi u svetu jesu, na primer, Crveni trg u Moskvi, Trg nebeskog mira u Pekingu, National Mall u Washingtonu i Trafalgar skver u Londonu. Poznati trgovi u Srbiji su Trg Republike (Beograd), Trg slobode (Novi Sad), Trg Kralja Aleksandra Ujedinitelja (Niš).

Трг Навона у Риму

Po zemljiУреди

AustralijaУреди

Centar grada Adelejda i susedno predgrađe Severni Adelejd, u Južnoj Australiji, planirao je pukovnik Vilijam Lajt 1837. Gradske ulice su bile postavljene u mrežasti plan, sa centrom grada uključujući centralni javni trg, Viktorijin trg, i četiri javna trga u centru svake četvrti grada. Severni Adelejd ima dva javna trga. Grad je takođe dizajniran da bude okružen parkovskim zemljištem, a sve ove karakteristike postoje i danas, a trgovi su održavani kao uglavnom zelene površine.[2][3]

ItalijaУреди

 
Pjaca Navona i Fontana del Moro u centru Rima, Italija. Fontana u pozadini je Fontana dei Kvatro Fiumi

Pjaca je gradski trg u Italiji, na Malti, duž dalmatinske obale i u okolnim regijama. San Marko u Veneciji je možda najpoznatiji trg u svetu. Termin je otprilike ekvivalentan španskom nazivu plaza. U Etiopiji se koristi za označavanje dela grada.

U Sjedinjenim Državama, početkom 19. veka, pjaca je dalje proširena postajući maštovito ime za trem sa kolonadom. Neki su koristili naziv pjaca, posebno u oblasti Bostona,[4] za označavanje verande ili prednjeg trema kuće ili stana.[5]

Holandija i BelgijaУреди

U Niskim Zemljama, trgovi se često nazivaju „marketima“ zbog njihove upotrebe kao pijace. Većina gradova u Belgiji i južnom delu Holandije ima u svom istorijskom centru Grote Markt (doslovno „Velika pijaca“) na holandskom ili Grand-Place (doslovno „Veliki trg“) na francuskom (na primer Veliki trg u Briselu i Grot Markt u Antverpenu). Grote Markt ili Grand-Place je često lokacija gradske skupštine, a samim tim i politički centar grada. Holandska reč za trg je plein, što je još jedno uobičajeno ime za trgove u regionima u kojima se govori holandski (na primer Het Plein u Hagu).

U 17. i 18. veku nastaje još jedan tip trga, takozvani kraljevski trg (франц. Place royale, хол. Koningsplein). Takvi trgovi nisu služili kao pijaca, već su građeni ispred velikih palata ili javnih zgrada kako bi se istakla njihova veličina, kao i za smeštaj vojnih parada i ceremonija, između ostalog (na primer, Plas Rojal u Briselu i Koningsplein u Amsterdamu) . Dvorski trgovi su obično simetričniji od svojih starijih pijačnih pandana.

RusijaУреди

 
Crveni trg u Moskvi, Rusija, pogled sa severozapada, prikazuje istorijsku hram Vasilija Blaženog i Spasku kulu ili „Spasiteljsku kulu“

U Rusiji, centralni trg (рус. центра́льная пло́щадь, romanizovano: centralna plošćađ) je uobičajen izraz za otvoreni prostor u srcu grada. U velikom broju gradova, trg nema pojedinačno ime i zvanično je označen kao Centralni trg, na primer Centralni trg (Toljati).

Špansko govorno područjeУреди

Izraz na španskom jeziku za javni trg je plaza ([ˈplasa] ili [ˈplaθa] u zavisnosti od dijalekatske raznolikosti). Potiče od latinskog izraza platea, sa značenjem 'široka ulica' ili 'javni trg'.[6] On ultimatno potiče od grčkog izraza πλατεῖα (ὁδός) plateia (hodos), srodno je italijanskom piazza i francuskom place (što je takođe pozajmljeno u engleskom).[7]

Deminutivi od plaza uključuju plazuela i dvostruki deminutiv plazoleta, koji se povremeno može koristiti kao deo u vlastitoj imenici.[8]

Poput italijanskog piazza i portugalskog praça, plaza ostaje centar života zajednice koji je uporediv samo pijaci. Plaza de toros je arena za bikove. Tržni centri mogu uključiti 'plaza' u svoja imena, a plaza comercial se u nekim zemljama koristi kao sinonim za centro comercial, tj. „šoping centar”.[9]

Velika BritanijaУреди

U Ujedinjenom Kraljevstvu, a posebno u Londonu i Edinburgu, „square” ima šire značenje. Postoje javni trgovi gore opisanog tipa, ali se termin takođe koristi za formalne otvorene prostore okružene kućama sa privatnim baštama u centru, ponekad poznate kao baštenski trgovi. Većina njih je izgrađena u 18. i 19. veku. U nekim slučajevima bašte su sada otvorene za javnost. Pored toga, mnogi javni trgovi stvoreni su u gradovima širom Velike Britanije kao deo urbane obnove nakon Blica. Trgovi takođe mogu biti prilično mali i podsećati na dvorišta, posebno u Londonskom Sitiju. U Londonu najupečatljiviji primer koji nema bašte i koji je okružen istorijskim zgradama je verovatno Trafalgar skver. U Halifaksu, nedavno restaurirani Pis Hol je trg koji je rival mnogih evropskih trgova.

