Википедија:Трг/Архива/Идеје/11

Студенти и љубитељи историје укључите сеУреди

На Викизворник постављам Историју средњег века I од Удаљцова, Косминског, Вајнштајна. Како се овај и други совјетски уџбеници користи још увек на многим факултетима у бившој Југославији, дигитализацијом би се ове књиге учиниле доступнима свима, а нарочито студентима којима итекако требају. Као су те књиге сада у јавном власништву (проверио на Правном факултету) ето прилике да се студенти историје и историољупци укључе. Проф. --Ban (разговор) 11:33, 6. април 2008. (CEST)[]

МузикаУреди

Чињеница је да на страни Википедија:Чланци за брисање вазда имамо проблем када се ту нађе предлог за брисање неке музичке групе или певача или шта ли већ (перфомансера некаквог). Дајем предлог да се направи гласање у вези са стандардима колико је неко релевантан. Лично мислим да их треба максимално пооштрити и да они важе за све, без обзира колико нам је неко љубимче или не. Такође, мислим да треба уједно да се изгласа и стандард за сам чланак таке врсте (шта све мора да садржи). Плашим се да је ово овако ипак само наша лична процена, а то није добро. Ако такви стандарди постоје, извињавам се што сам утрошио простор ове странице и молим да моју поруку избришете. Уједно бих био захвалан да ме упутите где могу ту страницу да нађем. Ето, тако.--Metodicar (разговор) 11:31, 12. април 2008. (CEST)[]

na en wiki oni imaju pojam "notable" za one koji zaslužuju članke, pa se tu nešto objašnjava da grupa treba da je izdala poneki album kod neke normalne izdavačke kuće ili da je imala hitove neke, ili čak samo da se o njoj dovoljno piše ili neki od još par kriterijuma, albumi i pesme treba da su imali veći uspeh i slično. Čak mi se čini da su svi albumi značajnih grupa automatski značajni, ali zato pesme sigurno nisu. Uglavnom to se nalazi ovde: http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Notability_(music). Kod nas valjda treba da važi slično i verovatno bi mogli da se pozivamo na te kriterijume, mislim da ne moraju ni da se proširuju, pošto se pominju nacionalni radio televizija i slično. Što se tiče ovog drugog mislim da nije neophodno deklarisati standarde o tome šta članak treba da sadrži, to je nekako normalno. Viškovi uvek mogu da se uklone ako neko krene previše i bez validnih izvora da objašnjava. Jednostavno mislim da bi bilo previše raznih izuzetaka. [ Donny [] Keep Talking ] 13:21, 12. април 2008. (CEST)[]

Ја сам за усвајање критеријума. До сада смо имали гомилу неважних чланнака који су прошли гласање о брисању —Јован Вуковић (р) 16:43, 13. април 2008. (CEST)[]
Ево овде имамо предлог о значају на српском. Ја бих још пооштрио критеријуме, али ок, многи чланци који су остали на вики не задовољавају ни ове критеријуме —Јован Вуковић (р) 16:52, 13. април 2008. (CEST)[]

Да ли је то само предлог или званична политика? Црни Бомбардер!!!  (†) 17:16, 13. април 2008. (CEST)[]

На налепници пише предлог/смернице. Оно што ме чудицка је да то, бар док сам ја овде, нисмо помињали када смо гласали за брисање, а све то што је тамо може се искористити као аргумент.--Metodicar (разговор) 18:02, 13. април 2008. (CEST)[]
Па јер никада није изгласано. Ово је само предлог. мада би могли да га усвојимо. —Јован Вуковић (р) 19:28, 13. април 2008. (CEST)[]

А проблем око почетка расправе или започињања гласања је тачно који? Црни Бомбардер!!!  (†) 21:09, 13. април 2008. (CEST)[]

Извини Црни, нисам укапирао (али заиста) на коју расправу, односно гласање мислиш: на страници за брисање чланака или у вези са усвајањем ових критеријума о којима причамо?--Metodicar (разговор) 22:19, 13. април 2008. (CEST)[]

Ако си мислио на ово друго, придружујем се твом питању.--Metodicar (разговор) 22:20, 13. април 2008. (CEST)[]

Slažem se, treba staviti na glasnje :) A kad sam već gledao taj prdlog, primetio sam da imamo iz ko zna kakvog razloga odvojenu stranu o važnosti pron glumaca? postavio sam tamo predlog da se spoji sa stranicom Značaj (ljudi), pošto ne vidim što bismo izdvajali tu jednu kategoriju, kad to nisu ni drugde uradili. Ili je kod nas neophodno objasniti to pošto se mnogo koristi :D? Jel spajanje treba na neko glasanje, ili je dosta samo da se par ljudi složi na stranici za razgovor? [ Donny [] Keep Talking ] 01:01, 15. април 2008. (CEST)[]

Џорџ је својевремено преводио та правила са енглеске Википедије, где су пр0н глумци стајали засебно. Сада су они обједињени у Wikipedia:Notability (people). --ФилиП 07:11, 15. април 2008. (CEST)[]

Дајем предлог да неки админ (пошто није ред да то радим ја, ем релативно нов, ем неадмин) да на гласање да ли хоћемо или нећемо да имамо неке критеријуме (ова реч ми лепша него стандарди) за избор чланака о (не)важним личностима. Можемо и да изгласамо и ове критеријуме који већ постоје као што Јован лепо каже. Је л‘ ‘оћете?--Metodicar (разговор) 17:58, 15. април 2008. (CEST)[]

Не видим шта то админи имају а обични корисници не када је у питању постављање гласања. Штавише, мислим да би било освежавајуће да се "релативно нови" сарадници укључе у прављење политика. Тако да немам апсолутно ништа против да ти координираш то гласање, тим пре што си међу онима са највише ентузијазма за проналажење решења. ФилиП 22:18, 15. април 2008. (CEST)[]

Ок, па бар ти знаш да доста тога не знам што се тиче правила рада њикипедије (причали смо о томе), тако да стварно нисам знао да ја то могу да покренем. Ево, ја хоћу. Да ли би ми помогао да поставим гласање? (Да ми кажеш где и како-може и на мојој страници да не трошимо простор овди).--Metodicar (разговор) 23:19, 15. април 2008. (CEST)[]

Да кренемо са неком расправом од неколико дана (Кале ће рећи колико је према ПСу),па да након тога автоматски крене гласање или само клот гласање?(Ја сам за шта год,само да се коначно покрене ова прича на неку страну.) Црни Бомбардер!!!  (†) 01:33, 16. април 2008. (CEST)[]

Ајде да узмем да је расправа отворена овде, па да кренем са коментарима. Значи ја бих још ове критеријуме прегледао и прилагодио их нашим потребама. Мени се чини да би требали бити још строжи, а не овакви, јер по овоме би скоро свако могао да уђе у енциклопедију. Вероватно су и енглеска правила доста измењена, па би могао неко ко добро зна енглески да то мало усклади --Јован Вуковић (р) 16:41, 16. април 2008. (CEST)[]

Ево и сада ово гласање за Бети Буп (музички састав). Сада се ту наводе као аргументи појављивање на беовизији. Да ли је то довољно за појављивање у енциклопедији? Знали бисмо да имамо критеријуме. Можда није лоше да посебно изгласамо ставке за број албума, потом за фестивале (није исто, сложићете се, појављивање на беовизији и евровизији), итд. То је само мој предлог.--Metodicar (разговор) 17:04, 16. април 2008. (CEST)[]
Да, када би имали критеријуме, оваква гласања би била непотребна. —Јован Вуковић (р) 17:59, 16. април 2008. (CEST)[]

Javite kad krene glasanje :) Inače se čini da su pravila otprilike ista kao na en wiki, samo što ih eventualno treba malo reformatirati. Takođe ne veruje mda mi treba da pooštravamo standarde. Ali ne moramo ih ni spuštati, pošto se svuda uzimaju u obriz i "nacionalni" festivali izdavači i sl. Takođe nisu ti standardi tako blagi. Ne može baš svako da ih prođe. Evo uzmimo primer pomenutog sastava gore. Ne veruje m da postoji gomila ne trivijlanih članka o njima - ako su samo pomenute kao učesnici festivala, to bih ja rekao da je trivijalni pomen i da se takakv članak ne može brojati. Dalje nemaju više albuma kod značajnog izdavača, čak taj album što se pominje (koji je samo jedan), nije kod velikog izdavača. Festivali se pominju kao jedan od kriterijuma, medjutim piše "osvajanje", ili eventualno "nominacija za" neku od velikih nagrada. Tamo u članku se pominju nekakve nagrade, ali pošto ne piše koje su ne verujem da su bile velike. Tako da u ovom momentu (ako neko ne dobaci informacije koje opovrgavaju ove zaključke), taj članak bi bio uklonjen, uz eventualno postojanje kao redirekcija na najveći festival na kom su imale iole značajan nastup, u kome bi ukratko bilo objašnjeno nešto o bendu. Otprilike toliko koliko i inače stoji na stranici. [ Donny [] Keep Talking ] 12:37, 18. април 2008. (CEST)[]

Отворио сам дискусију на Википедија:Гласање/предлог/Значај (музика) јер сам на овој страни пронашао следећи текст (цитирам):

Приједлози за гласање се морају давати на подстраници Википедија:Гласање, која може да изгледа овако Википедија:Гласање/Приједлог/тема приједлога. Сви приједлози и гласања која не слиједе ово правило ће се игнорисати. То је из разлога да избјегнемо досадашњии хаос тј, гласања која се отварају на све стране. Када се приједлог усвоји, зашто је потребно да нема више од 20% коментара о приједлогу који се не слажу са покретањем гласања, онда се приједлог може пренијети на Википедија:Гласање/тема гласања.“
Из тог разлога мислим да није лоше да овај наш део приче пребацимо на страну коју сам отворио.--Metodicar (разговор) 20:34, 19. април 2008. (CEST)[]

Музика-гласањеУреди

О свему што смо до сада причали, покренуто је гласање: Википедија:Гласање/Значај (музика)--Metodicar (разговор) 13:10, 4. мај 2008. (CEST)[]

Свечано објављујем да је горенаведено гласање завршено. (: --Metodicar (разговор) 15:23, 11. мај 2008. (CEST)[]

одржавањеУреди

Елем, након много премишљања у вези са питањима: да ли, како и чему то уопште, одлучио сам да дам један предлог. Ради се о овој страни: Википедија:Одржавање. Тамо има веома много чланака и по мом мишљењу они јесу проблем.

Клице нису проблем, јер су то кратки текстови који су колики-толики су, коректни и с времена на време неки добронамерни путник-намерник их прошири. Што се тиче горе-наведених чланака, само замислите некога ко је ван њики-заједнице, тражи, тражи и наиђе баш на текст коме је потребно ово или оно. Надам се да нећу звучати превише оштро (заиста ми то није намера), али изгледа аљкаво и даје у(о)тисак неозбиљности.

Видео сам да Бокица оживљава (по мом мишљењу) сјајан пројекат један чланак дневно. Волео бих да оживимо пројекат оживљавања чланака који су бачени у одржавање. Имам утисак да се заједница баш много не замара њима јер изгледа као да је проблем решен (ето, ставили смо их ту и сада супер). Неки (покварени) људи би то назвали стављање проблема под тепих.

Већ сам малко допринео по том питању и неколицину чланака извукао из буџака. Стварно није лако пролазити кроз туђе текстове и преправљати/додавати/одузимати/или већ којешта. Ипак, био бих захвалан да ми помогнете да направимо пројекат (немам искуства у постављању истог), да се укључите у пројекат и што да не, да поделимо и пригодне споменице и урадимо један леп посао.

У нади да ме (овај пут) нећете искулирати, ваш--Metodicar (разговор) 19:56, 12. мај 2008. (CEST)[]

Имамо већ три неактивна пројекта

Сви су они добри, само ето пали су у заборав. -- Bojan  Razgovor  20:01, 12. мај 2008. (CEST)[]

Заиста су сви добри. Како сада да се то оживи? Макар један од њих за почетак?--Metodicar (разговор) 20:05, 12. мај 2008. (CEST)[]

Па пријавиш се сам и повучеш друге ;) Једино за овај други пројекат се требаш пријавити, а овде само слободно направи нову табелу и води евиденцију. Пошто мени увек зафали чланака за портале, рад сам и ја да се пријавим у пројекат #2-- Bojan  Razgovor  20:08, 12. мај 2008. (CEST)[]

Ево, свечано објављујем да су пројекти број 1 и број 2 са списка оживљени! Обавезујем се да ћу активно учествовати и водити евиденцију и давати споменице. Позивам све да се пријаве и да се договарамо око тога које ћемо чланке побољшавати. Дакле парола ове акције је: не кулирајте пројекте, хајмо да нам сви чланци буду лепи (парола је мало неозбиљно срочена, али је полетна).--Metodicar (разговор) 20:47, 12. мај 2008. (CEST)[]

п.с. Ко се већ пријавио, не мора поново, али би било лепо да наново учествује.—Metodicar (разговор) 20:47, 12. мај 2008. (CEST)[]
Ево да се огласим и ја поводом овога. Пројекти јесу добри, мада ја сам скептик око њиховог опстанка. Сведоци смо да се с` времена на врема покрену ови пројекти и трају једно време, али потом ипак замру. Изгледа да је то због недостатка чланова. Да би пројекат опстао, потребно је најмање 7-8 активних људи, јер уколико је мање људи када двоје или троје узме паузу, пројекат замире. Надам се да грешим и да ће заживети, ја ћу се поово активирати. Што се тиче гурања под тепих ових лоших чланака, то није ни мало грубо речено. Чак је преблаго. Било би добро да се уведу нови шаблони за сређивање, прерађивање, чишћење и сл, и да се на њима стави неки рок за сређивање чланака. После тога чланци се могу пребацивати у Википедија:Можда користан материјал или на неку другу подстраницу. Јер сведоци смо да се ови чланци непреидно гомилају и да њихов број никако не опада. Али у сваком случају идеја ових пројеката је лепа и прикључићу се. Надам се да ће се укључити више људи, а то би делимично и помогло решавању проблема ових чланака —Јован Вуковић (р) 21:55, 12. мај 2008. (CEST)[]

Да, ови чланци дефинитивно јесу проблем и свједоци смо њиховог нагомилавања. Слажем се да је у питању недостатак активних чланова, и то је проблем који се тешко може ријешити. Често сам улазио у секцију „Радионица“ да видим шта треба и шта фали, па кретао одатле, али морам да кажем да, иако је та секција одлична ствар (ако немаш идеју шта да радиш, а имаш времена и ради ти се, уђеш и видиш шта треба), мислим да је лоше конципирана. Као прво, тамо већ вијековима стоје исте ствари „за урадити“, а мени се не ради ниједна од њих - што ми се радило, ја сам то урадио, а теме „Миле против транзиције“, „Барут“, „Бибер“, „Фабула“ и „Срби у Хрватској“ су ми досадне и не раде ми се. Уствари, барут сам сређивао једном, али се не сјећам гдје је била „кочница“ и зашто то није завршено.

Углавном, сматрам да је Радионица много боље мјесто него Википедија:одржавање, из простих разлога што има занимљивије име ;-) и што се линк за радионицу налази на свакој страници. Мислим да би евентуално побољшање радионице било у томе да се чешће мијењају TODO's, или да се направи да се некако динамички то приказује.

Још једна идеја која ми је већ дуже вријеме на памети је да се направи бот који ће пролазити кроз чланке и по неком алгоритму сортирати ненаписане чланке по томе колико у написаним чланцима има викивеза према њима. На тај начин бисмо видјели који су чланци најпотребнији. Ово би могло, међутим, да се односи и на већ написане чланке, да бисмо схватили који су најприје за сређивање. --Дарко Максимовић (разг.) 13:04, 13. мај 2008. (CEST)[]

Волио бих да чујем ваше мишљење о овоме: да ставимо на главну страну неки елемент који би показивао тренутни статус овог пројекта (нешто укратко, типа најновији сређени чланци исл.) чиме би се привукло више сарадника. Има ли техничких могућности за такво нешто? --Дарко Максимовић (разг.) 23:11, 18. мај 2008. (CEST)[]

Занимљива идеја, заиста. Видећемо шта ће рећи остали.—Metodicar (разговор) 23:30, 18. мај 2008. (CEST)[]

Гласање за значај људиУреди

Пошто смо успешно усвојили предлоге за значај у вези са музиком, могли бисмо даље. Састављамо предлог за гласање о значају људи на страни: Википедија:Гласање/предлог/Значај (људи). Молим њикипедијанце да се одазову у што већем броју.--Metodicar (разговор) 18:09, 19. мај 2008. (CEST)[]

Како се ради са сликама и другим стварима које имају ауторско право?Уреди

Пребачено на Википедија:Трг/Ауторско право#Како се ради са сликама и другим стварима које имају ауторско право?. --Поки |разговор| 13:50, 21. мај 2008. (CEST)[]

Преиначено гласањеУреди

Гласање за критеријуме за значај људи је малко измењено и понавља се. Молим њикипедијанце да у што већем броју гласају на страни: Википедија:Гласање/Значај (људи).--Metodicar Пиши! 16:22, 7. јун 2008. (CEST)[]

Проширење шаблона ВестиУреди

По угледу на 2006. годину када смо на шаблону Вести пратили скорашње коначне резултате, намеравам да и овога пута покренем сличну акцију. Шаблон:СП-2006 ћу преименовати и све кориснике који ће пратити ЕП и који ажурирају спортске чланке позивам да уписују резултате. --Поки |разговор| 17:53, 7. јун 2008. (CEST)[]

Engleski - Srpski opcijaУреди

Znate, ponekad se pojavi problem da kad citam neku stranicu na vikipediji, zanima me kako je to napisano na engleskom, jer cesto je napisano bolje ili slicno. I onda se pojavi problem naci an engleskom, ponekad mi treba dugo vremena da nadjem opciju engleski jezik, pored tolko jezika. Pa nebi bilo lose kad bi moglo na svakoj stranici pored uredi, istorija, cirilica, latinica da stoji i Engleski, kao jedan od najcitanijih i najkoriscenijih jezika. Hvala na saslusanju. Igor Zolnjan

Не слажем се. Уз то, веома сам против оних који своје чланке пишу простим превођењем са енглеског. Енглески чланци, осим што су јако обимни, често описују ствари искључиво из америчког угла. Језици су поређани по абецеди и није тешко наћи интервики везу. —Јакша (разговор) 02:54, 22. јун 2008. (CEST)[]

Савет за брзо налажење енглеског чланка: Користи претрагу по страни (Ctrl + F у већини случајева) и потражи реч "English". Требало би да прво пронађено појављивање буде веза до чланка на ен. Википедији. Darth Vader (разговор) 21:41, 25. септембар 2008. (CEST)[]

LOZAУреди

HTEO BIH DA DAM IDEJU KADA BI SE MOGLO PRONACI ODAKLE POTICE PREZIME PREDIC I NJIHOVO POREKLO Претходни непотписани коментар је оставио Predic. --Dzordzm (разговор) 20:50, 17. јул 2008. (CEST)[]

SENSATION WHITE podrazumeva muziku od house-a do uplifting trance-a. specificnost ovog koncepta podrazumeva dress code, tj obavezu oblacenja bele garderobe; scenografija docarava entreijer svemirskog broda, bina je visoka 18 m, ukljucuje dzinovske video bimove i plazme, lasere, vatromet, maskirane igrace, razne performanse, akrobacije, gole igracice oslikanih tela, glas koji vodi program, neverovatne zvucne i vizuelne efekte... svake godine , postoji zvanicna himna dogadjaja, koja se cuje vise puta za noc. u zenitu zurke desava se MEGAMIX, kada dj-evi nestaju sa bine i pustaju najvece klupske hitove, uz polusatnu koncentraciju najludjih efekata... e sad jos samo treba otici tamo....

Алтернативе за Вишезначна одредницаУреди

  • Чвор
  • Хомоними
  • Разврставање
  • Вишезначност

Јакша (разговор) 07:27, 8. август 2008. (CEST)[]

  • Гранање
  • Вишесмислено
  • Раздвајање
  • Неједнозначно
  • Појашњење

-- JustUser  d[-_-]b JustTalk 09:24, 8. август 2008. (CEST)[]

Слажем се са

  • Гранање (боље него чвор)
  • Раздвајање - краће од разврставање, а и прикладније чини ми се
  • Вишесмислено - можда боље него вишезначност, краће је

Можда би Хомоним било добро из више разлога. Релативно је кратко. Значи то што треба да значи. Нема наших слова, што би исто могло неке ствари да поједностави. Међутим мислим да треба да буде у једнини. [ Donny [] Keep Talking ] 12:03, 9. август 2008. (CEST)[]

Против сам измена оваквих размера, јер би то значило премештање 984 странe. —ФилиП × 12:36, 9. август 2008. (CEST)[]

А је л` би могао неко да појасни шта је са тренутним решењем значајно лоше да је потребно да премештамо хиљаду страна? --Кале info/talk 13:28, 9. август 2008. (CEST)[]

Израз Вишезначна одредница је незграпан. Знам да смо мењали неколико пута име за Спољашње везе (Повезнице итд). Идеју сам добио од интервики веза. У већини језика ово се описује једном речју. Французи користе израз Хомонимија, и мислим да би варијанта тог израза било најприкладније решење у нашем језику. Мислио сам да ће ова идеја можда наићи на подршку. Ако је превише посла, или ако се не слажете, онда не мењајте. Поздрав, —Јакша (разговор) 04:58, 10. август 2008. (CEST)[]

По мом искуству, "згодно" је оно на шта се човек навикне. "Хомоним" би можда био добар термин, али онда уз сваки такав чланак мора да иде и веза до чланка Хомоним , пошто не знају сви шта то значи :). Мада, ако у чланцима пише "Термин članak_name_here има више значења", онда је "вишезначност" потпуно разумљиво. Darth Vader (разговор) 21:57, 25. септембар 2008. (CEST)[]

„Хомоним“ није увек опис за линкове на које упућује вишезначна одредница. Најчешће је ово случај у природним наукама; рецимо у математици, физици, хемији и биологији дешава се да се користи исти термин, у истом значењу, али је примена различита. Да ли су „функција (програмирање)“ и „функција (математика)“ хомоними? --В. Бургић (реци...) 22:06, 25. септембар 2008. (CEST)[]
Добар аргумент... Како беше, хомоними су "речи истог облика а различитих значења" (барем колико се ја сећам). У твом примеру, математичка функција и функција у програмирању ипак јесу различита значења (мада понекад "личе"). Ипак, вероватно има примера када хомоним није најбољи избор. Darth Vader (разговор) 22:14, 25. септембар 2008. (CEST)[]

Зашто не једноставно вишезначно? --Дамјан /разговарајмо/ 01:53, 28. септембар 2008. (CEST)[]

Главна странаУреди

Шта мислите о томе да ставимо са десне стане главне стране изабрану слику по узору на холандску Википедију?--VLADA (разговор) 17:15, 9. септембар 2008. (CEST)[]

Разговарало се раније у више наврата о овом предлогу и колико се сећам, предлог није усвојен јер није било довољно заинтересованих да све то спроведе у дело. Погледај историју тргова, пронаћи ћеш лако. --Саша Стефановић ® 07:45, 26. септембар 2008. (CEST)[]
Не сећаш се добро. Постојало је гласање, на коме је одлучено да слика треба да стоји на главној страни. Е сад проблем је што нико није направио изглед главне стране са све сликом на њој, па да се гласа о том изгледу. Ако се изглед изгласа, онда неко треба да се позабави сликама, и да прво одради слике, па тек онда да стављамо на главну страну. --Јован Вуковић (р) 16:36, 26. септембар 2008. (CEST)[]

ЦД и ДВДУреди

Полазне чињенице:

  • CD се не може написати у ћириличном чланку јер правопис не дозвољава употребу латинично написаних ријечи у ћириличном тексту (осим у случајевима навођења референци, навођења оригиналног имена, међународне јединице мјере...)
  • ЦД се не може написати јер такав запис претпоставља скраћеницу, а то је скраћеница од Compact Disk те се не може тек тако написати ћирилицом.
  • КД се не може написати јер је то оригинално истраживање, а уз то и скраћеница коју нико никад није користио („додај ми тај КД!“)
  • Исте ствари стоје и за DVD, са разликом у трећој тачки, пошто једна од верзија скраћенице (Digital Video Disk) има иста почетна слова и у преводу на српски језик (Дигитални Видео Диск).

Приједлози:

  • Не користити уопште скраћенице CD и DVD, колико год биле учестале у српском језику него цијеле конструкције „компакт диск“ и „видео диск“ - свако их разумије, немамо горе споменутих проблема и добијамо комплетно поштовање правописа српског језика. Наравно, иста ствар се може примијенити и у латиничним чланцима. На тај начин такође нећемо имати реченичне наказности попут „Постоји 6 врста ДВД-ова“/„Постоји 6 врста ЦД-ова“ или још горе „Постоји 6 врста DVD-ова“/„Постоји 6 врста CD-ова“. Умјесто тога ћемо имати „Постоји 6 врста компакт дискова“ и „Постоји 6 врста видео дискова“.

П.С. Знам и схватам да је DVD двозначењска скраћеница од Digital Video Disk/Digital Versatile Disk, али пошто се ни они сами не могу договорити шта је примарно значење и оставили су да се ни не зна шта то заправо значи, ми можемо узети варијанту која нам одговара. --Дарко Максимовић (разг.) 17:13, 2. октобар 2008. (CEST)[]

Надам се да ми у продавници нико неће тражити филм на дигиталном видео диску или на видео диску. Колико ја знам ДВД је правилна скраћеница - бар тако тврди мој професор српског језика који предаје већ 20 година.Ја сам  кажи

1. A zashto bi u cirilichnom tekstu pisali latinicom??? Dakle, u cirilichnom tekstu cemo i te oznake pisati cirilicom. 2. CD se ne moze napisati??? Pa, u pravopisu imash chitav odeljak koji se zove skracenice... pozsabavi se njim :) A u tom sluchaju, ne bismo ni jednu rech stranog porekla smeli da napishemo cirilicom zar ne? A takvih rechi je jako puno i pishu se i cirilicom i latinicom, kao i brojne skracenice! 3. KD niko nije ni mislio da napishe niti je ikada napisao! 4. Za DVD vazi isto, pisace se cirilicom, ako je chitav tekst pisan cirilicom!

5. POTPUNO JE PRAVILNO PISATI CIRILICOM CD I DVD UKOLIKO JE CHITAV TEKST PISAN CIRILICOM! TO VAZI I ZA SVE OSTALE SKRACENICE I RECHI STRANOG POREKLA!

PREDLOG: Pozabavite se pravopisom srpskog jezika... SAVET: kucati u pretrazivachu google: 'pravopis srpskog jezika', zatim naci odeljak 'rechi stranog porekla' pa cete naci stavke u kojima ja pricham.Penelopa (разговор)


http://www.vokabular.org/pravopis/doku.php?id=%D0%B4&s=%D0%B4%D0%B5%20%D0%B2%D0%B5%20%D0%B4%D0%B5 --Награисаловићкажи/лажи 19:26, 2. октобар 2008. (CEST)[]

Pishe se i DE VE DE dakle... ili DVD.. CD.. cirilicom ili latinicom. Ne pishe nigde kompakt disk! Ili mozda ovi ljudi shto pishu pravopis nemaju pojma???Penelopa (разговор)

Може чак и мешано, и можда би то било најбоље: компакт диск и ДВД. Никола (разговор) 20:09, 2. октобар 2008. (CEST)[]

Река РаљаУреди

Ја сам написао чланак Раља (река).Мало сам преписивао са енглеске Википедије.Они су написали мало, а ја још мање.Ко зна нешто о реци Раљи нека ми каже или нека дода у чланку.--Djominik (разговор) 15:17, 22. октобар 2008. (CEST)[]

Пројекат: Управно право - гране и значајни правнициУреди

Поз Википедијанци! Ја сам студнет Правног у БГ и како је професор на часу стручне групе из Управног права отварао Википедију, ја сам му предложио да група направи неколико чланака о управном праву, гранама и значајним српским правницима. Професор је то са задовољством прихватио. Сада треба смислити како најбоље организовати те чланке и како их поделити. Покушао сам се угледам на енглеску везију, али ни тамо није баш развијен тај чланак о управном праву(административе лањ :)) Ако неко има неке предлоге нека помаже :). Иначе, направићемо нови кориснички налог и онда то постовати под тим налогом. Све у свему надам се да ће то испасти добро. --Bojkic (разговор) 19:05, 24. октобар 2008. (CEST)[]

Први предклог - направите свако свој налог, лакше ћемо вас разграничити. Друго, пронађите да ли се у некој страни помиње управно право, клик на линк и напишите или проширите текст. Тај вам текст служи као врх категорије. Направите категорију управно право и онда само декларишите све текстове под том категоријом. Ако имате питања о уређивању члана на википедији, погледајте Помоћ. --В. Бургић (реци...) 21:02, 24. октобар 2008. (CEST)[]

Ратови звездаУреди

Сматрам да су чланкови о Ратовима звезда јадно написани.Ко се слаже да их преправимо?--Ниџа (разговор) 20:32, 25. октобар 2008. (CEST)[]

Ово је Википедија, енциклопедија коју свако може да уређује ;) Значи, слободан си сам да их дописујеш. Ех, од екипе која је волела Ратове звезда остадох само ја овде, а ја сам баш лош са временом. -- Bojan  Razgovor  06:26, 26. октобар 2008. (CET)[]

Ја сам слаб са информацијама,иначе бих одмах преправио те странице.--Никола (разговор) 15:14, 26. октобар 2008. (CET)[]

Uzmeš pa prevodiš sa nekog drugo jezika. Ako ne znaš ni jedan strani jezik, pa ... valjda si gledao filmove i igrao igrice, zar ne? :) -- Bojan  Razgovor  16:40, 26. октобар 2008. (CET)[]

Знам енглески,али бих радије да уређујем тимски.Направио сам тим.Љубитељи Ратова звезда прикључите се!--Никола (разговор) 17:21, 26. октобар 2008. (CET)[]

May the Force be with You. -- Bojan  Razgovor  17:22, 26. октобар 2008. (CET)[]

Thank you.--Никола (разговор) 17:39, 26. октобар 2008. (CET)[]

Прави физичари кажу „нека сила, снага, рад и енергија буду с тобом“   --В. Бургић (реци...) 20:03, 26. октобар 2008. (CET)[]

СређивањеУреди

У току је оживљавање ове акције у вези са сређивањем чланака. Позивам вас да се придружите!

п.с. Бићу досадан, само да вам најавим. :) --Методичар 16:53, 2. новембар 2008. (CET)[]

ВикипројекатУреди

Здраво свима, колеге. Ево д вам се обратим са једним предлогом па да се изјаснимо да ли смо зрели за тако нешто или не.

Наиме, приметио сам да постоји многобројно квалитетних чланака, који се уз заједнички ангажман могу побољшати и предложити за гласање за добрим или сјајним. Моја је замисао да покренемо неки википројекат, у којем ћемо квалитетне чланке побољшати. Добићемо већи број сјајних и добрих, којих у последњем периоду, према резултатима гласанја има све мање. Добио сам подршку одређених корисника. Међутим није циљ да радим сам, већ да радимо заједно. Овако нешто постоји и на енглеској Википедији у оквиру два засебна пројекта. Код нас би могао да буде обједињен. Слични пројекат је покренут у циљу сређивања клица, како би се добили чланци пристојне дужине и адекватног садржаја. Налази се у оквиру Сређивања чланака. Разлика између ова два пројекта (Сређивање чланака и овог мог предложеног), је у томе што први има за циљ проширење, а други за епитетом сјајним или добрим. Ја сам за, а ви сад ако желите изјасните се. Ја сам  кажи 20:25, 11. новембар 2008. (CET)[]

Ја сам за.Никола (разговор) 15:56, 13. новембар 2008. (CET)[]
Па сређивање недеље је нешто слично томе што предлажеш. Значи неколико корисника ради на једном чланку који иаберу да би он постао што бољи. Е сад ако корисници хоће нека бирају неки други чланак, не мора клица. Не требамо правити гомилу сличних пројеката, када нам и ови садашњи нису заживели. --Јован Вуковић (р) 12:32, 15. новембар 2008. (CET)[]

СветУреди

У чланку Свет,у поднаслову историја корисник 79.101.189.229 је погрешно реферисао нешто.Сматрам да је то вандализам.Погледајте Никола (разговор) 16:13, 14. новембар 2008. (CET)[]

Сређено----László (talk) 17:00, 14. новембар 2008. (CET)[]

Вики-универзити :)Уреди

Занима ме постоји ли вољних овде да се покрене пројекат налик на енглески? Значи, пазите кад је пројекат ‘ладно супер!  --Методичар 00:29, 15. новембар 2008. (CET)[]

Е, баш ми је драго што си ово започео. Баш сам се ових дана сетио оног нашег разговора и хтедох да те подсетим, али ето, заборавност... :) Елем, ја се не бих много бавио тим пројектом, али свакако да има своје предности и користи и ако постоји критична маса људи за оснивање овог пројекта (једино тај Викимедијин пројекат не постоји на српском), онда се треба окупити, организовати гласање (мислим да и даље то треба обавити на мети) и почети са припремом материјала. С друге стране, не би ваљало када би пројекат спласнуо временом и остао да зврји празан/неактиван, као што је тренутно случај са већином осталих Викимедијиних пројеката (што искључује Википедију и Викивести). --ФилиП × 01:05, 15. новембар 2008. (CET)[]

Неће да зврји празан! Преселићу се тамо скроз, те ће увек бити којечега, а ко жели да повремено радуцка, али и да стално радуцка, то ће свакако бити супер. Значи, неће да зврји празан, јављајте се људи!!!!--Методичар 01:08, 15. новембар 2008. (CET)[]

Ево да кажем и ја да подржавам отварање пројекта уколико има заинтересованих људи који би да раде на њему. Пошто дејан каже да је заинтересован, онда подржавам пројекат. Замолио бих га да ме обавести када покрене гласање да га подржим --Јован Вуковић (р) 15:36, 16. новембар 2008. (CET)[]

Позив на проширивање / чишћењеУреди

Кад сам направио листу чланака који су по садржају прекратки, видео сам да би већину њих било штета обрисати. Желим да апелујем на све који се баве сређивањем и проширивањем Википедије да обрате пажњу на ове чланке:

Неки од њих су са правом кратки, али доста њих није. 項 Михајло [ talk ] 22:33, 30. новембар 2008. (CET)[]

Одлично... Бацићу поглед на тај списак кад стигнем и додати понешто, било преводом, било користећи друге изворе... ---Славен Косановић- {разговор} 23:03, 30. новембар 2008. (CET)[]

Nikad kraja sređivanju. Dobro bi bilo nekako iz ovog spiska izbaciti višeznačne odrednice, imaćemo onda sliku o pravom stanju. A članke o ćiriličnim trankriptima hemijskih simbola možeš obrisati ili napraviti pravu višeznačnu odrednicu ako ima smisla. Članke o kilobajtim, kilobitima treba petvoriti u preusmerenja na članke bajt, bit... -- Bojan  Razgovor  08:39, 1. децембар 2008. (CET)[]

Већ сам их доста био избацио. Ко нам крив што имамо зилион преусмерења ка шаблону за њих. :( Имао сам једном давно листу свих варијанти али се загубило. 項 Михајло [ talk ] 18:02, 1. децембар 2008. (CET)[]

Иначе, отворих неколико случајно изабраних и не нађох ни једну вишезначну. Знам да их има јер је доста назива коришћено за шаблон али мислим да нису превише честе. 項 Михајло [ talk ] 18:16, 1. децембар 2008. (CET)[]

Ево освежио сам листу опет. Сад би требало да буде још мање вишезначних (или ниједна). 項 Михајло [ talk ] 17:39, 3. децембар 2008. (CET)[]

Šablon-BiciklizamУреди

Kako mogu da napravim šablon ili da koristim neki sa drugih wikipedia? Ako mogu kako? Бане (разговор) 19:56, 5. децембар 2008. (CET)[]

Ћирилица и латиницаУреди

Имам једну идеју, али немам појма како би се могла спровести у дјело. Такође, волио бих чути још неко мишљење да ли је уопште добра.

Гледам одређене категорије па ме „уби у око“ помијешаност ћириличних и латиничних чланака. С друге стране, сигурно би се смањио број аутора и њихових чланака ако бисмо забранили коришћење латинице, те ми такво рјешење не пада на памет. Међутим, контам овако: ако бисмо се одлучили само за једно писмо складиштења података, то би засигурно била ћирили-рилица због своје особине 1:1 у односу на гласове у српском језику. Како би било кад би се направило превођење „у лету“ из латинице у ћирилицу при складиштењу и из ћирилице у латиницу при притиску на линк „Уреди“, ако би корисник у својим подешавањима навео латиницу као подразумијевано писмо? Већ имамо преводилац из латинице у ћирилицу, па би се можда то могло искористити.

Шта мислите о идеји и да ли то технички излази из опсега могућности развоја локалне википедије? --Дарко Максимовић (разг.) 09:53, 10. децембар 2008. (CET)[]

Претпостављам да би то технички било могуће, али јавиле би се неке потешкоће. Нпр. ако неко ко не зна шта је избегавање транслитерације сачува чланак са доста латиничких појмова, који, је ли, не би требало да се транслитеришу, онда ће се и ти појмови пребацити у ћирилицу, без могућности "латиничке реконструкције". Плашим се да би то била доста честа ситуација. Чини ми се да се о овоме размишљало када се и пројектовала ова екстензија за Медијавики софтвер, али да је одбачено из неког разлога (ваљда је овако како је лакше). --ФилиП ^_^ 21:09, 10. децембар 2008. (CET)[]

Ја се слажем са Дарком. Увек ме изнервира када је нешто нескладно, поготово на овако великом пројекту као што је Википедија. А нескладно је када у море ћириличних текстова има и латиничних. Немам ја ништа против да има опција да се текст визуално пребаци у латиницу, али не да се текстови пишу латиницом. Мислим да би било најбоље да се не укине латиница, али да се нагласи да је пожељнија ћирилица и да се дозволи пребацивање текстова из латинице у ћирилицу.--VLADA ® 21:11, 11. децембар 2008. (CET)[]

Ово је зрело за ЧПП. Проблем је у томе што има и оних које увек изнервира нешто превише складно, а превише складно је када у нацији у којој пола народа пише ћирилицом а пола латиницом неко покушава да цео свет натера да пише ћирилицом. Поштено речено, имамо неписани договор да подразумевано прочеље буде ћирилично и то је оно што већина наших корисника (осим оних који пристигну са Гугла) прво виде. Њихова прва корисничка страна и први поздрав на страни за разговор са корисником су ћирилични. То је довољан подстицај корисницима да пишу ћирилицом и довољан уступак ћирилици. Дарко је мислио на нешто друго, на могућност да се текст интерно складишти ћирилицом али да се затим „у лету“ преводи на латиницу уредницима који желе да уређују латиницом и затим „у лету“ враћа у ћирилицу за складиштење када они сниме измене. То би било идеално решење, али захтева измене на самом Медијавики софтверу, дакле није у нашој локалној моћи, и сигурно неће скоро бити одрађено. Ако желиш да нешто мењаш без те (далеке) техничке измене, онда је ова тема за википолитички трг, мада је најбоље да се нигде не покреће изнова јер је покретана већ сто пута и никада ништа нисмо изменили јер је садашње стање једноставно једино око којег се можемо сложити. --Dzordzm (разговор) 00:33, 12. децембар 2008. (CET)[]

Хм. Филип је добро примијетио проблем са дијеловима који треба да остану у латиници а нису заштићени. То је стварно велики проблем, чак и ако би могло, пошто Џорџ каже да не може. Можда би се могло и наћи неко рјешење, али ако већ свеједно не може ... хеби га :) Ондак ништа. Хвала на одговорима. --Дарко Максимовић (разг.) 00:40, 12. децембар 2008. (CET)[]

Па добро, то што Џорџ каже није баш сасвим тако. Роберт је већ дуже време девелопер за Медијавики и он је, заправо, докрајчио рад на овој екстензији Медијавикија. Она би само требало да се прошири траженим функционалностима, али и даље стоји оно што горе рекох. Друга ствар је колико је Роберт заинтересован и колико времена има за тако нешто (и, наравно, колико мисли да је то све сврсисходно). --ФилиП ^_^ 01:51, 12. децембар 2008. (CET)[]
Ја сам само причао онако како чујем :) дакле, драго ми је чути да имамо напредак. Да ли бисмо можда могли чути шта је до сада урађено, а шта је то за шта треба добре воље? Пошто ја лично мислим да би то заправо било сјајно - то ако неко заборави кодове за транслитерацију је заправо предност, јер би то повећало видљивост тог детаља, они који читају ћирилицом би то одмах исправљали и што је још важније људи би били акутније свесни потребе за убацивањем кодова. --Dzordzm (разговор) 02:41, 12. децембар 2008. (CET)[]
Е овде се потпуно слажем са ђорђем. Значи мени су нпр. те грешке увек видљиве, али већини нису, па их нико и не примећује. Ово би била само предност, јер би се грешке лакше уочиле, а не мана. И да, не би било лоше да се уведе неки додатак који би увек у латиничним чланцима у категорији стављао уместо [[Категорија:џџџ]] [[Категорија:џџџ|Име на ћирилици]]. Само ако већ постоји [[Категорија:џџџ|нешто]] не би ништа мењао --Јован Вуковић (р) 09:43, 12. децембар 2008. (CET)[]

Са те стране гледано, што Џорџ каже, заиста јесте предност а не мана. Остаје само питање ко је Роберт :D и да ли би он, или неко други, био вољан да такво нешто уради. По вашим коментарима, ако се не варам, мислите да идеја није лоша...? --Дарко Максимовић (разг.) 22:47, 14. децембар 2008. (CET)[]

Да оживим ову тему, пошто прети да пређе у заборав... --Dzordzm (разговор) 00:36, 18. децембар 2008. (CET)[]

Oživi, premda ne znam kako ćeš uspjeti u tome. Mislim da je stvar jednostavna: imamo li čovjeka koji će to učiniti i ko je taj čovjek? --Дарко Максимовић (разг.) 01:11, 18. децембар 2008. (CET)[]

Овако, видим да се често дискутује на ову тему, на било ком сајту који је на "српском" и признајем да је стварно страшно што је латиница овладала, а ћирилицу ретко ко и користи. Једино решење за Википедију би било овако (јер ово се дешава и на Википедији, и верујем да ће постепено латиница преовладати, јер већ све чешће више виђам чланаке на латиници него на ћирилици). А и мислим да је превише глупо да пола чланака буде у латиници, а пола у ћирилици, много је глупо и стварно "боде очи". Имам једно решење. Знам само неке основе веб програмирања и програмирања уопште, тако да не знам колико је ово изводљиво, али мислим да неће бити проблем, јер знам да већина сајтова то постиже, чак и између више језика, а не само између два писма. Главно писмо да буде ћирилица (што је и предвиђено српским Уставом), а сад ако корисник хоће да гледа само латиницу, а притом је регистрован, онда он у својим подешавањима може да намести, тачније да бира између ћирилице и латинице, и тако ће све да му буде на латиници, и лого и сва слова. Све што унесе биће на ћирилици, али ће он гледати као латиницу уз помоћ неког конвектора. Мислим да ће тако сви бити задовољни. Што се тиче енглеских и речи које морају да буду латиничне, једноставно бисмо могли да направимо неки филтер и уносимо које речи ће бити латиничне. Е сад, је л' може неко да ми каже да ли је ово уопште изводљиво. --Wladimir (разговор) 13:35, 16. фебруар 2009. (CET)[]

Лијепо од тебе што имаш енергије за то, премда смо сви ми већ неколицину пута трошили и много више енергије, али није долазило до рјешења. Наиме, као прво, устав Србије нема никакве везе са Википедијом, и можеш одмах да га заборавиш. Јер, ова Википедија нема никакву повезаност са Србијом, па чак ни са Србима, него само са српским језиком. Зашто не бисмо узели устав Републике Српске, и тамо живе Срби? И једно и друго просто зато што википедија није везана ни за територију ни за народ, ни за одређену власт, него само за одређени језик, а он је прописан правописом, граматиком итд. --Дарко Максимовић (разг.) 15:34, 16. фебруар 2009. (CET)[]

Е сад, зашто не може то што ти предлажеш? Зато што ти хоћеш да забраниш људима да пишу латиницом, а одобриш само да им се приказује латиницом. Као прво, српски језик познаје оба писма те не можеш правити преференцију за само једно. Сам ти за себе и можеш, али на пројекту као што је овај, гдје сваки човјек може да учествује, нико нема то право. Као друго, чак и кад бисмо се неким гласањем ријешили на такво нешто, то би значило једнообразност, али и губитак на садржају - многи просто неће да пишу ћирилицом, а хтјели би нешто да допринесу. --Дарко Максимовић (разг.) 15:34, 16. фебруар 2009. (CET)[]

Зато сам ја и предложио горе (на почетку овог поглавља) да остане исто све осим складиштења - људи би писали ћирилицом или латиницом: складиштило би се у ћирилици (осим оног што је заштићено знаковима -{ }-; у подешавањима му се дозволи подразумијевано писмо и у лету би му се преводило од базе ка браузеру и кад гледа и кад уређује. Међутим, по одговорима неких од искусних википедијанаца, чини се да ово захтијева више техничке манипулације него што је дозвољено било којим корисницима википедије, тако да ... чекамо боље дане :) --Дарко Максимовић (разг.) 15:34, 16. фебруар 2009. (CET)[]

Ја нијесам рекао да треба забранити латиницу, него баш то да се све ставља у базу у ћирилици. А ако ћемо тако, званично писмо СРПСКОГ језика је ћирилица, не латиница, него је латиница популарнија јер је случајно сразмерна ћирилици и популарнија је у Западу који све више утиче на наше просторе и наравно да ће поводљив народ пре писати латиницом него ћирилицом. То је неко моје мишљење! А ја мислим да људи могу да пишу латиницом, него ће они који пишу ћирилицом видјети ћирлицу (иако је чланак написан латиницом), а они који намјесте латиницу видјеће латиницу, чак иако је чланак написан ћирилицом. На то сам мислио! А то се све намјести горе у подешавањима. И сад нешто ван теме, пошто видим да причаш источнохерцеговачким или зетско-јужносанџачким дијалектом, молим те опомени ме ако сам негдје погрјешио, мени је матерњи дијалект источнохерцеговачки, али никад га нијесам користио као књижевни језик, а кући га причам са мамом и татом, једва да га пишем, па планирам то да промјеним. Владимир (разговор) 23:30, 17. фебруар 2009. (CET)[]

ОК, 'ај'мо редом :) Редовна контрола карата на 50 км :)

  1. Српски језик има два потпуно равноправна писма, ћирилицу и латиницу. Не постоји званично писмо српског језика. Устав Републике Србије уређује службену употребу језика у Републици Србији, исто као што Устав Републике Српске уређује службену употребу језика у Републици Српској, Устав Републике Црне Горе службену у потребу језика у Републици Црној Гори. Ни један од њих се не бави употребом српског језика на Википедији на српском језику.
  2. Потпуно је разумљиво да ти сметају чланци на мешаним писмима. Зато у корисничким подешавањима (кликни на „моја подешавања“ на врху екрана, језичак „профил“) у опцији „Варијанта језика“ изабери „sr-ec - ћирилица“. Убудуће ће ти се сав садржај чланака на Википедији приказивати на ћирилици.
  3. У складу са горе објашњеним, ми на овој Википедији не сматрамо да имамо проблем са корисницима који желе да читају Википедију, јер они могу подесити писмо на којем желе да читају садржај. Уређивање је друга прича. Међутим, као што си и сам констатовао, пуно Срба радије уређује латиницом. Зашто бисмо твоје преференције (да уређујеш ћирилицом) ставили изнад њихових? Нама је сваки допринос драгоцен и не можемо га се тек тако одрицати.
  4. Ми не можемо да преправљамо наш софтвер како желимо, јер је Википедија пројекат Задужбине Викимедија и све вики пројекте покреће исти софтвер, Медијавики. Свакако да би идеално решење било складиштење у ћирилици, са преводом „у лету“ корисницима који желе да уређују латиницом. Али такво решење мора бити софтверски изведено на глобалном Медијавики софтверу који покреће све Викимедијине пројекте (па је дакле цела ствар доста пипава). Ако желиш тиме да се бавиш, погледај http://www.mediawiki.org, и ако си и даље заинтересован, јави се неком од наших бирократа, који боље од мене знају какве су процедуре. --Dzordzm (разговор) 05:35, 18. фебруар 2009. (CET)[]
Колико видим Дарко је почео ову причу, па се на крају нешто вади... :=) Елем, Дарко (али и остали заинтересовани), преузми софтвер медијавикија одавде, инсталирај веб сервер у свој рачунар (ако га већ немаш) и проанализирај мало како све функционише. Дакле било какво хаковање које би подразумјевало нешто слично из твог почетног приједлога, захтијевало би значајане промјене у парсеру и вјероватно још неколико додатних табела у бази података медијавикија. Технички ништа није немогуће, али треба имати у виду да све значајне измјене софтвера медијавики морају бити прихватљиве, тј. не смију додатно да закомпликују одржавање сервера базе података, као ни сам софтвер, тј. уређивање Википедије, разноразним таговима. Медијавики је слободан софтвер и свако може да га преузме, тестира и хакује до миле воље.Ако неко успије да дође до неког рјешења које би значајно побољшало рад на Википедији на српском, добродошао. Иначе лично мислим, да би било далеко сврсисходније радити нешто у правцу изналажења рјешења за аутоматско превођење екавице у јекавицу и обратно. Ту још увијек имамо неријешен статус... ---Славен Косановић- {разговор} 07:23, 18. фебруар 2009. (CET)[]

Википедија:Списак администратораУреди

Уместо помало арбитрарне поделе на активне и неактивне администраторе, која има и ту незгодну особину да је треба и одржавати: Да ли је технички изводљиво да се на овој страници администратори листају не по лексикографском редоследу него по редоследу последње активности? То би уосталом био најкориснији редослед, или би се могао додати као засебан одељак: "списак сортиран по датуму последње активности". Ако није могуће да се овај списак генерише "у лету", да ли је могуће написати малог бота који би рецимо сваке ноћи ажурирао ову страницу? --Dzordzm (разговор) 07:05, 12. децембар 2008. (CET)[]

Лично не видим сврху листе која би ишла до у таначине ко је задњи шта направио: за то углавном могу да послуже историје протокола. Неку листу која би пак показивала колико је ко чега направио у последњих месец дана подржавам. 項 Михајло [ talk ] 08:04, 12. децембар 2008. (CET)[]
Поента је у томе да списак администратора служи новим корисницима да би знали коме могу да се обрате. Често, када пишемо новом кориснику, кажемо "обрати се мени или било ком администратору". Већина нових корисника не разуме цео отворени концепт и живи са том идејом да овде постоје некакви "ауторитети". Не мора да се иде у танчине, било би довољно ако бисмо имали аутоматско разврставање на, рецимо, активне у последњих месец дана и остале. --Dzordzm (разговор) 09:49, 12. децембар 2008. (CET)[]

Ок, ако је реч о кратком шаблону нпр. као Шаблон:Потребни чланци, онда подржавам освежавање и на недељном нивоу. (1) ИПАК, морам да напоменем да за присуство админ-операције уопште нису релевантне. Довољно је да неки админ прави измене па да се зна да је присутан. (2) Друга врло битна ствар је психолошки моменат. Што је више админ-операција у току дана/недеље неко одрадио, већа вероватноћа да је баш тај админ надрндан или макар мрзовољан, што је сасвим разумљиво. (3) То што је неко био ту у задњих 7 дана, не значи да је баш тад ту, значи ипак мора фреквентније.

Дакле, две напомене:

  • Ако је циљ помагање новајлијама, треба омогућити неком да се искључи са те листе (свима ће бити и боље и лакше).
  • Да би се обезбедила максимална ажурност, најбоље је да корисничка имена „добровољаца“ буду другачије обојена у листи скорашњих измена. Знам да би ово захтевало одређене измене на нивоу који их не воли, али један од сегмената википедије је и привлачење нових корисника и подршка истима. Могло би се затражити. 項 Михајло [ talk ] 10:01, 12. децембар 2008. (CET)[]

Прво што ми пада на памет је сортирајућа табела (class="sortable"), која се уз један клик сортира по одређеној колони. Зачкољица ту је да датуми треба да буду уређени тако да могу да буду сортирани (дакле, YYYY, MM, DD или тако нешто). Е сад, постоји и једна Тулсервер алатка коју сам направио пре 2 недеље и која ће да послужи у функцији новоизгласане политике: Sysop inactivity даје списак администратора сортиран по датуму последње администраторске акције. Упит на базу је, додуше, прилично спор, јер се спаја велики број табела (нпр. за енглеску Википедију се извршавао цирка 40 минута :D), али даје резултате и замењује бота који би периодично генерисао ове статистике. --ФилиП ^_^ 09:05, 12. децембар 2008. (CET)[]
Ја не знам која је то новоизгласана политика. Да ли сте можда поставили на Википедија:Гласање или на Википедија:Гласање/завршена? Мислим, нећу да се буним (то би било у лошој намери), али био би ред да може да се нађе то што је изгласано :) - ево ја нпр. знам шта је било на тој страници, али немам појма где је она :) --Dzordzm (разговор) 09:49, 12. децембар 2008. (CET)[]
Википедија:Администрација, новије измене на тој страни. --ФилиП ^_^ 00:35, 13. децембар 2008. (CET)[]

„Чистилиште“Уреди

Имам једну идеју која се (до)тиче ове стране. Наиме, дешава се да неко предложи чланак за брисање, али се он у међувремену среди, па се гласови повлаче, па шта ти ја знам. Дешава се да се гласови не повуку чак ни после сређивања (у међувремену) јер неко ко је гласао за брисати (  обрисати) није касније гледао нова дешавања, а можда би променио мишљење. О свађама које повремено искрсавају на тој страни не бих ни да причам, али чињеница је да некада умеју да буду маратонске, црпе енергију и понекад изазивају хард филингс.

Идеја је: да се направи страна коју сам поетично назвао Википедија:Чистилиште, али је сваки ваш предлог свакако добродошао, где би се прво оставили чланци који су кандидати за брисање да их неко евентуално среди (ко је заинтересован и уз разуман рок), па ако ни тада не задовољавају услове онда да се предлажу за брисање.

Мислим да би овакав начин рада био и реализација идеје о „тихом брисању“ о коме смо више пута причали, а што може да буде превентива против одбијања будућих корисника који би уређивали њикипедију.

Мислим и да је ова моја идеја брилијантна или макар вредна да се о њој размисли, па вас молим да ме овај пут не искулирате као што увек имате обичај. =) --Методичар 23:21, 30. децембар 2008. (CET)[]

Подржавама идеју у потпуности, али не зато да не би опет кукао како те нико не зарезује, него зато што искрено мислим да је добра. Садашња ситуација дозвољава покретање бесмислених гласања и вријеме је да сарадници мало сазрију. Под бесмисленим гласањима мислим на чланке о очигледно неенциклопедијским темама, који се провлаче кроз км процедуре и сентиментална наклапања, као када момци и дјевојке баре једни друге у оближњем кафићу, иако и једни и други знају да нема ништа од... :)) ---Славен Косановић- {разговор} 23:33, 30. децембар 2008. (CET)[]

Е, али имао сам стратегију да ме ипак зарезују. :) Није ме мрзело да идем од стране до стране (таман сам кренуо и теби да оставим поруку). :) --Методичар 23:36, 30. децембар 2008. (CET)[]

Лудо си, бре... :>>>> ---Славен Косановић- {разговор} 23:38, 30. децембар 2008. (CET)[]

Идеја је добра. Стим што сам ја да остане и страна за брисање, ако неко мисли да тема чланка није за Википедију.--Ирић Игор (разговор) 23:43, 30. децембар 2008. (CET)[]

Идеја је да се неенциклопедијски чланци бришу „по подешавањима“ (фигуративно речено), без много дискусије, тачније никакве...:) Ако је неко заинтересован за текст неког обрисаног чланка, увијек може контактирати било ког активног админа, да му га прослиједи на прераду. На чистилишту стоји списак чланака који би „можда моги“ да испуне енц. критеријуме и за тачно дефинисан временски период. Ако сам добро убо Методијеву идеју, то би било то... Ако нисам исправиће ме већ. :) ---Славен Косановић- {разговор} 23:55, 30. децембар 2008. (CET)[]

Да, то је била идеја.--Методичар 00:10, 31. децембар 2008. (CET)[]

Или сам поспан или је у питању моје порекло, :) али ја овде ништа нисам схватио. Мислим да би се са овом идејом добило само "неко" време (како си рекао "разуман рок") за сређивање и ништа више. Остала би иста процедура за гласање, самим тим би свађе и расправе (које јесу наша бољка, али нажалост неизлечива) биле опет неизбежне. :) И ако се усвоји идеја, проблем око повлачења гласова (горе поменут :)) ће остати, или можда грешим. :) Значи, идеја свакако није лоша, али само у оном делу око "одбијања будућих корисника који би уређивали њикипедију". И сада постоје разна чистилишта, чланци са етикетом сређивање, прерађивање, сређивање, почетник, чишћење.. Дефинитивно ми се спава.Свакако је Дејанова идеја ведна расправе, и треба пронаћи начин да се новим корисницима да нешто дужи рок да преправе чланак) :) Djus reci 00:22, 31. децембар 2008. (CET)[]


Како је ово добра идеја. Питам се како није мени пала на памет ... ? (Дејане, јесам ли довољно хвалио?)

(јеси и било је крајње време.--Методичар 01:06, 31. децембар 2008. (CET))[]

У ствари, ово је варијација идеје о "чекаоници". То је место где су чланци који можда могу да постану "прави", само неко треба да погледа и "одобри". Ово већ постоји на другим википедијама, али не за чланке који су сумњиви за брисање, већ за чланке које пишу новајлије уопште. -- JustUser  d[-_-]b JustTalk 00:52, 31. децембар 2008. (CET)[]

Свиђа ми се идеја. Али ја бих оставио рок од 3 дана да се неко прихвати посла, или чланак аутоматски иде на страницу за брисање. Било би добро да постоји бот који би пребацивао чланке којих се нико не прихвати сам на страницу за брисање. Ако се неко прихвати да среди чланак има времена да га среди до истека 7 дана од постављања у чистилиште. Ако не, опет бот пребацује на стр. за брисање. Ето, то би била моја варијација овог предлога :) --Јован Вуковић (р) 00:58, 31. децембар 2008. (CET)[]

Апсолутно се слажем са идејом, посебно због тога што на овај начин нећемо терати нове кориснике тако што ћемо њихове чланке предлагати за брисање. Мислим да би рок требао да буде мало дужи, 5 дана, отприлике. Такође, мислим да на чланцима који иду у то „чистилиште“ не би требала да стоји никаква налепница. Искусним корисницима она неће користити, а нове кориснике који су написали тај чланак би могла да наведе на негодовање. Све у свему, Дејане, идеја ти је одлична. Џонаја ¿Por qué no te callas? 01:26, 31. децембар 2008. (CET)[]

Uradite, ne kosta nas ništa. -- Bojan  Razgovor  06:11, 31. децембар 2008. (CET)[]

Делује да може да прође, негде треба срочити како изгледа та процедура о којом је реч да сви корисници могу да се упознају са тим и да почну да примењују. И онда почети примењивати и видети колико ће заживети. --Ђорђе Стакић (р) 09:12, 31. децембар 2008. (CET)[]
Apsolutno se slazem! I uvek sam pre za ciscenje (kad god je moguce) nego za brisanje! Mislim da ce zaziveti! Mislim da je Jovanova varijacija na zadatu temu OK :) Sanja  разговорстраница 13:23, 31. децембар 2008. (CET)[]
Добра идеја.--VLADA ® 13:27, 31. децембар 2008. (CET)[]

Противим се називу. Делује негативније од тренутног имена, и може да вуче одговарајуће предрасуде. Што се процедуре тиче, штагод да одлучите, мени равно... 項 Михајло [ talk ] 13:30, 31. децембар 2008. (CET)[]

Ок, назив није битан. Што се продужења рока тиче, апсолутно сам против. Значи неки очајан чланак (који је очигледно за брисање) добија 3 дана да се неко јави да га среди и још 4 дана за сређивање (укупно недељу дана, да се неко пријави и среди чланак). Ако се не среди, као и до сада се предложи за брисање, па се 7 дана гласа (у току тог времена се ипак може догодити да неко среди чланак). Значи ако се нико не пријави да га среди, чланак ипак стоји на википедији 10 дана. Мислим да је то сасвим довољно, и да не треба претеривати са остављањем времена за сређивање. Што се тиче шаблона, ставио бих неки лепо срочен. Типа, овај чланак се налази на пројекту чистилишта чланака. Моле се заинтересовани да се пријаве да среде чланак. И нека лепа сличица. --Јован Вуковић (р) 13:50, 31. децембар 2008. (CET)[]
лепа сличица метлице :) или вики-вештице/вики-вешца како јашући на истој мете прашину неенциклопедијску. Свиђа ми се Методицарова идеја, имате мој глас да напишете правила/услове и да радимо по томе... поз свима (нарочито старим пајташима Дјусу и Славену) --Wlodzimierz (разговор) 15:42, 31. децембар 2008. (CET)[]

Дакле, ако могу да просумирам:
  • чланци са неенциклоипедијским темама (џ странке, анонимни књижевници, још анонимнији наркомани и криминалци) - иду у ЧЗБ
  • чланци чија је тема енциклопедијска, али су лоше одрађени (имали смо скоријих примера - Велика Хрватска, Јачина непријатељских снага код Јитланда...) иду у Чистилиште, Резерват, ЗОО врт, Инкубатор, Обданиште, Јаслице... како год да му договоримо назив.
Ако сам добро схватио предлог, онда се апссолутно слажем. --В. Бургић (реци...) 16:28, 31. децембар 2008. (CET)[]

Мени се овде само не свиђа тај несретни појам чистилиште, асоцира (мене) на оно Дантеово истоимено. Бурга има интересантне предлоге за име, а ја додајем - Интензивна нега (баш као у болницама, јер ће се ту спашавати чланци, као што се тамо спашавају болесници). У сваком случају, треба да звучи позитивно = охрабрујуће, а Чистилиште ми ипак тако не звучи. — Lampica (разговор) 16:37, 31. децембар 2008. (CET)[]

Као прво: срећна Нова година свима, а као друго, с обзиром да има неколико позитивних мишљења о идеји, покренут је предлог за гласање на страни Википедија:Гласање/предлог/О чланцима за брисање, па вас молим да узмете учешће.--Методичар 14:37, 1. јануар 2009. (CET)[]

Идеја за небрисањеУреди

Видим да се измене унете другим писмом у чланак који је започет једним бришу без пардона. Међутим, више пута сам имао прилике да се уверим у истинитост, корисност и добронамерност садржаја, унетог на тај начин. Стога, предлажем да се такве промене не бришу, већ да се само локализују пригодним шаблоном типа Потребно је овај део чланка пребацити у писмо којим је започет. Нешто слично као шаблон превођење.--Дамјан /разговарајмо/ 16:20, 11. јануар 2009. (CET)[]

Подржавам идеју.--Методичар 16:29, 11. јануар 2009. (CET)[]
Може, али уз временско ограничење, рецимо 24 сата као за Аски. --В. Бургић (реци...) 17:07, 11. јануар 2009. (CET)[]
Идеја је супер, поготово пошто сада сви имају Firefox са екстензијом за аутоматско пребацивање латинице на ћирилицу и тај посао неће бити тешко одрадити! --Ирић Игор (разговор) 19:23, 11. јануар 2009. (CET)[]
Свака част на оптимизму, али лично нисам сигуран да сви који доприниосе Википедији уопште користе Фајерфокс, а камоли да имају инсталирану ту екстензију..., изузев ако си мислио да људи који користе Фајерфокс одрађују тај посао... Генерално подржавам да се направи шаблон у ту сврху, али и да се користи само у случају да убачени текст има смисла за чланак и да је латиницом или ћирилицом... Наравно аски по мом мишљењу не долази у обзир, нарочито код дужих уноса, пошто ту треба далеко више посла... Иначе, чак и у случају враћених аски уноса, „историја чланака“ све памти... :) ---Славен Косановић- {разговор} 20:08, 11. јануар 2009. (CET)[]
Такође сам скептичан по овом питању. Мада, можемо да пробамо, па да видимо како ће да испадне. --ФилиП ^_^ 22:45, 11. јануар 2009. (CET)[]
Хајде да направимо фабруар „месецом мешаних уноса“, па ако не ваља, укинућемо 1. марта. --В. Бургић (реци...) 23:08, 11. јануар 2009. (CET)[]
Што се мене тиче нема проблема... Направите шаблон који ће трпати те чланке у категорију Х и готова прича... За мјесец/два комотно можемо видјети има ли неке сврхе или не... ---Славен Косановић- {разговор} 23:17, 11. јануар 2009. (CET)[]

Da, kod askija bi to bila fizikalija, ali ako samo pogreše pismo, to relativno lako može da se ispravi. Za drugo pismo ne bih postavljao neka vremenska ograničenja (ako je tekst smislen), dovoljno je samo postaviti nalepnica za sređivanje. Jer ako neprevedeni delovi engleskog teksta mogu da stoje u srpskom bez vremenskog ograničenja, mogu valjda i srpski. Pa čak ne bih ni aski brisao po defoltu, već bih tu ostavio neki razuman rok (ako izmena ima smisla). --Дамјан /разговарајмо/ 07:49, 12. јануар 2009. (CET)[]

Подржавам идеју. Направио сам шаблон {{ЋирЛат}} где би требало испод додати упозорење о року када се одлучимо колики ће рок бити.--Саша Стефановић ® 07:59, 12. јануар 2009. (CET)[]
Једна ствар је закоментарисати непреведени део, а друга ствар је оставити видљивим део текста у другом писму (кладим се да би у већини таквих случајева било речи о огромном несређеном тексту, који би тако џеџао нетакнут). Ем што није естетски ваљано, ем што се заиста не смеју мешати писма. Ово би такође отворило прозор да неко уноси латиничке измене директно у већ постојећи ћирилички чланак (и обрнуто, наравно) и да се тако измењен текст не враћа, јер, божемој, латћир је дозвољена уз одређену напомену. А што би сам чланак изгледао очајно и унеређено у односу на почетно стање? --ФилиП ^_^ 10:34, 12. јануар 2009. (CET)[]
То све стоји, зато и причамо о краћем року. Мада ... што се мене тиче, можемо да тај део постављамо и на страницу за разговор, па онда не би ни морало да долази до брисања икада (уколико се не пребаци у потребно писмо). --Саша Стефановић ® 10:38, 12. јануар 2009. (CET)[]
Да је садржај био довољно користан, исправио би га онај који убацује шаблон. Обавезна контрола пролазног времена 1. марта или раније. --Dzordzm (разговор) 15:31, 12. јануар 2009. (CET)[]
Mešanje pisama nije dozvoljeno prema Pravopisu srpskog jezika, kao ni mešanje ekavice i ijekavice. Ukoliko se i bude stavljao taj šablon, onda bi trebao da stoji maksimalno 24 časa (kao i aski), nakon čega bi izmene bile vraćane. micki talk 16:08, 12. јануар 2009. (CET)[]
Мијешање екавице и ијекавице је мањи проблем нарочито ако се текст фино уклапа. Лично екавске чланке читам као да су ијекавски..., навика ваљда... Наиме многе аски и латиничне измјене у ћириличним чланцима на примјер (обратно су врло ријетке), не само да треба превести у ћирилично писмо, него често и ставити у контекст мисли или идеје. Све у свему, мислим да имамо више шаблона него времена и корисника који раде на исправкама... :) ---Славен Косановић- {разговор} 22:24, 14. јануар 2009. (CET)[]

Možda bi bilo dobro da šablon uokviri, odnosno da na neki način lokalizuje problematični deo teksta. --Дамјан /разговарајмо/ 10:08, 14. јануар 2009. (CET)[]

Слажем се. Временско ограничење на 24 сата је најбоље.--VLADA ® 10:15, 14. јануар 2009. (CET)[]
Ако су информације смислене и потенцијално корисне онда има смисла оставити их ако су у другом писму и потом пребацити. Има Филипов транслитератор за то, има програм вучко итд. Ако су бескорисне и бесмислене онда брисати као и досад. --Ђорђе Стакић (р) 22:14, 14. јануар 2009. (CET)[]

месечна порука е-поштеУреди

Ево једне идеје по питању задржавања корисника. Не би ме чудило да је раније расправљана на другим језичким издањима, али краћом гугл претрагом нисам ништа нашао.

Политика приватности не спречава кориснике да се пријаве на појединачне листе слања са којих би могли де примају и/или шаљу поруке. Идеја је да направимо листу слања са које бисмо слали једном месечно нешто као билтен. За почетак то може да буде и нешто сасвим једноставно и неамабициозно што нам не би узимало више од сат времена да склепамо, на пример, најскорије изгласан изабрани чланак, или избор 2-3 чланка који се појављују на појединачним порталима, пар сличица, или тако нешто. (У сваком случају из главног именског простора - НЕ „дешавања из заједнице“). Онда бисмо нове кориснике у добродошлици на прилично јак начин мотивисали да се пријаве на ту листу. Добровољна пријава би била предуслов тј. не бисмо смели да шаљемо људима поруке само на основу тога што су унели адресу е-поште у своја корисничка подешавања, те на тај начин не би било речи о спаму. Могли бисмо да контактирамо неколико медија и мотивишемо и њих да се пријаве. Ствар би била веома неинтруизвна, само једна порука занимљивог садржаја месечно. Како јој одолети? :))

Цела идеја је заправо украдена из корпоративне културе. Фирме често на сваки начин мотивишу купце да им дају своју адресу е-поште и пристанак на такав имејл. Овим имејлом бисмо подсећали људе да постојимо. Нада је да би се известан број људи којима шаљемо овакав „пријатељски подсетник“ сетили пројекта и вратили. Тако бисмо вероватно временом повећали број активних корисника. (Узгред, месечни имејл медијима, ако бисмо то успели, би вероватно повећао видљивост пројекта.)

Чини ми се да је ово технички изводљиво, а најбоље је ако би се могло спровести да пријављивање буде што лакше и несвесније :)) - можда чак и непосредно кроз вики прочеље? Нисам предуго размишљао о овој идеји, него ево, има ли коментара, техничких сугестија...? --Dzordzm (разговор) 03:33, 26. јануар 2009. (CET)[]

Сличан предлог је дао Милош на једним од састанака. Рид-онли мејлинг листа-билтен за заинтересоване. Али у то се треба активно укључити да би нешто испало од тога. Што се тиче новинара, већ имамо мејлинг листу за њих (са близу 1000 пријављених). За свака већа дешавања Викимедије Србије смо слали обавештења. --ФилиП ^_^ 11:23, 26. јануар 2009. (CET)[]

Лично мислим да је добра идеја, али да ју је потребно ставити негдје гдје ће је и неискусни корисници лако видјети и омогућити им лако пријављивање на њу. Уосталом, неискусни корисници би нам и били главна циљна група, зар не? --Дарко Максимовић (разг.) 17:18, 26. јануар 2009. (CET)[]

Мени није проблем да сваког месеца у викију саставим некакав садржај који бисмо слали, али је питање а) да ли постоји воља заједнице за овиме, б) да ли је технички изводљиво и в) да ли би се ово сматрало етичким у смислу прикупљања адресе е-поште кроз корисничко прочеље задужбине Викимедија. Ако се то све сложи, онда бисмо везу за пријављивање ставили на неко видно место у добродошлици. --Dzordzm (разговор) 07:00, 1. фебруар 2009. (CET)[]
Ако те интересује рад на билтену погледај овде. Већ постоји идеја о билтену који би изашао у марту. --Јован Вуковић (р) 14:41, 1. фебруар 2009. (CET)[]
Не бих да будем негативан, али то је нешто друго - то обавештава о дешавањима у вики заједници и није намењено Пери Микићу Просечном Новопридошлом Кориснику. Моја идеја је била билтен којим бисмо (де факто) подсећали да пројекат постоји, да има занимљиве садржаје и да би могли да допринесу (основна идеја је, ако је могуће, повећање броја корисника, што не видим како се постиже Викимедијиним фанзином). Плус, ако је нешто издање Викимедије Србије, онда ту почињу питања о везивању тога за Википедију и сл. Дакле, немам ништа против тога што тамо радите, али ја бих покушао нешто масивније, више типа National Geogrpahic Photo of the Month, ако има интереса у заједници. --Dzordzm (разговор) 06:46, 2. фебруар 2009. (CET)[]

Погледао сам овај билтен, како се већ зове. Мени лично, не знам за остале, не би било занимљиво да примам поруке тог облика (те овог мјесеца смо урадили ово, те ово је било занимљиво, бла-бла). Мислим некако да је од било каквих википедијиних билтена просјечном кориснику занимљивији милион којекаквих порука које се могу примати периодично са интернета (што стручних и полу-стручних, што забавних, што политичких вијести, што вјеровали или не, хороскоп, о хобијима и здрављу итд.), а данашњи интернет-човјек је таквим стварима већ пренатрпан. --Дарко Максимовић (разг.) 02:11, 2. фебруар 2009. (CET)[]

Онако срочен као горе, утиче да људима некако то изгледа као да смо ми нешто урадили и, ето, сад ћемо да им покажемо шта смо урадили. Можда би, умјесто тога, и умјесто што читаоцима неке такве листе рад на википедији покушавамо учинити занимљивим и обавјештеним шта смо ми све урадили, било боље да се у тој листи према њима поставимо као према особама које су већ дио википедијиног „тима“, особама од којих на неки начин и очекујемо да нам помогну, те да се у тим порукама налазе информације шта треба тек да се напише, надогради, поправи, које су акције у току, са чим имамо проблема, позовемо их да предложе своје идеје, у коју струку се уклапа помоћ која нам је потребна итд. На тај начин ће се одређени постотак људи осјетити „позваним“ да помогне, и схватити да има капацитет да помогне и да њихов допринос значи. --Дарко Максимовић (разг.) 02:11, 2. фебруар 2009. (CET)[]

Да, подржавам и то јесте добра „педагогија“, понудити сарадњу уместо информације, укључити људе и позвати их да буду део једног лепог пројекта.--Методичар зговор2а 14:24, 2. фебруар 2009. (CET)[]

почетник месецаУреди

Имам идеју која ће можда помоћи да се више почетника задрже на Википедији. Могли би смо да додељујемо титулу Почетник месеца за три нова члана Википедијине заједнице који напишу највише на Википедији.

Поступак би био овакав или сличан. Сваког задњег у месецу (нпр. 31. јануара) би могло да се види који од почетника (налози креирани у претхдном месецу - нпр. децембру) је имао највише измена. Три нова корисника са највише измена би добијали споменицу, а њихова имена би се објављивала на страни пројекта.

Шта мислите?

--Ирић Игор (разговор) 14:31, 1. фебруар 2009. (CET)[]

Ја сам за. Ако хоћеш да радиш на томе :). Направи пројекат, и скупи заинтересоване :) --Јован Вуковић (р) 14:43, 1. фебруар 2009. (CET)[]
Наравно. Само ми треба мала техничка помоћ. Тј. како извући списак корисника који су креирани у децембру, а имали су барем једну измену? Или још боље списак таквих корисника, са укупним бројем измена до сада :) --Ирић Игор (разговор) 15:48, 1. фебруар 2009. (CET)[]
Па то не би требало да буде проблем. Ево једног од спискова свих корисника према броју измена: Корисник:FelixBot/измене--Методичар зговор2а 15:58, 1. фебруар 2009. (CET)[]
Овде видиш кориснике регистроване децембра и раније. Једна напомена: новајлије су најсклоније прављењу доста измена за мало ефективног рада, тако да мислим да број измена није баш најадекватније мерило. Можда додавање текста у килобајтима (не би требало да буде тешко изгенерисати такав списак)? :) --ФилиП ^_^ 16:09, 1. фебруар 2009. (CET)[]
Знао сам за тај списак, али он има једну ману - наиме велика већина корисника нема ни једну измену! Када би то могло некако да се филтерше, много би било лакше. Што се критеријума тиче, може се редефинисати да буде по килобајтима. Мада бих ја и да један од критеријума буде да су радили у барем два дана.--Ирић Игор (разговор) 16:36, 1. фебруар 2009. (CET)[]
Сад кад мало боље погледам, бајтажу како сам представио није лако добити. Списак корисника регистрованих тог и тог месеца по броју измена (опадајућим редоследом) је, пак, тривијално направити. --ФилиП ^_^ 19:02, 1. фебруар 2009. (CET)[]

Прави мој бот нешто слично. Погледај на Википедија:Добродошлице/2009/01/19 пример. --Саша Стефановић ® 17:48, 1. фебруар 2009. (CET)[]

Ово је већ нешто. Ако би имали овакав списак за цео децембар (са избаченим корисницима без измена), генерисан у скорије време, 70% посла би било готово!--Ирић Игор (разговор) 00:22, 2. фебруар 2009. (CET)[]

Испод сам дао пример овога што ти треба (мрзи ме у ово доба да правим правог бота који би лепо табеларно приказао садржај). Подаци су за децембар 2008. године, само што се број измена односи само на до пред крај децембра (када је Тулсервер "пао", али када се "поправи", имаћемо и свеже податке). Друга колона представља број измена из подешавања, а трећа колона представља прави број измена (односно број измена у revision табели у бази података). Подаци су само за кориснике са преко 10 измена. --ФилиП ^_^ 02:19, 2. фебруар 2009. (CET)[]

Ово су супер подаци, сасвим довољно од рачунара. Мислим да нам из домена аутоматизације и не треба ништа више. Међутим, враћамо се на прву примедбу. Шта им узети као мерило за топ три? Ево погледајте ове линкове за пар најбољих са горњег списка: 1. Soviet [1] 2.Dejan c. [2] 3. Milicko [3] 4. Ognjen V. [4] 5. Pavlovic82 [5]. Наравно, идеја нипоште несме да буде бити строг према почетницима, али шта да буде право мерило? --Ирић Игор (разговор) 13:42, 2. фебруар 2009. (CET)[]

Моје мишљење је да треба поједноставити. Дакле, узети у обзир само главни именски простор; број чланака и колико је у њима урађено.--Методичар зговор2а 14:21, 2. фебруар 2009. (CET)[]

Урадио сам управо то. У Примеру 2 је приказано исто што и у првом, само што су додате још две колоне: број измена у ГИП и број различитих чланака на којима је рађено (у ГИП). --ФилиП ^_^ 15:52, 2. фебруар 2009. (CET)[]
Не треба ништа више од примера два. Ту се сада и виде добри критеријуми: барем 10 измена у ГИП, барем 3 различита чланка. Награде ће добијати три почетника са највише измена и три са највише чланака. Значи 3-6 почетника са титулом сваки месец. Неће бити ранг листа, већ сортирано по имену. Крећем да правим дизајн стране пројекта (зваћу појединачно за асистенцију), а ви слободно коментаришите критеријуме.--Ирић Игор (разговор) 19:00, 2. фебруар 2009. (CET)[]

ПримерУреди

select user_name uname, user_editcount as ue1, (select count(*) from revision, page where rev_user=user_id and rev_page=page_id) as ue2
from user, logging
where user_id=log_user and log_type="newusers" and log_timestamp >= 20081200000000 and user_editcount>10 order by ue1 desc;
+-------------------+------+------+
| uname | ue1 | ue2 |
+-------------------+------+------+
| Soviet | 71 | 65 |
| Dejan c. | 60 | 60 |
| Milicko | 52 | 48 |
| Ognjen V. | 49 | 49 |
| Pavlovic82 | 44 | 44 |
| Vuk Petrovic | 37 | 34 |
| Djstevan | 36 | 36 |
| Najveci-Bajin-FAN | 36 | 34 |
| Duvel | 28 | 6 |
| Mrs Torres | 28 | 2 |
| Betmen | 27 | 27 |
| Nikolicdax | 21 | 21 |
| RsquaD | 20 | 18 |
| Lazzar95 | 20 | 6 |
| Kacnepcku-Cp6uja | 19 | 11 |
| Spare | 17 | 17 |
| Damanera | 14 | 12 |
| Avukajlovic | 12 | 12 |
| Listic | 12 | 5 |
| Looxdelux | 12 | 0 |
| Drdeki | 11 | 11 |
| Vukota Mastilovic | 11 | 8 |
| OgnjenMaster | 11 | 10 |
+-------------------+------+------+
23 rows in set (0.19 sec)

Пример 2Уреди

select user_name username, user_editcount as ecPref,
 (select count(*) from revision, page where rev_user=user_id and rev_page=page_id) as ecAll,
 (select count(*) from revision, page where rev_user=user_id and rev_page=page_id and page_namespace=0) as ecMain,
 (select count(distinct page_id) from revision, page where rev_user=user_id and rev_page=page_id and page_namespace=0) as distPages
from user, logging where user_id=log_user and log_type="newusers" and log_timestamp >= 20081200000000 and user_editcount>10
order by ecPref desc;
+-------------------+--------+-------+--------+-----------+
| username | ecPref | ecAll | ecMain | distPages |
+-------------------+--------+-------+--------+-----------+
| Soviet | 71 | 65 | 56 | 2 |
| Dejan c. | 60 | 60 | 57 | 9 |
| Milicko | 52 | 48 | 30 | 5 |
| Ognjen V. | 49 | 49 | 35 | 12 |
| Pavlovic82 | 44 | 44 | 40 | 2 |
| Vuk Petrovic | 37 | 34 | 31 | 14 |
| Najveci-Bajin-FAN | 36 | 34 | 30 | 7 |
| Djstevan | 36 | 36 | 14 | 4 |
| Duvel | 28 | 6 | 5 | 1 |
| Mrs Torres | 28 | 2 | 2 | 1 |
| Betmen | 27 | 27 | 15 | 4 |
| Nikolicdax | 21 | 21 | 20 | 4 |
| RsquaD | 20 | 18 | 2 | 2 |
| Lazzar95 | 20 | 6 | 1 | 1 |
| Kacnepcku-Cp6uja | 19 | 11 | 11 | 3 |
| Spare | 17 | 17 | 14 | 2 |
| Damanera | 14 | 12 | 12 | 1 |
| Looxdelux | 12 | 0 | 0 | 0 |
| Avukajlovic | 12 | 12 | 11 | 3 |
| Listic | 12 | 5 | 0 | 0 |
| Vukota Mastilovic | 11 | 8 | 4 | 1 |
| OgnjenMaster | 11 | 10 | 6 | 2 |
| Drdeki | 11 | 11 | 10 | 1 |
+-------------------+--------+-------+--------+-----------+
23 rows in set (0.13 sec)

Шаблони и екавица/ијекавицаУреди

Шта мислите о идеји да постане пожељна пракса да се у шаблонима ставља додатни аргумент екавица=да/не, у складу с којим би одређене ријечи, које су различите у екавици и ијекавици, биле приказиване? Значи, довољно је у одређеном шаблону додати на одговарајућем мјесту кŏд попут {{#ifeq:{{{екавица|}}}|да|Председник|Предсједник}}, (или обрнуто, небитно, ијекавица=да/не, како ко хоће), да не пишемо џаба све двоструко (погледај нпр. {{сазвијежђе}} и {{кутијица за сазвежђе}}, или {{јез-нем}} и {{јез-њем}} итд.) Мислим да је много корисно, јер је ружно кад је нпр. чланак у екавици, а шаблон у ијекавици, а глупо је да правимо све двоструко. Погледати како то изгледа у шаблону {{кутијица сенатор}}. --Дарко Максимовић (разг.) 14:05, 5. фебруар 2009. (CET)[]

  • Поштујем и јекавицу и екавицу, али искрен да будем уопште ми се не свиђа идеја ијекавичког шаблона и латиничног писма. На жалос устав није на мојој страни али у сваком случају уколико стигне овај предлог до неког гласања, нисам сигуран да бих подржао гласање гласом ЗА.--Ја сам  кажи 14:20, 5. фебруар 2009. (CET)[]
Миле, бре, не предлажем да шаблони буду у ијекавици, него да подржавају оба дијалекта, да не бисмо правили два. (односно четири, ако убацимо и латиницу и ћирилицу) --Дарко Максимовић (разг.) 18:13, 5. фебруар 2009. (CET)[]
Ако бисмо ово већ правили, онда би могло да се уопшти и за случај латинице. Тиме би било 4 комбинације, а параметар би могао да се зове "варијанта". Наравно, ово би отежало прављење, разумевање и одржавање шаблона, плус би захтевало доста измена у већ постојећим шаблонима, а да не говорим о чланцима који користе дате шаблоне. --ФилиП ^_^ 17:40, 5. фебруар 2009. (CET)[]

Ја мислим да ово није лоша идеја која не мора да се спроводи ретроактивно. То сам још раније предложио - Михајло је био део те приче. У сваком случају, направиш, још један додатни параметар који би био ec, el, ijc, ijl, и онда иф конструкт у коду шаблона. Поштено речено, мислим да ти за ово не треба никаква дозвола, али ако хоћеш можеш да поставиш и на гласање. У сваком случају, не би требало да кренеш одмах из неба па у ребра, него почни са писањем нових или преправљањем неких мање ризичних шаблона. Такође, знам да ти се неће свидети, али требало би да ради компатибилности уназад имаш и подразумевану варијанту, и то би (хм) вероватно била ec :) --Dzordzm (разговор) 08:39, 7. фебруар 2009. (CET)[]

(Hm), pa ne vidim zašto bismo morali da stavljamo da svi imaju jedan te isti podrazumijevani, a pogotovu ne vidim zašto bi to bila ekavica. Ako ovde ima više ekavičara, onda će samim tim i broj podrazumijevano ekavičkih članaka biti veći, i mirna Bačka. Ako je obrnuto, biće obrnuto i nikom ništa. Nisam nigdje čuo da u srpskom ovaj ili onaj dijalekat ima pravo prvenstva. --Дарко Максимовић (разг.) 20:40, 10. фебруар 2009. (CET)[]

занимљивост са пољске ВикипедијеУреди

Поље „уреди“ изнад сваког чланка је истакнуто плавом бојом. Види pl:Matematyka. Чини ми се као добра идеја!? --Dzordzm (разговор) 07:03, 9. фебруар 2009. (CET)[]

Неутрално сам позитиван наспрам идеје да се ово дугме истакне. Али сам категорично против тога како то изгледа на конкретном примеру. Једноставно кич. 項 Михајло [ talk ] 08:03, 9. фебруар 2009. (CET)[]
Ни мени се не свиђа пољско решење. Иначе они су ставили да се и на врху и на дну налазе ови табови који су код нас само горе. У принципу јесам за то да се истакне, али не нешто много. И на пл-вики је доста расправљано о том дугмету --Јован Вуковић (р) 12:53, 9. фебруар 2009. (CET)[]

треба ми шаблонУреди

Постоји шаблон који иде испред линкова, а указује да је тај линк на другом језику. На примјер: (језик: енглески). Е, тај шаблон ми не ради за есперанто: (језик: есперанто) Гдје да се гурам да га добијем?--2e1a0 (разговор) 07:26, 15. фебруар 2009. (CET)[]

Evo napravio sam ga. -- Bojan  Razgovor  07:39, 15. фебруар 2009. (CET)[]

ПОМОЋ...Уреди

како да уредим сопствени профил на википедији?


Документација инфокутија и шаблонаУреди

Много путо сам до сада био у ситуацији да ми је потребан шаблон за неки чланак. Међутим иако сам пронашао шаблон, приметио сам да у многим случајевима фале документације или код/упуства за коришћење. Због тога бих предложио да се оснује неки википројекат који ће имати за задатак да пише ту шаблонску документацију. Шта мислите о томе? Ја сам и за оснивање и за учествовање. --Ја сам  кажи 18:25, 5. март 2009. (CET)[]

И ја сам и за оснивање и за учествовање.--Ирић Игор (разговор) 20:48, 5. март 2009. (CET)[]

Ако се још неко пријави/подржи могли би и кренути нешто.--Ја сам  кажи 23:03, 9. март 2009. (CET)[]

Остале википедијеУреди

Недавно сам ушао у Српскохрвацку Википедију,и приметио да тамо скоро све пише на Српском,тамо сигорно има и неких чланака,којих нема на Српској Википедији.Одатле лако могу да се преузму неки чланци,а није им потребно превођење. --213.137.111.210 (разговор) 7. март 2009. (CET)Ненад

Хм, па рецимо да сви знамо да је то исти језик :) као уосталом и други ови „језици“... Како било. Можеш те чланке и сам преносити. Најбоље ће бити да се прво региструјеш, мада није неопходно. Просто их ископирај и пребаци на одговарајуће место на овој Википедији. Ово је вики, свако може да уређује и доприноси. Срећан рад и слободно се обрати мени или било којем активном администратору ако треба помоћ. (Види и Википедија:Добродошли за најбржи увод.) --Dzordzm (разговор) 03:50, 7. март 2009. (CET)[]

Пречица за -{}-Уреди

Није ми проблем да куцам -{ и }- када пишем нови текст. Али, имао сам жељу да средим Јустинијан I, али да куцам 50× једно и 50× друго (минимум), стварно не бих. Да ли може да се негде у палети алатки дода и пречица за спречавање транслитерације? --В. Бургић (реци...) 13:54, 7. март 2009. (CET)[]

Имаш то у оквиру "алата за уређивање", испод поља за уређивање и дугмића. --ФилиП ^_^ 15:46, 7. март 2009. (CET)[]

Па не баш филипе. До данас ме је мрзело да ово поменем. И ја сам приметио да након што урадиш први претпреглед (а измена није била бланко) цео тај панел алата нестаје. 項 Михајло [ talk ] 15:56, 7. март 2009. (CET)[]

И тек сада видим да се то не догађа у овом именском простору, али у ГИП или Корисник: свакако. 項 Михајло [ talk ] 15:57, 7. март 2009. (CET)[]
То сам и ја приметио одавно и не дешава се увек. Додуше, код тога је реч о нечем већем. --ФилиП ^_^ 15:58, 7. март 2009. (CET)[]
Da, to ponekad nestaje i užasno smara. U čemu je stvar? Je l' postoji neki način da se to izbegne? -- Loshmi (razgovor) 16:15, 7. март 2009. (CET)[]

Ja to i ne koristim. CTRL + V rules. -- Bojan  Razgovor  18:31, 7. март 2009. (CET)[]

Када користиш ћирилицу то може да не ради, али Ктрл+Инсерт → Шифт+Инсерт ради увек. Али сам се и са тиме напатио у тексту о Ремарку, Јустинијан би био права ноћна мора. --В. Бургић (реци...) 21:02, 7. март 2009. (CET)[]
И проблем није у панелу са алатима, већ нечем другом. Ја користим сопствени monobook.js и на страни са Јустинијаном се не учитава ни то :( --Ирић Игор (разговор) 09:51, 8. март 2009. (CET)[]

Ма диван нам је дизајн софтвера, нема шта. ;-) 項 Михајло [ talk ] 12:25, 8. март 2009. (CET)[]

Ево како тај проблем може да се заобиђе. Крени да уређујеш текст. Привремено избриши све категорије и добићеш нормалну палету са алаткама, укључујући и -{ и }-! Када завршиш са уређивањем, врати категорије. --Ирић Игор (разговор) 19:10, 8. март 2009. (CET)[]

Неактивни члановиУреди

Људи мало сам размишљао око проблема проблема са неактивним члановима, који се је појавио на википедији. Па имам један предлог који може мало да побољша, али можда и нема никаквог ефекта. Наиме у ону добродошлицу треба ставити неки линк где се може скинути онај икс чет програм и треба оставити детаљно упутство како ступити у бржи контакт са члановима википедије. Ово је по мени веома добро решење. Нека изнесе још неку идеју, па да је разрадимо...--VuXman Razgovor 18:17, 12. март 2009. (CET)>[]

Није лоша идеја. Подржавам је, али не знам да ли ће да заживи.--VLADA ® 18:22, 12. март 2009. (CET)[]

Ма нема везе, мада ме мало брине нешто. Корисници на икс чету нису активни и то може утицати. Мада и то можемо некако да решимо...--VuXman Razgovor 22:37, 12. март 2009. (CET)[]

Не! Као што сам једном већ негде написао, стављати линкове на Википедију за преузимање Икс чета није дозвољено (јер он у верзији за Виндоус није слободан, ако се добро сећам). Уосталом, постоји још гомила других клијената за ИРЦ, а неки су у виду сајтова на интернету. Можда све лепо објаснити на некој од страница везаних за ИРЦ (погледати траку за ИРЦ на врху Скорашњих измена). Не бих био против простог помињања постојања ИРЦ канала на добродошлици. --ФилиП ^_^ 19:10, 17. март 2009. (CET)[]

Љубица Марић, превод?Уреди

Унеско је у свој програм годишњица уврстио и прославу 100 година рођења прве српске композиторке Љубице Марић. Тај јубилеј је за 3 дана, 18. марта. Цела година ће бити у том знаку са разним манифестацијама и ја ево цело јутро проведох на том чланку док није дошао у садашњу верзију. Може се очекивати да ће чланак у наредном периоду бити тражен.

Да ли би га неко превео на енглески? Када би добили чланак и на енглеском, повећали би шансе да га преведу и остале Википедије, па да се ова годишњица боље обележи.

Зашто сам ово ставио у секцију „идеје“, а не „помоћ“? Шта мислите о идеји да направимо страницу на којој би корисници износили предлоге о чланцима које би било потребно превести са ове Википедије на друге (тј. енглеску), обично би то били чланци који код нас имају неки квалитет а на осталим Википедијама не постоје, или постоји доста краћи и лошији? Могао би се направити и цео пројекат или тим за то, који би могао радити у сарадњи са [6], јер су то углавном корисници који знају и српски (и енглески). --Ђорђе Стакић (р) 12:25, 15. март 2009. (CET)[]

Ja sam za. Ali mislim da bi bilo dobro tu predlagati i sta bi bilo potrebno prevesti kod nas, sa ostalih vikipedija. Tipa ljudi koji imaju neke veze sa srbijom. --Јован Вуковић (р) 12:53, 15. март 2009. (CET)[]

Нова група током закључавањаУреди

Од како сам сисоп, не могу да се отмем утиску да у категоријама дозволе прављења измена, које данас постоје:

  1. доступно за све
  2. доступно само за регистроване на 3+ дана
  3. доступно само за администраторе

нешто фали. Данас сам управо и схватио шта је то нешто, и мислим да не би било лоше да се идеја представи на правом месту, па да виде људи, да ли могу да је усвоје и имплементирају. Наиме, мислим да би најкориснија била група:

  1. доступно само за аутоматски патролиране

Ово би онемогућило некога да се региструје и чека три дана да би наставио са нежељеним изменама, а сви проверени корисници би радили свој посао без препрека. 項 Михајло [ talk ] 20:38, 21. март 2009. (CET)[]

Добра идеја. То треба да се уведе.--VLADA ® 21:23, 21. март 2009. (CET)[]

Покренуо сам разговор на багзили и, како изгледа, ово је већ могуће да се изведе. Питање је у чију надлежност ово спада. 項 Михајло [ talk ] 21:59, 21. март 2009. (CET)[]

Видео турторијалиУреди

еј људи имам генијалну идеју...да ли могу некако да се направе видео турторијали за википедију, а да притом не крше неко од глупих правила ?--VuXman talk 00:14, 23. март 2009. (CET)[]

to ti je kad ideja ne zazivi :D--VuXman talk 01:20, 24. април 2009. (CEST)[]

УскрсУреди

Ако има заинтересованих, могли би да помогну да се среди овај и можда још неки чланци (Васкрс, Ускршња јаја, Велики петак, Велики четвртак) који се баве тематиком Ускрса. У сусрет празнику би било лепо да на насловној страни не буде изабрани чланак о хеви металу, нпр.  , него нешто пригодијне.   Проблем првог чланка је што је превођен са енглеског, па вероватно неки појмови нису преведени адекватно, те би било најбоље да неко, ко је малко стручнији, погледа чланак и уради ревизију. — Lampica (разговор) 08:41, 28. март 2009. (CET)[]

Пријавите грешкуУреди

Видио сам на руској википедији опцију „Пријавите грешку“ (Сообщения об ошибках), која стоји у лијевом главном менију википедије, код њих у истом менију гдје се налази и „Форум“ (Трг), али мислим да тачан положај опције није толико важан. Опција води на обичну страницу у именском простору Википедија:, гдје на почетку стоји овакав опис (превод руског описа):

На овој страници су пријаве грешака, које читаоци могу послати помоћу линка „Пријави грешку“. Тренутна форма је предвиђена за кориснике који не владају техником писања на википедији или из неког другог разлога не желе лично да исправе пронађену грешку. Претпоставља се да ће овај списак читати други корисници википедије, који ће, у случају да се потврди одређена грешка, пренијети то обавјештење на страницу за разговор о датом чланку, означити чланак одговарајућим шаблоном, или по могућности сами исправити чланак.

Молимо не користите ову страницу за разговор о сложеним грешкама, јер је то боље учинити на страници за разговор о том чланку или на неком од одјељака Трга. Посебно, о грешкама техничке природе на википедији је најбоље пријавити на Википедија:Трг/Техника.

Шта мислите, да ли би било добро да и ми имамо нешто такво? --Дарко Максимовић (разг.) 13:23, 2. април 2009. (CEST)[]

Za. -- Bojan  Razgovor  14:12, 2. април 2009. (CEST)[]

Да, ако би то било технички изводљиво, линк заправо избацује „дијалог“ са сљедећим садржајем:

Ако сте примијетили грешку, молимо вас да је исправите сами, википедија то допушта свима. Не колебајте се, јер једно од правила википедије гласи: „Будите храбри!“. Ако из неког разлога не можете сами исправити грешку, пријавите је у датом обрасцу.

Ако је грешка већ исправљена - немојте је пријављивати.

Онда иде линк „Тренутни списак пријављених грешака“, па три дугмета: „Сами исправите грешку“, „Пријавите грешку“, „Откажи“. Кад се кликне на „Пријавите грешку“, отвара се мали образац са два поља: Име странице и Опис грешке. Ту су опет дугмад „Пријави“ и „Откажи“. Све ово се може видјети на руској википедији, али сам превео за оне којима руски није разумљив. Имам два коментара на ову процедуру: 1. у првом дијалогу се кориснику саопштава врло битна ствар: википедију он лично може да уређује, и позива га се да сам уреди чланак. 2. у другом дијалогу се кориснику олакшава процес пријаве грешке, пошто неки од њих управо и неће сами да исправе јер не знају да кликну „Уреди“. То се може постићи и неким крупним линком „Додај/Убаци пријаву“ исл. на страници за пријављене грешке, али овако је свакако елегантније и лакше. Опет, све ово зависи од наших техничких ограничења. То је неки јаваскрипт, очигледно. --Дарко Максимовић (разг.) 15:12, 2. април 2009. (CEST)[]

ГЕОГРАФИЈАУреди

Имам неке замерке на чланке које су везане за оптшу поделу географске науке, прављене су огромне грешке и тиме се шаљу погрешне информације свима који то читају. Због оваквих дефиниција на Географском факултету би их неко избацио. Молим некога да ми се јави ради консултација и детаљнијег разјашњења овог проблема. ХИТНО! --Metju (разговор) 15:44, 3. април 2009. (CEST)[]

Шта је проблем? Категоризација, портали, шаблони, чланци? -- JustUser  d[-_-]b  12:22, 4. април 2009. (CEST)[]
Проблем су чланци који немају никаквог смисла, многи су погрешно написани (измишљене дефиниције и поделе) и још гомила ситница (конкретно, нестручно баратање географским терминима или њихово неоправдано изостављање).... --Metju (разговор) 02:38, 5. април 2009. (CEST)[]
Ако знаш о чему причаш, дугме „уреди“ је на врху стране - не требаш ни са ким да се консултујеш. Ако баш хоћеш, можеш да покушаш да контактираш аутора конкретног чланка (погледај у историји стране), али ово је вики, све што је написано може се мењати без ограничења, итд. --Dzordzm (разговор) 05:01, 5. април 2009. (CEST)[]

Ajde napiši više šta je to šta se greši, pa da ispravljamo. -- Bojan  Razgovor  06:13, 5. април 2009. (CEST)[]

Чланак географија има доста дезинформација, дата је подела која је делимично непотпуна и нетачна, а онда је даље друштвена географија именована у хуману географију и дата нека подела (иначе то је амерички термин и подела, а ми немамо везе са њом нити користимо то). Приде је речено да је регионална географија заправо физичка-географија, то је највећа глупост коју сам у свом животу чуо... Има доста мањих чланака што о рекама, планинам и слично који су прилично нестручно писани и треба им детаљно сређивање и повезивање. На пример, чланак Река, као један битан елемент географије нема више од једне реченице и то прилично недефинисане. То су неки примери, а има их на претек, боље речено географски чланци су непотпуни, често нетачни и нејасни, врло нестручни, уз наравно част изузецима, који су сјајни и заслужују све похвале и треба да буду пример осталима...

Али није то све, географија је егзактна наука и она не трпи ралике у стандардизацији, постоје многи сродни чланци (нпр. о градовима) који су на разичит начин писани, уместо да се користи један шаблон, којим ће се постићи јединство и лак преглед свих чланак једне области. Међутим, то није тренутно најважнији проблем, јер је горенаведени, ипак у првом плану.... --Metju (разговор) 11:39, 5. април 2009. (CEST)[]

Иване, хвала ти што износиш те проблеме. Неких од њих смо сви ми који тренутно уређујемо (мање или више) свјесни. Тешко је постићи стандардизованост у чланцима који се пишу у википедијином моделу, тј. у моделу гдје сви могу да уређују. На срећу, постоје људи који су стручни за одређене области, на примјер ти за географију, који с времена на вријеме наиђу, неки и остану као стални уређивачи, и поправе велики број ствари. Колико имаш времена, толико можеш посветити исправљању дотичних грешака и проблема; ако немаш нимало времена, у најмању руку лијепо од тебе што си скренуо пажњу на њих. Сва потребна помоћ при уређивању чланака ти је доступна, што на овом Тргу, што директно од других уређивача википедије. Само питај, ако је потребна помоћ. А твоја помоћ је свакако добродошла. Поздрав. --Дарко Максимовић (разг.) 10:43, 7. април 2009. (CEST)[]

Нове идејеУреди

Да ли су за чланке за којих је тешко наћи дефиницију добра замена измишљене идеје, инсипирисане нечим посебним, односно донете инспирацијом, без спољашњих веза? (Погледајте чланак: Стан)

--ALE talk 18:04, 8. април 2009. (CEST)[]

Не! То је у случају овог чланка добро прошло, али кад би се то стално радило то би значајно нарушило квалитет и углед Википедије.--VLADA talk 08:52, 13. април 2009. (CEST)[]

Ја не могу да верујем да си ти озбиљан. --Dzordzm (разговор) 09:16, 13. април 2009. (CEST)[]

Ne. -- JustUser  d[-_-]b  00:28, 14. април 2009. (CEST)[]

Шаблон:АутобиографијаУреди

Због пролиферације оваквих чланака направио сам шаблон какав већ постоји на енглеској Њики (с тим да сам уместо ускличника ставио Веласкезов аутопортрет). Сад, нисам сигуран да сам најсрећније превео текст, али сам хтео да избегнем пасив. Волео бих коментаре - да ли је овакав шаблон потребан или бескористан, ваља/не ваља... --В. Бургић (реци...) 23:47, 14. април 2009. (CEST)[]

Нажалост, овакав шаблон треба јер је дозвољено писати аутобиографије. -- JustUser  d[-_-]b  23:49, 14. април 2009. (CEST)[]
Мени је шаблон ОК, с тим да сам га мало преправио, пошто аутобиографија није исто што и самопромоција (мада су оба непожељна). Немам проблем са његовим коришћењем - аутобиографу свакако неће бити драго, али као што каже Википедија:Конфликт интереса, на корисницима је да поведу рачуна да је Википедија јавни форум и да све што се овде каже може имати последице у стварном животу, укључујући и ризик јавне бламаже. Лично налазим да је таква бламажа сасвим одговарајући одговор на беспризорност коју аутобиографи показују, а у највећем броју случајева очекујем да на крају сами затраже брисање чланка. Џаст - аутобиографије се снажно обесхрабрују. Што се мене тиче, увек гласам за брисање таквих чланака на ЧЗБ али људи често падну на аргумент „јадна уметница, Србија би требало да се поноси таквима“. Аутобиографије, међутим, не можемо да забранимо као правило, јер често није тако лако утврдити са сигурношћу да се о томе ради, па бисмо тиме практично охрабривали кориснике који пишу аутобиографије да се крију иза лажних корисничких имена итд. --Dzordzm (разговор) 07:08, 15. април 2009. (CEST)[]
Можда би бољи био Ван Гогов аутопортрет. Само, не знам има ли слободна (доступна)слика. -- Boki m (razgovor) 20:50, 30. април 2009. (CEST)[]
Давно је умр(е)о, па су све у јавном власништву. --В. Бургић (реци...) 16:24, 3. мај 2009. (CEST)[]
Треба стално настојати да се аутобиографије обришу осим у јако јако ретким случајевима када је таква пракса оправдана.--Војвода разговор 19:27, 9. мај 2009. (CEST)[]

ИменаУреди

Пао ми је напамет један предлог, наиме, да свако ко хоће среди чланак о свом имену на српској вики. Мислим да ово може да буде занимљиво, поготово ако више особа раде на једном чланку. На тај начин бисмо, без много труда, добили једну прилично читану област добро покривену. --Дамјан /разговарајмо/ 21:01, 18. април 2009. (CEST)[]

Подржавам идеју и вољан сам том сваком да помогнем. :)--Методичар зговор2а 21:07, 18. април 2009. (CEST)[]
Па моје је већ написано, тако да..., а идеја и није нека. Наша њикипедија, има мало активних корисникика, и на крају би у најбољем случају добили 10 нових чланака. А ја видим да је Метод кренуо редом да тамани имена, па га не треба ометати  .--VLADA talk 21:14, 18. април 2009. (CEST)[]
И за то има решење, ако је нечије име већ постоји (нпр. Јован), може да се прошири или да се обради неки изведени облик имена (нпр. Јан) или варијанта за други пол (нпр. Јована). А српска википедија има бар неколико десетина активних корисника. --Дамјан /разговарајмо/ 21:34, 18. април 2009. (CEST)[]

дизајн насловне странеУреди

Чланак Посета Новака
Крашки процес 136 404
Нуклеарна магнетна резонанција 196 384
Аустралија 582 405
Аеротунели 180 400
Мркоњић град 619 365
Олимпијске игре 289 373
Дон Кихот 319 351
Петар Велики 525 383
ФК Рома 281 375
Ен Арбор 168 356
Спартаков устанак (6 дана) 470 437
Мелодифестивален 148 361
Владе Дивац 362 350
Гладијатор (7 дана) 551 484
Ензимска кинетика 102 390
Rome: Total War 446 324
Свемирска трка 338 316
Стари Рас 331 295

Мислим да је време да се мало поради на дизајну главне стране, ако има неко вољан да то технички одради. Овоме морамо прићи са стране маркетинга, јер је то једино што главна страна ради. Главна страна је, осим гугл претраге (коју вероватно убедљиво губимо у трци са хрвики - они са мањим фондом чланака имају скоро дупло више прегледа месечно од нас), наша једина шанса да конвертујемо случајног посетиоца у корисника. Мислим да наш тренутни дизајн троши превише драгоценог ударног простора на ствари које заправо не функционишу најбоље. Ту пре свега мислим на спискове категорија и портале и посебно на сродне пројекте, од којих је већина у вегетативном стању. Зашто их онда тако агресивно промовисати? Мислим да бисмо, као и већина других језичких пројеката, први екран морали значајно агресивније да користимо за ствари које нам могу помоћи у конверзији, односно занимљиве садржаје. Ту (а не екран испод) морају бити изабрани чланци, вести, на данашњи дан и занимљивости. Можда би осим текућег изабраног чланка требало додати макар текстуалне везе на рецимо претходна два изабрана чланка - тако раде на енвики (са три чланка), а имају и опцију слања одабраних чланака е-поштом што је слично мом скорашњем предлогу који није наишао на неки ентузијазам. Са друге стране, категорије и сродне пројекте треба гурнути мањим словима на доле, ка дну екрана. То су нека моја размишљања, а може да буде и било како другачије, само мислим да је важно да размишљамо у оквирима рекламе: главна страна је излог наше радње и ту морамо да ставимо ствари које ће пролазника привући да уђе унутра, наше три-четири крпице најживахнијих боја које се супер слажу, а не прашњави каталог артикала по инвентарском броју. (За стидљиви почетак сам применом правила ВП:ИСП без консултације са заједницом суптилно подвукао позив људима да уређују, али то није решење, страна је зрела за комплетно реновирање.) --Dzordzm (разговор) 05:29, 19. април 2009. (CEST)[]

Као мали прилог (донекле повезано са горњом причом) урадио сам врло ненаучно истраживање у којем сам упоредио, за период од средине јануара до данас, за сваки период у којем смо приказивали неки изабрани чланак на главној страни, број прегледа тог изабраног чланка у том периоду, и број нових корисника. Оно што се може видети из ових података је да различити чланци привлаче драстично различит број прегледа, па тако теме из историје, спорта и видео игара привуку драстично више посетилаца главне стране него теме из науке или неке теме са којима наши посетиоци немају непосредни додир. Међутим, такође се види да овај број посета не корелира са бројем нових корисника (коефицијент корелације за чланке који су приказивани по 5 дана је статистички безначајан и заправо негативан (-0,15)). Дакле, остаје питање, како извршити конверзију посета изабраним чланцима или неком другом актуелном садржају (на пример, чак 774 посете чланку „Беовизија 2009.“ за само четири дана у време одржавања овог фестивала) у нове кориснике. --Dzordzm (разговор) 06:25, 19. април 2009. (CEST)[]

Zapravo, ja mislim da portale treba još agresivnije reklamirati. Od ovoga buljuka portala mislim da na samo 4 nema ama baš nikakve aktivnosti (pravoslavlje, Kozara, Užice i Zlatibor). Svi ostali su podešeni da im se sadržaj osvežava nedeljno ili mesečno kako bi bili šareni i interesantni za posetioce i da bi ih posećivali sa vremena na vreme. Tu uvek ostavim i potencijalnim i stalnim saradnicima šta treba napisati, dopuniti. Pošto uvek treba novih članaka, ovo je bio i podsticaj da se ti članci isprave, inače ko zna kada bi se to desilo da ne radimo ovako. Samo gadna stvar je što imamo super portal, a glavni članak o toj temi je katastrofa (pogledajte geografija, književnost istorija, film, fizika, biologija, sport, pravoslavlje). Ja bih mogao uzeti fiziku, a nadam se da ćemo profitirati od toliko biologa i matematičara. :) Sorry za offtopic. -- Bojan  Razgovor  07:41, 19. април 2009. (CEST)[]
Није ми много битно да ли ће се променити главна страна или не – ако постоје основе да се из неког разлога мења концепт, што да не. Само, апсолутно се не слажем са последњом Џорџовом променом – мислим да подвлачење текста (без линковања) не треба да буде саставни део ниједне стране. --ФилиП ^_^ 09:01, 19. април 2009. (CEST)[]
Ја мислим да главна страна треба да буде шарена на радос‘.  --Методичар зговор2а 17:16, 19. април 2009. (CEST)[]
Такође се слажем да не треба подвлачити, јер наружује страну. Што се тиче главне стране, ја не би мењао изглед, већ би само „набуџио“ још пар стварчица. Ствио би са десне стране, где су категорије и сродни пројекти изабрану слику по угледу на холанђане (који иначе имају исту главну страну ко и ми, само друге боје), а тамо где су изабрани чланци би још ставио и добе чланке по угледу на пољаке.--VLADA talk 18:58, 19. април 2009. (CEST)[]
Није све у лепоти, важније је оно изнутра (какви су чланци). Али, слажем се да треба поправити главну страну. Мени се свиђа на босанској вики. Код нас, она звездица што означава изабрани чланак по мом мишљењу треба бити као на бс. википедији. --Boki m (разговор) 19:38, 19. април 2009. (CEST)[]

П.С. илити Пост скриптум :) Треба направити табелу о посећености станица, ако већ не постоји.

Тим:Домаћи филмови, серије, глумциУреди

Имам предлог да се створи посебан тим који ће уређивати и писати нове чланке о домаћим филмовима, серијама, глумцима. Циљ овог пројекта је да се побољша област о филму и да се повећа број чланака (да се што пре дође до 100 000 чланака, како сам видео то је многима жеља). Тим би, ако би био касније изгласан, функционисао (бар се надам) дргуачије од других тимова, где би се делила задужења...Имам још много идеја о томе, а ви коментаришите слободно и постављајте питања. Надам се да ћете давати позитивне коментаре, јер би то значајно допринело википедији на српском језику. --Boki m (разговор) 19:15, 19. април 2009. (CEST)[]

Ja ti ne mogu ništa obećati. Radim ono što mislim da je hitno, a ponekad nikad ne mogu sebe naterati ni rečenicu da napišem. Ako očistimo ovo što smo dosada kopirali sa IMDb, nateraću sebe da nateram lika koji je botom sve to napravio da uradi unose o serijama i filmovima od M do Š. -- Bojan  Razgovor  15:34, 20. април 2009. (CEST)[]

Мислим да би за овај тим било добро и три корисника која би прво решила масовни унос. Опет, позивам све оне које интересује филм (или су жељни да помогну) да подрже овај пројекат. --Boki m (разговор) 15:46, 20. април 2009. (CEST)[]

Tim je osnovan - Википедија:Тим/филм-- Boki m (razgovor) 20:48, 30. април 2009. (CEST)[]

хитно! корисничке групеУреди

У ЦИЉУ ШТО БОЉЕ КОМУНИКАЦИЈЕ МЕЂУ КОРИСНИЦИМА И ШТО КВАЛИТЕТНИЈОЈ ИЗРАДИ ЧЛАНАКА ИЗ СВИХ ОБЛАСТИ ДАЈЕМ ПРЕДЛОГ ЗА ФОРМИРАЊЕ ЛИСТЕ КОРИСНИКА ПО ОБЛАСТИ ЗА КОЈЕ СУ КВАЛИФИКОВАНИ, СТРУЧНИ И СЛИЧНО. НАИМЕ, С ОБЗИРОМ ДА ЈЕ НАВЕДЕН СПИСАК ВЕРИФИКАТОРА, А НАРВНО НИСМО СБВИ ВЕРИФИКАТОРИ, СМАТРАМ ДА ЈЕ ОВАКАВ ЈЕДАН СПИСАК ПОТРЕБАН.

ЦИЉ СПИСКА ЈЕ ДА СВАКО КОМЕ ТРЕБА НЕКА ПОМОЋ, САВЕТ, УПУТСТВО, СМЕРНИЦА И СЛ, А ПИШЕ ЧЛАНАК О НЕКОЈ ТЕМИ, МОЖЕ СЕ ОБРАТИТИ НЕКОМЕ ИЗ НЕКЕ ГРУПЕ. СТАВЉАМ ПРЕДЛОГ ПОД НАЗАНАКОМ: ХИТНО! ДА БИ СЕ ШТО ВИШЕ ЉУДИ УКЉУЧИЛО И ДА БИСМО УРАДИЛИ СВЕ ДА ПОБОЉШАМО НАШУ ЊИКИ.--Metju (разговор) 15:32, 3. мај 2009. (CEST)[]

СЛОБОДНО КОМЕНТАРИШИ ТЕ ИЛИ ПРЕДЛАЖИТЕ!--Metju (разговор) 15:32, 3. мај 2009. (CEST)[]

А ово није довољно? --geologicharka   пиши ми 15:55, 3. мај 2009. (CEST)[]
Видех то, иначе питао сам јагоду а она није знала за ову листу, тако да...--Metju (разговор) 15:58, 3. мај 2009. (CEST)[]

ЗАТВАРАМ ДИСКУСИЈУ--Metju (разговор) 15:58, 3. мај 2009. (CEST)[]

АрхивеУреди

Ово што сад читате није од велике важности, али ће можда некога интересовати. Наиме, да бисмо се боље сналазили у нашој архиви разговора, предлажем (ако је ово могуће учинити) да архива буде разврстана као на корисничкој страни Џимба Велса на ен. вики (погледај десно). Кажем опет: није од велике важности, али може имати помоћи:)-- Boki m (razgovor) 17:18, 5. мај 2009. (CEST)[]

ГЕОГРАФСКИ ЧЛАНЦИУреди

Због чести расправа на тему именовања чланака и назива у географији покренуо бих расправу са свима. Наиме, проблем лежи у томе да ли чланке називати по правилика транскрипције и правописа или онако како је у географским круговима усвојено, а приказано је у атласима, енциклопедијама, уџбеницима из којих смо сви учили географију и осталим књигама?

Пример: да ли би требало да се следећа државица зове

1.

  • Ангиља (географски назив устаљен већ стотинама година)
  • Ангвила (правилна транскрипција са енглеског језика)

2.

  • Сент Китс и Невис (Прћић, лингвиста)
  • Свети кристофер и Невис (географски назив и превод на српски)

3.

  • Левардска острва (Прћић, лингвиста)
  • Заветрена острва или Острва заветрине (географски назив и превод на српски; Наталија Мастило, географ)

Ово су само неки примери, а има их још доста, стога позивам целу заједницу да се укључи у расправу и евентуално гласање ако се за то одлучимо...--Metju (разговор) 01:39, 9. мај 2009. (CEST)[]

Само да напоменем, у сва три случаја (Ангвила, Сент Китс и Невис, Левардска острва) ради се о називима према г. Прћићу[тражи се извор], лингвисти и аутору два транскрипциона речника са енглеског језика, иначе стручњака у дотичној области[тражи се извор]. Дакле, да видимо: шта каже заједница? Хоћемо ли поштовати правопис или нећемо? --Јагода  испеци па реци 01:55, 9. мај 2009. (CEST)[]



Па, да додам и ја - Свети Кристофер, Заветрена о, или Острва заветрине и Ангиља, су називи према географским стручњацима (Ј. Цвијић, М. Грчић...) који су се бавили цео живот темом, путовали по свету и већину речи и назива дефинисали још пре 100 - 150 година.--Metju (разговор) 02:08, 9. мај 2009. (CEST)[]

Ако струка има превод за неки географски појам, то је то[тражи се извор], и ту се Правопис пита толико да каже шта се пише великим а шта малим словом, и слично[тражи се извор]. Значи свакако Острва заветрине. Прћић може да буде стручњак за језик, али није географ, нити преводилац(?) и има право да не зна да неки појам постоји преведен. Мислим да око овога нема збора. Примери 1 и 2 су мало компликованији, и ту не бих трчао са закључцима ни у једну страну. Рецимо само (специфично за овај пример, а не начелно) да је мени познатије име Сент Китс и Невис него Свети Кристофер и Невис. -- Обрадовић Горан (разговор) 02:06, 9. мај 2009. (CEST)[]
Па зар ти Горане мислиш да је Прћић једна толико неозбиљна особа да пише Речник географских појмова а да НЕ ЗНА да постоји неки назив? Па знао је он[тражи се извор] да народ говори Присли и Паћино, па је и то променио у Пресли и Пачино у оном свом другом речнику личних имена, зато што је то једноставно - правилније[тражи се извор]... Е, свашта ћу ја још овде чути...  Елем, дакле, шта ће бити? Википедија поштује правопис или га не поштује?--Јагода  испеци па реци 02:15, 9. мај 2009. (CEST)[]
Прво, да би питање било то које ти постављаш већ два пута, морала би да се наведе референца на тачку из Правописа где пише та треба тако. Овако питање може да буде евентално само Википедија поштује Прћића или га не поштује?. Такође еквивалентно питање Википедија поштује Цвијића или га не поштује? На ад хоминем аргумент се одговара ад хоминем аргументом. Мислим.. Прћић је озбиљан човек и стога сигурно није могао да погреши у области за коју није школован, и сигурно је он у праву, а не чика чији нам се брк смешка са извесне светлозелене динарске новчанице. -- Обрадовић Горан (разговор) 02:29, 9. мај 2009. (CEST)[]
Обрати пажњу, написала сам правопис малим словом, не великим што значи да не мослим[1] само на књигу Правопис, него на целокупни скуп правописних правила која се не налазе само у Правопису, него ето, гле чуда, и у Прћићевим речницима[2]. Не видим где сам овде ја дала неки ад хоминем аргумент, и не знам на шта мислиш под тиме. Молим да ми се разјасни. Прћић јесте стручњак у области за коју се школовао[3] а то је лингвистика а именовање географских појмова у српском језику ЈЕСТЕ ствар пре свега лингвистке[4], а не географије. Такође бих те молила да ми не правиш алузије на новчанице јер ја не знам ни која је то зелена динарска новчаница нити који се то чика смешка са исте, јербо исте не користим. --Јагода  испеци па реци 02:43, 9. мај 2009. (CEST)[]
Наиме, ради се о томе да су неки географи обишли цео свет да би сазнали о терминима, именима, пореклу и свему, између осталог, посветили су томе цео живот, а Прћић, уз дужно поштовање према његовом раду на лингистици, не може бити никако ауторитет за географију. То је слично као кад би сад, нпр. Цвијић да је жив написао књигу - Падежи у српском језику и ту појаснио да их нема 7 него 8, а да номинатив није номинатив него нуминатив... Између осталог, ја за Прћића у географији нисам чуо никада, нити га је ико спомињао у било којој књизи, летератури и сл, игром случаја сам налетео на његову књигу на сајму. Да, га неко сматра ауторитетом за појмове у геогрфији, већ би се увелико продавао по факултету, али ипак о њему нема речи...--Metju (разговор) 02:39, 9. мај 2009. (CEST)[]
Иване све то стоји, док не дођемо до момента давања имена одређеном географском појму. Тад на сцену ступају лингвисти[тражи се извор]. Дакле, они који су стручњаци како у оригиналном језику, тако и у српском. А Прћић је стручњак и у енглеском и у спрском[тражи се извор].--Јагода  испеци па реци 02:43, 9. мај 2009. (CEST)[]
Знам да није најрелевантније, али чисто као прилог расправи Министарство спољних послова Србије каже Ангвила и Сент Китс-Невис. Такође, Ангвила има више гугл погодака на српском од Ангиље, и Сент Китс и Невис има више гугл погодака на српском од Свети Кристофер и Невис (гугл тест не мора да има везе са писменошћу али није далеко од памети да има везе са тиме који је облик увреженији). --Dzordzm (разговор) 02:44, 9. мај 2009. (CEST)[]
Да додамо мало још уља на ватру... Свака озбиљна издавачка кућа своје транскрипције са енглеског равна према Прћићу[5]... Тако да ћеш у најновијим преводима књига сигурно наилазити и на Сент Китс и на Ангвилу...--Јагода  испеци па реци 02:46, 9. мај 2009. (CEST)[]
П.С. А да све ово пребацимо на правописни трг где му је и место? --Dzordzm (разговор) 02:48, 9. мај 2009. (CEST)[]
Ја мислим да треба пребацити на Википедија:Гласање/Предлог/Да ли Википедија на спрском поштује правопис српскога језика или не? Па да коначно видимо шта народ иште...--Јагода  испеци па реци 02:51, 9. мај 2009. (CEST)[]
Нема ово везе са правописом[тражи се извор], испаде сада да бих ја уопште писао о географији и некој држави морам да питам лингвисте за одобрење. Кад смо код именовања држава - име држави даје народ, а осталим народима то име преводе политички географи (теренски школован за тај посао) јер име је то струка и посао. Изврћете моје речи, а предлог да ли њики поштује правопис - мислим да нема никакве везе за насловом у заглављу....--Metju (разговор) 02:57, 9. мај 2009. (CEST)[]
Ако ћемо тако ово треба онда пребацити на Википедија:Гласање/Предлог/Да ли на Википедији треба писати географске чланке онако како кажу географи или како кажу лингвисти?--Metju (разговор) 03:02, 9. мај 2009. (CEST)[]
Не, Иване. ИМЕНОВАЊЕ географских појмова у српскоме језику одрађују лингвисти[тражи се извор]. Управо је у томе проблем, јер ти сматраш да је то посао географа који нема одговарајуће лингвистичко знање, и ту дебело грешиш. Име држави даје народ те државе, свакако. Али преношење тог имена у неки други језик обављају лингвисти тог другог језика, не географи[тражи се извор]. --Јагода  испеци па реци 03:04, 9. мај 2009. (CEST)[]
Дакле овако, за све који желе да пишу о географији, а случајно је студирају, баве се њоме или су доктори исте науке, најбоље би било да се консултују са лингвистима пре него што уопште нешто започну, ипак су они стручњаци за ГЕОГРАФСКЕ ПОЈМОВЕ. Сходно томе Јован Цвијић, доктор[6], оснивач географије[6] у нас, ПОЛИГЛОТА[6] (енглески, француски, немачки, српски), почасни доктор Сорбоне, носилац неколико интернационалних медаља за научне радове, аутор чувеног Das Karstphenomen[6], ипак мора да приупита Прћића или било ког другог лингвисту, да ли је овај ГЕОГРАФСКИ ПОЈАМ правилан или не? Моје питање гласи - Да ли географију пишу географи или лингвисти?--Metju (разговор) 03:15, 9. мај 2009. (CEST)[]


Моје лично аматерско мишљење је, а понукано коментаром госпође Јагоде — „а именовање географских појмова у српском језику ЈЕСТЕ ствар пре свега лингвистке, а не географије“ — следеће: слажем се да би било лијепо да се географи савјетују са лингвистима кад именују (тј. кад још увијек нема име) одређени географски објекат (што јесте посао географа, одувијек био, а не лингвиста), али ако је појам већ именован у неком језику, он у том језику већ има име[тражи се извор]. Наиме, географски објекат не припада ниједном народу нити језику (знамо колико је на свијету градова који су мијењали „власника“ кроз историју, а да не говоримо о планинама, ријекама и језерима) тако да сваки језик има своје име за тај објекат; често се подудара са именом које користи тамошњи народ, али то није обавезно; често само личи. Кад једном у датом језику географски објекат добије име, оно му је у том језику дато, и обично се мијења само из политичких разлога[тражи се извор]. Ако одређени географ објекту да име, и оно буде прихваћено у релевантној литератури и народу, онда потези попут Прћићевог представљају просто мијењање имена, по својој жељи и становиштима. То би било исто као кад би неки британски лингвиста написао књигу у којој каже да и Британци треба да изговарају Босна (умјесто Боснија), Београд (умјесто Белгрејд), Масква (умјесто Москоу) итд, зато што је то правилна транскрипција[тражи се извор]. То, просто, није посао тог лингвисте; по мом мишљењу, он би само могао написати неки чланак у неком британском лингвистичком часопису у којем би расправљао како су називи тих геогр. појмова у енглеском језику прихватани у нескладу са тамошњим изговором, што би некоме било занимљиво, неком не, и то била цијела прича. --Дарко Максимовић (разг.) 03:27, 9. мај 2009. (CEST)[]

Хвала Дарко, одлично запажање, ако бисмо питали лигвисте Беч би данас био Вин[тражи се извор], а Солун Тесалоники[тражи се извор]...--Metju (разговор) 03:33, 9. мај 2009. (CEST)[]

Сент Китс и Невис је последњих деценија чешће у употреби од пуног имена Свети Кристофер и Невис и код Енглеза и код Срба[тражи се извор]. Оба термина су исправна[тражи се извор]. Наравно да треба дати предност имену који користе савремени географи[тражи се извор]. Дилема Прћић: прво, његово презиме није Правопис. Друго: он преводи речи енглеског језика у српску фонетику[тражи се извор], што не значи да је то српска транскрипција[тражи се извор]. Како се нешто изговара је само један од критеријума. --Јакша (разговор) 05:14, 9. мај 2009. (CEST)[]

Jagoda malo previše insistira da je Prćić lokalni bog engleskog jezika[тражи се извор]. Međutim, kao što je nekoliko puta i sam podvukla, Prćić je sine qua non svake transkripcije sa engleskog. Mi ne sporimo da ćemo, ako se odlučimo da transkribujemo imena, poslušati neprevaziđenog i jedinog, pa i Prislija zvati Presli; ali ovde se postavlja drugo pitanje: hoćemo li transkribovati imena koja već imamo prevedena[тражи се извор]? --В. Бургић (реци...) 10:10, 9. мај 2009. (CEST)[]

Да, не дође до забуне, ово није дуел мене и Јагоде, већ дискусија о теми, тако да бих замолио све који коментаришу да се уздрже од непотребних цитирања поменутих, евентуалних напада и осуда истих, јер то није тема ове расправе. Хвала!--Metju (разговор) 11:47, 9. мај 2009. (CEST)[]

Molim. No, kao što rekoh, nije uopšte pitanje hoćemo li štovati Prćića kada nam kaže da treba transkribovati ovako ili onako, već hoćemo li transkribovati uopšte. A ne čini mi se da je Prćić baš apsolutni autoritet i za takcu odluku[тражи се извор]. --В. Бургић (реци...) 11:59, 9. мај 2009. (CEST)[]

Бурга, молим референцу за ову твоју тврдњу. Или се ради само о личном утиску? --Јагода  испеци па реци 12:05, 9. мај 2009. (CEST)[]
A i ja molim za izvor, gdje to Prćić zabilježio u svojoj knjizi da nešto mora transkribovano ako je već prevedeno u struci? Vjerovatno nigdje[тражи се извор], ali ajde da vidimo ko je taj ovdje ko će da nađe tako nešto. Ova ostrva konkretno, su prevedena u mnogim jezicima. Dovoljno je pogledati intervikije u članku. --Славен Косановић {разговор} 12:29, 9. мај 2009. (CEST)[]

Мој је утисак да нико (укључујући Прћића) не може да каже да ли ћемо нешто превести или не. Нарочито ако струка већ користи преведени израз. Штавише, баш сам данас чиато на нету неко гласило Матице српске где блате транскрибере и кажу од прилике „ако постоји природни превод, чему транскрипција“[тражи се извор]. Имаш линк на тај лист на дну чланка Шатровачки говор. Уосталом, ако ћемо да се правимо паметни, сад ћу да ти мало полепим налепнице, није то нека мудрост (нарочито ако мислиш да треба да наведем референцу да ми се ЧИНИ да Прћић није...). --В. Бургић (реци...) 12:39, 9. мај 2009. (CEST)[]

Па може ако нема логике нешто преводити или ако се преводом скроз изгуби смисао. Има таквих случајева. Али овдје конкретно то није случај. Друга ствар. Прћића овдје свако интерпретира по потреби и то је проблем. Човјек је поставио правила транскрипције енглеских имена и утолико се његова броји када год треба нешто транскрибовати са енглеског. Али, када постоји превод на српски који се већ користи у некој струци, онда је то готова прича[тражи се извор]. --Славен Косановић {разговор} 12:45, 9. мај 2009. (CEST)[]

Ти, Бурга само говориш о својим утисцима, а овде нас не занимају ничији утисци. Референце да се ова острва зову Сент Китс, Ангвила и Ливардска острва стоје на разговорима дотичних чланака. Већ сте одлучили: Википедија не поштује правопис, с обзиром да јој се Прћић не допада. А правопис се не може поштовати далимично и само онда кад нам се то допада, дакле, закључак је: Википедија не поштује правописна правила. Ја сам рекла шта сам имала, а видим да има доста орних за учествовање у овој својеврсној хајци на Прћића и српске лингвисте, те се повлачим јер не желим да вам дам више повода за још веће пљување и омаловажавање истих. --Јагода  испеци па реци 12:56, 9. мај 2009. (CEST)[]

  1. Тражи се извор да ти мислиш, ако већ ти тражиш извор да се мени чини
  2. Лингвисти један језик проучавају а не стварају га[7]. Бар не у језику који се пише како се говори и сл. Да није тако, још бисмо говорили црквенословенски[тражи се извор]
  3. Стварно ће човек свашта да чује и види (а и ћује од познатих језикослоаца) на овој њики, па и то да математичаи треба прво да консултују неког лаика пре него што усвоје терминологију
--В. Бургић (реци...) 13:06, 9. мај 2009. (CEST)[]
Теби се много тога причињава. Да сам на твом месту, озбиљно бих се забринула за своје здравље... --Јагода  испеци па реци 13:10, 9. мај 2009. (CEST)[]
На мом месту нас већ има превише   --В. Бургић (реци...) 13:21, 9. мај 2009. (CEST)[]
Vidim. I zaista, iskreno mi vas je žao.  --Јагода  испеци па реци 13:29, 9. мај 2009. (CEST)[]

Пре него што ова дискусија оде тамо где јој није место, желим да све вратим на првобитни терен. Помињање Прћића је већ неукусно, у било ком контексту, а бојим се да ће даљња расправа и Цвијића да стави у сличан контекст.

Овде је питање било како поступати у ситуацијама када у стручној литератури постоји појам који се код лингвиста (такође у стручној литератури) налази написан другачије. Ту сам препознао два случаја:

  1. Географи су превели појам и таквог га користе, док лингвисти не користе превод него и даље предлажу оригиналан назив транскрибован.
  2. Географи су транскрибовали на некакав начин (можда по правилима транскрипције тог доба), а лингвисти, по сада важећим правилима, предлажу другачији назив.

Кључна реч је предлажу, јер је језик жив и дешава се да се отргне и настави својим путем. Ти путеви могу ићи колоквијалним токовима (Шпанац/Шпањолка) или стручним (гвожђе/железо). Међутим, обзиром да је језичка проблематика формално прописана, сви који пишу службеним језиком поштују писана правила. Дакле, ја могу чак и телефоном причајући са неким да говорим Могадиш (јер сам убеђен да сам тако учио) али ако пише у Просветиној енциклопедији Могадишу - тако ће бити.

Како год, ја нисам видео да се у расправама помињу литературе, радови, референце. Све то расправу своди на пријатно ћаскање уз повремене варнице, без стварне тежине аргумената. Волео бих да знам из којих година су књиге које наводе географи, као и од које године долази до неких промена у транскрипционим правилима, уколико су она узрок неких неслагања. Знам да свако ново издање правописних књига доноси по неку новину, измену (код мене у комшилуку још пише „Шумадиски трг“ како се некад звао) те је занимљиво пратити временску димензију. Ова расправа би требало да је занимљива и провокативна по количини прочитаних и наведених књига, аутора, година, а не по прозивкама. Хвала. -- JustUser  d[-_-]b  13:32, 9. мај 2009. (CEST)[]

Jusere, moje reference stoje na bezbrojnim stranicama ove njikipedije, navodila sam ih ja, a takođe i Delija, BojanBasic, Oli, Slaj i mnogi drugi koji znaju ponesto o pravopisnoj problematici, a koji više nisu tu iz svima nama dobro poznatih razloga (da ne širim priču). Nemam nameru da SVE OPET pišem i da se ubeđujem sa očigledno brojčano nadmočnijom gomilom koja je jaka samo kad je u grupi, i koja je već unapred odlučila šta će biti (a biće samo zato što imaju brojčanu nadmoć, ne i jače argumente). Zato, prijatno se vi izrazgovarajte, nemam nameru da dokazujem po stopedeseti put nešto što i ptice na grani do sada bi već trebalo da znaju koliko je to puta ovde ponovljeno. Prijatan vam dan bio!--Јагода  испеци па реци 13:42, 9. мај 2009. (CEST)[]
И ако неког занима КО је Твртко Прћић: http://www.ff.ns.ac.yu/fakultet/ljudi/fakultet_odseci_anglistika_tvrtko_prcic.htm --Јагода  испеци па реци 13:52, 9. мај 2009. (CEST)[]
Не разумијем зашто увијек имаш потребу да скроз замутиш дискусију. Какве има везе Прћићева биографија са чињеницом да нигдје у тој књизи географских појмова није написао да треба дати предност транскрибованим именима над постојећим преводима истих? Ако јесте, дај цитат и која је то страница, гдје то тврди? --Славен Косановић {разговор} 13:59, 9. мај 2009. (CEST)[]
Правићу се да нисам видела ово отровну опаску о мућењу дискусије. Биографија је стављена јер је овде више њих изразило сумњу у стручност г. Прћића у области коју је студирао. А ево и референце да је Прћић изнад Правописа кад је у питању транскрипција с енглеског језика. Поред тога што су га званични органи поставили за уредника поглавља о транскрипцији с енглеског за нови Правопис, Одбор за стандардизацију у званичном извештају (поводом напретка рада на новом Правопису) за његова решења наводи „да се ради о много бољем тексту од оног у Правопису“ што је постигнуто „уравнотеженим компромисом између фонолошког и графемског приступа“ (Списи Одбора за стандардизацију српског језика VIII, стр. 88). Дакле, решења која даје Прћић како у својим табелама, тако и у своја два транскрипциона речника, свакако су у предности, било у односу на оно што се каже у Правопису, било на оно што кажу географи.--Јагода  испеци па реци 15:16, 9. мај 2009. (CEST)[]
Него шта је него мућење. Питам те гдје је Прћић рекао да је боље користити транскрибовано име у односу на постојеће преведено, а ти ми причаш о нечему што нема никакве везе са питањем. --Славен Косановић {разговор} 15:25, 9. мај 2009. (CEST)[]
Твоје је право да се правиш луд и поред очигледних референци. Немам намеру да те убеђујем у нешто што је очигледно свима осим онима који не желе да виде. А за смејање Википедији се не брините: смеју се Википедији и то грохотом управо због оваквих ствари. Управо зато што се лингвисти шиканирају и тражи се длака у јајету у стварима које су више него јасне, зато што се они који Правопис у животу нису видели а камоли читали налазе позваним да расправљају о лингвистичким питањима, управо зато што остале струке љубоморно чувају приступ на свој терен, а у исто време безобзирно се мешају и одређују правила у лингвистици... Но, како год вам драго. Знате како се каже: како си сејао, тако ћеш и жњети. А Њики, колико видим, углавном жање критике и подсмехе... --Јагода  испеци па реци 15:34, 9. мај 2009. (CEST)[]
Погрешно си то протумачила Јагода, јесте то препорука за Правопис уопште, али нигде се не наводи да Прћићева решења треба применити и у географског речнику термина и назива, ако не грешим, исправи ме? Овде се не ради о стандардизацији српског језика и правописа, то ја уопште не доводим у питање јер то је унутрашња ствар српског језика, тј. људи који се његовом стандардизацијом баве, овде је проблем да ли писати географске чланке онако како је то пракса у самој географији већ два века или применити Прћићеве САВЕТЕ (напомињем да су то савети, значи то није прописано неком уредбом који казује да је Прћићево дело од применљивог значаја на све науке, па између осталог и географију, исправи ме ако грешим?). Дакле, ја не оспоравам Прћићево знање и стручност, и молио бих и остале да то не раде без одговарајућих аргумената. Занима ме и следећа ствар, будући да немам примерак његовог речника - од највеће важности је следећа чињеница - Да ли се негде у тој књизи наводи, да је ово савет, препорука и сл. која указуеј на то да би све што је у речнику било добро примељивати у пракси (географској) и да ли се цитира нека законска уредба, акт, статут и слично, који дају валидност речнику за општу употребу, тј. да ли је он искључив извор података и знања из области географских термина? Такође, да ли неко из било које географске институције говори нешто у речнику и да ли га препоручује? Ако не пише ништа од тога, у том случају, Речних не може бити ауторитативни извор за обраду географски тема, јер за то постоје организације, друштва и издавачи који се баве тиме стручно већ неколико деценија и више - Геокарта, Српско географско друштво, Просвета, Нолит и сам Географски факултет. Ако је случај какав сам га описао, Прћићев Речник се може користити, али не може бити ауторитет. Мило бих те да горепоменута питања простудираш и да ми кажеш шта у њему пише? --Metju (разговор) 15:41, 9. мај 2009. (CEST)[]
Ма важно је да си ти то правилно протумачио. Па ако је човек као лингвиста, одлучио да напише Речник географских појмова, шта мислиш, зашто га је писао? Зато што није имао паметнија посла? Писао га је јер је желео да унесе мало реда у хаос који је владао у називима географских појмова са енглеског језика, мада је проширио и на не само оне са енглеског говорног подручја. Стручњаци су прихватили, Одбор за стандардизацију српског језика је оберучке прихватио његова решења, једино неки уредници њикипедије се налазе позванима да доводе у питање Прћићебв кредибилитет. Заиста себи превише допуштате.--Јагода  испеци па реци 15:52, 9. мај 2009. (CEST)[]
Грешиш ти, али једноставно не желиш да видиш. Кад говоримо о именима геограгских појмва, налазимо се на пољу лингвистке, не географије. Али наравно, теби (као и свима овде) једноставно не одговара да то прихватите као чињеницу, самим тим, цела ова расправа је узалудна. Боље да је одмах прекинемо, лепо јавно Њики нека каже да је пшротерала правопси и Прћића, и онд анека свако преузме одговорност за последице совјих поступака.--Јагода  испеци па реци 15:52, 9. мај 2009. (CEST)[]
И немој молим те више говорити како не доводиш у питање Прћићеву стручност, када то радиш са сваком речју коју напишеш. А да нису САМО препоруке, то говори и цитат из Списа Одбора за стандардизацију српског језика који сам већ навела горе.--Јагода  испеци па реци 15:54, 9. мај 2009. (CEST)[]
Колико ја знам географски појмови су предмет проучавања науке која се зове топонимика (у њој се налазе географи, историчари и лингвисти), део је географске науке и као таква се проучава на Географском факултету. Према томе нису географи само ето тако наденули име за нешто већ су се консултовали са свима горепоменутима и на основу тога дали име нечему...--Metju (разговор) 16:00, 9. мај 2009. (CEST)[]
Овдје се ти користише гебелсовском тактиком. Изврћеш све што теби не одговара и пребацујеш дискусију на терен ко је за а ко против правописа, што уопште није тема, јер правопис нигдје не прописује ово што сам сто пута досада поменуо. А ни Прћић. --Славен Косановић {разговор} 15:58, 9. мај 2009. (CEST)[]
Ма да. Напад је најбоља одврана. Па ја не знам да се моће правопис поштовати делимично. Мислим, узимати оно што ти се допада, а одбацивати оно што ти се не свиђа. То је изгледа једино могуће на Википедији на српском језику. Прћић ЈЕСТЕ део правописа, и то доказује цитат из Списа Одбора за стандардизацију који сам навела малопре. Човек је направио речник с циљем да поправи оно што је погрешно и ваљда се подразумева да ће његова решења имати предност над претходнима ако и највиши званчни органи признају та његова решења као ваљана. Сад, што теби (и осталима овде), није то довољно, него све мора да вам се црта, то већ није проблем, ни мој, ни Прћићев, ни Одбора за стандардизацију. --Јагода  испеци па реци 16:03, 9. мај 2009. (CEST)[]
Предност Прћићевм рјешењима се даје када се неко име транскрибује са енглеског, а када је неко име преведено на српски језик и као такво се користи, чему се опет враћати на изворно име и његову транскрипцију? То ни један линвиста нити аутор Правописа не би подржао. Пошаљи имејл Прћићу па га питај или одбору за стандардизацију или ко год сматраш да ти може дати одговор на то питање. --Славен Косановић {разговор} 16:42, 9. мај 2009. (CEST)[]
Ма нема тог извора бре Иване, који каже да треба дати предност транскрипцијама страних имена над преводима истих који већ постоје[тражи се извор]. Када не постоји превод и када неко име треба транскрибовати са енглеског онда се користи Прћићева сугестија за транскрипцију и ријешен проблем[тражи се извор]. Није Прћић овдје проблем, без сумње је човјек стручан за област транскрипције са енглеског језика, него разне интерпретације шта је рекао, па и шта није рекао како коме затреба на овом пројекту. --Славен Косановић {разговор} 15:49, 9. мај 2009. (CEST)[]

Moram da kažem da je ova rasprava toliko zanimljiva da nisam odoleo, a da nešto napišem na ovoj njikici. :) Ako sam dobro razumeo, Gospodin Prćić transkribuje engleski? S obzirom da to sada postaje Sveto pismo, svi nazivi geografskih pojmova više neće biti naši, nego transkripcije. Pa, dobro. :) Zanima me da li će se to primenjivati na bios? Mislim, baš bi bilo sjajno da bubamara postane bubadama.  --Методичар зговор2а 16:03, 9. мај 2009. (CEST)[]

А који ти је то језик, Методичаре? Енглески сигурно није, с обзиром да се бубамара на енглеском каже ladybird. Дакле било би лејдиберд. Но верујем да то већ знаш ...--Јагода  испеци па реци 16:13, 9. мај 2009. (CEST)[]
Срећа па ћеш ти да нам објасниш мало и енглески [7] --В. Бургић (реци...) 21:29, 9. мај 2009. (CEST)[]
Да, Бурга, ЈА ћу да ти објасним мало енглески: http://en.wiktionary.org/wiki/ladybird Ово ти је већ трећи пут данас и у овој расправи да испадаш глуп у друштву...  --Јагода  испеци па реци 00:20, 10. мај 2009. (CEST)[]

А који ти је то језик, Методичаре? Енглески сигурно није

Па, нико не оспорава да се каже и Лејдибирд, али ти тврдиш да ово није енглески, чиме по ко зна који пут у овом друштву и расправи показујеш своју осионост,, незнање и глупост. --В. Бургић (реци...) 10:42, 10. мај 2009. (CEST)[]
А ти си и по четврти пут испао глуп у друштву. Изгледа да ти се то баш допада. Но ајде, да ти објасним, пошто видим да си тотално изгубљен. Методичар је рекао бубадама, а то свакако НИЈЕ енглески. С обзиром да Прћић инсистира на транскрипцији, не видим како ви бубадама било транскрибовано име са енглеског, кад се на енглеском бубамара каже сасвим другачије. Да ли је сад јасно, срце моје, или хоћеш да поновим? А осион, глуп и незналица си ТИ, не ја. То свако нормалан који чита ово што је овде написано, може да закључи. --Јагода  испеци па реци 11:05, 10. мај 2009. (CEST)[]


Ne vidiš, nisam znao dok mi ti to nisi rekla. Hvala ti do neba. :) --Методичар зговор2а 16:21, 9. мај 2009. (CEST)[]

I uklonio sam sliku. Mislim, takvoj slici nije mesto ovde, a i nekako nije baš u redu da se slika tako stavi bez potpisa onoga ko je to uradio. Kakav god da sam, ja iza svojih reči stojim. Mislim da bi tako trebalo da rade i svi ostali. Baška što je fora sa slikom skroz kontraproduktivna. --Методичар зговор2а 16:28, 9. мај 2009. (CEST)[]
Ау бре, Методичару, ала си строг. Хоћеш ваљда рећи да ја иза својих ријечи не стојим, а ти иза својих ријечи стојиш? Нека ти буде. Испод слике намјенски није стављен потпис, јер није представљала поруку, него украс. Јест тешко ставити потпис. Ево ти један: --Дарко Максимовић (разг.) 17:02, 9. мај 2009. (CEST) ;-)[]
P.S. Super je fora ovo stavljanje šablončiča na tuđe razgovore. Mogu li i ja da dobijem jedan?  --Методичар зговор2а 16:03, 9. мај 2009. (CEST)[]
Е, дајте прекините са љепљењем тих шаблона за изворе у коментарима. То се може интерпретирати као намјерна провокација и на разговору о чланцима и трговима то није прихватљиво. Аку су неки од вас прихватили ту игру, онда то радите на корис. страницама за разговор. Нико овдје није дао аргумент зашто би се дала предност транскрипцији над преведеним именом и гдје у којој тачки тачки тако нешто пише у Правопису, нити на којој страници је Прћић тако нешто написао у својој књизи!? И ова дискусија је требала да буде на тргу Правопис... --Славен Косановић {разговор} 13:41, 9. мај 2009. (CEST)[]

Куда ово води?Уреди

Пошто ово не води никуда, осим међусобном препуцавању и лепљењу референци, замолио бих све који у овоме учествују да се ману тренутног пута, већ да се врате на овај прави. Моје питање гласи: Да ли је Википедијина заједница на српском језику за - писање географских чланака по препорукама и правилима г. Др Прћића (лингвисте) или по већ устаљеним називима и терминима који се у српској географској пракси користе од Јована Цвијића (др, географ)? Молим да се људи изјасне:

____________________________________________________

Википедија није демократија. --Дарко Максимовић (разг.) 14:46, 9. мај 2009. (CEST)[]

  1. ^ Овај који је стављао овде чињеница, очигледно никад није ни имао Правопис у рукама. Нека погледа Правопс, одредница Велико и мало слово и видеће да се тамо каже да скраћени облик назива неке књиге пише се великим словом (Правопис), а малим кад се односи на појам уопште (правопис).
  2. ^ Погледати Прћићеве речнике. Што волем ове што лупају шаблоне а и не знају на шта их лупају.... 
  3. ^ Ја стварно немам Прћићеву диплому на увид, али будите уверени да је школован у области лингвистике
  4. ^ Само неко ко појма нема може овде ставити шаблон. Па ко ће да одређује правила српског језика ако не лингвисти? Оли су то ипак можда географи и математичари? Е, свашта човек још ћује на овој Њики... 
  5. ^ Клио нпр. користи искључиво Прћићеву транскрипцију
  6. ^ а б в г Biografija J. Cvijića
  7. ^ „Једино народне масе поседују стваралачки инстинкт у области језика, а такозвани образовани људи само су безнадежни ошљари у тим стварима“, Јан Парандовски, према Димитрије Бунтић, Аналитичка компарација у српском језику, Језик данас, 19-20


Молим број овог Језика данас. Референца није потпуна.--Јагода  испеци па реци 13:54, 9. мај 2009. (CEST)[]

Број је 19-20. Читај, јер пише --В. Бургић (реци...) 14:06, 9. мај 2009. (CEST)[]
Тако како си га написао, наводи на помисао да су бројеви страна. С обзиром да си академски грађанин, требало би да знаш како се нмаводе библиографски подаци. Осим тога, још увек фали број стране.--Јагода  испеци па реци 14:17, 9. мај 2009. (CEST)[]
На почетку стоји садржај, лако га је наћи. Но, ево га: 8. страна, трћи пасус, леви ступац, почиње у 28. реду озго (што би реко М Московљевић ) --В. Бургић (реци...) 14:23, 9. мај 2009. (CEST)[]
Изем ти референцу! Чланак уопште не обрађује проблематику транскрипције, географаких и других појмова, већ појаве аналитичке компарације придева у спрском језику. А Парандовског не могу да нађем. Реци тачно где се налази, да не читам цео чланак. --Јагода  испеци па реци 14:26, 9. мај 2009. (CEST)[]
Нашла сам. Ето, кад се нешто ишчупа из контекста, како га је згодно злоупотребити. Прво се говори о аналитичкој компарацији придева која није својствена нашем језику, а онда се наводе разлози зашто је аналитичка компарација ипак присутна код нас, па наводи две могућности: једна, да је уводе учени људи неселективним одабиром страних израза у српски језик, а друга, да је такође уводи прост народ, који то сваакако не ради из истог разлога као и учени људи, већ зато што је инвентиван. Дакле, и једни и други раде нешто што је ПОГРЕШНО, али узроци тог поступка код једних и код других су сасвим различите природе. Ни у једном моменту се у чланку не велича народна етимологија и стварање језика. Хм, нисам од тбе очекивала да се служиш тим гебелсовским оружјима...--Јагода  испеци па реци 14:34, 9. мај 2009. (CEST)[]

Ово је врхунац безобразлукаУреди

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Prcic-sketch.jpg

Мислим, после овог, ваљда је свима јасно колико је стало Википеидји до правописа. Као до лањског снега.Ми заиста више немамо шта да причамо! --Јагода  испеци па реци 16:17, 9. мај 2009. (CEST)[]

Мислим да нема потребе за оваквим сличицама, она јесте духовита, али ипак увредљива, стога није у реду.--Metju (разговор) 16:22, 9. мај 2009. (CEST)[]

Не може бити увредљива, за кога би била увредљива? Сви, па и сам Господ Бог Исус Христ, понекад се нађу као предмет шале; они се сигурно не би љутили због тога, јер: Бог има смисао за хумор, сјетите се. Ја сам убацио сличицу да се прича мало разведри ;-) --Дарко Максимовић (разг.) 16:26, 9. мај 2009. (CEST)[]

Ne brinite se. Dokaz o ovom vrhuncu vikipedijanskog neukusa je bezbedno pohranjen i sigurno nece ostati nepoznat javnosti. http://isbitestsite.wdfiles.com/local--files/system:start/VikiPrcic.jpg --Јагода  испеци па реци 16:37, 9. мај 2009. (CEST)[]

Ти нешто много претиш, прво Ивану на корисничкој страни[тражи се извор], па сада овде... Постоји чак и Правило против правних претњи, али с обзиром на то да се ти не позиваш на право, твоје су претње још теже[тражи се извор] (могу се протумачити као „кад за ово хуљење чује Одбор за каконизацију др Прћића[тражи се извор], очекујте да ће све копије Википедије на свим језицима бити прикупљене и спаљене на ломачи, заједо са аутором истих“). Ајде се мало доведи у ред. Чак ни код Прћића нема „не имај другог Прћића осим мене“[тражи се извор] (ево, сам сам ставио шаблон, да ти уштедим време, јер не знам да ли овога има или нема код поменутога). Зашто ти је тешко да расправљаш мало цивилизованије и без „тужићу вас некоме, па ће неко да вам извуче уши“ --В. Бургић (реци...) 16:46, 9. мај 2009. (CEST)[]
Nije to pravna pretnja, ne boj se, necu ja nigde tuziti njikipediju. Ali cu se pobrinuti da svet sazna kako se njikipedijanci odnose prema strucnjacima lingvistima. A ti tumaci kako hoces. Vec si se dokazao kao pravi ucenik svojih ucitelja - odlicno izvrces tudje reci i pravis od komarca magarca. Uostalom, bas me briga. Vase je da li cete postovati pravopis ili necete. Ja se povlacim, jer je ovo vec predaleko otislo, a ja sama protiv horde antipravopisaca zaista ne mogu nista. --Јагода  испеци па реци 17:15, 9. мај 2009. (CEST)[]

I ne ghovori mi ti da se ja dovedem u red, jer sam ja sasvim u redu. No, odavno smo utvrdilii da ti domace vaspitanje nije jaca strana.--Јагода  испеци па реци 17:18, 9. мај 2009. (CEST)[]

Da raspravljam civilizovanije sa ljudima koji su spramni da me lincuju jer pozivam na postovanje pravopisa? Pa ko je tu necivilizovan, pitam se ja? Stvarno si demagog prve vrste. --Јагода  испеци па реци 17:18, 9. мај 2009. (CEST)[]

Slažem se da bi trebalo poslati mejl tom Prćiću i jednom za svagda razrešiti te dileme, a ne ovako raspravljati se unedogled. Jagoda se ponaša kao Božji, (ups!) овај Tvrtkov izaslanik na Zemlji, mislim da ni sam Prćić nije toliko isključiv kao ona, ponaša se kao neki medijum koji autentično prenosi i tumači stavove profesora, a da ni sami nismo sigurni da li su to preporuke ili obavezujuća uputstva. Što se mene tiče, ja nisam za prihvatanje nekih njegovih rešenja, jer su nelogična i u suprotnosti sa ustaljenim i ukorenjenim imenima u našem jeziku. Cela ova priča podseća me na Tomasa Hakslija kojeg su zbog slepog verovanja u teoriju evolucije zvali Darvinov buldog, i svako ko bi imao suprotstavljene stavove sa Darvinom, taj bi imao posla sa njim, pa tako i Jagoda.--Grofazzo (разговор) 17:00, 9. мај 2009. (CEST)[]
Opa, poceli smo i sa licnim prozivanjem i vredjanjem. Ovde se ne radi o tome da neko ima nesto protiv onog sto Prcic kaze, nemam nista protiv da se izraze neslaganja, ali ARGUMENTOVANA, a to ovde jos nisam videla, osim kojekakvih zajedljivih opaski i neukusnih sala. Nemam nista protiv, pisi Prcicu i pitaj ga da li i pored toga sto je on ispravio Angilju (ime koje uopst nije logicno ni ako krenes od engleskog a ni od spanskog), moze da se koristi taj neispravni oblik, samo zato sto tako stoji u atlasima. Da vidimo bas sta ce da ti kaze.--Јагода  испеци па реци 17:11, 9. мај 2009. (CEST)[]

Malo kulture molimУреди

Dajte ljudi malo kulture, i ne ubacujte one šablone u tuđe reči. Kao što je već rečeno, to se može protumačiti kao provokacija. Što se geografije tiče, jasno je da ne možemo prihvatiti pravopis kao jedini kriterijum za geografske nazive (jer onda ne bi bio Beč nego Vijen (ako je i ovo pravilno), ne bi bila Engleska nego Ingland, itd.), već treba poštovati i ustaljene govorne oblike i čuvati se ovakvih krajnosti. --Дамјан /разговарајмо/ 20:21, 10. мај 2009. (CEST)[]