Википедија:Трг/Идеје

Добро дошли на википедијски Трг!

НАВИГАЦИЈА

НПП · Помоћ · Речник
Актуелности
IRC · Контакт

Архива

01 02 03 04 05 06 07 08 09 10
11 12 13 14 15 16 17 18 19 20


архивирај страницу



Архиве Трга по одељцима погледајте на Трг/Архива.

Одељци трга
Упутства

Уређивање чланака
Обликовање чланака
Викивезе
Википројекти
Слике
Ауторско право
Табеле
Странице за разговор
Пријављивање
Именски простори
Не заборавите
Закључак

Foreign visitors?

You can contact the
English page of our Village Pump and ask a question.


СписковиУреди

Да ли ће се и на нашој Википедији ускоро реализовати изабрани спискови као што је то случај на енвики? — SimplyFreddie (разговор) 11:49, 25. фебруар 2019. (CET)

Предлог за ново такмичењеУреди

Поздрав, на овогодишњем Викилајву наш колега Горан осмислио је једну сјајну идеју за ново такмичење у писању чланака, па бих хтео само да је изнесем овде. На такмичењу би се пријављени уредници распоредили у два тима (црвени и плави). У сваком тиму би било око десетак уредника. Тимови би добили једну тему, наравно различите. Циљ би био да за одређени рок тим који направи боље чланке, побеђује. По мени би било добро да се награди појединац који се највише истакао у том такмичењу, а за цео тим би се додељивале споменице или неке друге награде. Замолио бих вас да изнесете ваше мишљење и предложите још неке идеје. --Rastko Milenković (разговор) 18:50, 21. април 2019. (CEST)

Свиђа ми се идеја. — Александар () 19:24, 21. април 2019. (CEST)
Мени је идеја помало нелогична и непрактична, али би било океј пробати па да видимо шта је боље, ово сад или то. — Марина Симић (разговор) 18:44, 27. април 2019. (CEST)

Тешко је процијенити да ли ће бити успјешније од досадашњих модела такмичења, али у сваком случају вриједи покушати. — WR 22:28, 27. април 2019. (CEST)

Zanimljivo. --Kolega2357 (разговор) 01:21, 28. април 2019. (CEST)

Ja iskreno nisam skapirao propozicije takmičenja. dr Vs6507 01:45, 28. април 2019. (CEST)

А да мало подигнемо квалитет чланака и направимо такмичење у писању добрих и сјајних чланака? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:32, 28. април 2019. (CEST)

Мислим да би писање добрих и сјајних чланака било превише захтјевно, али што се не би организовало сређивање чланака без извора? — Ранко   Нико лић   14:30, 28. април 2019. (CEST)
И ја мислим да би то било превише захтевно и слажем се са Ранковим предлогом. Имамо скоро 10.000 чланака без извора… — Жиле () 16:01, 28. април 2019. (CEST)
Зашто би било захтевније од било ког другог писања, ионако се рачуна бајтажа. Уместо сто клица направиш два супер чланка и ето награде --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:01, 28. април 2019. (CEST)

@НиколаБ:@Ранко: Ja se slažem sa Nikolom. Trebalo bi nam jedno takmičenje u pisanju sjajnih i dobrih članaka. Nemci organizuju jedno takvo već 10-ak i kusur godina. Uporedo sa njim organizuju i takmičenje u pisanju minijaturnih članaka. Kao antipod prvom takmičenju. Cilj tog takmičenja je napisati što poptuniji članak ispod 14k kilobajta (ili tako nešto). I napravili su baš foru za zezanje glede nagrada. Osim standardnih nagrada koje daje njihova Vikimedija, organizovali su da svaki korisnik koji hoće da daruje nešto, bilo šta što hoće, može da ubaci u listu nagrada. Pa tako šalju jedni drugima knjige koje imaju kući viška (ili duplikate), semenke od paradajza, kartice za popust jela u restoranu itd. Takoe imaju i nagradu publike (dakle, najbolji članak po meri publike, ne žirija). Takmičenje traje tipa 3 meseca ili tako. Meni je ovo baš fina priča. --ANTI_PRO (разговор) 19:39, 28. април 2019. (CEST)

Заштита чланакаУреди

Занима ме шта заједница мисли о томе да се као неписано правило (може и као писано) уведе заштита свих чланака са посебним статусом (добри и сјајни) и оних који су по теми осјетљиви (државе региона, сукоби итд.) и дозволу уређивање само аутоматски патролираним? — Ранко   Нико лић   00:44, 8. мај 2019. (CEST)

  1.   за Свакако! --Novak Watchmen (разговор) 20:58, 9. мај 2019. (CEST)
  2.   за --Rastko Milenković (разговор) 21:18, 9. мај 2019. (CEST)

  Коментар: „чланци осетљиви по теми” је субјективна и релативна категорија и ја бих избегао генерално закључавање, већ би најбоље било закључавати их по потреби. Што се тиче добрих и сјајних чланака, неутралан сам по том питању, али ако би се закључавали, смањио бих ниво на аутоматски потврђене кориснике. И добри и сјајни чланци и даље могу бити уређивани, допуњавани, а могу се исправљати и грешке у њима, додавати и ажурирати информације, тако да с те стране не видим чему закључавање. С друге стране, то су чланци који се појављују на почетној страни и треба да буду супер фино скоцкани, па нема потребе да препуштамо случају да неки нерегистровани корисник вандализује исте. Но, зато и имамо патролере — они су ту да спрече вандализме. --Miljan Simonović (разговор) 21:23, 9. мај 2019. (CEST)

  Коментар: Не вјерујем да имамо више од 100 активних аутоматски патролираних корисника, тако да мислим да би се више изгубило него што би се добило закључавањем свих тих чланака по аутоматизму. Можда бих подржао закључавање изабраних чланака за кориснике који нису аутоматски потврђени.— WR 22:20, 9. мај 2019. (CEST)

  Коментар: нисам за то да се закључавају добри/сјајни чланци. Тиме се ограничава уређивање, а слажем се и са горенаведеним коментарима. С друге стране, слажем се да треба заштитити чланке осетљиве по теми, бар на аутоматски потврђене кориснике. — Жиле () 22:26, 9. мај 2019. (CEST)

@Miljan Simonović: исправи ме ако гријешим, не умањујући њихов значаја за пројекат, али за све ове године које сам на овом пројекту нисам примјетио иоле значајне доприносе анонимаца у креирању и проширењу обимних чланака. Повод за мој приједлог су измјене које су се догодиле на чланку Србија (посебно:Diff/21847660/21863975), а вандализми нису ријетки ни на другим изабраним чланцима. Напоменућу само да је чланак Србија је у посљедњих 7 дана имао нешто више од 20.000 прегледа. Не бих се сложио са тобом да патролери спречавају вандализме, јер они препознају вандализам и уклањају га уколико постоји, а по мени је боље спријечити него лијечити.
@Ранко Николић: разумем ја разлог и схватам да постоји потреба, само мислим да се тиме удаљавамо од гесла „енциклопедија коју свако може да уређује” јер смо спречили људе да уређују више стотина чланака. Нису сви анонимни и аутоматски потврђени корисници лоши, штавише већина њих има добру намеру када праве неку измену, а доста анонимно направљених измена је сасвим коректно. Такође, постоје случајеви када су анонимни корисници писали сјајне чланке (не по статусу већ по квалитету, јер те људе не занима или не знају како да предложе чланак за добијање статуса), тако да не видим зашто бисмо целој групи људи забранили да уређују ако само неколицина њих има лошу намеру приличком уређивања, а имамо патролере и враћаче који су ту да лоше измене поништавају. --Miljan Simonović (разговор) 18:25, 19. мај 2019. (CEST)
@Wikiwind: Према овој страници имамо преко 130 аутоматски патролираних који су били активни у посљедњих 30 дана. У основи, мени је у циљу заштита изабраних чланака, „чланци осетљиви по теми” је неодређена категорија па се може и занемарити. — Ранко   Нико лић   01:55, 17. мај 2019. (CEST)
@Ранко Николић: Некада сам био активан патролер (сада већ нисам) и из искуства сам научио да вандализам много лакше и много чешће пролази у чланцима о темама које нису контроверзне, осјетљиве и занимљиве већини корисника, или које су занимљиве дјеци школског узраста. Осјетљиве теме надгледа већи број корисника па је и могућност вандализма у таквим чланцима смањена, при томе не сматрам да је вандализам који се поништи у року од пар минута велики проблем. Што се тиче изабраних чланака, нисам ни код њих примијетио велики проблем са вандализмима. Подржавам заштиту свих појединачних страница код којих постоји потреба, односно конкретан повод у виду дуготрајнијег и упорног вандализма. Можда би се чак могла направити и посебна страница Википедија:Захтеви за заштиту страница на којој би корисници могли тражити заштиту појединачних чланака.— WR 18:43, 19. мај 2019. (CEST)

Генерализација којом би се закључао велики број страница не делује ми оправдана и не би била у духу Википедије. Боље је да странице закључавамо појединачно по потреби, пре свега уколико су изложене честим нападима и на ограничене временске интервале. Ако се то не покаже као довољна мера, може се повећати временски интервал. --Ђорђе Стакић (р) 22:07, 23. мај 2019. (CEST)

Владимир ЗеленскиУреди

https://www.blic.rs/volodimir-zelenski The international name of the Ukrainian president, Володимир Volodimir --Bohdan Bondar (разговор) 08:36, 8. мај 2019. (CEST) correct your lust

Владимир is a Serbian form of a Slavic given name (see en:Vladimir (name)). Consequently, name of the new Ukrainian president is adapted to its Serbian form, is has nothing to do with politics.— WR 11:16, 8. мај 2019. (CEST)

Гласање на ВикивестимаУреди

Важно гласање, људи. Изјасните се и гласајте. Хвала! n:Викивести:Гласање/Нови назив пројекта --Novak Watchmen (разговор) 22:52, 20. јун 2019. (CEST)

ЛГБТ категоријеУреди

Мислим да треба продискутовати о овим ЛГБТ категоријама, које су по мени за брисање. Кат. попут измишљени ЛГБТ ликови, ЛГБТ глумци, певачи и слично су тотално непотребне. Не видим сврху одвајања људи по сексуалном опредељењу, није баш да имамо групе Стрејт глумци. Притом то се може окарактерисати као етикетирање, што је лоше. То што их имају друге Википедије није оправдање, већ глупости тих који уређују те пројекте. --MareBG (разговор) 14:04, 9. септембар 2019. (CEST)

Не видим оправданост оваквог категорисања. О овоме се реално може говорити као о етикетирању или дискриминацији, било позитивној или негативној. Посебно што не видим како је било ко релевантан само због своје сексуалне оријентације. --Lotom (разговор) 14:17, 9. септембар 2019. (CEST)
Сви велики пројекти и добар дио пројеката средње величине имају ове категорије, тако да би њиховим брисањем ми били изузетак. Што се тиче оправдања да немамо категорије типа Стрејт глумци, немамо ни категорије Срби у Србији, а имамо Албанци у Србији и Хрвати у Србији, тако да је то дискриминација Срба по тој логици. Што се тиче релевантности, тачно је да нико није релевантан само због своје сексуалне оријентације, што опет важи и за националност, етничку припадност, вјероисповијест и друго, а опет не предлаже се брисање тих категорија.— WR 15:55, 9. септембар 2019. (CEST)
Као што сам и на Дискорду написала, ова тема је јако контроверзна и те категорије су дискутабилне. Не сматрам их непотребним, али су опет упитне. Једна особа их може схватити као нешто позитивно, отворен ум народа према различитим сексуалним оријентацијама; с друге стране, у неком другом менталном склопу то може бити протумачено као нешто негативно. Мишљење ми је растргано између Виндовог објашњења за занимања по националностима, а опет ми то није сасвим примјењиво на сексуалну оријентацију. Опет понављам своју изјаву са Дискорда, мени има смисла да за неку особу стоји да је ЛГБТ активиста, неко ко је дао допринос ономе за шта се ЛГБТ заједница залаже. Ипак, јавно откривање своје сексуалне оријентације без страха и срама свакако јесте допринос: људи који се и даље стиде или плаше да то покажу, када виде да је неки њихов омиљени глумац пред цијелим свијетом себе тако „етикетирао”, можда скупи снагу па и сам то уради. У сваком случају, вјерујем да је моћ Википедије за овакве ствари велика и, ако те категорије помогну некоме на неки начин, не треба да се бришу. — Марина Симић (разговор) 16:14, 9. септембар 2019. (CEST)
То што ове категорије има велики број пројеката није битно нити значи да је то исправно. Мислим да ово поређење које си изнео, без љутње Вики није исправно. За једног редитеља, музичара или глумца није битно којег је сексуалног опредељења. Ако делимо људе на основу тога, требамо ли их делити и по боји коже, косе... Остављањем ових категорија стиче се утисак као да се ЛГБТ особе етикетирају или уздижу изнад свих другачијих од њих, а сложићеш се ниједно ни друго није ок. --MareBG (разговор) 18:03, 9. септембар 2019. (CEST)

  Коментар: пер Викивинд. ЛГБТ заједница је посебна прича у смислу да су толико у прошлости дискриминисани да ове категорије за њих раде управо супротну ствар од оне која се овде помиње. Њима је битно да се види да је неко ЛГБТ и стављање категорије не одмаже и дискриминише, већ, како рече Марина, помаже људима да се боре са дискриминацијом угледајући се на знамените личности. А што се тиче осталих пројеката, апсолутни нонсенс да није битно шта је тамо — ако је више десетина хиљада мозгова на више десетина пројеката усвојила нешто као нормално и стандардно, зашто је мање од хиљаду мозгова на ср.вики паметније па да не усвоји? То не значи да треба слепо пратити друге пројекте, него да се узме у обзир да тамо људи уређују, исто као и ми, само их има несразмерно много више па су сигурно стигли да се позабаве стварима које нама још нису ни пале на памет. --Miljan Simonović (разговор) 18:50, 9. септембар 2019. (CEST)

Ако сам добро разумео Миљане, твој аргумент је да је ЛГБТ заједница била угрожена у прошлости и због тога као знак подршке треба да стоји ЛГБТ? Да се разумемо немам ништа против исте, али ово је прилично мршав аргумент. Ово није центар за подршку већ енциклопедија. Са друге стране многе групе људи и народи су због вероисповести, боје коже или нечег другог били такође угрожени, па не видим да се ти исти подржавају на овај начин. --MareBG (разговор) 20:07, 9. септембар 2019. (CEST)
Опет се враћамо на исту причу. Подршка у оваквом контексту значи позитивна дискриминација, односно промоција, а промоцији није место на Википедији. Што се тиче поређења са народностима, ми водимо евиденцију колико има којих народа у неком месту на основу пописа, значи то јесте релевантно. А како ћемо да извучемо податак за то ко шта или кога симпатише? Што се мене тиче, људи као и сви други и заиста не видим потребу да се занимања класификују по томе. Особе као особе, то има смисла јер неко јавно говори о томе и све то, али прављење поткатегорија за све ми је бесмислено. На крају крајева, сви воде некакву борбу кроз живот, па је чак и Хитлер писао о томе. Још једном понављам, мени људи као људи не сметају све док не угрожавају неког другог, али лобирање за било чију страну не желим да толеришем и мислим да су такве ствари штетне за пројекат. --Lotom (разговор) 20:38, 9. септембар 2019. (CEST)
@MareBG: ниси разумео. Рекао сам да сам сагласан са коментаром који је оставио Викивинд, а даља прича је само одговор на претходне коментаре. Што се тиче коментара о народима, читаве Википедије се креирају како би се чували и промовисали угрожени језици и народи света, између осталог. Тако да, да, све те групе које си поменуо се мноого боље подржавају и промовишу, што заправо нимало није лоше — моћ Википедије у очувању угрожених језика и народа је огромна!
@Lotom: бабе и жабе звуче слично, али немају никаквих сличности. Не можеш „подршку” посредно поистоветити са класичном промоцијом. Ако тако гледаш, онда је све промоција, јер наравно да сваком музичару, сваком глумцу или било којој другој јавној личности чланак на Википедији и те како значи када је реч о његовој каријери, тако да ето по твојој аналогији ми све то можемо посматрати као промоцију. На неки начин јесте, не кажем да није, али та промоција није иста као она промоција коју Википедија не дозвољава. --Miljan Simonović (разговор) 21:39, 9. септембар 2019. (CEST)
Па ти како поставиш ствари, испада да је све као код Ајнштајна, релативно. Сви ти које наводиш су нешто створили, сами себе испромовисали, а ми само пишемо онако како јесте и то уз изворе. А оно што није за Википедију, не би на њој требало да се нађе, ма ко да врши притисак са друге стране. Теби лично нико не брани да дајеш подршку коме год и чему год желиш, то је твоја ствар и твој избор, исто као што може и било ко други. Ако се залажемо за то да нема дискриминације, онда треба искоренити сваки облик, било да се ради о негативној или позитивној врсти. Дискриминација, ма каква год била, остаје дискриминација. --Lotom (разговор) 21:53, 9. септембар 2019. (CEST)
Нема хетеросексуалних категорија (или „стрејт” категорија, како ти рече) јер је та сексуална оријентација најзаступљенија, што те особе чини већинском групом. По истом принципу, који је Викивинд већ напоменуо, нема категорија „Срби у Србији” (јер су Срби најзаступљенији и већина у тој земљи), „Хрвати у Хрватској”, „Нијемци у Њемачкој” и тако можемо у недоглед. Овом логиком не бисмо требали имати ни категорије о глувим, слијепим и другим особама с инвалидитетом јер нема категорије за „већину” (без инвалидитета), и због тога што би се неке особе из те групе могле увриједити јер их се „етикетира”, као што ти рече. Рећи да их се „уздиже” исто је као да си рекао да се сви чланови категорије „Срби у Албанији” уздижу од Албанаца јер нема категорије о већини... мислим, стварно. Имајући у виду да је ово ипак расправа о категоризацији, а не о нечијим осјећањима, те историјски контекст за ову маргинализовану групу, сматрам да није прихватљиво потискивати или на одређени начин прешућивати дио нечије личности брисањем оваквих категорија. За неке особе, овај дио личност на сасвим је једнаком нивоу као што је за неког то што је дио одређене етничке групе (која се такође не може промијенити и коју не кријемо на викију). Брисање такође не би било досљедно с обзиром на друге категорије које постоје о мањинама. Толико од мене. – Srdjan m (разговор) 21:54, 9. септембар 2019. (CEST)

  Komentar: Slažem se sa Vikivindom. Ova, kao i ostale slične kategorije su proizvod tematizovanja jednog političkog pitanja. Dakle, slične su kao kategorije o nacionalnosti ili političkog opredeljenja (američki socijalisti, nemački konzervativci i sl.) Pitanje relevantnosti je uvek pitanje individualne biografije. Nekim pevačima narodnost nije relevantna, pa smo ih ovde svejedno tako podveli. Takođe, dodao bih, da je praksa na -ovoj- enciklopediji, bar koliko pratim proceduru kategorisanja, do sad bila „bolje više nego manje”. Dakle, kad postoje upitne stvari, prave se kategorije koje kategorišu članak u svoj višeznačnosti. nemamo mi praksu brisanja kategorija ovde. Iz svega navedenog mislim da te kategorije treba da ostanu. --ANTI_PRO (разговор) 22:44, 9. септембар 2019. (CEST)

За задржавање категорија, наравно. Викивинд и Срђан су све рекли. --Ф± 23:44, 9. септембар 2019. (CEST)

  Коментар: ЛГБТ категорије су само једна од малих милион категорија које представљају мањину. Винд је дао неке примере. Категорисање према сексуалној оријентацији дозвољено је ако је субјект чланка постао значајан према томе и ако постоје проверљиви извори за ту тврдњу. „Знак подршке” је лош аргумент и подложан је манипулацијама. Можда је Миљан мислио да се историјском дискриминацијом ових људи пробудила свест да се исти боре за своја права што су на неки начин и успели. Углавном, мислим да би требало задржати овакве категорије. — Жиле () 01:11, 10. септембар 2019. (CEST)

У реду, драго ми је да смо дискутовали о овоме. Мени и даље то делује као нека етикета, али шта је ту је. --MareBG (разговор) 10:44, 10. септембар 2019. (CEST)

  Коментар: Истина је да је ово веома незгодна ствар, али како је кренуло почећемо да дискутујемо о упитном постојању категорија за националност, немојмо дотле ићи. — SimplyFreddie (разговор) 16:22, 10. септембар 2019. (CEST)

Викивинд и Срђан су детаљно све објаснили тако да нема потребе да се понављам јер делим њихово мишљење. Дакле апсолутно против брисања. Теме везане за ЛГБТ популацију су веома битне са аспекта људских права и слобода и јако је битно да се истичу. Људи на овим просторима, нажалост и добар део њих на овој википедији, још увек нису способни да схвате право значење оне речи ”pride„ --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:49, 11. септембар 2019. (CEST)

Једино због чега, по мени, ово разбијање на поткатегорије може да буде значајно је лакше сналажење и то у перспективи. Томе и служе категорије, ваљда. Све остало ми је бесмислено, јер може да обухвата и људе који се изјашњавају као хетеро, али се баве том темом у својим остварењима и остало, бар мени тако изгледа. Шта је кључ и како га се држати? Плаши ме дуплирање категорија и бесциљно лутање кроз исте, ако се све то не организује како треба. Што се тиче истицања и популаризације, горе сам већ све написао. НТГ. На дуже стазе ово може да буде мач са две оштрице. Тренутно нема превише чланака у тим категоријама, па би реално и могло без њих, међутим, треба бити опрезан са категоризацијом. Циљној групи је значајно, у реду, то иде у прилог томе да категорије остану због прегледности, само да се поведе рачуна шта се где и како сврстава, као и о чему се пише. Толико. --Lotom (разговор) 14:17, 11. септембар 2019. (CEST)

Такмичење на тему Косова и МетохијеУреди

Пошто је такмичење у писању чланака о темама везаним за Републику Српску управо завршено, дошао сам на идеју да питам заједницу шта мисли о томе да се предложи слично такмичење о Косову и Метохији.

Како је та област историјски врло значајна за Србију и српски народ, сматрам да је важно да се теме везане за њу обраде, а тренутно нису баш на задовољавајућем нивоу. Такође, мислим да би требало да се забавимо техничким решењима која би допринела бољој прегледности и решила питања везана за мапе, локације и одударања стварног стања на терену од Устава Републике Србије. Било је разних питања и предлога, међутим нити један није задовољавао оба критеријума равноправно, те су као такви били неприхватљиви. Мени се допадају решења на Википедији на енглеском, (нпр. чланак Lugano) где се радио-дугмићима бира мапа. Међутим и даље остаје питање како их детаљно решити, јер је мени првом неприхватљиво било шта што би кршило интегритет и Устав Србије. У том смислу, као прихватљива ми се чини опција да основна мапа буде приказ читаве територије Србије, без било каквог шрафирања, а са испрекиданом административном линијом, подразумевано мање дебљине од граничних линија. Друга мапа би могла да буде расподела према практичном стању на терену, која би се бирала кликом на дугме, уз обавезно додавање шаблона {{напомена|{{Република Косово}}}} свуда где је потребно у чланку. Све ово у циљу потпуног увида у стање на терену дефакто и дејуре, а уз иницијалну ограду од било каквих објава у таблоидима и популистичким медијима који за циљ имају само компромитујуће дејство. Наравно, свако је слободан да изнесе свој предлог, али би било пожељно да будемо што концизнији, да се не би све затрпало бесциљном расправом.

Уколико би се такмичење спровело, битно је да се корисници упуте о начину писања, као и о томе да превод са других језичких пројеката не мора нужно бити исправан, јер можда не поштује суверенитет Србије. Такође, моје идеје иду ка томе да би специјалне награде са такмичења могле да буду за неке од категорија попут најбољег чланка (највећи појединачни унос помножен максималним оценама), највећи укупни унос бајтова, највећи број уређених чланака и најбољег новог корисника. Позивам заједницу да се изјасни и изнесе конструктивне идеје и критике, као и @Mickey Mystique: и остале из Викимедије Србије да размисле о овом предлогу. --Lotom (разговор) 15:24, 23. децембар 2019. (CET)

Не свиђа ми се што си покренуо две ствари одједном, јер верујем да ће дискусија да оде на једну страну и да ће се запоставити такмичење као тема. Но, нема везе. Прво и основно, ова енциклопедија није власништво Републике Србије, тако да не мора да поштује устав те државе (овакву констатацију сам очекивао од неких других уредника). С тим у вези, не може подразумевана мапа бити мапа Србије. Исто тако то не би требало да буде ни мапа Косова. Оно што се може поткрепити изворима и оно што је реално стање је по мени једино исправно решење, а то је или да стоје обе мапе или (још боље) да тај део мапе буде шрафиран/другачије обојен, са јасним објашњењем ситуације.
Што се тиче такмичења на ту тему, мени се идеја свиђа и заиста има простора за побољшање тих чланака. Можда ће литература мало бити проблем, пошто (управо што то кажеш) неки извори на интернету нису непристрасни, а штампаних извора нема довољно, а и оних којих има или су неажурни или су опет пристрасни. Што се Викимедије Србије тиче, ми смо за почетак године спремили неке ствари, укључујући стандардно ЦЕЕ Пролеће од 21. марта до 31. маја, а биће вероватно и нека акција сређивања семинарских радова, пошто је то био закључак недавне дискусије на ту тему. У сваком случају, можемо размотрити и ову идеју, само да пре тога овде на Википедији видимо шта ћемо и како ћемо са овим мапама. --Miljan Simonović (разговор) 21:35, 23. децембар 2019. (CET)

  Коментар: Слажем се с Миљаном да Википедија није власништво Републике Србије, па не мора да поштује устав те државе. Исто сматрам да би шрафирање било најбоље решење уз објашњење (раније предлагано). Што се такмичења тиче, свој став изнео сам на дискорд серверу. Узимајући у обзир чињеницу да нам недостаје доста чланка из те тематике и да се слично такмичење спроводило и на верзији Википедије на албанскоме језику, зашто и ми не бисмо то покренули? Слична такмичења показала су се успешним, тако да не видим разлог за противљење. — Жиле () 22:04, 23. децембар 2019. (CET)

Нико ни речи о такмичењу и темама већ ударање на политику и покушај да се поново наметне нешто кроз паролу неутралности. Ако је главни проблем у организовању неког такмичења мапа подручја о којем ће да се пише, онда о истом не треба ни дискутовати. Наравно најгласнији ће бити они који бајта доприноса оставити неће, увек било. Јављам се Лотоме да направим акцију тог типа, те да позовем људе да се укључе и пишу, а остали нека воде овде интернет ратове чије је Косово. --MareBG (разговор) 22:49, 23. децембар 2019. (CET)

Морам да приметим да нисте добро прочитали. Нико није писао ни о каквом власништву, већ је споменуто да је област изразито значајна за Србију и српски народ. Стога сигурно није ништа мање важна тема за популаризацију од било којих других пројеката који се подржавају одређеним сарадњама. Е сада, каква год да је доле ситуација, Србија то не признаје и док у Уставу тако пише, формално је у њеном саставу. Значи то је мора да се испоштује у чланку, шта год неко мислио о томе, јер у супротном не би ни било натезања и билатералних односно трилатералних споразума. Не на начин да само то пише у чланку, већ једноставно мора да се наведе. Међутим, реално стање ствари на терену је нешто другачије и то је оно што је под спором, а као такво јесте релевантно за чланак. Ја било какав сепаратизам, који се ослања на изворе искључиво једне циљне групе, нећу да толеришем. Зато и јесте битно да се ситуација представи најреалније. Шрафирање свакако то не укључује, јер је то један од облика изопштавања. Све у свему, не би требало да буде ни како је сад у неким чланцима, али не сме да се занемари став Србије, што није ретка појава на неким пројектима. Што се тиче техничких питања, ја сам изнео конкретан предлог да не бих превише теоретисао и паметовао. И то, подразумева се, не мора да буде коначно решење. Мени се свиђа овај модел са дугмићима и одабиром, јер је немогуће да се на истој мапи све представи. Ово на неки начин гарантује неутралност. Ценим да ово морамо да решимо пре него што се упустимо у неки озбиљнији подухват сређивања, па је зато и ово споменуто у оквиру предлога, јер је неопходна ставка. --Lotom (разговор) 23:10, 23. децембар 2019. (CET)

Ево добре литературе па пишите. Џабе се препирете око небитних ствари. --Славен Косановић {разговор} 08:43, 24. децембар 2019. (CET)

Свака акција са циљем даљег унапређења садржаја на википедији је свакако добродошла. Али овде је већ од старта расправа кренула у погрешном правцу, јер бесмислено је позивати се на уставе било које земље у уређивању енциклопедијског садржаја. Космет је тренутно територија са спорним статусом и то је проста чињеница, за пола света то је аутономна покрајина у саставу Србије, за другу половину независна држава. И на такав начин треба да се опходимо према тој теми. За сав остали садржај изван политике мислим да неће бити никаквих проблема. С тим што бих ја у такмичење укључио и теме које се тичу Црне Горе јер нам је и тај део доста скромно покривен --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:44, 24. децембар 2019. (CET)

И то подржавам, али је и ту битно да се сви фактори узму у обзир, јер има доста контрадикторности у последње време. С тим што мислим да то треба да буде одвојено такмичење. Устав је само стављен у контекст збивања. Чињеница је да га неки не фермају, али као највиши правни акт једне државе не сме да се занемари. Ја нисам написао да мора да буде по томе, већ управо да морају сви чиниоци да се узму у обзир, а тренутно није тако у чланцима. Код нас стоји само како је формално према српској подели, а на већини осталих пројеката се Србија и не помиње. Зато сам и отворио то питање, као предуслов за организацију нечег оваквог. Чим је под спором, значи да није слободна територија и то је то, а ја да преписујем моделе са оних пројеката који занемарују Србију, не желим и не мислим да је то исправно. Укупно, да завршим, ако сам написао да мора да се испоштује, што се ваљда подразумева, под тим сам сматрао да мора да се наведе, узме у обзир, како год хоћете. Не под императивом да се замемарује све остало, нити било шта што одудара од свеукупног стања. Ово што пишем у доброј мери се наслања на тенденцију неких да без икакве провере преводе или преписују са других пројеката, пре свега енглеског, као да тамо нужно морају да буду најбољи чланци или техничка решења. Постоји неко правило да уз употребу термина Република Косово стоји напомена да је то спорна територија, које се често не поштује ни у званичним протоколима. --Lotom (разговор) 12:12, 24. децембар 2019. (CET)
Проблем код нас и јесте то што се уређује према неким личним ставовима, а мало се поштује неутрални став, поготово кад је реч о тематици везаној за националне теме или за теме нпр везане за нама блиске пријатељске народе (Русија). Не може Крим бити неспорно руски, Абхазија независна држава, а Косово искључиво наше, јер просто то нису чињенице. За сваку тему која се тиче Крима мора се нагласити да је у политичком контексту то полуострво предмет спора између Украјине и Русије, да су Абхазија и Јужна Осетија самопроглашене државе са политички-правно спорним статусом и слично. Енциклопедије се не уређују срцем, већ главом. За мене као појединца Крим је саставни део Русије, баш као што је и Космет српска покрајина, и то је мој лични став, али тај став не сме да утиче на моје уређивање тих тема и да игнорише стварност, каква год она да јесте. Написао сам доста спортских чланака, између осталих, и на многим такмичењима учествују и спортисти који се такмиче под заставом Косова. Да ли је реално да ја крај Мајлинде Кељменди (олимпијско злато у џудоу) ставим заставу Србије и њену медаљу припишем успесима српског спорта? Јасно ми је да се разумемо --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:26, 24. децембар 2019. (CET)
То је јасно, ја само инсистирам на томе да све што је предмет спора буде решено на одговарајући начин. Напомене и све што је потребно да се ситуација разјасни из свих углова, без гурања чињеница под тепих, али и нечега што може да изгледа сепаратистички. За то што си навео, ја могу да ти дам пример како сам нешто слично решио овде. Међутим, за спортисте могу да се раде и посебне напомене у зависности од тога шта прописују међународне организације и спортски комитети. Пошто сам урадио шаблон који генерише ту напомену за саму територију, конкретно. Није ми циљ да овде србујем и око тога се максимално разумемо, већ само напомињем да не могу да се занемаре релевантни фактори. На крају крајева, чак и та спорна територија има неке своје правне документе који су озваничени и у супротности су са Уставом Србије. То је сасвим довољно да се направи пресек стања. Али не може да се трпа све на исту мапу и у исти кош, ако се расподела општина у потпуности разликује, нити да се издваја, шрафира и фарба како би се постигло не знам шта, јер ни то не решава питање Северног Косова. Ја сам у старту написао да бих волео да прочитам конструктивне коментаре, концизно срочене, али је све отишло предалеко, чега сам се и бојао. И већ дуже време ми се речи извлаче из контекста, па не знам да ли сам стварно толико нејасан и недоречен, или је нешто друго у питању. --Lotom (разговор) 12:50, 24. децембар 2019. (CET)

Пројекат проширивања чланакаУреди

Поздрав, шта мислите о пројекту проширивања чланака везаних за неку државу. Примера ради, одређен број савезних држава САДа имају чланке са релативно мало информација. Исто тако је за провинције и велике градове НР Кине. Верујем да би проширивањем ових чланака помогло да се побољша Википедија на српском језику. Не само чланци за НР Кину или САД, него и за Руску Федерацију, СР Немачку,... Реално говорећи, има на енглеској или некој другој Википедији доста информација за те теме, али исто тако не знају сви најбоље енглески или неки други језик где има доста информација о тој теми. Konduras (разговор) 17:23, 27. децембар 2019. (CET)

Не само о државама, него и о фудбалским клубовима, кошаркашким клубовима, стадионима, итд. Konduras (разговор) 17:26, 27. децембар 2019. (CET)
Ја сам имао идеју о неком такмичењу које би се тицало проширивања и писања нових чланака, међутим одустао сам од тога засад. Једино што можемо у краћем периоду да договоримо је нека уређивачка акција, где би се додељивале споменице за труд. Напоран је то посао, треба пронаћи времена и ухватити вољни моменат. Проблем нам је недостатак уредника, а некима опада интересовање, уколико нису материјално награђени за свој рад. У сваком случају подржавам предлог, јер нам је ово неопходно, без обзира на област интересовања, свако би у свом домену могао да допринесе неким „опширинијим” чланком. У наредном периоду можда нећу имати толико времена, па не могу да обећам значајан допринос, али покушаћу да се укључим, у складу с могућностима. --Lotom (разговор) 17:44, 27. децембар 2019. (CET)
Свако по могућности да проширује, нико не живи од писања и/или проширивања чланака на Википедији. Konduras (разговор) 17:56, 27. децембар 2019. (CET)

Колико си се расписао по трговима могао си направити два солидна чланка ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:29, 27. децембар 2019. (CET)

Семинарски радовиУреди

Већ неко време прича се о семинарским радовима и њиховом (не)квалитету. Чињеница је да сваке године добијемо знатан број лоше написаних чланака и додатан посао сређивања истих, а да притом скоро ни не добијемо нове уреднике. Гомила се садржај, а нема довољно уредника за његово одржавање. Википедија и њен рад знатно су се променили временом, па би требало променити и систем семинарских радова. Моја идеја је да се чланци на почекту налазе у недавно формираном простору нацрта ради лакшег праћења и контолисања промена на њима. На крају радова би се, ако је чланак сређен, пребацио у главни именски простор (простор чланака; ГИП), ако не, остао би у нацрту док се не среди. Тиме бисмо се оградили од допирања и доспевања неквалитетних, несређених и често плагираних чланака у ГИП.

С друге стране, прошле године основан је дискорд сервер Википедије, место за лакшу комуникацију и сарадњу википедијанаца, који тренутно броји око 150 чланова. Испоставило се да је сервер задржао добар део новајлија на пројекту, већина њих постали су аутоматски патролирани, а неки су чак добили признање за ангажованост у доприношењу пројекта. Премда, мој други предлог јесте да се семинарци упуте на дискорд сервер где ће моћи да поставе питање, затраже помоћ и разреше недоумице око уређивања. Руководство сервера ће обезбедити посебан канал тамо за семинарце, корисниче групе за њих и друго.

Исто тако, има смисла обавити разне анкете око тога који аспект уређивања и Википедије уопштено семинарцима је најтежи за разумевање. Нека се обаве истраживања на сличне теме и за новајлије, па да пробамо да учинимо нешто што може да промени актуелну ситуцију. Има још безброј идеја. Навео сам само неке које су ми тренутно пале на памет.

Успут, ово се може сматрати наставком дискусије која се одвијала пре месец-два. Зато позивам учеснике те дискусије да се изјане (@MareBGSimplyFreddieIvan VAMiljan SimonovićLotomIvanaMadzarevicSoundwaweserbZoranzoki21MarinaSimicЖељко Тодоровић и Dungodung:)

Слободно узмите учешће у дискусији. Хвала и срдачан поздрав. — Жиле () 04:15, 2. јануар 2020. (CET)

  Коментар: Идеја на месту, подржао сам и прошли пут. --MareBG (разговор) 10:29, 2. јануар 2020. (CET)

  Коментар: За нацрт, било испочетка било по завршетку семинарског пројекта. Против дискорда, то је хљеба преко погаче, људе треба приближити википедији а не причати им на другом мјесту како је овдје. --Жељко Тодоровић (разговор) 10:32, 2. јануар 2020. (CET) с. р.

Само је потребно упутити кориснике како да се сналазе на пројекту и да раде у именским просторима. Није превише компликовано, а нама је значајно. Уз систем менторства, не би требало да буде проблема. Што се тиче дискорда, лакше је за комуникацију, али је неформално и необавезно, па не би требало форсирати људе. --Lotom (разговор) 10:36, 2. јануар 2020. (CET)
Испоставило се да је велики број људи остао на Википедији управо због Дискорда, као и да се велики број акција договорио тамо, а резултат тога су стотине нових и сређених чланака. На Википедији се воде интернет ратови због споменице па није ни чудо што се новајлије устручавају да питају било шта. Опет може и без Дискорда. Све у нацрт и направити неку сзр где семинарци могу да питају шта их занима, а накнадно их можемо позвати на Дискорд, па ако воле добродошли су. Овако немамо никакву евиденцију, а морам напоменути да раде поприлично лоше чланке. Дајте да се договоримо, најлакше је да их патролирамо, ставимо шаблон почетник и обришемо за 7 дана а то верујјем никоме није циљ. --MareBG (разговор) 11:04, 2. јануар 2020. (CET)
Људи се некад не могу снаћи на овим пројектним страницама. Дискорд је за разлику од њих савремен и једноставан. Наравно, слажем се с Лотомом да га не би требало форсирати. Ако не, може се направити и једна страница за централизовану дискусију где семинарци могу постављати питања, као што Маре рече. — Жиле () 12:15, 2. јануар 2020. (CET)

  Коментар: Ово и није баш наставак дискусије, пошто смо у претходној дискусији дошли до идеје коју је Викимедија Србије прихватила и ускоро ће је реализовати. Ради се о Жељковом предлогу, а то је да се организују акције сређивања семинарских радова како би се прочешљали постојећи семинарски радови и средило све што не ваља, а такође и да се у будућности редовно организују такве акције пар пута годишње пар месеци након што се заврше већи уноси.

Што се тиче нацрта, свакако је боља опција од пескова и корисничких подстраница, пошто је све на једном месту и лакше је за праћење и исправљање. Онда би горепоменуте акције могле да се трансформишу у то да се сређују нацрти и квалитетни чланци пребаце у ГИП. Што се Дискорда тиче, мислим да је и Викимедија Србије негде мишљења да он може више да помогне него да одмогне, пошто је комуникација на њему знатно лакша, па се свакако студентима може предложити као канал комуникације. Раније се користила фејсбук група за питања, али је фејсбук одавно „мртав” за млађу популацију, тако да ово може бити добра опција.

У сваком случају, ја бих ову дискусио замрзао или пустио да траје мало дуже, пошто тајминг није нимало идеалан. Празници су, људи су на одморима и/или путовањима. Није ништа горуће, тако да можемо да наставимо са овим после Божића. --Miljan Simonović (разговор) 15:01, 2. јануар 2020. (CET)

  Коментар: Све што може да унапреди пројекат и поједностави сналажење корисницима, ја подржавам. Што се тиче Фејсбука и тренутног новог времена у виду Инстаграма, то је све пролазно, али нам је битна суштина, а то је Википедија и пројекти због којих смо овде. Дискорд сервер на ком комуницирамо јесте уско повезан са овим пројектом, узевши у обзир да је доста корисника одавде присутно, али има људи који не желе да се прикључе и то је легитимно. И о њима треба да поведемо рачуна и прихватимо их на Википедији на најбољи начин. Такође, било би добро када би сарадњама које драстично утичу на прилив нових чланака и било каквих великих промена на Википедији, била обавештена и заједница на Википедији, јер нам то у неким случајевима створи проблем. Овде је основно правило да се заједница пита за неке веће промене, а велики број корисника нису чланови Викимедије Србије и немају увид у мејлинг листу и годишње планове. Надам се да ће се по том питању нешто променити и догледно време и да ће се избећи међусобне оптужбе у скоријој будућности. Мислим да није у реду да се заједница заобилази, а сав терет после падне на исте људе. --Lotom (разговор) 18:06, 2. јануар 2020. (CET)

@Lotom: далеко од тога да заједница није обавештена. Сама идеја постојања Викимедијиних огранака укључује транспарентност и све је видљиво на Мети, укључујући и годишње планове и буџете. Тако да, ако неко жели, може да погледа све што га интересује. Знам да то није исто као и кад би овде на Википедији било обавештавано о томе, али готово увек таква обавештења прођу без икаквих одговора заједнице, па је питање има ли смисла писати и да ли то некога занима. Свакако, на неким стварима се тренутно ради, те ће ускоро странице Википедија:Такмичења и Википедија:Уређивачки маратони бити сређене и ту ће бити убацивани датуми и теме догађаја који ће се организовати у наредном периоду, а све ради тога како би заједница била упућенија у рад Викимедије и како не би рецимо дошло до тога да се неко такмичење поклопи са акцијом коју организује заједница.
Поред тога, идеја је и да се током ове године среде странице за помоћ, а на основу инпута добијених на Викилајву и сличним догађајима. Више пута смо то сређивање помињали овде, али је и више него досадан посао, тако да не верујем да је неко вољан да своје волонтерско време троши на тај посао. Наравно, у питању ће бити заједнички процес, тј. идеја је да Викимедија само помогне у сређивању, а да заједница каже како би нове странице требало да изгледају и шта би требало да садрже. Но, више о томе кад дође време.
Такође, распоред семинара за наставнике у основним и средњим школама се може видети на „сајту” seminari.wikimedia.rs, а за Образовни програм су распореди и периоди уноса на Дешборду. --Miljan Simonović (разговор) 23:40, 2. јануар 2020. (CET)

  Коментар: Дефинитивно се слажем за Нацрт, тај именски простор је идеалан за ову врсту уредника. Ником неће сметати да чланци буду тамо, а ни ми нећемо изгубити евиденцију о чланцима које треба поправити након што ти чланци прођу оцјењивање. Слажем се и за Дискорд, свакако да је тамо лакша комуникација, али новајлије треба упознати и са странама за разговор. — Марина Симић (разговор) 18:19, 2. јануар 2020. (CET)

  Коментар: Викимедија Србије је посветила доста пажње овом питању јер "семинарски радови" и уопште образовни програм имају велики значај. Једна од идеја коју је Миљан већ поменуо је да се по завршетку семестра/полугодишта организује акција сређивања чланака из тог семестра/полугодишта, па ће прва таква акција бити већ ускоро. Поменути су спискови - сваки такав чланак је означен шаблоном, списак шаблона и уопште списак уноса, као и прецизан списак чланака за сваки унос постоји (шаблони су на ср Википедији, а на Дешборду су странице уноса). Викимедија Србије доста полаже на квалитет добијених чланака, о томе се посебно стара Небојша као Менаџер образовног програма, а помажу му Вики амбасадори, наставници, асистенти, професори - већ зависно од уноса. Где год је могуће чланци се прегледају и студентима/ученицима шаље фидбек шта је потребно да поправе. Не само да су направљене брошуре, већ сада имамо и туторијале, држе им се обуке, а од како је заживео Дискорд упућују се и охрабрују да и тамо постављју питања (Фејсбук групе такође постоје али неко не воли тамо јавно да пита кад нешто не зна). Што се тиче Нацрта мислим да би то само направило додатну збрку и посао око пребацивања чланака тама-овамо. Радије сам за то да пробамо како ће заживети ова прича о акцији сређивања. Ово све наводим да знате да Викимедија Србије истрајно и искрено ради на поправљању квалитета образовног програма (семинарских радова). Претходна дискусија је покренута за микрогрант "Ваздух који дишемо" који нема везе са семинарским радовима и образовним програмом, па су се оштрице заједнице неправедно прелиле на образовни програм. Поменуо бих и то да је 2016. бот све дотадашње семинарске радове означио шаблоном Шаблон:Neprovereni seminarski који додаје Категорија:Непроверени семинарски радови па је и то један механизам који може да све чланке окупи и пружи заједници могућност да их провери и где треба сређује. Слажем се да ако је потребно оне безнадежније случајеве пребацујемо у Нацрт или бришемо по обичној или поједностављеној процедури. --Ђорђе Стакић (р) 11:37, 4. јануар 2020. (CET)

  Коментар: Слажем се у свему са Ђорђетом. Што се Дискорда тиче, није његова поента да одврати уреднике од Википедије, и није нешто лоше као што Жељко мисли. То је такорећи наследник ИРЦ-а, само што је модернија варијанта. --Zoranzoki21 (разговор) 11:55, 4. јануар 2020. (CET)

  Коментар:Хвала вам на покренутој теми. И хвала Миљану, јер је имао у виду празнике, па је лепо продужити дискусију како би што више људи могло да да сугестије. Има смисла да заједно причамо о томе шта би могло бити боље, јер нам је свима у интересу да Википедија има квалитетније чланке. Ђорђе је напоменуо које је новине Викимедија Србије уводила како би осигурала боље уносе. Такође, ми се трудимо да наш рад буде што видљивији, али разумљиво је да вас неће интересовати баш све што радимо, па ћете неке вести прескочити. Они који су заинтересовани о нашим активностима и плановима могу прочитати на сајту, у оквиру блог постова, годишњих планова и извештаја на мети, месечника, а могу и доћи на окупљања у канцеларији. Апсолутно подржавам Дискорд као канал комуникације. Наравно, не мора и не треба да буде једини, али је једноставно лакши и врло брзо се добијају информације, што је у данашњем добу пресудно. Сви нови уредници који су комуницирали преко сзр су били потпуно збуњени, јер се иде са једне на другу страну и лако се могу превидети информације. Искрено речено, и ја верујем да је то лош нашин комуникације. Са друге стране, Дискорд је потпуна супротност од тога. Што се тиче Нацрта, слажем се да није лоше покушати, бар једну годину, па да видимо како то функционише. Уколико није добар модел, увек се можемо вратити на стари. Имам бојазан да ли ће то можда закомпликовати ствари, да ли ће ученици и студенти заиста ставити чланак у именски простор Нацрт, да ли ће се можда тај чланак загубити и слично... Но добро, вреди покушати. Осим ових модела, у међународној заједници постоје програми менторства. То засигурно одузима највише времена, али осигурава добре резултате. На Викиманији сам слушала о задацима који се уводе новајлијама на Википедији. На пример, новим уредницима се дају ситни задаци (убаци слику, убаци категорију, убаци референцу...) како би боље преварили материју и како не би одмах на почетку одустали, јер је информација превише. Ако су вам овакви модели занимљиви, можемо и то покушати да организујемо. Могла бих да пишем људима из Задужбине. Пинговаћу и Небојшу Ратковића @Neboysha87:, менаџера Образовног програма, јер сигурно и он има неке идеје и може објаснити на какве проблеме наилази на радионцама. --IvanaMadzarevic (разговор) 16:50, 8. јануар 2020. (CET)

@IvanaMadzarevic: управо је у току рад на развоју програма менторства. Зоки и Аца су покренули дискусију о томе овде. --Миљан Симоновић (разговор) 17:37, 8. јануар 2020. (CET)

  Коментар: Битно је да се поједностави коришћење новим корисницима, али је и нама овде потребна помоћ јер не можемо да постигнемо сами да све испратимо. Гомилају се непатролиране измене, које редовно чисти тек неколико корисника, али нам је важно да проверимо уносе, да се у чланцима не би налазило свашта. Такође је добро да се пронађе заједнички модел по ком ће се ти велики уноси одвијати управо због горе наведених проблема. Често се догађа и да због нечије самовоље на пројекту имамо проблема, иако можда неко није имао лошу намеру, али се догоди да се тиме направе грешке у великом броју чланака. Значи само је битно да заједница буде обавештена, да би се све испратило и реализовало у најбољем реду и указало на грешке уколико се догоде. Нацрт је добра ствар зато што омогућава да се чланци среде пре објаве у главном именском простору, међутим морам да скренем пажњу @BokicaK: да не повезује нацрт у главном именском простору, као овде. --Lotom (разговор) 17:08, 8. јануар 2020. (CET)

Наравно да је боље стављати такве чланке у нацрт, а онда их након прегледања пуштати, не видим штету. Акција сређивања таквих чланака је ок, али несређених семинарских има пар хиљада, те не видим да ћемо успети да решимо тај проблем акцијама, за које ће се пријавити тек неколико људи. --MareBG (разговор) 17:52, 8. јануар 2020. (CET)

  Коментар: Здраво свима, хвала вам на покренутој дискусији. Као неко ко је непосредно одговоран за остваривање сарадње са образовним институцијама и за обучавање наставника, ученика и студената за уређивање Википедије, желео бих да знате да смо у Викимедији Србије свесни проблема лоших семинарских радова и да настојимо константно да радимо на побољшању квалитета чланака које раде ученици и студенти. Осим што држимо обуке, идеја нам је да уводимо и консултације после одржаних радионица, а до сада смо учесницима слали више брошура, линкове ка страницама за помоћ, а недавно смо урадили и туторијале. Уколико се већина слаже са тим да чланци прво иду у Нацрт, ја немам ништа против и упућиваћу ученике и студенте да тако раде од сада. Прве радионице у овој години имамо већ следеће недеље, тако да им могу рећи да чланке стављају у Нацрт. Мислим да ће то мало компликовати њихов унос чланака и да ће сигурно бити неких који то неће испоштовати, али зато имамо Дешборд и шаблоне на почетку чланака па верујем да ћемо их лако пронаћи. Кажем да неће испоштовати, не зато што неће чути и запамтити, већ зато што је један од највећих проблема у школама са којима се сусрећем проблем мотивације и проблем опште незаинтересованости. Не само за Википедију, већ и за неко основно градиво, а да не помињемо пројекту наставу. Надам се да ће се то променити, нарочито из разлога што се у последње време инсистира на потреби за повећањем дигиталних компетенција ученика и студената. Што се осталих ствари тиче, мислим да комуникација путем Дискорда са ученицима једноставно није могућа у великој мери, јер сам им ја и до сада указивао на то да Дискорд постоји и да могу да га користе, али је одзив очигледно био мали. Систем менторства ми се свиђа и подржавам га, као и акције сређивања семинарских радова које су најављене. --Neboysha87 (разговор) 15:50, 9. јануар 2020. (CET)

@Neboysha87: мислим да нема потребе журити са спровођењем, ово је ипак само једна од идеја у дискусији. Иако се начелно слажем да је боље да чланци иду у Нацрт, проблем са њим јесте што га већина уредника овде не користи, а још мање људи зна како се користи. Такође, проблем са Нацртом јесте што је то изгласано, усвојено, уведено и то је то. И даље постоји велики број ствари које нису сређене и разјашњене, а исто тако и доста ствари може да се побољша. Ево једног од примера: на Википедија:Нацрти се наводи „Онемогућите све категорије уметањем двотачке пре речи „Категорија”. Пример: промените [[Категорија:Рођени 1939.]] у [[:Категорија:Рођени 1939.]]”. Зашто? Ово само додатно компликује ствари за ионако неупућене новајлије и само ће им отежати да разумеју принцип категорисања. Разумем да не треба да се у категоријама појављују нацрти, али то се може средити на неки други начин, убацивањем одређених параметара на нивоу целог именског простора или нешто томе слично.
Даље, уколико се семинарски радови буду писали у Нацрту, онда треба за њих дефинисати засебна правила, пошто према тренутним „нацрти који нису уређивани у року од шест месеци могу се избрисати под критеријем за брзо брисање О13”. Да ли је то довољно? Два месеца само траје писање и прегледање тих чланака, па након тога може проћи доста времена док Небојша прегледа све чланке и пребаци у ГИП оно што ваља. Или ако се буду организовале акције сређивања семинарских радова, оне неће бити свако мало, него након неколико уноса. Такође, ево још једног примера који показује да је дорада потребна — шта је О13 у претходном правилу? Ми немамо О13 критеријум на Википедија:Критеријуми за брзо брисање. И зашто је то уопште битно некоме (новајлији) ко хоће да види шта су нацрти и колико могу да „трају”?
Све у свему, ако заједница усвоји идеју да се семинарски радови пишу у Нацрту, пре почетка спровођења је неопходно извршити добрану припрему терена. Иначе ћемо само направити још већи хаос. --Миљан Симоновић (разговор) 02:20, 10. јануар 2020. (CET)
Све то стоји и јасно је да ни Нацрт није идеалан, мада се не придржавамо стриктно тих смерница за брисање, па не постоји бојазан да ће чланци нестати. На крају крајева, ту је премештање и спајање историја, а администратори су нам тренутно ажурнији од патролера. Такође, треба да наместимо категорисање изван главног именског простора. Међутим, ја бих поставио једно питање које се тиче самог програма. Зашто се не размисли о томе да се учесницима предложи могућност да раде у групама? Нека свако допринесе колико може, па да се на крају исправе грешке и комплетира чланак? Нама ће више значити да њих 5 формира један чланак задовољавајућег квалитета, него да се 5 чланака негде изгуби, или да остану недовршени. Можда то некоме изгледа као мали допринос, али је још горе ако не добијемо ништа конкретно. Треба указати људима да не посматрају ствари само из своје перспективе и да чланак треба да буде потпун и стилски и садржајно. Неко ће то после да чита, то је циљ. А питање је колико су и сами професори заиста упознати са писањем чланака на Википедији. Ако чланци утичу само на неколико додатних поена, а не на формирање коначне оцене, ја не видим проблем са тим. --Lotom (разговор) 12:58, 10. јануар 2020. (CET)
Већи хаос од овога се не може направити. У нацрту имамо евиденцију, а када их семинарци пребаце из песка који се патролира без гледања у чланак, немамо. Данас имамо више хиљада чланака које су направили семинарци, а они не ваљају ништа. За рецимо 5 година ако се ништа не уради, бићемо затрпани чланцима које је немогуће исправити, с обзиром да имамо све мање активних корисника, а још мање људи који су заинтересовани да за њима исправљају. Не видим проблем да се у оквиру кат. Нацрти направи категорија Нацрти/Семинарски или нешто слично. Ту би имали евиденцију чланака, а с обзиром да би све било на једном месту, мислим да би се више људи укључило у њихово сређивање и аутоматски олакшали Небојши. Колико је ситуација озбиљна види се по категорији Категорија:Непроверени семинарски радови, где се налази 1100 чланака, (неки од пре 7 година) а тврдим да их је прегледано барем 10 пута толико, који такође нису добри. Верујем да је ово последњи воз да се преузме нешто поводом лоших чланака на Википедији. Људи губе вољу и жељу за уређивањем Википедије када виде х лоших чланака које је немогуће исправити. У суштини мени лично је цео тај пројекат лош, нити је семинарцима до писања, нити се задрже на пројекту, нама свакако није до исправљања хиљаде њихових чланака, а нешто не верујем ни да су људи који читају те чланке одушевљени. Али то није тема, мој став је такав да НАЦРТ треба увести. --MareBG (разговор) 13:39, 10. јануар 2020. (CET)
@Lotom: да, да, то се и ради на неким факултетима. Углавном све зависи од професора и предмета, али на Фону су људи радили у тимовима од по 2 до 5 чланова, слично се радило и на Факултету безбедности. За та два сигурно знам, али верујем да постоје и још неки случајеви. И по мени је тај принцип бољи, јер онда један члан тима може да исправи и грешке другог члана, а свакако су чланци у тим случајевима садржајнији и богатији јер више људи ради на једном чланку. Но, кажем, то зависи и од професора, јер он можда сматра да такав модел није добар. --Миљан Симоновић (разговор) 15:54, 10. јануар 2020. (CET)
Уз дужно поштовање према нечијим достигнућима, стажу и искуству, ја ипак мислим да неко треба да буде упућен у рад на Википедији да би био меродаван да оцени шта је добар модел. Некако ми се чини да ако у почетку дође до размимоилажења ставова, није реално ни касније очекивати неке значајне резултате. Делује да сами себи правимо магарећу услугу. Прво што има оних који Википедију не схватају за озбиљно, а друго што сарадња са таквима, уколико се не потруде да скапирају овде има и људи који покушавају нешто да направе нешто корисно, неће донети много тога доброг. Крупан је залогај давати некоме ко нема интересовања да пише неки озбиљан чланак, више ми се свиђа идеја о мањим задацима за вежбу. Требало би неки процес селекције да се уведе, јер ми дефинитивно немамо тај потенцијал који може да покрије толике уносе. Притом и тим људима треба скренути пажњу да није довољно само прекопирати референцу са неког другог пројекта, без отварања и читања. (Можда не одражава оно што пише у чланку, није исправан датум, лоше је форматирана, или веза не ради.) --Lotom (разговор) 23:57, 10. јануар 2020. (CET)
Слажем се. Код мене је углавном ситуација била да ако је неки професор заинтересован за сарадњу, онда је спреман да прихвати моје предлоге за ствари у које није упућен. Било је и оних којима се идеја писања на Википедији свидела, али просто нисмо успели да ту идеју уоквиримо и убацимо у план и програм предмета на онај начин који је за Википедију задовољавајућ. Мислим да само треба више пажње посветити преговорима и дефинисању одговарајућег модела и да се на тај начин лечи узрок, а не последица. Пре 15 година, када је све ово почело, било је најбитније наћи факултете и професоре вољне за сарадњу. Сада их барем има колико хоћемо, тако да мислим да треба да себи пружимо могућност да некоме кажемо хвала и одбијемо сарадњу, уколико увидимо да нема потенцијала за успех. --Миљан Симоновић (разговор) 00:57, 11. јануар 2020. (CET)
Жилетова идеја ми се свиђа, тј. можда би било добро направити нови Трг за семинарце, гдје би могли да поставе питања али и прочитају раније одговоре. Мало сам прегледао те чланке и чињеница је да ту има доста тема које су мало сложене да би један ученик сâм написао добар чланак, тако да можда не би било лоше предложити да раде у групама (од три до пет) по једну тему/чланак. Затим имамо хиљаде и хиљаде чланака које нису написали ученици, а који носе различите етикете за чишћење, прерађивање, итд., и друге који не носе никакав шаблон, али потпадају у те категорије. А за референцирање треба одлучити који систем има предност и средити те шаблоне како ваља. На крају, још једна идеја. Да се у шаблоне за чишћење и прерађивање стави да се чланци могу написати поново од нуле, па и кад се ради о семинарским радовима који их носе. Као информација онима који нису упућени у систем рада на Википедији. --Славен Косановић {разговор} 16:08, 10. јануар 2020. (CET)
Ништа то неће помоћи. Ми се вјештачки претварамо да су то неки вриједни људи који имају проблема овдје јер им МИ нисмо омогућили да раде, да покажу потенцијал. Семинарци воле све што воле млади и овдје дођу „присилно” само зарад оцјене. Неће њима помоћи сто дискорда и тргова, њихови организатори су криви којима очигледно Википедија служи само за ставку у пословној биографији. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:27, 10. јануар 2020. (CET) с. р.

Већина учесника дискусије аргументовано је подржала укључивање именског простора Нацрт у семинарске радове. Пробаћу да постојећу пројектну страницу о нацртима средим, скратим и прилагодим. Што се Дискорда тиче, неформалан је и необавезан, па не би требало форсирати људе, мада се може препоручити. — Жиле () 00:49, 18. јануар 2020. (CET)

Што се тиче евиденције ово ће бити одличан корак, али морам да напоменем да семинарци ако им је до сада објашњавано да пишу у песку онда мора да постоји промена правила и смерница која ће им се сервирати и објаснити им на коректан и једноставан начин како да њиме баратају да нам не би нацрт постао песак бр. 2. — SimplyFreddie (разговор) 00:53, 18. јануар 2020. (CET)

Изабрани спискови на Главној страниУреди

Прошло је скоро 9 месеци откако су уведени изабрани спискови на Википедији на српском језику. Међутим, они и даље немају своје место на Главној страни. У складу с тим, по узору на актуелни дизајн Главне, направио сам одељак за спискове. Овако изгледа. Шаблони {{Главна страна/Изабрани спискови}} и {{Текући изабрани спискови}} преведени су и локализовани са руског, а направио сам и CSS страницу {{Главна страна/Изабрани спискови/styles.css}} која јој даје својеврсни изглед. Шта ви мислите? — Жиле () 17:13, 6. март 2020. (CET)

  за Подржавам идеју, на овај начин, изабрани спискови ће бити видљивији свим читаоцима.--Soundwaweserb (разговор) 17:18, 6. март 2020. (CET)

  Коментар: Браво Ацо, ово се чекало, наравно да подржавам! Само обриши коментаре на руском и све ок. — SimplyFreddie (разговор) 17:21, 6. март 2020. (CET)

  Коментари локализованиЖиле () 17:35, 6. март 2020. (CET)

  Коментар: Као што сам раније већ написао на Дискорду, подржавам идеју. — ВЛАДА да? 18:47, 6. март 2020. (CET)

Сасвим логично решење. Подршка и са моје стране --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:36, 6. март 2020. (CET)

  Коментар: Подршка, добро ће изгледати. --MareBG (разговор) 19:41, 6. март 2020. (CET)

  Коментар: Подржавам, одлична идеја. Садкσ (речи су ветар) 23:24, 6. март 2020. (CET)

  Коментар: Слажем се, фино изгледа. --Ф± 09:20, 7. март 2020. (CET)

  Коментар: Не видим ништа спорно у овоме. --Lotom (разговор) 11:07, 7. март 2020. (CET)

  за Фино изгледа, ја сам за. --ANTI_PRO (разговор) 12:29, 7. март 2020. (CET)

  Коментар: И мени изгледа лепо. Треба приказати и квалитетне спискове, није поента да се само изаберу и да стоје тамо негде. --Миљан Симоновић (разговор) 14:10, 7. март 2020. (CET)

  Коментар: Фино изгледа, подржавам предлог. --Ђорђе Стакић (р) 16:33, 8. март 2020. (CET)


Будући да није било противљења,   УрађеноЖиле () 21:29, 9. март 2020. (CET)

Шаблони за језикеУреди

Здраво! Предложио бих ажурирање шаблона за језике, тако да се уместо садашњег модула Jez користи модул Lang. Један од разлога јесте много нових корисних параметара. У наставку следе неке од измена.

Једна од промена јесте да би се називи језика писали целим именом, уместо скраћено. Генерално је добра ствар, јер је јасније некоме када прочита „македонски” или „старословенски” од „мкд.” и „стсл.”. Таман је и приступачније особама са оштећењем вида (читач екрана би изговорио целу реч уместо скраћенице) и људима који штампају чланке са Википедије [јер ће бити исписано цело име језика, уместо скраћенице и везе ка језику (која наравно по штампању нема неку сврху и читалац никако не би могао да кликне на њу)]. Дакле, у суштини, избегла би се конфузија.

Даље промене тичу се ширења сета доступних параметара. Успео сам да их све локализујем и спремни су за употребу. Дакле, новим параметром |искошено=не, текст на страном језику приказао би се обично уместо у курзиву. Овај параметар је користан за латинске називе фамилија које не би требало да буду искошене. Поред овог параметра, уносом |веза=не веза ка страном језику не би била додана. Корисно када се шаблон више пута јавља у чланку, па се веза учестало понавља. Сећам се да је на то једном указана примедба на сзр приликом расправе за добар чланак (Обсусер је ваљда био предлагач  ). Сад, уместо километарског кода {{REPLACE:... може се користити овај параметар који би знатно олакшао ствари.

Поред тога, нови су параметри |превод= и |транслит=. Параметром превод једноставно би се генерисали наводници и превод стране речи, а транслит је користан за пресловљавање речи који су нам непознате. Поред тога има још пар параметара (снимак екрана неких од параметара и изглед) који могу бити од помоћи. Имам на уму да направим једну документацију за све шаблоне језика (која би садржавала краћи опис, листу параметара и TemplateData-у). Наравно, ништа превише обимно и дугачко, већ чисто да имамо, јер може олакшати употребу. Приметио сам да је Ранко већ покушао нешто слично, али му није пошло за руком због недостатка консензуса. Можда би га ова расправа занимала.

Слободно се изјасните. Срдачан поздрав. — Жиле () 12:06, 4. мај 2020. (CEST)

Хвала Аци на иницијативи. Као што сам му већ поменуо, све ове промене су добродошле. Неће се променити срж самог шаблона, и даље ће се користити на исти начин, само ће бити решени одређени недостаци. Мени највише значи ово за латинска имена, али подржавам и остале промене. --Миљан Симоновић (разговор) 12:41, 4. мај 2020. (CEST)

Писање пуног имена језика је бесмислено и непотребно, чак је и правопис јасан што се тиче кориштења тих скраћеница. Код латинских таксона, родова и уопште живих бића ниакда се не ставља никакав код за латински језик, јер се подразумева да је научно име на латинском. Самим тим је довољно ставити тагове за спречавање транслитерације и тагове за курзив. И једном за свагда, ово није википедија на енглеском језику и апсолутно сам против да се све своди на преношење тамошњих искустава. Све више постајемо енглеска википедија на српском језику --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:38, 4. мај 2020. (CEST)

Писање пуног имена језика је бесмислено и непотребно, чак је и правопис јасан што се тиче кориштења тих скраћеница

@НиколаБ: Није баш бесмислено, управо из разлога које сам навео изнад, а и сусретао сам се с тим проблемима (поготово овај за штампање). Друго, сумњам да се у Правопису експлицитно наводи да мора да се користи скраћени облик, већ су то радили како би било економично, а ми овде немамо таквих ограничења. Ништа нас не кошта да напишемо целим именом.

Код латинских таксона, родова и уопште живих бића ниакда се не ставља никакав код за латински језик, јер се подразумева да је научно име на латинском. Самим тим је довољно ставити тагове за спречавање транслитерације и тагове за курзив.

Што се тиче латинских таксона, може и не мора. У сваком случају, виђао сам по неким чланцима да се користи латински + текст, јер шаблон тренутно може да генерише само искошен текст. Овом променом би то било покривено, па се шаблон може употребљавати и у таквим случајевима.

И једном за свагда, ово није википедија на енглеском језику и апсолутно сам против да се све своди на преношење тамошњих искустава. Све више постајемо енглеска википедија на српском језику.

Прво, иако је модул пренет са ен.вики, сви параметри су локализовани и у изворном коду се неће налазити никакав енглески текст. Друго, не видим разлог да будемо против тога кад су нам скоро сви шаблони и модули управо са ен.вики. Треће, не видим разлог да се нешто мање функционално замени нечему што има бољу функционалност и шири сет параметара. Иначе, ја сам такође жестоко против енглеског овде у том смислу. На десетине шаблона који су били на енглеском или су имали енглеске параметре сам локализовао. Тако да ми није намера англизовање Википедије. Срдачан поздрав! — Жиле () 21:10, 4. мај 2020. (CEST)

Локализација не представља пуко превођење садржаја. То што преведеш текст на српски, а задржиш синтаксу енглеског језика је катастрофа. Бојан је својевремено исто тако пресликавао неке модуле са енглеске википедије, па смо имали исписе бројева са децималном тачком и стотим зарезом. Инфо кутије се пресликавају са енглеске википедије, све са параметрима који су потпуно бесмислени у контексту српског језика.... Прекопиране су на стотине модула и шаблона које нико не користи и за које је тешко сконтати и искуснијим уредницима чему уопште служе (као кад је Обсусер инсистирао да се поред свих метричких мерних јединица убаце и империјалне). Сваки шаблон и модул на википедији на енглеском језику је прилагођен синтакси енглеског језика, синтакси која са српским језиком нема везе. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:38, 4. мај 2020. (CEST)

Слажем се с тобом по том питању. Нажалост, има много таквих модула и шаблона. Међутим, целокупна синтакса модула који сам предлажио је локализована. Види се у горњем тексту и на снимку екрана ако си имало бацио поглед. И приказ и параметри су на српском. Мислим да је све океј. — Жиле () 23:08, 4. мај 2020. (CEST)

Мислим да сам био довољно јасан што се латинског језика и таксономске номенклатуре тиче, ознака језика је подразумевана и не ставља се. Стране речи и изрази написани у изворном облику унутар српског текста се издвајају курзивом или знацима навода, самим тим је параметар који уклања курзив непотребан. Енциклопедије на српском језику корист скраћене облике код писања многих појмова који се често понављају, ово јесте енциклопедија на српском језику, а имена језика су један од најчешће помињаних термина, што ће рећи да је правописно исправно користити имена језика у овом контексту у скраћеном облику. Сама плава веза код сваког језика је уједно напомена која објашњава о ком језику је реч. И заиста нема потребе да се измишља топла вода.

Швајцарска (латински: Helvetica, немачки: Schweiz, италијански: Svizzera, француски: Suisse, реторомански: Svizra), званично Швајцарска Конфедерација (латински: Confoederatio Helvetica, немачки: Schweizerische Eidgenossenschaft, италијански: Confederazione Svizzera, француски: Confédération Suisse, романш Confederaziun Svizra

Ово горе у овом облику не може ни у лудилу. Шаблони треба да буду једноставни и директни. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:34, 4. мај 2020. (CEST)

@НиколаБ: не бих се сложио за латинска имена. За латинске називе се и те како користи шаблон за језик, поготово у уводном делу чланка. Кад се пише о фамилијама или вишим категоријама, онда уредници најчешће стављају [[Латински језик|лат.]] Strigidae, што је прилично непрегледно и непотребно. Ако се проблем може решити необавезним параметром шаблона, не видим што не бисмо имали исти. --Миљан Симоновић (разговор) 00:30, 5. мај 2020. (CEST)
То што уредници дописују језик не значи и да је исправно. Имена живих организама се исписују на латинском језику, род и врста су обавезно у курзиву, више категорије без (иако већина све пише у курзиву). Научно је погрешно писати са префиксом за латински језик и самим тим нема потребе да се ишта исправља по том питању на шаблону --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:19, 5. мај 2020. (CEST)

Називи шаблона, модула, параметри и текст за приказ, морају да буду на српском језику, осим у ријетким случајевима, када се ради о стварима које се остављају у оригиналу, о чему је било гласање скорије. Ја о томе уопште не бих ни расправљао. То што се шаблон копира са енглеске википедије, а затим прилагоди српској, није ни најмање спорно нити би требало да буде. С обзиром на то да је овдје ријеч о параметрима који нису неопходни за коришћење, већ могу да се ставе по потреби, како у којем чланку, то није ништа спорно. Али мислим да је непотребно стављати пун назив језика. -- Vux33 (разговор) 07:42, 5. мај 2020. (CEST)

  Коментар: Нови параметри не могу да шкоде, а корисни су. Наравно, не морају све ствари бити исте као на ен.вики, али овде не видим проблем, јер су параметри локализовани. Што се тиче писања пуног назива језика то ми је сасвим свеједно, иако ће у неким случајума то заузимати превише места (као у примеру који је Никола дао), аргументи које је Аца дао су по мени сасвим солидни. — ВЛАДА да? 19:33, 5. мај 2020. (CEST)

  Коментар: Мени се много свиђа ова Ацина идеја и подржавам је. @НиколаБ: Што се тиче латинских назива таксона, довољно је само на почетку чланка навести да се ради о латинском језику (пођимо од претпоставке да није свима познато да је латински језик науке). Ја сам апсолутно за то да се техничка рјешења са Википедије на енглеском (шаблони, модули, справице итд.) користе и код нас, у складу са нашим правилима и смјерницама, јер је њихова вики заједница технички најнапреднија. Само погледајте како изгледају пројекти који су технички заостали и упоредите са нашим стањем (мислим на једну језички сродну вики заједницу, коју не бих именовао). Ја сам поприлично лијен за преводе параметара, па у огромној већини шаблона која сам направио или пребацио остају енглески називи, али ако заједница мисли да треба да се са таквом праксом престане, ја се томе нећу противити. У том случају, морамо да одредимо правило (или смјерницу) по којем би радило у будућности. Морамо порадити и на униформности параметара, али о том потом. А примјер Швајцарске је рогобатан и са скраћеним и са пуним називима језика. — Ранко   Нико лић   23:40, 8. мај 2020. (CEST)

A new projet that may interest you: Structured tasksУреди

 
Sketch of an idea for a structured workflow for adding links to an article. The goal is to help newcomers edit at high volume.

Hello!

Sorry for using English. Помозите у превођењу на свој језик. If this message is not at the right place, please move it and tell me.

I'm contacting you about a new project the Growth team is working on. You may have heard about it in our last newsletter. This project is about making it easy for newcomers to make real article edits. Since you already have the Growth team prototypes enabled on your wiki, your opinion is important to us !

newcomer tasks feature makes good results: about 900 newcomers made over 5,000 suggested edits so far. We've learned that newcomers are interested in receiving suggested edits.

Now, we are thinking about how to give them easy edits. We have a new idea called "structured tasks". The goal is to break down edits into easy steps, and easy on mobile devices.

In the past, certain kinds of editing tasks have been structured. For instance, adding categories using HotCat is done by pressing some buttons. Now, we are thinking about how to structure the editing of articles. The goal is to allow newcomers can make large content additions, especially from their mobile devices.

Please visit the project page and respond to the discussion questions listed on the talk page. This conversation is open until June 18.

Please respond after this message if you prefer. We will read you in Serbian, but replies would be in English.

Thank you for your help!

Trizek (WMF) (разговор) 18:26, 20. мај 2020. (CEST)