Sjedinjene DržaveУреди

U nekim gradovima, posebno u Novoj Engleskoj, termin „square“ (kao i njegov španski ekvivalent, plaza) se primenjuje na komercijalnu oblast (poput Centralnog trga u Kembridžu, Masačusets), koja se obično formira oko raskrsnice tri ili više ulica, i koji se prvobitno sastojao od nekog otvorenog prostora (od kojih su mnogi popunjeni saobraćajnim ostrvima i drugim vidovima smirivanja saobraćaja). Mnoge od ovih raskrsnica su nepravilne, a ne kvadratne.[10]

Placita (na španskom za „mali trg”), kako je poznat u jugozapadnim Sjedinjenim Državama, uobičajena je karakteristika unutar granica bivšeg provincijskog kraljevstva Santa Fe de Nuevo Meksiko. Oni su mešavina stilova dizajna hispano i pueblo, od kojih su neki i dalje središta gradova i mesta u Novom Meksiku, uključujući Santa Fe Plazu, Stari grad Albukerkija, trg Akoma Pueblo, istorijski okrug u centru Taosa, Mesila Plazu, Moru i Las Vegas Plazu.

Današnji gradski pejzaži često uključuju trg kao element dizajna, ili kao rezultat zonskih propisa, budžetskih ograničenja i slično. Sociolog Vilijam H. Vajt sproveo je opsežnu studiju o trgovima u Njujorku: njegova studija je humanizovala način na koji se konceptualizuju savremeni urbani trgovi i pomogla je da se uvedu značajne promene dizajna u pravljenju plaza. Oni se mogu koristiti za otvaranje prostora za naselja sa niskim prihodima, a takođe mogu doprineti ukupnoj estetici okolnog područja podstičući ekonomsku vitalnost, mobilnost i bezbednost pešaka.[11] Većina plaza je stvorena iz saradnje između lokalnih neprofitnih podnosioca zahteva i gradskih zvaničnika za šta je potrebno odobrenje grada.[12]

Vidi jošУреди

ReferenceУреди

  1. ^ Dyer, Hadley (2010). Watch this Space: Designing, Defending and Sharing Public Spaces. Illustrated by Marc Ngui. Toronto: Kids Can Press. стр. 8—3, 78. ISBN 978-1-55453-293-3. 
  2. ^ The Adelaide Park Lands and City Layout (PDF). Australian Heritage Database: Places for Decision: Class: Historic. For consideration for National Heritage List. Australian Government. Dept for the Environment, Water, Heritage & the Arts. 9. 7. 2007. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2019-10-22. Приступљено 29. 11. 2019. 
  3. ^ Anderson, Margaret (31. 12. 2013). „Light's Plan of Adelaide 1837”. Adelaidia. Приступљено 29. 11. 2019. 
  4. ^ Gaffin, Adam (1995—1997). „The Wicked Good Guide to Boston English”. Boston University. Архивирано из оригинала на датум 30. 11. 2017. Приступљено 16. 11. 2022. 
  5. ^ „Piazza”. Oxford American Dictionary. 2001. 
  6. ^ Lodares Marrodán, Juan Ramón (2005). „Aventuras y desventuras etimológicas de Cerdá en torno a su "indicador urbano" de la urbanización”. Ciudad y Territorio: Estudios Territoriales. Madrid: Ministerio de Fomento. 37 (144): 583. ISSN 1133-4762. 
  7. ^ „Plaza”. Reference.com.  plaza.  „plaza”. Reference.com.  πλατεῖα. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project.
  8. ^ Regúnaga, Alejandra (2005). „Morfología derivativa: consideraciones en torno al uso de diminutivos en la ciudad de Santa Rosa (La Pampa-Argentina)” (PDF). Anclajes. Santa Rosa: Universidad Nacional de La Pampa. 9: 261. ISSN 1851-4669. 
  9. ^ „plaza comercial”. Linguee (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-22. 
  10. ^ Woodruff, Andy (16. 6. 2010). „Boston Squared”. Andy Woodruff. Приступљено 30. 7. 2013. 
  11. ^ „Public Plazas”. New York City DOT. Архивирано из оригинала на датум 7. 9. 2015. Приступљено 30. 8. 2015. 
  12. ^ Bloomekatz, Ari (11. 3. 2012). „Silver Lake Gets an Unusual New Park Space”. Los Angeles Times. Приступљено 10. 10. 2015. 

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди