Википедија:Trg/Arhiva/Ideje/11

Studenti i ljubitelji istorije uključite se

Na Vikizvornik postavljam Istoriju srednjeg veka I od Udaljcova, Kosminskog, Vajnštajna. Kako se ovaj i drugi sovjetski udžbenici koristi još uvek na mnogim fakultetima u bivšoj Jugoslaviji, digitalizacijom bi se ove knjige učinile dostupnima svima, a naročito studentima kojima itekako trebaju. Kao su te knjige sada u javnom vlasništvu (proverio na Pravnom fakultetu) eto prilike da se studenti istorije i istorioljupci uključe. Prof. --Ban (razgovor) 11:33, 6. april 2008. (CEST)

Muzika

Činjenica je da na strani Vikipedija:Članci za brisanje vazda imamo problem kada se tu nađe predlog za brisanje neke muzičke grupe ili pevača ili šta li već (perfomansera nekakvog). Dajem predlog da se napravi glasanje u vezi sa standardima koliko je neko relevantan. Lično mislim da ih treba maksimalno pooštriti i da oni važe za sve, bez obzira koliko nam je neko ljubimče ili ne. Takođe, mislim da treba ujedno da se izglasa i standard za sam članak take vrste (šta sve mora da sadrži). Plašim se da je ovo ovako ipak samo naša lična procena, a to nije dobro. Ako takvi standardi postoje, izvinjavam se što sam utrošio prostor ove stranice i molim da moju poruku izbrišete. Ujedno bih bio zahvalan da me uputite gde mogu tu stranicu da nađem. Eto, tako.--Metodicar (razgovor) 11:31, 12. april 2008. (CEST)

na en wiki oni imaju pojam "notable" za one koji zaslužuju članke, pa se tu nešto objašnjava da grupa treba da je izdala poneki album kod neke normalne izdavačke kuće ili da je imala hitove neke, ili čak samo da se o njoj dovoljno piše ili neki od još par kriterijuma, albumi i pesme treba da su imali veći uspeh i slično. Čak mi se čini da su svi albumi značajnih grupa automatski značajni, ali zato pesme sigurno nisu. Uglavnom to se nalazi ovde: http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Notability_(music). Kod nas valjda treba da važi slično i verovatno bi mogli da se pozivamo na te kriterijume, mislim da ne moraju ni da se proširuju, pošto se pominju nacionalni radio televizija i slično. Što se tiče ovog drugog mislim da nije neophodno deklarisati standarde o tome šta članak treba da sadrži, to je nekako normalno. Viškovi uvek mogu da se uklone ako neko krene previše i bez validnih izvora da objašnjava. Jednostavno mislim da bi bilo previše raznih izuzetaka. [ Donny [] Keep Talking ] 13:21, 12. april 2008. (CEST)

Ja sam za usvajanje kriterijuma. Do sada smo imali gomilu nevažnih člannaka koji su prošli glasanje o brisanju —Jovan Vuković (r) 16:43, 13. april 2008. (CEST)

Evo ovde imamo predlog o značaju na srpskom. Ja bih još pooštrio kriterijume, ali ok, mnogi članci koji su ostali na viki ne zadovoljavaju ni ove kriterijume —Jovan Vuković (r) 16:52, 13. april 2008. (CEST)

Da li je to samo predlog ili zvanična politika? Crni Bombarder!!! (†) 17:16, 13. april 2008. (CEST)

Na nalepnici piše predlog/smernice. Ono što me čudicka je da to, bar dok sam ja ovde, nismo pominjali kada smo glasali za brisanje, a sve to što je tamo može se iskoristiti kao argument.--Metodicar (razgovor) 18:02, 13. april 2008. (CEST)

Pa jer nikada nije izglasano. Ovo je samo predlog. mada bi mogli da ga usvojimo. —Jovan Vuković (r) 19:28, 13. april 2008. (CEST)

A problem oko početka rasprave ili započinjanja glasanja je tačno koji? Crni Bombarder!!! (†) 21:09, 13. april 2008. (CEST)

Izvini Crni, nisam ukapirao (ali zaista) na koju raspravu, odnosno glasanje misliš: na stranici za brisanje članaka ili u vezi sa usvajanjem ovih kriterijuma o kojima pričamo?--Metodicar (razgovor) 22:19, 13. april 2008. (CEST)

Ako si mislio na ovo drugo, pridružujem se tvom pitanju.--Metodicar (razgovor) 22:20, 13. april 2008. (CEST)

Slažem se, treba staviti na glasnje :) A kad sam već gledao taj prdlog, primetio sam da imamo iz ko zna kakvog razloga odvojenu stranu o važnosti pron glumaca? postavio sam tamo predlog da se spoji sa stranicom Značaj (ljudi), pošto ne vidim što bismo izdvajali tu jednu kategoriju, kad to nisu ni drugde uradili. Ili je kod nas neophodno objasniti to pošto se mnogo koristi :D? Jel spajanje treba na neko glasanje, ili je dosta samo da se par ljudi složi na stranici za razgovor? [ Donny [] Keep Talking ] 01:01, 15. april 2008. (CEST)

Džordž je svojevremeno prevodio ta pravila sa engleske Vikipedije, gde su pr0n glumci stajali zasebno. Sada su oni objedinjeni u Wikipedia:Notability (people). --FiliP ⁈ 07:11, 15. april 2008. (CEST)

Dajem predlog da neki admin (pošto nije red da to radim ja, em relativno nov, em neadmin) da na glasanje da li hoćemo ili nećemo da imamo neke kriterijume (ova reč mi lepša nego standardi) za izbor članaka o (ne)važnim ličnostima. Možemo i da izglasamo i ove kriterijume koji već postoje kao što Jovan lepo kaže. Je l‘ ‘oćete?--Metodicar (razgovor) 17:58, 15. april 2008. (CEST)

Ne vidim šta to admini imaju a obični korisnici ne kada je u pitanju postavljanje glasanja. Štaviše, mislim da bi bilo osvežavajuće da se "relativno novi" saradnici uključe u pravljenje politika. Tako da nemam apsolutno ništa protiv da ti koordiniraš to glasanje, tim pre što si među onima sa najviše entuzijazma za pronalaženje rešenja. FiliP ⁈ 22:18, 15. april 2008. (CEST)

Ok, pa bar ti znaš da dosta toga ne znam što se tiče pravila rada njikipedije (pričali smo o tome), tako da stvarno nisam znao da ja to mogu da pokrenem. Evo, ja hoću. Da li bi mi pomogao da postavim glasanje? (Da mi kažeš gde i kako-može i na mojoj stranici da ne trošimo prostor ovdi).--Metodicar (razgovor) 23:19, 15. april 2008. (CEST)

Da krenemo sa nekom raspravom od nekoliko dana (Kale će reći koliko je prema PSu),pa da nakon toga avtomatski krene glasanje ili samo klot glasanje?(Ja sam za šta god,samo da se konačno pokrene ova priča na neku stranu.) Crni Bombarder!!! (†) 01:33, 16. april 2008. (CEST)

---

Ajde da uzmem da je rasprava otvorena ovde, pa da krenem sa komentarima. Znači ja bih još ove kriterijume pregledao i prilagodio ih našim potrebama. Meni se čini da bi trebali biti još stroži, a ne ovakvi, jer po ovome bi skoro svako mogao da uđe u enciklopediju. Verovatno su i engleska pravila dosta izmenjena, pa bi mogao neko ko dobro zna engleski da to malo uskladi --Jovan Vuković (r) 16:41, 16. april 2008. (CEST)

Evo i sada ovo glasanje za Beti Bup (muzički sastav). Sada se tu navode kao argumenti pojavljivanje na beoviziji. Da li je to dovoljno za pojavljivanje u enciklopediji? Znali bismo da imamo kriterijume. Možda nije loše da posebno izglasamo stavke za broj albuma, potom za festivale (nije isto, složićete se, pojavljivanje na beoviziji i evroviziji), itd. To je samo moj predlog.--Metodicar (razgovor) 17:04, 16. april 2008. (CEST)

Da, kada bi imali kriterijume, ovakva glasanja bi bila nepotrebna. —Jovan Vuković (r) 17:59, 16. april 2008. (CEST)

Javite kad krene glasanje :) Inače se čini da su pravila otprilike ista kao na en wiki, samo što ih eventualno treba malo reformatirati. Takođe ne veruje mda mi treba da pooštravamo standarde. Ali ne moramo ih ni spuštati, pošto se svuda uzimaju u obriz i "nacionalni" festivali izdavači i sl. Takođe nisu ti standardi tako blagi. Ne može baš svako da ih prođe. Evo uzmimo primer pomenutog sastava gore. Ne veruje m da postoji gomila ne trivijlanih članka o njima - ako su samo pomenute kao učesnici festivala, to bih ja rekao da je trivijalni pomen i da se takakv članak ne može brojati. Dalje nemaju više albuma kod značajnog izdavača, čak taj album što se pominje (koji je samo jedan), nije kod velikog izdavača. Festivali se pominju kao jedan od kriterijuma, medjutim piše "osvajanje", ili eventualno "nominacija za" neku od velikih nagrada. Tamo u članku se pominju nekakve nagrade, ali pošto ne piše koje su ne verujem da su bile velike. Tako da u ovom momentu (ako neko ne dobaci informacije koje opovrgavaju ove zaključke), taj članak bi bio uklonjen, uz eventualno postojanje kao redirekcija na najveći festival na kom su imale iole značajan nastup, u kome bi ukratko bilo objašnjeno nešto o bendu. Otprilike toliko koliko i inače stoji na stranici. [ Donny [] Keep Talking ] 12:37, 18. april 2008. (CEST)

Otvorio sam diskusiju na Vikipedija:Glasanje/predlog/Značaj (muzika) jer sam na ovoj strani pronašao sledeći tekst (citiram):

„Prijedlozi za glasanje se moraju davati na podstranici Vikipedija:Glasanje, koja može da izgleda ovako Vikipedija:Glasanje/Prijedlog/tema prijedloga. Svi prijedlozi i glasanja koja ne slijede ovo pravilo će se ignorisati. To je iz razloga da izbjegnemo dosadašnjii haos tj, glasanja koja se otvaraju na sve strane. Kada se prijedlog usvoji, zašto je potrebno da nema više od 20% komentara o prijedlogu koji se ne slažu sa pokretanjem glasanja, onda se prijedlog može prenijeti na Vikipedija:Glasanje/tema glasanja.“
Iz tog razloga mislim da nije loše da ovaj naš deo priče prebacimo na stranu koju sam otvorio.--Metodicar (razgovor) 20:34, 19. april 2008. (CEST)

Muzika-glasanje

O svemu što smo do sada pričali, pokrenuto je glasanje: Vikipedija:Glasanje/Značaj (muzika)--Metodicar (razgovor) 13:10, 4. maj 2008. (CEST)

Svečano objavljujem da je gorenavedeno glasanje završeno. (: --Metodicar (razgovor) 15:23, 11. maj 2008. (CEST)

održavanje

Elem, nakon mnogo premišljanja u vezi sa pitanjima: da li, kako i čemu to uopšte, odlučio sam da dam jedan predlog. Radi se o ovoj strani: Vikipedija:Održavanje. Tamo ima veoma mnogo članaka i po mom mišljenju oni jesu problem.

Klice nisu problem, jer su to kratki tekstovi koji su koliki-toliki su, korektni i s vremena na vreme neki dobronamerni putnik-namernik ih proširi. Što se tiče gore-navedenih članaka, samo zamislite nekoga ko je van njiki-zajednice, traži, traži i naiđe baš na tekst kome je potrebno ovo ili ono. Nadam se da neću zvučati previše oštro (zaista mi to nije namera), ali izgleda aljkavo i daje u(o)tisak neozbiljnosti.

Video sam da Bokica oživljava (po mom mišljenju) sjajan projekat jedan članak dnevno. Voleo bih da oživimo projekat oživljavanja članaka koji su bačeni u održavanje. Imam utisak da se zajednica baš mnogo ne zamara njima jer izgleda kao da je problem rešen (eto, stavili smo ih tu i sada super). Neki (pokvareni) ljudi bi to nazvali stavljanje problema pod tepih.

Već sam malko doprineo po tom pitanju i nekolicinu članaka izvukao iz budžaka. Stvarno nije lako prolaziti kroz tuđe tekstove i prepravljati/dodavati/oduzimati/ili već koješta. Ipak, bio bih zahvalan da mi pomognete da napravimo projekat (nemam iskustva u postavljanju istog), da se uključite u projekat i što da ne, da podelimo i prigodne spomenice i uradimo jedan lep posao.

U nadi da me (ovaj put) nećete iskulirati, vaš--Metodicar (razgovor) 19:56, 12. maj 2008. (CEST)

Imamo već tri neaktivna projekta

• Vikipedija:Sređivanje nedelje - proširivanje kratkog članka
• Vikipedija:Sređivanje članaka - proširivanje lošeg članka do solidnog
• Vikipedija:Sređivanje godine - klasično metlanje

Svi su oni dobri, samo eto pali su u zaborav. -- Bojan  Razgovor  20:01, 12. maj 2008. (CEST)

Zaista su svi dobri. Kako sada da se to oživi? Makar jedan od njih za početak?--Metodicar (razgovor) 20:05, 12. maj 2008. (CEST)

Pa prijaviš se sam i povučeš druge ;) Jedino za ovaj drugi projekat se trebaš prijaviti, a ovde samo slobodno napravi novu tabelu i vodi evidenciju. Pošto meni uvek zafali članaka za portale, rad sam i ja da se prijavim u projekat #2-- Bojan  Razgovor  20:08, 12. maj 2008. (CEST)

Evo, svečano objavljujem da su projekti broj 1 i broj 2 sa spiska oživljeni! Obavezujem se da ću aktivno učestvovati i voditi evidenciju i davati spomenice. Pozivam sve da se prijave i da se dogovaramo oko toga koje ćemo članke poboljšavati. Dakle parola ove akcije je: ne kulirajte projekte, hajmo da nam svi članci budu lepi (parola je malo neozbiljno sročena, ali je poletna).--Metodicar (razgovor) 20:47, 12. maj 2008. (CEST)

p.s. Ko se već prijavio, ne mora ponovo, ali bi bilo lepo da nanovo učestvuje.—Metodicar (razgovor) 20:47, 12. maj 2008. (CEST)

Evo da se oglasim i ja povodom ovoga. Projekti jesu dobri, mada ja sam skeptik oko njihovog opstanka. Svedoci smo da se s` vremena na vrema pokrenu ovi projekti i traju jedno vreme, ali potom ipak zamru. Izgleda da je to zbog nedostatka članova. Da bi projekat opstao, potrebno je najmanje 7-8 aktivnih ljudi, jer ukoliko je manje ljudi kada dvoje ili troje uzme pauzu, projekat zamire. Nadam se da grešim i da će zaživeti, ja ću se poovo aktivirati. Što se tiče guranja pod tepih ovih loših članaka, to nije ni malo grubo rečeno. Čak je preblago. Bilo bi dobro da se uvedu novi šabloni za sređivanje, prerađivanje, čišćenje i sl, i da se na njima stavi neki rok za sređivanje članaka. Posle toga članci se mogu prebacivati u Vikipedija:Možda koristan materijal ili na neku drugu podstranicu. Jer svedoci smo da se ovi članci nepreidno gomilaju i da njihov broj nikako ne opada. Ali u svakom slučaju ideja ovih projekata je lepa i priključiću se. Nadam se da će se uključiti više ljudi, a to bi delimično i pomoglo rešavanju problema ovih članaka —Jovan Vuković (r) 21:55, 12. maj 2008. (CEST)

Da, ovi članci definitivno jesu problem i svjedoci smo njihovog nagomilavanja. Slažem se da je u pitanju nedostatak aktivnih članova, i to je problem koji se teško može riješiti. Često sam ulazio u sekciju „Radionica“ da vidim šta treba i šta fali, pa kretao odatle, ali moram da kažem da, iako je ta sekcija odlična stvar (ako nemaš ideju šta da radiš, a imaš vremena i radi ti se, uđeš i vidiš šta treba), mislim da je loše koncipirana. Kao prvo, tamo već vijekovima stoje iste stvari „za uraditi“, a meni se ne radi nijedna od njih - što mi se radilo, ja sam to uradio, a teme „Mile protiv tranzicije“, „Barut“, „Biber“, „Fabula“ i „Srbi u Hrvatskoj“ su mi dosadne i ne rade mi se. Ustvari, barut sam sređivao jednom, ali se ne sjećam gdje je bila „kočnica“ i zašto to nije završeno.

Uglavnom, smatram da je Radionica mnogo bolje mjesto nego Vikipedija:održavanje, iz prostih razloga što ima zanimljivije ime ;-) i što se link za radionicu nalazi na svakoj stranici. Mislim da bi eventualno poboljšanje radionice bilo u tome da se češće mijenjaju TODO's, ili da se napravi da se nekako dinamički to prikazuje.

Još jedna ideja koja mi je već duže vrijeme na pameti je da se napravi bot koji će prolaziti kroz članke i po nekom algoritmu sortirati nenapisane članke po tome koliko u napisanim člancima ima vikiveza prema njima. Na taj način bismo vidjeli koji su članci najpotrebniji. Ovo bi moglo, međutim, da se odnosi i na već napisane članke, da bismo shvatili koji su najprije za sređivanje. --Darko Maksimović (razg.) 13:04, 13. maj 2008. (CEST)

Volio bih da čujem vaše mišljenje o ovome: da stavimo na glavnu stranu neki element koji bi pokazivao trenutni status ovog projekta (nešto ukratko, tipa najnoviji sređeni članci isl.) čime bi se privuklo više saradnika. Ima li tehničkih mogućnosti za takvo nešto? --Darko Maksimović (razg.) 23:11, 18. maj 2008. (CEST)

Zanimljiva ideja, zaista. Videćemo šta će reći ostali.—Metodicar (razgovor) 23:30, 18. maj 2008. (CEST)

Glasanje za značaj ljudi

Pošto smo uspešno usvojili predloge za značaj u vezi sa muzikom, mogli bismo dalje. Sastavljamo predlog za glasanje o značaju ljudi na strani: Vikipedija:Glasanje/predlog/Značaj (ljudi). Molim njikipedijance da se odazovu u što većem broju.--Metodicar (razgovor) 18:09, 19. maj 2008. (CEST)

Kako se radi sa slikama i drugim stvarima koje imaju autorsko pravo?

Prebačeno na Vikipedija:Trg/Autorsko pravo#Kako se radi sa slikama i drugim stvarima koje imaju autorsko pravo?. --Poki |razgovor| 13:50, 21. maj 2008. (CEST)

Preinačeno glasanje

Glasanje za kriterijume za značaj ljudi je malko izmenjeno i ponavlja se. Molim njikipedijance da u što većem broju glasaju na strani: Vikipedija:Glasanje/Značaj (ljudi).--MetodicarPiši! 16:22, 7. jun 2008. (CEST)

Proširenje šablona Vesti

Po ugledu na 2006. godinu kada smo na šablonu Vesti pratili skorašnje konačne rezultate, nameravam da i ovoga puta pokrenem sličnu akciju. Šablon:SP-2006 ću preimenovati i sve korisnike koji će pratiti EP i koji ažuriraju sportske članke pozivam da upisuju rezultate. --Poki |razgovor| 17:53, 7. jun 2008. (CEST)

Engleski - Srpski opcija

Znate, ponekad se pojavi problem da kad citam neku stranicu na vikipediji, zanima me kako je to napisano na engleskom, jer cesto je napisano bolje ili slicno. I onda se pojavi problem naci an engleskom, ponekad mi treba dugo vremena da nadjem opciju engleski jezik, pored tolko jezika. Pa nebi bilo lose kad bi moglo na svakoj stranici pored uredi, istorija, cirilica, latinica da stoji i Engleski, kao jedan od najcitanijih i najkoriscenijih jezika. Hvala na saslusanju. Igor Zolnjan

Ne slažem se. Uz to, veoma sam protiv onih koji svoje članke pišu prostim prevođenjem sa engleskog. Engleski članci, osim što su jako obimni, često opisuju stvari isključivo iz američkog ugla. Jezici su poređani po abecedi i nije teško naći interviki vezu. —Jakša (razgovor) 02:54, 22. jun 2008. (CEST)

Savet za brzo nalaženje engleskog članka: Koristi pretragu po strani (Ctrl + F u većini slučajeva) i potraži reč "English". Trebalo bi da prvo pronađeno pojavljivanje bude veza do članka na en. Vikipediji. Darth Vader (razgovor) 21:41, 25. septembar 2008. (CEST)

LOZA

HTEO BIH DA DAM IDEJU KADA BI SE MOGLO PRONACI ODAKLE POTICE PREZIME PREDIC I NJIHOVO POREKLO Prethodni nepotpisani komentar je ostavio Predic. --Dzordzm (razgovor) 20:50, 17. jul 2008. (CEST)

SENSATION WHITE podrazumeva muziku od house-a do uplifting trance-a. specificnost ovog koncepta podrazumeva dress code, tj obavezu oblacenja bele garderobe; scenografija docarava entreijer svemirskog broda, bina je visoka 18 m, ukljucuje dzinovske video bimove i plazme, lasere, vatromet, maskirane igrace, razne performanse, akrobacije, gole igracice oslikanih tela, glas koji vodi program, neverovatne zvucne i vizuelne efekte... svake godine , postoji zvanicna himna dogadjaja, koja se cuje vise puta za noc. u zenitu zurke desava se MEGAMIX, kada dj-evi nestaju sa bine i pustaju najvece klupske hitove, uz polusatnu koncentraciju najludjih efekata... e sad jos samo treba otici tamo....

Alternative za Višeznačna odrednica

• Čvor
• Homonimi
• Razvrstavanje
• Višeznačnost

—Jakša (razgovor) 07:27, 8. avgust 2008. (CEST)

• Grananje
• Višesmisleno
• Razdvajanje
• Nejednoznačno
• Pojašnjenje

-- JustUser  d[-_-]b JustTalk 09:24, 8. avgust 2008. (CEST)

Slažem se sa

• Grananje (bolje nego čvor)
• Razdvajanje - kraće od razvrstavanje, a i prikladnije čini mi se
• Višesmisleno - možda bolje nego višeznačnost, kraće je

Možda bi Homonim bilo dobro iz više razloga. Relativno je kratko. Znači to što treba da znači. Nema naših slova, što bi isto moglo neke stvari da pojednostavi. Međutim mislim da treba da bude u jednini. [ Donny [] Keep Talking ] 12:03, 9. avgust 2008. (CEST)

Protiv sam izmena ovakvih razmera, jer bi to značilo premeštanje 984 strane. —FiliP × 12:36, 9. avgust 2008. (CEST)

A je l` bi mogao neko da pojasni šta je sa trenutnim rešenjem značajno loše da je potrebno da premeštamo hiljadu strana? --Kale ^{↙info/talk↗} 13:28, 9. avgust 2008. (CEST)

Izraz Višeznačna odrednica je nezgrapan. Znam da smo menjali nekoliko puta ime za Spoljašnje veze (Poveznice itd). Ideju sam dobio od interviki veza. U većini jezika ovo se opisuje jednom rečju. Francuzi koriste izraz Homonimija, i mislim da bi varijanta tog izraza bilo najprikladnije rešenje u našem jeziku. Mislio sam da će ova ideja možda naići na podršku. Ako je previše posla, ili ako se ne slažete, onda ne menjajte. Pozdrav, —Jakša (razgovor) 04:58, 10. avgust 2008. (CEST)

Po mom iskustvu, "zgodno" je ono na šta se čovek navikne. "Homonim" bi možda bio dobar termin, ali onda uz svaki takav članak mora da ide i veza do članka Homonim , pošto ne znaju svi šta to znači :). Mada, ako u člancima piše "Termin članak_name_here ima više značenja", onda je "višeznačnost" potpuno razumljivo. Darth Vader (razgovor) 21:57, 25. septembar 2008. (CEST)

„Homonim“ nije uvek opis za linkove na koje upućuje višeznačna odrednica. Najčešće je ovo slučaj u prirodnim naukama; recimo u matematici, fizici, hemiji i biologiji dešava se da se koristi isti termin, u istom značenju, ali je primena različita. Da li su „funkcija (programiranje)“ i „funkcija (matematika)“ homonimi? --V. Burgić (reci...) 22:06, 25. septembar 2008. (CEST)

Dobar argument... Kako beše, homonimi su "reči istog oblika a različitih značenja" (barem koliko se ja sećam). U tvom primeru, matematička funkcija i funkcija u programiranju ipak jesu različita značenja (mada ponekad "liče"). Ipak, verovatno ima primera kada homonim nije najbolji izbor. Darth Vader (razgovor) 22:14, 25. septembar 2008. (CEST)

Zašto ne jednostavno višeznačno? --Damjan /razgovarajmo/ 01:53, 28. septembar 2008. (CEST)

Glavna strana

Šta mislite o tome da stavimo sa desne stane glavne strane izabranu sliku po uzoru na holandsku Vikipediju?--VLADA (razgovor) 17:15, 9. septembar 2008. (CEST)

Razgovaralo se ranije u više navrata o ovom predlogu i koliko se sećam, predlog nije usvojen jer nije bilo dovoljno zainteresovanih da sve to sprovede u delo. Pogledaj istoriju trgova, pronaći ćeš lako. --Saša Stefanović ® 07:45, 26. septembar 2008. (CEST)

Ne sećaš se dobro. Postojalo je glasanje, na kome je odlučeno da slika treba da stoji na glavnoj strani. E sad problem je što niko nije napravio izgled glavne strane sa sve slikom na njoj, pa da se glasa o tom izgledu. Ako se izgled izglasa, onda neko treba da se pozabavi slikama, i da prvo odradi slike, pa tek onda da stavljamo na glavnu stranu. --Jovan Vuković (r) 16:36, 26. septembar 2008. (CEST)

CD i DVD

Polazne činjenice:

• CD se ne može napisati u ćiriličnom članku jer pravopis ne dozvoljava upotrebu latinično napisanih riječi u ćiriličnom tekstu (osim u slučajevima navođenja referenci, navođenja originalnog imena, međunarodne jedinice mjere...)
• ЦД se ne može napisati jer takav zapis pretpostavlja skraćenicu, a to je skraćenica od Compact Disk te se ne može tek tako napisati ćirilicom.
• КД se ne može napisati jer je to originalno istraživanje, a uz to i skraćenica koju niko nikad nije koristio („dodaj mi taj KD!“)
• Iste stvari stoje i za DVD, sa razlikom u trećoj tački, pošto jedna od verzija skraćenice (Digital Video Disk) ima ista početna slova i u prevodu na srpski jezik (Дигитални Видео Диск).

Prijedlozi:

• Ne koristiti uopšte skraćenice CD i DVD, koliko god bile učestale u srpskom jeziku nego cijele konstrukcije „kompakt disk“ i „video disk“ - svako ih razumije, nemamo gore spomenutih problema i dobijamo kompletno poštovanje pravopisa srpskog jezika. Naravno, ista stvar se može primijeniti i u latiničnim člancima. Na taj način takođe nećemo imati rečenične nakaznosti poput „Postoji 6 vrsta ДВД-ova“/„Postoji 6 vrsta ЦД-ova“ ili još gore „Postoji 6 vrsta DVD-ova“/„Postoji 6 vrsta CD-ova“. Umjesto toga ćemo imati „Postoji 6 vrsta kompakt diskova“ i „Postoji 6 vrsta video diskova“.

P.S. Znam i shvatam da je DVD dvoznačenjska skraćenica od Digital Video Disk/Digital Versatile Disk, ali pošto se ni oni sami ne mogu dogovoriti šta je primarno značenje i ostavili su da se ni ne zna šta to zapravo znači, mi možemo uzeti varijantu koja nam odgovara. --Darko Maksimović (razg.) 17:13, 2. oktobar 2008. (CEST)

Nadam se da mi u prodavnici niko neće tražiti film na digitalnom video disku ili na video disku. Koliko ja znam DVD je pravilna skraćenica - bar tako tvrdi moj profesor srpskog jezika koji predaje već 20 godina.Ja sam kaži

1. A zashto bi u cirilichnom tekstu pisali latinicom??? Dakle, u cirilichnom tekstu cemo i te oznake pisati cirilicom. 2. CD se ne moze napisati??? Pa, u pravopisu imash chitav odeljak koji se zove skracenice... pozsabavi se njim :) A u tom sluchaju, ne bismo ni jednu rech stranog porekla smeli da napishemo cirilicom zar ne? A takvih rechi je jako puno i pishu se i cirilicom i latinicom, kao i brojne skracenice! 3. KD niko nije ni mislio da napishe niti je ikada napisao! 4. Za DVD vazi isto, pisace se cirilicom, ako je chitav tekst pisan cirilicom!

5. POTPUNO JE PRAVILNO PISATI CIRILICOM CD I DVD UKOLIKO JE CHITAV TEKST PISAN CIRILICOM! TO VAZI I ZA SVE OSTALE SKRACENICE I RECHI STRANOG POREKLA!

PREDLOG: Pozabavite se pravopisom srpskog jezika... SAVET: kucati u pretrazivachu google: 'pravopis srpskog jezika', zatim naci odeljak 'rechi stranog porekla' pa cete naci stavke u kojima ja pricham.Penelopa (razgovor)

http://www.vokabular.org/pravopis/doku.php?id=%D0%B4&s=%D0%B4%D0%B5%20%D0%B2%D0%B5%20%D0%B4%D0%B5 --Nagraisalovićkaži/laži 19:26, 2. oktobar 2008. (CEST)

Pishe se i DE VE DE dakle... ili DVD.. CD.. cirilicom ili latinicom. Ne pishe nigde kompakt disk! Ili mozda ovi ljudi shto pishu pravopis nemaju pojma???Penelopa (razgovor)

Može čak i mešano, i možda bi to bilo najbolje: kompakt disk i DVD. Nikola (razgovor) 20:09, 2. oktobar 2008. (CEST)

Reka Ralja

Ja sam napisao članak Ralja (reka).Malo sam prepisivao sa engleske Vikipedije.Oni su napisali malo, a ja još manje.Ko zna nešto o reci Ralji neka mi kaže ili neka doda u članku.--Djominik (razgovor) 15:17, 22. oktobar 2008. (CEST)

Projekat: Upravno pravo - grane i značajni pravnici

Poz Vikipedijanci! Ja sam studnet Pravnog u BG i kako je profesor na času stručne grupe iz Upravnog prava otvarao Vikipediju, ja sam mu predložio da grupa napravi nekoliko članaka o upravnom pravu, granama i značajnim srpskim pravnicima. Profesor je to sa zadovoljstvom prihvatio. Sada treba smisliti kako najbolje organizovati te članke i kako ih podeliti. Pokušao sam se ugledam na englesku veziju, ali ni tamo nije baš razvijen taj članak o upravnom pravu(administrative lanj :)) Ako neko ima neke predloge neka pomaže :). Inače, napravićemo novi korisnički nalog i onda to postovati pod tim nalogom. Sve u svemu nadam se da će to ispasti dobro. --Bojkic (razgovor) 19:05, 24. oktobar 2008. (CEST)

Prvi predklog - napravite svako svoj nalog, lakše ćemo vas razgraničiti. Drugo, pronađite da li se u nekoj strani pominje upravno pravo, klik na link i napišite ili proširite tekst. Taj vam tekst služi kao vrh kategorije. Napravite kategoriju upravno pravo i onda samo deklarišite sve tekstove pod tom kategorijom. Ako imate pitanja o uređivanju člana na vikipediji, pogledajte Pomoć. --V. Burgić (reci...) 21:02, 24. oktobar 2008. (CEST)

Ratovi zvezda

Smatram da su člankovi o Ratovima zvezda jadno napisani.Ko se slaže da ih prepravimo?--Nidža (razgovor) 20:32, 25. oktobar 2008. (CEST)

Ovo je Vikipedija, enciklopedija koju svako može da uređuje ;) Znači, slobodan si sam da ih dopisuješ. Eh, od ekipe koja je volela Ratove zvezda ostadoh samo ja ovde, a ja sam baš loš sa vremenom. -- Bojan  Razgovor  06:26, 26. октобар 2008. (CET)

Ја сам слаб са информацијама,иначе бих одмах преправио те странице.--Никола (разговор) 15:14, 26. октобар 2008. (CET)

Uzmeš pa prevodiš sa nekog drugo jezika. Ako ne znaš ni jedan strani jezik, pa ... valjda si gledao filmove i igrao igrice, zar ne? :) -- Bojan  Razgovor  16:40, 26. oktobar 2008. (CET)

Znam engleski,ali bih radije da uređujem timski.Napravio sam tim.Ljubitelji Ratova zvezda priključite se!--Nikola (razgovor) 17:21, 26. oktobar 2008. (CET)

May the Force be with You. -- Bojan  Razgovor  17:22, 26. oktobar 2008. (CET)

Thank you.--Nikola (razgovor) 17:39, 26. oktobar 2008. (CET)

Pravi fizičari kažu „neka sila, snaga, rad i energija budu s tobom“ --V. Burgić (reci...) 20:03, 26. oktobar 2008. (CET)

Sređivanje

U toku je oživljavanje ove akcije u vezi sa sređivanjem članaka. Pozivam vas da se pridružite!

p.s. Biću dosadan, samo da vam najavim. :) --Metodičar � 16:53, 2. novembar 2008. (CET)

Vikiprojekat

Zdravo svima, kolege. Evo d vam se obratim sa jednim predlogom pa da se izjasnimo da li smo zreli za tako nešto ili ne.

Naime, primetio sam da postoji mnogobrojno kvalitetnih članaka, koji se uz zajednički angažman mogu poboljšati i predložiti za glasanje za dobrim ili sjajnim. Moja je zamisao da pokrenemo neki vikiprojekat, u kojem ćemo kvalitetne članke poboljšati. Dobićemo veći broj sjajnih i dobrih, kojih u poslednjem periodu, prema rezultatima glasanja ima sve manje. Dobio sam podršku određenih korisnika. Međutim nije cilj da radim sam, već da radimo zajedno. Ovako nešto postoji i na engleskoj Vikipediji u okviru dva zasebna projekta. Kod nas bi mogao da bude objedinjen. Slični projekat je pokrenut u cilju sređivanja klica, kako bi se dobili članci pristojne dužine i adekvatnog sadržaja. Nalazi se u okviru Sređivanja članaka. Razlika između ova dva projekta (Sređivanje članaka i ovog mog predloženog), je u tome što prvi ima za cilj proširenje, a drugi za epitetom sjajnim ili dobrim. Ja sam za, a vi sad ako želite izjasnite se. Ja sam kaži 20:25, 11. novembar 2008. (CET)

Ja sam za.Nikola (razgovor) 15:56, 13. novembar 2008. (CET)

Pa sređivanje nedelje je nešto slično tome što predlažeš. Znači nekoliko korisnika radi na jednom članku koji iaberu da bi on postao što bolji. E sad ako korisnici hoće neka biraju neki drugi članak, ne mora klica. Ne trebamo praviti gomilu sličnih projekata, kada nam i ovi sadašnji nisu zaživeli. --Jovan Vuković (r) 12:32, 15. novembar 2008. (CET)

Svet

U članku Svet,u podnaslovu istorija korisnik 79.101.189.229 je pogrešno referisao nešto.Smatram da je to vandalizam.Pogledajte Nikola (razgovor) 16:13, 14. novembar 2008. (CET)

Sređeno----László (talk) 17:00, 14. novembar 2008. (CET)

Viki-univerziti :)

Zanima me postoji li voljnih ovde da se pokrene projekat nalik na engleski? Znači, pazite kad je projekat ‘ladno super! --Metodičar � 00:29, 15. novembar 2008. (CET)

E, baš mi je drago što si ovo započeo. Baš sam se ovih dana setio onog našeg razgovora i htedoh da te podsetim, ali eto, zaboravnost... :) Elem, ja se ne bih mnogo bavio tim projektom, ali svakako da ima svoje prednosti i koristi i ako postoji kritična masa ljudi za osnivanje ovog projekta (jedino taj Vikimedijin projekat ne postoji na srpskom), onda se treba okupiti, organizovati glasanje (mislim da i dalje to treba obaviti na meti) i početi sa pripremom materijala. S druge strane, ne bi valjalo kada bi projekat splasnuo vremenom i ostao da zvrji prazan/neaktivan, kao što je trenutno slučaj sa većinom ostalih Vikimedijinih projekata (što isključuje Vikipediju i Vikivesti). --FiliP × 01:05, 15. novembar 2008. (CET)

Neće da zvrji prazan! Preseliću se tamo skroz, te će uvek biti koječega, a ko želi da povremeno raducka, ali i da stalno raducka, to će svakako biti super. Znači, neće da zvrji prazan, javljajte se ljudi!!!!--Metodičar � 01:08, 15. novembar 2008. (CET)

Evo da kažem i ja da podržavam otvaranje projekta ukoliko ima zainteresovanih ljudi koji bi da rade na njemu. Pošto dejan kaže da je zainteresovan, onda podržavam projekat. Zamolio bih ga da me obavesti kada pokrene glasanje da ga podržim --Jovan Vuković (r) 15:36, 16. novembar 2008. (CET)

Poziv na proširivanje / čišćenje

Kad sam napravio listu članaka koji su po sadržaju prekratki, video sam da bi većinu njih bilo šteta obrisati. Želim da apelujem na sve koji se bave sređivanjem i proširivanjem Vikipedije da obrate pažnju na ove članke:

• Korisnik:Mihajlo Anđelković/prekratki

Neki od njih su sa pravom kratki, ali dosta njih nije. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 22:33, 30. novembar 2008. (CET)

Odlično... Baciću pogled na taj spisak kad stignem i dodati ponešto, bilo prevodom, bilo koristeći druge izvore... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 23:03, 30. novembar 2008. (CET)

Nikad kraja sređivanju. Dobro bi bilo nekako iz ovog spiska izbaciti višeznačne odrednice, imaćemo onda sliku o pravom stanju. A članke o ćiriličnim trankriptima hemijskih simbola možeš obrisati ili napraviti pravu višeznačnu odrednicu ako ima smisla. Članke o kilobajtim, kilobitima treba petvoriti u preusmerenja na članke bajt, bit... -- Bojan  Razgovor  08:39, 1. decembar 2008. (CET)

Već sam ih dosta bio izbacio. Ko nam kriv što imamo zilion preusmerenja ka šablonu za njih. :( Imao sam jednom davno listu svih varijanti ali se zagubilo. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 18:02, 1. decembar 2008. (CET)

Inače, otvorih nekoliko slučajno izabranih i ne nađoh ni jednu višeznačnu. Znam da ih ima jer je dosta naziva korišćeno za šablon ali mislim da nisu previše česte. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 18:16, 1. decembar 2008. (CET)

Evo osvežio sam listu opet. Sad bi trebalo da bude još manje višeznačnih (ili nijedna). 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 17:39, 3. decembar 2008. (CET)

Šablon-Biciklizam

Kako mogu da napravim šablon ili da koristim neki sa drugih wikipedia? Ako mogu kako? Bane (razgovor) 19:56, 5. decembar 2008. (CET)

Ćirilica i latinica

Imam jednu ideju, ali nemam pojma kako bi se mogla sprovesti u djelo. Takođe, volio bih čuti još neko mišljenje da li je uopšte dobra.

Gledam određene kategorije pa me „ubi u oko“ pomiješanost ćiriličnih i latiničnih članaka. S druge strane, sigurno bi se smanjio broj autora i njihovih članaka ako bismo zabranili korišćenje latinice, te mi takvo rješenje ne pada na pamet. Međutim, kontam ovako: ako bismo se odlučili samo za jedno pismo skladištenja podataka, to bi zasigurno bila ćirili-rilica zbog svoje osobine 1:1 u odnosu na glasove u srpskom jeziku. Kako bi bilo kad bi se napravilo prevođenje „u letu“ iz latinice u ćirilicu pri skladištenju i iz ćirilice u latinicu pri pritisku na link „Uredi“, ako bi korisnik u svojim podešavanjima naveo latinicu kao podrazumijevano pismo? Već imamo prevodilac iz latinice u ćirilicu, pa bi se možda to moglo iskoristiti.

Šta mislite o ideji i da li to tehnički izlazi iz opsega mogućnosti razvoja lokalne vikipedije? --Darko Maksimović (razg.) 09:53, 10. decembar 2008. (CET)

Pretpostavljam da bi to tehnički bilo moguće, ali javile bi se neke poteškoće. Npr. ako neko ko ne zna šta je izbegavanje transliteracije sačuva članak sa dosta latiničkih pojmova, koji, je li, ne bi trebalo da se transliterišu, onda će se i ti pojmovi prebaciti u ćirilicu, bez mogućnosti "latiničke rekonstrukcije". Plašim se da bi to bila dosta česta situacija. Čini mi se da se o ovome razmišljalo kada se i projektovala ova ekstenzija za Medijaviki softver, ali da je odbačeno iz nekog razloga (valjda je ovako kako je lakše). --FiliP ^_^ 21:09, 10. decembar 2008. (CET)

Ja se slažem sa Darkom. Uvek me iznervira kada je nešto neskladno, pogotovo na ovako velikom projektu kao što je Vikipedija. A neskladno je kada u more ćiriličnih tekstova ima i latiničnih. Nemam ja ništa protiv da ima opcija da se tekst vizualno prebaci u latinicu, ali ne da se tekstovi pišu latinicom. Mislim da bi bilo najbolje da se ne ukine latinica, ali da se naglasi da je poželjnija ćirilica i da se dozvoli prebacivanje tekstova iz latinice u ćirilicu.--VLADA ® 21:11, 11. decembar 2008. (CET)

Ovo je zrelo za ČPP. Problem je u tome što ima i onih koje uvek iznervira nešto previše skladno, a previše skladno je kada u naciji u kojoj pola naroda piše ćirilicom a pola latinicom neko pokušava da ceo svet natera da piše ćirilicom. Pošteno rečeno, imamo nepisani dogovor da podrazumevano pročelje bude ćirilično i to je ono što većina naših korisnika (osim onih koji pristignu sa Gugla) prvo vide. Njihova prva korisnička strana i prvi pozdrav na strani za razgovor sa korisnikom su ćirilični. To je dovoljan podsticaj korisnicima da pišu ćirilicom i dovoljan ustupak ćirilici. Darko je mislio na nešto drugo, na mogućnost da se tekst interno skladišti ćirilicom ali da se zatim „u letu“ prevodi na latinicu urednicima koji žele da uređuju latinicom i zatim „u letu“ vraća u ćirilicu za skladištenje kada oni snime izmene. To bi bilo idealno rešenje, ali zahteva izmene na samom Medijaviki softveru, dakle nije u našoj lokalnoj moći, i sigurno neće skoro biti odrađeno. Ako želiš da nešto menjaš bez te (daleke) tehničke izmene, onda je ova tema za vikipolitički trg, mada je najbolje da se nigde ne pokreće iznova jer je pokretana već sto puta i nikada ništa nismo izmenili jer je sadašnje stanje jednostavno jedino oko kojeg se možemo složiti. --Dzordzm (razgovor) 00:33, 12. decembar 2008. (CET)

Hm. Filip je dobro primijetio problem sa dijelovima koji treba da ostanu u latinici a nisu zaštićeni. To je stvarno veliki problem, čak i ako bi moglo, pošto Džordž kaže da ne može. Možda bi se moglo i naći neko rješenje, ali ako već svejedno ne može ... hebi ga :) Ondak ništa. Hvala na odgovorima. --Darko Maksimović (razg.) 00:40, 12. decembar 2008. (CET)

Pa dobro, to što Džordž kaže nije baš sasvim tako. Robert je već duže vreme developer za Medijaviki i on je, zapravo, dokrajčio rad na ovoj ekstenziji Medijavikija. Ona bi samo trebalo da se proširi traženim funkcionalnostima, ali i dalje stoji ono što gore rekoh. Druga stvar je koliko je Robert zainteresovan i koliko vremena ima za tako nešto (i, naravno, koliko misli da je to sve svrsishodno). --FiliP ^_^ 01:51, 12. decembar 2008. (CET)

Ja sam samo pričao onako kako čujem :) dakle, drago mi je čuti da imamo napredak. Da li bismo možda mogli čuti šta je do sada urađeno, a šta je to za šta treba dobre volje? Pošto ja lično mislim da bi to zapravo bilo sjajno - to ako neko zaboravi kodove za transliteraciju je zapravo prednost, jer bi to povećalo vidljivost tog detalja, oni koji čitaju ćirilicom bi to odmah ispravljali i što je još važnije ljudi bi bili akutnije svesni potrebe za ubacivanjem kodova. --Dzordzm (razgovor) 02:41, 12. decembar 2008. (CET)

E ovde se potpuno slažem sa đorđem. Znači meni su npr. te greške uvek vidljive, ali većini nisu, pa ih niko i ne primećuje. Ovo bi bila samo prednost, jer bi se greške lakše uočile, a ne mana. I da, ne bi bilo loše da se uvede neki dodatak koji bi uvek u latiničnim člancima u kategoriji stavljao umesto [[Категорија:џџџ]] [[Категорија:џџџ|Име на ћирилици]]. Samo ako već postoji [[Категорија:џџџ|нешто]] ne bi ništa menjao --Jovan Vuković (r) 09:43, 12. decembar 2008. (CET)

Sa te strane gledano, što Džordž kaže, zaista jeste prednost a ne mana. Ostaje samo pitanje ko je Robert :D i da li bi on, ili neko drugi, bio voljan da takvo nešto uradi. Po vašim komentarima, ako se ne varam, mislite da ideja nije loša...? --Darko Maksimović (razg.) 22:47, 14. decembar 2008. (CET)

Da oživim ovu temu, pošto preti da pređe u zaborav... --Dzordzm (razgovor) 00:36, 18. decembar 2008. (CET)

Oživi, premda ne znam kako ćeš uspjeti u tome. Mislim da je stvar jednostavna: imamo li čovjeka koji će to učiniti i ko je taj čovjek? --Darko Maksimović (razg.) 01:11, 18. decembar 2008. (CET)

Ovako, vidim da se često diskutuje na ovu temu, na bilo kom sajtu koji je na "srpskom" i priznajem da je stvarno strašno što je latinica ovladala, a ćirilicu retko ko i koristi. Jedino rešenje za Vikipediju bi bilo ovako (jer ovo se dešava i na Vikipediji, i verujem da će postepeno latinica preovladati, jer već sve češće više viđam članake na latinici nego na ćirilici). A i mislim da je previše glupo da pola članaka bude u latinici, a pola u ćirilici, mnogo je glupo i stvarno "bode oči". Imam jedno rešenje. Znam samo neke osnove veb programiranja i programiranja uopšte, tako da ne znam koliko je ovo izvodljivo, ali mislim da neće biti problem, jer znam da većina sajtova to postiže, čak i između više jezika, a ne samo između dva pisma. Glavno pismo da bude ćirilica (što je i predviđeno srpskim Ustavom), a sad ako korisnik hoće da gleda samo latinicu, a pritom je registrovan, onda on u svojim podešavanjima može da namesti, tačnije da bira između ćirilice i latinice, i tako će sve da mu bude na latinici, i logo i sva slova. Sve što unese biće na ćirilici, ali će on gledati kao latinicu uz pomoć nekog konvektora. Mislim da će tako svi biti zadovoljni. Što se tiče engleskih i reči koje moraju da budu latinične, jednostavno bismo mogli da napravimo neki filter i unosimo koje reči će biti latinične. E sad, je l' može neko da mi kaže da li je ovo uopšte izvodljivo. --Wladimir (razgovor) 13:35, 16. februar 2009. (CET)

Lijepo od tebe što imaš energije za to, premda smo svi mi već nekolicinu puta trošili i mnogo više energije, ali nije dolazilo do rješenja. Naime, kao prvo, ustav Srbije nema nikakve veze sa Vikipedijom, i možeš odmah da ga zaboraviš. Jer, ova Vikipedija nema nikakvu povezanost sa Srbijom, pa čak ni sa Srbima, nego samo sa srpskim jezikom. Zašto ne bismo uzeli ustav Republike Srpske, i tamo žive Srbi? I jedno i drugo prosto zato što vikipedija nije vezana ni za teritoriju ni za narod, ni za određenu vlast, nego samo za određeni jezik, a on je propisan pravopisom, gramatikom itd. --Darko Maksimović (razg.) 15:34, 16. februar 2009. (CET)

E sad, zašto ne može to što ti predlažeš? Zato što ti hoćeš da zabraniš ljudima da pišu latinicom, a odobriš samo da im se prikazuje latinicom. Kao prvo, srpski jezik poznaje oba pisma te ne možeš praviti preferenciju za samo jedno. Sam ti za sebe i možeš, ali na projektu kao što je ovaj, gdje svaki čovjek može da učestvuje, niko nema to pravo. Kao drugo, čak i kad bismo se nekim glasanjem riješili na takvo nešto, to bi značilo jednoobraznost, ali i gubitak na sadržaju - mnogi prosto neće da pišu ćirilicom, a htjeli bi nešto da doprinesu. --Darko Maksimović (razg.) 15:34, 16. februar 2009. (CET)

Zato sam ja i predložio gore (na početku ovog poglavlja) da ostane isto sve osim skladištenja - ljudi bi pisali ćirilicom ili latinicom: skladištilo bi se u ćirilici (osim onog što je zaštićeno znakovima -{ }-; u podešavanjima mu se dozvoli podrazumijevano pismo i u letu bi mu se prevodilo od baze ka brauzeru i kad gleda i kad uređuje. Međutim, po odgovorima nekih od iskusnih vikipedijanaca, čini se da ovo zahtijeva više tehničke manipulacije nego što je dozvoljeno bilo kojim korisnicima vikipedije, tako da ... čekamo bolje dane :) --Darko Maksimović (razg.) 15:34, 16. februar 2009. (CET)

Ja nijesam rekao da treba zabraniti latinicu, nego baš to da se sve stavlja u bazu u ćirilici. A ako ćemo tako, zvanično pismo SRPSKOG jezika je ćirilica, ne latinica, nego je latinica popularnija jer je slučajno srazmerna ćirilici i popularnija je u Zapadu koji sve više utiče na naše prostore i naravno da će povodljiv narod pre pisati latinicom nego ćirilicom. To je neko moje mišljenje! A ja mislim da ljudi mogu da pišu latinicom, nego će oni koji pišu ćirilicom vidjeti ćirlicu (iako je članak napisan latinicom), a oni koji namjeste latinicu vidjeće latinicu, čak iako je članak napisan ćirilicom. Na to sam mislio! A to se sve namjesti gore u podešavanjima. I sad nešto van teme, pošto vidim da pričaš istočnohercegovačkim ili zetsko-južnosandžačkim dijalektom, molim te opomeni me ako sam negdje pogrješio, meni je maternji dijalekt istočnohercegovački, ali nikad ga nijesam koristio kao književni jezik, a kući ga pričam sa mamom i tatom, jedva da ga pišem, pa planiram to da promjenim. Vladimir (razgovor) 23:30, 17. februar 2009. (CET)

OK, 'aj'mo redom :) Redovna kontrola karata na 50 km :)

1. Srpski jezik ima dva potpuno ravnopravna pisma, ćirilicu i latinicu. Ne postoji zvanično pismo srpskog jezika. Ustav Republike Srbije uređuje službenu upotrebu jezika u Republici Srbiji, isto kao što Ustav Republike Srpske uređuje službenu upotrebu jezika u Republici Srpskoj, Ustav Republike Crne Gore službenu u potrebu jezika u Republici Crnoj Gori. Ni jedan od njih se ne bavi upotrebom srpskog jezika na Vikipediji na srpskom jeziku.
2. Potpuno je razumljivo da ti smetaju članci na mešanim pismima. Zato u korisničkim podešavanjima (klikni na „moja podešavanja“ na vrhu ekrana, jezičak „profil“) u opciji „Varijanta jezika“ izaberi „sr-ec - ćirilica“. Ubuduće će ti se sav sadržaj članaka na Vikipediji prikazivati na ćirilici.
3. U skladu sa gore objašnjenim, mi na ovoj Vikipediji ne smatramo da imamo problem sa korisnicima koji žele da čitaju Vikipediju, jer oni mogu podesiti pismo na kojem žele da čitaju sadržaj. Uređivanje je druga priča. Međutim, kao što si i sam konstatovao, puno Srba radije uređuje latinicom. Zašto bismo tvoje preferencije (da uređuješ ćirilicom) stavili iznad njihovih? Nama je svaki doprinos dragocen i ne možemo ga se tek tako odricati.
4. Mi ne možemo da prepravljamo naš softver kako želimo, jer je Vikipedija projekat Zadužbine Vikimedija i sve viki projekte pokreće isti softver, Medijaviki. Svakako da bi idealno rešenje bilo skladištenje u ćirilici, sa prevodom „u letu“ korisnicima koji žele da uređuju latinicom. Ali takvo rešenje mora biti softverski izvedeno na globalnom Medijaviki softveru koji pokreće sve Vikimedijine projekte (pa je dakle cela stvar dosta pipava). Ako želiš time da se baviš, pogledaj http://www.mediawiki.org, i ako si i dalje zainteresovan, javi se nekom od naših birokrata, koji bolje od mene znaju kakve su procedure. --Dzordzm (razgovor) 05:35, 18. februar 2009. (CET)

Koliko vidim Darko je počeo ovu priču, pa se na kraju nešto vadi... :=) Elem, Darko (ali i ostali zainteresovani), preuzmi softver medijavikija odavde, instaliraj veb server u svoj računar (ako ga već nemaš) i proanaliziraj malo kako sve funkcioniše. Dakle bilo kakvo hakovanje koje bi podrazumjevalo nešto slično iz tvog početnog prijedloga, zahtijevalo bi značajane promjene u parseru i vjerovatno još nekoliko dodatnih tabela u bazi podataka medijavikija. Tehnički ništa nije nemoguće, ali treba imati u vidu da sve značajne izmjene softvera medijaviki moraju biti prihvatljive, tj. ne smiju dodatno da zakomplikuju održavanje servera baze podataka, kao ni sam softver, tj. uređivanje Vikipedije, raznoraznim tagovima. Medijaviki je slobodan softver i svako može da ga preuzme, testira i hakuje do mile volje.Ako neko uspije da dođe do nekog rješenja koje bi značajno poboljšalo rad na Vikipediji na srpskom, dobrodošao. Inače lično mislim, da bi bilo daleko svrsishodnije raditi nešto u pravcu iznalaženja rješenja za automatsko prevođenje ekavice u jekavicu i obratno. Tu još uvijek imamo neriješen status... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 07:23, 18. februar 2009. (CET)

Vikipedija:Spisak administratora

Umesto pomalo arbitrarne podele na aktivne i neaktivne administratore, koja ima i tu nezgodnu osobinu da je treba i održavati: Da li je tehnički izvodljivo da se na ovoj stranici administratori listaju ne po leksikografskom redosledu nego po redosledu poslednje aktivnosti? To bi uostalom bio najkorisniji redosled, ili bi se mogao dodati kao zaseban odeljak: "spisak sortiran po datumu poslednje aktivnosti". Ako nije moguće da se ovaj spisak generiše "u letu", da li je moguće napisati malog bota koji bi recimo svake noći ažurirao ovu stranicu? --Dzordzm (razgovor) 07:05, 12. decembar 2008. (CET)

Lično ne vidim svrhu liste koja bi išla do u tanačine ko je zadnji šta napravio: za to uglavnom mogu da posluže istorije protokola. Neku listu koja bi pak pokazivala koliko je ko čega napravio u poslednjih mesec dana podržavam. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 08:04, 12. decembar 2008. (CET)

Poenta je u tome da spisak administratora služi novim korisnicima da bi znali kome mogu da se obrate. Često, kada pišemo novom korisniku, kažemo "obrati se meni ili bilo kom administratoru". Većina novih korisnika ne razume ceo otvoreni koncept i živi sa tom idejom da ovde postoje nekakvi "autoriteti". Ne mora da se ide u tančine, bilo bi dovoljno ako bismo imali automatsko razvrstavanje na, recimo, aktivne u poslednjih mesec dana i ostale. --Dzordzm (razgovor) 09:49, 12. decembar 2008. (CET)

Ok, ako je reč o kratkom šablonu npr. kao Šablon:Potrebni članci, onda podržavam osvežavanje i na nedeljnom nivou. (1) IPAK, moram da napomenem da za prisustvo admin-operacije uopšte nisu relevantne. Dovoljno je da neki admin pravi izmene pa da se zna da je prisutan. (2) Druga vrlo bitna stvar je psihološki momenat. Što je više admin-operacija u toku dana/nedelje neko odradio, veća verovatnoća da je baš taj admin nadrndan ili makar mrzovoljan, što je sasvim razumljivo. (3) To što je neko bio tu u zadnjih 7 dana, ne znači da je baš tad tu, znači ipak mora frekventnije.

Dakle, dve napomene:

• Ako je cilj pomaganje novajlijama, treba omogućiti nekom da se isključi sa te liste (svima će biti i bolje i lakše).
• Da bi se obezbedila maksimalna ažurnost, najbolje je da korisnička imena „dobrovoljaca“ budu drugačije obojena u listi skorašnjih izmena. Znam da bi ovo zahtevalo određene izmene na nivou koji ih ne voli, ali jedan od segmenata vikipedije je i privlačenje novih korisnika i podrška istima. Moglo bi se zatražiti. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 10:01, 12. decembar 2008. (CET)

---

Prvo što mi pada na pamet je sortirajuća tabela (class="sortable"), koja se uz jedan klik sortira po određenoj koloni. Začkoljica tu je da datumi treba da budu uređeni tako da mogu da budu sortirani (dakle, YYYY, MM, DD ili tako nešto). E sad, postoji i jedna Tulserver alatka koju sam napravio pre 2 nedelje i koja će da posluži u funkciji novoizglasane politike: Sysop inactivity daje spisak administratora sortiran po datumu poslednje administratorske akcije. Upit na bazu je, doduše, prilično spor, jer se spaja veliki broj tabela (npr. za englesku Vikipediju se izvršavao cirka 40 minuta :D), ali daje rezultate i zamenjuje bota koji bi periodično generisao ove statistike. --FiliP ^_^ 09:05, 12. decembar 2008. (CET)

Ja ne znam koja je to novoizglasana politika. Da li ste možda postavili na Vikipedija:Glasanje ili na Vikipedija:Glasanje/završena? Mislim, neću da se bunim (to bi bilo u lošoj nameri), ali bio bi red da može da se nađe to što je izglasano :) - evo ja npr. znam šta je bilo na toj stranici, ali nemam pojma gde je ona :) --Dzordzm (razgovor) 09:49, 12. decembar 2008. (CET)

Vikipedija:Administracija, novije izmene na toj strani. --FiliP ^_^ 00:35, 13. decembar 2008. (CET)

„Čistilište“

Glavna stranica: Vikipedija:Glasanje/predlog/O člancima za brisanje

Imam jednu ideju koja se (do)tiče ove strane. Naime, dešava se da neko predloži članak za brisanje, ali se on u međuvremenu sredi, pa se glasovi povlače, pa šta ti ja znam. Dešava se da se glasovi ne povuku čak ni posle sređivanja (u međuvremenu) jer neko ko je glasao za brisati ( obrisati) nije kasnije gledao nova dešavanja, a možda bi promenio mišljenje. O svađama koje povremeno iskrsavaju na toj strani ne bih ni da pričam, ali činjenica je da nekada umeju da budu maratonske, crpe energiju i ponekad izazivaju hard filings.

Ideja je: da se napravi strana koju sam poetično nazvao Vikipedija:Čistilište, ali je svaki vaš predlog svakako dobrodošao, gde bi se prvo ostavili članci koji su kandidati za brisanje da ih neko eventualno sredi (ko je zainteresovan i uz razuman rok), pa ako ni tada ne zadovoljavaju uslove onda da se predlažu za brisanje.

Mislim da bi ovakav način rada bio i realizacija ideje o „tihom brisanju“ o kome smo više puta pričali, a što može da bude preventiva protiv odbijanja budućih korisnika koji bi uređivali njikipediju.

Mislim i da je ova moja ideja brilijantna ili makar vredna da se o njoj razmisli, pa vas molim da me ovaj put ne iskulirate kao što uvek imate običaj. =) --Metodičar � 23:21, 30. decembar 2008. (CET)

Podržavama ideju u potpunosti, ali ne zato da ne bi opet kukao kako te niko ne zarezuje, nego zato što iskreno mislim da je dobra. Sadašnja situacija dozvoljava pokretanje besmislenih glasanja i vrijeme je da saradnici malo sazriju. Pod besmislenim glasanjima mislim na članke o očigledno neenciklopedijskim temama, koji se provlače kroz km procedure i sentimentalna naklapanja, kao kada momci i djevojke bare jedni druge u obližnjem kafiću, iako i jedni i drugi znaju da nema ništa od... :)) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 23:33, 30. decembar 2008. (CET)

E, ali imao sam strategiju da me ipak zarezuju. :) Nije me mrzelo da idem od strane do strane (taman sam krenuo i tebi da ostavim poruku). :) --Metodičar � 23:36, 30. decembar 2008. (CET)

Ludo si, bre... :>>>> ---Slaven Kosanović- {razgovor} 23:38, 30. decembar 2008. (CET)

Ideja je dobra. Stim što sam ja da ostane i strana za brisanje, ako neko misli da tema članka nije za Vikipediju.--Irić Igor (razgovor) 23:43, 30. decembar 2008. (CET)

Ideja je da se neenciklopedijski članci brišu „po podešavanjima“ (figurativno rečeno), bez mnogo diskusije, tačnije nikakve...:) Ako je neko zainteresovan za tekst nekog obrisanog članka, uvijek može kontaktirati bilo kog aktivnog admina, da mu ga proslijedi na preradu. Na čistilištu stoji spisak članaka koji bi „možda mogi“ da ispune enc. kriterijume i za tačno definisan vremenski period. Ako sam dobro ubo Metodijevu ideju, to bi bilo to... Ako nisam ispraviće me već. :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 23:55, 30. decembar 2008. (CET)

Da, to je bila ideja.--Metodičar � 00:10, 31. decembar 2008. (CET)

Ili sam pospan ili je u pitanju moje poreklo, :) ali ja ovde ništa nisam shvatio. Mislim da bi se sa ovom idejom dobilo samo "neko" vreme (kako si rekao "razuman rok") za sređivanje i ništa više. Ostala bi ista procedura za glasanje, samim tim bi svađe i rasprave (koje jesu naša boljka, ali nažalost neizlečiva) bile opet neizbežne. :) I ako se usvoji ideja, problem oko povlačenja glasova (gore pomenut :)) će ostati, ili možda grešim. :) Znači, ideja svakako nije loša, ali samo u onom delu oko "odbijanja budućih korisnika koji bi uređivali njikipediju". I sada postoje razna čistilišta, članci sa etiketom sređivanje, prerađivanje, sređivanje, početnik, čišćenje.. Definitivno mi se spava.Svakako je Dejanova ideja vedna rasprave, i treba pronaći način da se novim korisnicima da nešto duži rok da preprave članak) :) Djus ^reci 00:22, 31. decembar 2008. (CET)

---

Kako je ovo dobra ideja. Pitam se kako nije meni pala na pamet ... ? (Dejane, jesam li dovoljno hvalio?)

(jesi i bilo je krajnje vreme.--Metodičar � 01:06, 31. decembar 2008. (CET))

U stvari, ovo je varijacija ideje o "čekaonici". To je mesto gde su članci koji možda mogu da postanu "pravi", samo neko treba da pogleda i "odobri". Ovo već postoji na drugim vikipedijama, ali ne za članke koji su sumnjivi za brisanje, već za članke koje pišu novajlije uopšte. -- JustUser  d[-_-]b JustTalk 00:52, 31. decembar 2008. (CET)

Sviđa mi se ideja. Ali ja bih ostavio rok od 3 dana da se neko prihvati posla, ili članak automatski ide na stranicu za brisanje. Bilo bi dobro da postoji bot koji bi prebacivao članke kojih se niko ne prihvati sam na stranicu za brisanje. Ako se neko prihvati da sredi članak ima vremena da ga sredi do isteka 7 dana od postavljanja u čistilište. Ako ne, opet bot prebacuje na str. za brisanje. Eto, to bi bila moja varijacija ovog predloga :) --Jovan Vuković (r) 00:58, 31. decembar 2008. (CET)

Apsolutno se slažem sa idejom, posebno zbog toga što na ovaj način nećemo terati nove korisnike tako što ćemo njihove članke predlagati za brisanje. Mislim da bi rok trebao da bude malo duži, 5 dana, otprilike. Takođe, mislim da na člancima koji idu u to „čistilište“ ne bi trebala da stoji nikakva nalepnica. Iskusnim korisnicima ona neće koristiti, a nove korisnike koji su napisali taj članak bi mogla da navede na negodovanje. Sve u svemu, Dejane, ideja ti je odlična.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 01:26, 31. decembar 2008. (CET)

Uradite, ne kosta nas ništa. -- Bojan  Razgovor  06:11, 31. decembar 2008. (CET)

Deluje da može da prođe, negde treba sročiti kako izgleda ta procedura o kojom je reč da svi korisnici mogu da se upoznaju sa tim i da počnu da primenjuju. I onda početi primenjivati i videti koliko će zaživeti. --Đorđe Stakić (r) 09:12, 31. decembar 2008. (CET)

Apsolutno se slazem! I uvek sam pre za ciscenje (kad god je moguce) nego za brisanje! Mislim da ce zaziveti! Mislim da je Jovanova varijacija na zadatu temu OK :) Sanja razgovorstranica 13:23, 31. decembar 2008. (CET)

Dobra ideja.--VLADA ® 13:27, 31. decembar 2008. (CET)

Protivim se nazivu. Deluje negativnije od trenutnog imena, i može da vuče odgovarajuće predrasude. Što se procedure tiče, štagod da odlučite, meni ravno... 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 13:30, 31. decembar 2008. (CET)

Ok, naziv nije bitan. Što se produženja roka tiče, apsolutno sam protiv. Znači neki očajan članak (koji je očigledno za brisanje) dobija 3 dana da se neko javi da ga sredi i još 4 dana za sređivanje (ukupno nedelju dana, da se neko prijavi i sredi članak). Ako se ne sredi, kao i do sada se predloži za brisanje, pa se 7 dana glasa (u toku tog vremena se ipak može dogoditi da neko sredi članak). Znači ako se niko ne prijavi da ga sredi, članak ipak stoji na vikipediji 10 dana. Mislim da je to sasvim dovoljno, i da ne treba preterivati sa ostavljanjem vremena za sređivanje. Što se tiče šablona, stavio bih neki lepo sročen. Tipa, ovaj članak se nalazi na projektu čistilišta članaka. Mole se zainteresovani da se prijave da srede članak. I neka lepa sličica. --Jovan Vuković (r) 13:50, 31. decembar 2008. (CET)

lepa sličica metlice :) ili viki-veštice/viki-vešca kako jašući na istoj mete prašinu neenciklopedijsku. Sviđa mi se Metodicarova ideja, imate moj glas da napišete pravila/uslove i da radimo po tome... poz svima (naročito starim pajtašima Djusu i Slavenu) --Wlodzimierz (razgovor) 15:42, 31. decembar 2008. (CET)

---

Dakle, ako mogu da prosumiram:

• članci sa neencikloipedijskim temama (dž stranke, anonimni književnici, još anonimniji narkomani i kriminalci) - idu u ČZB
• članci čija je tema enciklopedijska, ali su loše odrađeni (imali smo skorijih primera - Velika Hrvatska, Jačina neprijateljskih snaga kod Jitlanda...) idu u Čistilište, Rezervat, ZOO vrt, Inkubator, Obdanište, Jaslice... kako god da mu dogovorimo naziv.

Ako sam dobro shvatio predlog, onda se apssolutno slažem. --V. Burgić (reci...) 16:28, 31. decembar 2008. (CET)

Meni se ovde samo ne sviđa taj nesretni pojam čistilište, asocira (mene) na ono Danteovo istoimeno. Burga ima interesantne predloge za ime, a ja dodajem - Intenzivna nega (baš kao u bolnicama, jer će se tu spašavati članci, kao što se tamo spašavaju bolesnici). U svakom slučaju, treba da zvuči pozitivno = ohrabrujuće, a Čistilište mi ipak tako ne zvuči. — Lampica (razgovor) 16:37, 31. decembar 2008. (CET)

Kao prvo: srećna Nova godina svima, a kao drugo, s obzirom da ima nekoliko pozitivnih mišljenja o ideji, pokrenut je predlog za glasanje na strani Vikipedija:Glasanje/predlog/O člancima za brisanje, pa vas molim da uzmete učešće.--Metodičar � 14:37, 1. januar 2009. (CET)

Ideja za nebrisanje

Vidim da se izmene unete drugim pismom u članak koji je započet jednim brišu bez pardona. Međutim, više puta sam imao prilike da se uverim u istinitost, korisnost i dobronamernost sadržaja, unetog na taj način. Stoga, predlažem da se takve promene ne brišu, već da se samo lokalizuju prigodnim šablonom tipa Potrebno je ovaj deo članka prebaciti u pismo kojim je započet. Nešto slično kao šablon prevođenje.--Damjan /razgovarajmo/ 16:20, 11. januar 2009. (CET)

Podržavam ideju.--Metodičar � 16:29, 11. januar 2009. (CET)

Može, ali uz vremensko ograničenje, recimo 24 sata kao za Aski. --V. Burgić (reci...) 17:07, 11. januar 2009. (CET)

Ideja je super, pogotovo pošto sada svi imaju Firefox sa ekstenzijom za automatsko prebacivanje latinice na ćirilicu i taj posao neće biti teško odraditi! --Irić Igor (razgovor) 19:23, 11. januar 2009. (CET)

Svaka čast na optimizmu, ali lično nisam siguran da svi koji dopriniose Vikipediji uopšte koriste Fajerfoks, a kamoli da imaju instaliranu tu ekstenziju..., izuzev ako si mislio da ljudi koji koriste Fajerfoks odrađuju taj posao... Generalno podržavam da se napravi šablon u tu svrhu, ali i da se koristi samo u slučaju da ubačeni tekst ima smisla za članak i da je latinicom ili ćirilicom... Naravno aski po mom mišljenju ne dolazi u obzir, naročito kod dužih unosa, pošto tu treba daleko više posla... Inače, čak i u slučaju vraćenih aski unosa, „istorija članaka“ sve pamti... :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 20:08, 11. januar 2009. (CET)

Takođe sam skeptičan po ovom pitanju. Mada, možemo da probamo, pa da vidimo kako će da ispadne. --FiliP ^_^ 22:45, 11. januar 2009. (CET)

Hajde da napravimo fabruar „mesecom mešanih unosa“, pa ako ne valja, ukinućemo 1. marta. --V. Burgić (reci...) 23:08, 11. januar 2009. (CET)

Što se mene tiče nema problema... Napravite šablon koji će trpati te članke u kategoriju H i gotova priča... Za mjesec/dva komotno možemo vidjeti ima li neke svrhe ili ne... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 23:17, 11. januar 2009. (CET)

Da, kod askija bi to bila fizikalija, ali ako samo pogreše pismo, to relativno lako može da se ispravi. Za drugo pismo ne bih postavljao neka vremenska ograničenja (ako je tekst smislen), dovoljno je samo postaviti nalepnica za sređivanje. Jer ako neprevedeni delovi engleskog teksta mogu da stoje u srpskom bez vremenskog ograničenja, mogu valjda i srpski. Pa čak ne bih ni aski brisao po defoltu, već bih tu ostavio neki razuman rok (ako izmena ima smisla). --Damjan /razgovarajmo/ 07:49, 12. januar 2009. (CET)

Podržavam ideju. Napravio sam šablon {{ĆirLat}} gde bi trebalo ispod dodati upozorenje o roku kada se odlučimo koliki će rok biti.--Saša Stefanović ® 07:59, 12. januar 2009. (CET)

Jedna stvar je zakomentarisati neprevedeni deo, a druga stvar je ostaviti vidljivim deo teksta u drugom pismu (kladim se da bi u većini takvih slučajeva bilo reči o ogromnom nesređenom tekstu, koji bi tako džedžao netaknut). Em što nije estetski valjano, em što se zaista ne smeju mešati pisma. Ovo bi takođe otvorilo prozor da neko unosi latiničke izmene direktno u već postojeći ćirilički članak (i obrnuto, naravno) i da se tako izmenjen tekst ne vraća, jer, božemoj, latćir je dozvoljena uz određenu napomenu. A što bi sam članak izgledao očajno i uneređeno u odnosu na početno stanje? --FiliP ^_^ 10:34, 12. januar 2009. (CET)

To sve stoji, zato i pričamo o kraćem roku. Mada ... što se mene tiče, možemo da taj deo postavljamo i na stranicu za razgovor, pa onda ne bi ni moralo da dolazi do brisanja ikada (ukoliko se ne prebaci u potrebno pismo). --Saša Stefanović ® 10:38, 12. januar 2009. (CET)

Da je sadržaj bio dovoljno koristan, ispravio bi ga onaj koji ubacuje šablon. Obavezna kontrola prolaznog vremena 1. marta ili ranije. --Dzordzm (razgovor) 15:31, 12. januar 2009. (CET)

Mešanje pisama nije dozvoljeno prema Pravopisu srpskog jezika, kao ni mešanje ekavice i ijekavice. Ukoliko se i bude stavljao taj šablon, onda bi trebao da stoji maksimalno 24 časa (kao i aski), nakon čega bi izmene bile vraćane. micki ^talk 16:08, 12. januar 2009. (CET)

Miješanje ekavice i ijekavice je manji problem naročito ako se tekst fino uklapa. Lično ekavske članke čitam kao da su ijekavski..., navika valjda... Naime mnoge aski i latinične izmjene u ćiriličnim člancima na primjer (obratno su vrlo rijetke), ne samo da treba prevesti u ćirilično pismo, nego često i staviti u kontekst misli ili ideje. Sve u svemu, mislim da imamo više šablona nego vremena i korisnika koji rade na ispravkama... :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 22:24, 14. januar 2009. (CET)

Možda bi bilo dobro da šablon uokviri, odnosno da na neki način lokalizuje problematični deo teksta. --Damjan /razgovarajmo/ 10:08, 14. januar 2009. (CET)

Slažem se. Vremensko ograničenje na 24 sata je najbolje.--VLADA ® 10:15, 14. januar 2009. (CET)

Ako su informacije smislene i potencijalno korisne onda ima smisla ostaviti ih ako su u drugom pismu i potom prebaciti. Ima Filipov transliterator za to, ima program vučko itd. Ako su beskorisne i besmislene onda brisati kao i dosad. --Đorđe Stakić (r) 22:14, 14. januar 2009. (CET)

mesečna poruka e-pošte

Evo jedne ideje po pitanju zadržavanja korisnika. Ne bi me čudilo da je ranije raspravljana na drugim jezičkim izdanjima, ali kraćom gugl pretragom nisam ništa našao.

Politika privatnosti ne sprečava korisnike da se prijave na pojedinačne liste slanja sa kojih bi mogli de primaju i/ili šalju poruke. Ideja je da napravimo listu slanja sa koje bismo slali jednom mesečno nešto kao bilten. Za početak to može da bude i nešto sasvim jednostavno i neamabiciozno što nam ne bi uzimalo više od sat vremena da sklepamo, na primer, najskorije izglasan izabrani članak, ili izbor 2-3 članka koji se pojavljuju na pojedinačnim portalima, par sličica, ili tako nešto. (U svakom slučaju iz glavnog imenskog prostora - NE „dešavanja iz zajednice“). Onda bismo nove korisnike u dobrodošlici na prilično jak način motivisali da se prijave na tu listu. Dobrovoljna prijava bi bila preduslov tj. ne bismo smeli da šaljemo ljudima poruke samo na osnovu toga što su uneli adresu e-pošte u svoja korisnička podešavanja, te na taj način ne bi bilo reči o spamu. Mogli bismo da kontaktiramo nekoliko medija i motivišemo i njih da se prijave. Stvar bi bila veoma neintruizvna, samo jedna poruka zanimljivog sadržaja mesečno. Kako joj odoleti? :))

Cela ideja je zapravo ukradena iz korporativne kulture. Firme često na svaki način motivišu kupce da im daju svoju adresu e-pošte i pristanak na takav imejl. Ovim imejlom bismo podsećali ljude da postojimo. Nada je da bi se izvestan broj ljudi kojima šaljemo ovakav „prijateljski podsetnik“ setili projekta i vratili. Tako bismo verovatno vremenom povećali broj aktivnih korisnika. (Uzgred, mesečni imejl medijima, ako bismo to uspeli, bi verovatno povećao vidljivost projekta.)

Čini mi se da je ovo tehnički izvodljivo, a najbolje je ako bi se moglo sprovesti da prijavljivanje bude što lakše i nesvesnije :)) - možda čak i neposredno kroz viki pročelje? Nisam predugo razmišljao o ovoj ideji, nego evo, ima li komentara, tehničkih sugestija...? --Dzordzm (razgovor) 03:33, 26. januar 2009. (CET)

Sličan predlog je dao Miloš na jednim od sastanaka. Rid-onli mejling lista-bilten za zainteresovane. Ali u to se treba aktivno uključiti da bi nešto ispalo od toga. Što se tiče novinara, već imamo mejling listu za njih (sa blizu 1000 prijavljenih). Za svaka veća dešavanja Vikimedije Srbije smo slali obaveštenja. --FiliP ^_^ 11:23, 26. januar 2009. (CET)

Lično mislim da je dobra ideja, ali da ju je potrebno staviti negdje gdje će je i neiskusni korisnici lako vidjeti i omogućiti im lako prijavljivanje na nju. Uostalom, neiskusni korisnici bi nam i bili glavna ciljna grupa, zar ne? --Darko Maksimović (razg.) 17:18, 26. januar 2009. (CET)

Meni nije problem da svakog meseca u vikiju sastavim nekakav sadržaj koji bismo slali, ali je pitanje a) da li postoji volja zajednice za ovime, b) da li je tehnički izvodljivo i v) da li bi se ovo smatralo etičkim u smislu prikupljanja adrese e-pošte kroz korisničko pročelje zadužbine Vikimedija. Ako se to sve složi, onda bismo vezu za prijavljivanje stavili na neko vidno mesto u dobrodošlici. --Dzordzm (razgovor) 07:00, 1. februar 2009. (CET)

Ako te interesuje rad na biltenu pogledaj ovde. Već postoji ideja o biltenu koji bi izašao u martu. --Jovan Vuković (r) 14:41, 1. februar 2009. (CET)

Ne bih da budem negativan, ali to je nešto drugo - to obaveštava o dešavanjima u viki zajednici i nije namenjeno Peri Mikiću Prosečnom Novopridošlom Korisniku. Moja ideja je bila bilten kojim bismo (de fakto) podsećali da projekat postoji, da ima zanimljive sadržaje i da bi mogli da doprinesu (osnovna ideja je, ako je moguće, povećanje broja korisnika, što ne vidim kako se postiže Vikimedijinim fanzinom). Plus, ako je nešto izdanje Vikimedije Srbije, onda tu počinju pitanja o vezivanju toga za Vikipediju i sl. Dakle, nemam ništa protiv toga što tamo radite, ali ja bih pokušao nešto masivnije, više tipa National Geogrpahic Photo of the Month, ako ima interesa u zajednici. --Dzordzm (razgovor) 06:46, 2. februar 2009. (CET)

Pogledao sam ovaj bilten, kako se već zove. Meni lično, ne znam za ostale, ne bi bilo zanimljivo da primam poruke tog oblika (te ovog mjeseca smo uradili ovo, te ovo je bilo zanimljivo, bla-bla). Mislim nekako da je od bilo kakvih vikipedijinih biltena prosječnom korisniku zanimljiviji milion kojekakvih poruka koje se mogu primati periodično sa interneta (što stručnih i polu-stručnih, što zabavnih, što političkih vijesti, što vjerovali ili ne, horoskop, o hobijima i zdravlju itd.), a današnji internet-čovjek je takvim stvarima već prenatrpan. --Darko Maksimović (razg.) 02:11, 2. februar 2009. (CET)

Onako sročen kao gore, utiče da ljudima nekako to izgleda kao da smo mi nešto uradili i, eto, sad ćemo da im pokažemo šta smo uradili. Možda bi, umjesto toga, i umjesto što čitaocima neke takve liste rad na vikipediji pokušavamo učiniti zanimljivim i obavještenim šta smo mi sve uradili, bilo bolje da se u toj listi prema njima postavimo kao prema osobama koje su već dio vikipedijinog „tima“, osobama od kojih na neki način i očekujemo da nam pomognu, te da se u tim porukama nalaze informacije šta treba tek da se napiše, nadogradi, popravi, koje su akcije u toku, sa čim imamo problema, pozovemo ih da predlože svoje ideje, u koju struku se uklapa pomoć koja nam je potrebna itd. Na taj način će se određeni postotak ljudi osjetiti „pozvanim“ da pomogne, i shvatiti da ima kapacitet da pomogne i da njihov doprinos znači. --Darko Maksimović (razg.) 02:11, 2. februar 2009. (CET)

Da, podržavam i to jeste dobra „pedagogija“, ponuditi saradnju umesto informacije, uključiti ljude i pozvati ih da budu deo jednog lepog projekta.--Metodičar zgovor²a 14:24, 2. februar 2009. (CET)

početnik meseca

Imam ideju koja će možda pomoći da se više početnika zadrže na Vikipediji. Mogli bi smo da dodeljujemo titulu Početnik meseca za tri nova člana Vikipedijine zajednice koji napišu najviše na Vikipediji.

Postupak bi bio ovakav ili sličan. Svakog zadnjeg u mesecu (npr. 31. januara) bi moglo da se vidi koji od početnika (nalozi kreirani u prethdnom mesecu - npr. decembru) je imao najviše izmena. Tri nova korisnika sa najviše izmena bi dobijali spomenicu, a njihova imena bi se objavljivala na strani projekta.

Šta mislite?

--Irić Igor (razgovor) 14:31, 1. februar 2009. (CET)

Ja sam za. Ako hoćeš da radiš na tome :). Napravi projekat, i skupi zainteresovane :) --Jovan Vuković (r) 14:43, 1. februar 2009. (CET)

Naravno. Samo mi treba mala tehnička pomoć. Tj. kako izvući spisak korisnika koji su kreirani u decembru, a imali su barem jednu izmenu? Ili još bolje spisak takvih korisnika, sa ukupnim brojem izmena do sada :) --Irić Igor (razgovor) 15:48, 1. februar 2009. (CET)

Pa to ne bi trebalo da bude problem. Evo jednog od spiskova svih korisnika prema broju izmena: Korisnik:FelixBot/izmene--Metodičar zgovor²a 15:58, 1. februar 2009. (CET)

Ovde vidiš korisnike registrovane decembra i ranije. Jedna napomena: novajlije su najsklonije pravljenju dosta izmena za malo efektivnog rada, tako da mislim da broj izmena nije baš najadekvatnije merilo. Možda dodavanje teksta u kilobajtima (ne bi trebalo da bude teško izgenerisati takav spisak)? :) --FiliP ^_^ 16:09, 1. februar 2009. (CET)

Znao sam za taj spisak, ali on ima jednu manu - naime velika većina korisnika nema ni jednu izmenu! Kada bi to moglo nekako da se filterše, mnogo bi bilo lakše. Što se kriterijuma tiče, može se redefinisati da bude po kilobajtima. Mada bih ja i da jedan od kriterijuma bude da su radili u barem dva dana.--Irić Igor (razgovor) 16:36, 1. februar 2009. (CET)

Sad kad malo bolje pogledam, bajtažu kako sam predstavio nije lako dobiti. Spisak korisnika registrovanih tog i tog meseca po broju izmena (opadajućim redosledom) je, pak, trivijalno napraviti. --FiliP ^_^ 19:02, 1. februar 2009. (CET)

Pravi moj bot nešto slično. Pogledaj na Vikipedija:Dobrodošlice/2009/01/19 primer. --Saša Stefanović ® 17:48, 1. februar 2009. (CET)

Ovo je već nešto. Ako bi imali ovakav spisak za ceo decembar (sa izbačenim korisnicima bez izmena), generisan u skorije vreme, 70% posla bi bilo gotovo!--Irić Igor (razgovor) 00:22, 2. februar 2009. (CET)

Ispod sam dao primer ovoga što ti treba (mrzi me u ovo doba da pravim pravog bota koji bi lepo tabelarno prikazao sadržaj). Podaci su za decembar 2008. godine, samo što se broj izmena odnosi samo na do pred kraj decembra (kada je Tulserver "pao", ali kada se "popravi", imaćemo i sveže podatke). Druga kolona predstavlja broj izmena iz podešavanja, a treća kolona predstavlja pravi broj izmena (odnosno broj izmena u revision tabeli u bazi podataka). Podaci su samo za korisnike sa preko 10 izmena. --FiliP ^_^ 02:19, 2. februar 2009. (CET)

Ovo su super podaci, sasvim dovoljno od računara. Mislim da nam iz domena automatizacije i ne treba ništa više. Međutim, vraćamo se na prvu primedbu. Šta im uzeti kao merilo za top tri? Evo pogledajte ove linkove za par najboljih sa gornjeg spiska: 1. Soviet [1] 2.Dejan c. [2] 3. Milicko [3] 4. Ognjen V. [4] 5. Pavlovic82 [5]. Naravno, ideja nipošte nesme da bude biti strog prema početnicima, ali šta da bude pravo merilo? --Irić Igor (razgovor) 13:42, 2. februar 2009. (CET)

Moje mišljenje je da treba pojednostaviti. Dakle, uzeti u obzir samo glavni imenski prostor; broj članaka i koliko je u njima urađeno.--Metodičar zgovor²a 14:21, 2. februar 2009. (CET)

Uradio sam upravo to. U Primeru 2 je prikazano isto što i u prvom, samo što su dodate još dve kolone: broj izmena u GIP i broj različitih članaka na kojima je rađeno (u GIP). --FiliP ^_^ 15:52, 2. februar 2009. (CET)

Ne treba ništa više od primera dva. Tu se sada i vide dobri kriterijumi: barem 10 izmena u GIP, barem 3 različita članka. Nagrade će dobijati tri početnika sa najviše izmena i tri sa najviše članaka. Znači 3-6 početnika sa titulom svaki mesec. Neće biti rang lista, već sortirano po imenu. Krećem da pravim dizajn strane projekta (zvaću pojedinačno za asistenciju), a vi slobodno komentarišite kriterijume.--Irić Igor (razgovor) 19:00, 2. februar 2009. (CET)

Primer

select user_name uname, user_editcount as ue1, (select count(*) from revision, page where rev_user=user_id and rev_page=page_id) as ue2
from user, logging
where user_id=log_user and log_type="newusers" and log_timestamp >= 20081200000000 and user_editcount>10 order by ue1 desc;
+-------------------+------+------+
| uname | ue1 | ue2 |
+-------------------+------+------+
| Soviet | 71 | 65 |
| Dejan c. | 60 | 60 |
| Milicko | 52 | 48 |
| Ognjen V. | 49 | 49 |
| Pavlovic82 | 44 | 44 |
| Vuk Petrovic | 37 | 34 |
| Djstevan | 36 | 36 |
| Najveci-Bajin-FAN | 36 | 34 |
| Duvel | 28 | 6 |
| Mrs Torres | 28 | 2 |
| Betmen | 27 | 27 |
| Nikolicdax | 21 | 21 |
| RsquaD | 20 | 18 |
| Lazzar95 | 20 | 6 |
| Kacnepcku-Cp6uja | 19 | 11 |
| Spare | 17 | 17 |
| Damanera | 14 | 12 |
| Avukajlovic | 12 | 12 |
| Listic | 12 | 5 |
| Looxdelux | 12 | 0 |
| Drdeki | 11 | 11 |
| Vukota Mastilovic | 11 | 8 |
| OgnjenMaster | 11 | 10 |
+-------------------+------+------+
23 rows in set (0.19 sec)

Primer 2

select user_name username, user_editcount as ecPref,
 (select count(*) from revision, page where rev_user=user_id and rev_page=page_id) as ecAll,
 (select count(*) from revision, page where rev_user=user_id and rev_page=page_id and page_namespace=0) as ecMain,
 (select count(distinct page_id) from revision, page where rev_user=user_id and rev_page=page_id and page_namespace=0) as distPages
from user, logging where user_id=log_user and log_type="newusers" and log_timestamp >= 20081200000000 and user_editcount>10
order by ecPref desc;
+-------------------+--------+-------+--------+-----------+
| username | ecPref | ecAll | ecMain | distPages |
+-------------------+--------+-------+--------+-----------+
| Soviet | 71 | 65 | 56 | 2 |
| Dejan c. | 60 | 60 | 57 | 9 |
| Milicko | 52 | 48 | 30 | 5 |
| Ognjen V. | 49 | 49 | 35 | 12 |
| Pavlovic82 | 44 | 44 | 40 | 2 |
| Vuk Petrovic | 37 | 34 | 31 | 14 |
| Najveci-Bajin-FAN | 36 | 34 | 30 | 7 |
| Djstevan | 36 | 36 | 14 | 4 |
| Duvel | 28 | 6 | 5 | 1 |
| Mrs Torres | 28 | 2 | 2 | 1 |
| Betmen | 27 | 27 | 15 | 4 |
| Nikolicdax | 21 | 21 | 20 | 4 |
| RsquaD | 20 | 18 | 2 | 2 |
| Lazzar95 | 20 | 6 | 1 | 1 |
| Kacnepcku-Cp6uja | 19 | 11 | 11 | 3 |
| Spare | 17 | 17 | 14 | 2 |
| Damanera | 14 | 12 | 12 | 1 |
| Looxdelux | 12 | 0 | 0 | 0 |
| Avukajlovic | 12 | 12 | 11 | 3 |
| Listic | 12 | 5 | 0 | 0 |
| Vukota Mastilovic | 11 | 8 | 4 | 1 |
| OgnjenMaster | 11 | 10 | 6 | 2 |
| Drdeki | 11 | 11 | 10 | 1 |
+-------------------+--------+-------+--------+-----------+
23 rows in set (0.13 sec)

Šabloni i ekavica/ijekavica

Šta mislite o ideji da postane poželjna praksa da se u šablonima stavlja dodatni argument ekavica=da/ne, u skladu s kojim bi određene riječi, koje su različite u ekavici i ijekavici, bile prikazivane? Znači, dovoljno je u određenom šablonu dodati na odgovarajućem mjestu kŏd poput {{#ifeq:{{{екавица|}}}|да|Председник|Предсједник}}, (ili obrnuto, nebitno, ijekavica=da/ne, kako ko hoće), da ne pišemo džaba sve dvostruko (pogledaj npr. {{sazviježđe}} i {{kutijica za sazvežđe}}, ili {{jez-nem}} i {{jez-njem}} itd.) Mislim da je mnogo korisno, jer je ružno kad je npr. članak u ekavici, a šablon u ijekavici, a glupo je da pravimo sve dvostruko. Pogledati kako to izgleda u šablonu {{kutijica senator}}. --Darko Maksimović (razg.) 14:05, 5. februar 2009. (CET)

• Poštujem i jekavicu i ekavicu, ali iskren da budem uopšte mi se ne sviđa ideja ijekavičkog šablona i latiničnog pisma. Na žalos ustav nije na mojoj strani ali u svakom slučaju ukoliko stigne ovaj predlog do nekog glasanja, nisam siguran da bih podržao glasanje glasom ZA.--Ja sam kaži 14:20, 5. februar 2009. (CET)

Mile, bre, ne predlažem da šabloni budu u ijekavici, nego da podržavaju oba dijalekta, da ne bismo pravili dva. (odnosno četiri, ako ubacimo i latinicu i ćirilicu) --Darko Maksimović (razg.) 18:13, 5. februar 2009. (CET)

Ako bismo ovo već pravili, onda bi moglo da se uopšti i za slučaj latinice. Time bi bilo 4 kombinacije, a parametar bi mogao da se zove "varijanta". Naravno, ovo bi otežalo pravljenje, razumevanje i održavanje šablona, plus bi zahtevalo dosta izmena u već postojećim šablonima, a da ne govorim o člancima koji koriste date šablone. --FiliP ^_^ 17:40, 5. februar 2009. (CET)

Ja mislim da ovo nije loša ideja koja ne mora da se sprovodi retroaktivno. To sam još ranije predložio - Mihajlo je bio deo te priče. U svakom slučaju, napraviš, još jedan dodatni parametar koji bi bio ec, el, ijc, ijl, i onda if konstrukt u kodu šablona. Pošteno rečeno, mislim da ti za ovo ne treba nikakva dozvola, ali ako hoćeš možeš da postaviš i na glasanje. U svakom slučaju, ne bi trebalo da kreneš odmah iz neba pa u rebra, nego počni sa pisanjem novih ili prepravljanjem nekih manje rizičnih šablona. Takođe, znam da ti se neće svideti, ali trebalo bi da radi kompatibilnosti unazad imaš i podrazumevanu varijantu, i to bi (hm) verovatno bila ec :) --Dzordzm (razgovor) 08:39, 7. februar 2009. (CET)

(Hm), pa ne vidim zašto bismo morali da stavljamo da svi imaju jedan te isti podrazumijevani, a pogotovu ne vidim zašto bi to bila ekavica. Ako ovde ima više ekavičara, onda će samim tim i broj podrazumijevano ekavičkih članaka biti veći, i mirna Bačka. Ako je obrnuto, biće obrnuto i nikom ništa. Nisam nigdje čuo da u srpskom ovaj ili onaj dijalekat ima pravo prvenstva. --Darko Maksimović (razg.) 20:40, 10. februar 2009. (CET)

zanimljivost sa poljske Vikipedije

Polje „uredi“ iznad svakog članka je istaknuto plavom bojom. Vidi pl:Matematyka. Čini mi se kao dobra ideja!? --Dzordzm (razgovor) 07:03, 9. februar 2009. (CET)

Neutralno sam pozitivan naspram ideje da se ovo dugme istakne. Ali sam kategorično protiv toga kako to izgleda na konkretnom primeru. Jednostavno kič. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 08:03, 9. februar 2009. (CET)

Ni meni se ne sviđa poljsko rešenje. Inače oni su stavili da se i na vrhu i na dnu nalaze ovi tabovi koji su kod nas samo gore. U principu jesam za to da se istakne, ali ne nešto mnogo. I na pl-viki je dosta raspravljano o tom dugmetu --Jovan Vuković (r) 12:53, 9. februar 2009. (CET)

treba mi šablon

Postoji šablon koji ide ispred linkova, a ukazuje da je taj link na drugom jeziku. Na primjer: (jezik: engleski). E, taj šablon mi ne radi za esperanto: (jezik: esperanto) Gdje da se guram da ga dobijem?--2e1a0 (razgovor) 07:26, 15. februar 2009. (CET)

Evo napravio sam ga. -- Bojan  Razgovor  07:39, 15. februar 2009. (CET)

POMOĆ...

kako da uredim sopstveni profil na vikipediji?

Dokumentacija infokutija i šablona

Mnogo puto sam do sada bio u situaciji da mi je potreban šablon za neki članak. Međutim iako sam pronašao šablon, primetio sam da u mnogim slučajevima fale dokumentacije ili kod/upustva za korišćenje. Zbog toga bih predložio da se osnuje neki vikiprojekat koji će imati za zadatak da piše tu šablonsku dokumentaciju. Šta mislite o tome? Ja sam i za osnivanje i za učestvovanje. --Ja sam kaži 18:25, 5. mart 2009. (CET)

I ja sam i za osnivanje i za učestvovanje.--Irić Igor (razgovor) 20:48, 5. mart 2009. (CET)

Ako se još neko prijavi/podrži mogli bi i krenuti nešto.--Ja sam kaži 23:03, 9. mart 2009. (CET)

Ostale vikipedije

Nedavno sam ušao u Srpskohrvacku Vikipediju,i primetio da tamo skoro sve piše na Srpskom,tamo sigorno ima i nekih članaka,kojih nema na Srpskoj Vikipediji.Odatle lako mogu da se preuzmu neki članci,a nije im potrebno prevođenje. --213.137.111.210 (razgovor) 7. mart 2009. (CET)Nenad

Hm, pa recimo da svi znamo da je to isti jezik :) kao uostalom i drugi ovi „jezici“... Kako bilo. Možeš te članke i sam prenositi. Najbolje će biti da se prvo registruješ, mada nije neophodno. Prosto ih iskopiraj i prebaci na odgovarajuće mesto na ovoj Vikipediji. Ovo je viki, svako može da uređuje i doprinosi. Srećan rad i slobodno se obrati meni ili bilo kojem aktivnom administratoru ako treba pomoć. (Vidi i Vikipedija:Dobrodošli za najbrži uvod.) --Dzordzm (razgovor) 03:50, 7. mart 2009. (CET)

Prečica za -{}-

Nije mi problem da kucam -{ i }- kada pišem novi tekst. Ali, imao sam želju da sredim Justinijan I, ali da kucam 50× jedno i 50× drugo (minimum), stvarno ne bih. Da li može da se negde u paleti alatki doda i prečica za sprečavanje transliteracije? --V. Burgić (reci...) 13:54, 7. mart 2009. (CET)

Imaš to u okviru "alata za uređivanje", ispod polja za uređivanje i dugmića. --FiliP ^_^ 15:46, 7. mart 2009. (CET)

Pa ne baš filipe. Do danas me je mrzelo da ovo pomenem. I ja sam primetio da nakon što uradiš prvi pretpregled (a izmena nije bila blanko) ceo taj panel alata nestaje. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 15:56, 7. mart 2009. (CET)

I tek sada vidim da se to ne događa u ovom imenskom prostoru, ali u GIP ili Korisnik: svakako. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 15:57, 7. mart 2009. (CET)

To sam i ja primetio odavno i ne dešava se uvek. Doduše, kod toga je reč o nečem većem. --FiliP ^_^ 15:58, 7. mart 2009. (CET)

Da, to ponekad nestaje i užasno smara. U čemu je stvar? Je l' postoji neki način da se to izbegne? -- Loshmi (razgovor) 16:15, 7. mart 2009. (CET)

Ja to i ne koristim. CTRL + V rules. -- Bojan  Razgovor  18:31, 7. mart 2009. (CET)

Kada koristiš ćirilicu to može da ne radi, ali Ktrl+Insert → Šift+Insert radi uvek. Ali sam se i sa time napatio u tekstu o Remarku, Justinijan bi bio prava noćna mora. --V. Burgić (reci...) 21:02, 7. mart 2009. (CET)

I problem nije u panelu sa alatima, već nečem drugom. Ja koristim sopstveni monobook.js i na strani sa Justinijanom se ne učitava ni to :( --Irić Igor (razgovor) 09:51, 8. mart 2009. (CET)

Ma divan nam je dizajn softvera, nema šta. ;-) 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 12:25, 8. mart 2009. (CET)

Evo kako taj problem može da se zaobiđe. Kreni da uređuješ tekst. Privremeno izbriši sve kategorije i dobićeš normalnu paletu sa alatkama, uključujući i -{ i }-! Kada završiš sa uređivanjem, vrati kategorije. --Irić Igor (razgovor) 19:10, 8. mart 2009. (CET)

Neaktivni članovi

Ljudi malo sam razmišljao oko problema problema sa neaktivnim članovima, koji se je pojavio na vikipediji. Pa imam jedan predlog koji može malo da poboljša, ali možda i nema nikakvog efekta. Naime u onu dobrodošlicu treba staviti neki link gde se može skinuti onaj iks čet program i treba ostaviti detaljno uputstvo kako stupiti u brži kontakt sa članovima vikipedije. Ovo je po meni veoma dobro rešenje. Neka iznese još neku ideju, pa da je razradimo...--VuXman Razgovor 18:17, 12. mart 2009. (CET)>

Nije loša ideja. Podržavam je, ali ne znam da li će da zaživi.--VLADA ® 18:22, 12. mart 2009. (CET)

Ma nema veze, mada me malo brine nešto. Korisnici na iks četu nisu aktivni i to može uticati. Mada i to možemo nekako da rešimo...--VuXman Razgovor 22:37, 12. mart 2009. (CET)

Ne! Kao što sam jednom već negde napisao, stavljati linkove na Vikipediju za preuzimanje Iks četa nije dozvoljeno (jer on u verziji za Vindous nije slobodan, ako se dobro sećam). Uostalom, postoji još gomila drugih klijenata za IRC, a neki su u vidu sajtova na internetu. Možda sve lepo objasniti na nekoj od stranica vezanih za IRC (pogledati traku za IRC na vrhu Skorašnjih izmena). Ne bih bio protiv prostog pominjanja postojanja IRC kanala na dobrodošlici. --FiliP ^_^ 19:10, 17. mart 2009. (CET)

Ljubica Marić, prevod?

Unesko je u svoj program godišnjica uvrstio i proslavu 100 godina rođenja prve srpske kompozitorke Ljubice Marić. Taj jubilej je za 3 dana, 18. marta. Cela godina će biti u tom znaku sa raznim manifestacijama i ja evo celo jutro provedoh na tom članku dok nije došao u sadašnju verziju. Može se očekivati da će članak u narednom periodu biti tražen.

Da li bi ga neko preveo na engleski? Kada bi dobili članak i na engleskom, povećali bi šanse da ga prevedu i ostale Vikipedije, pa da se ova godišnjica bolje obeleži.

Zašto sam ovo stavio u sekciju „ideje“, a ne „pomoć“? Šta mislite o ideji da napravimo stranicu na kojoj bi korisnici iznosili predloge o člancima koje bi bilo potrebno prevesti sa ove Vikipedije na druge (tj. englesku), obično bi to bili članci koji kod nas imaju neki kvalitet a na ostalim Vikipedijama ne postoje, ili postoji dosta kraći i lošiji? Mogao bi se napraviti i ceo projekat ili tim za to, koji bi mogao raditi u saradnji sa [6], jer su to uglavnom korisnici koji znaju i srpski (i engleski). --Đorđe Stakić (r) 12:25, 15. mart 2009. (CET)

Ja sam za. Ali mislim da bi bilo dobro tu predlagati i sta bi bilo potrebno prevesti kod nas, sa ostalih vikipedija. Tipa ljudi koji imaju neke veze sa srbijom. --Jovan Vuković (r) 12:53, 15. mart 2009. (CET)

Nova grupa tokom zaključavanja

Od kako sam sisop, ne mogu da se otmem utisku da u kategorijama dozvole pravljenja izmena, koje danas postoje:

1. dostupno za sve
2. dostupno samo za registrovane na 3+ dana
3. dostupno samo za administratore

nešto fali. Danas sam upravo i shvatio šta je to nešto, i mislim da ne bi bilo loše da se ideja predstavi na pravom mestu, pa da vide ljudi, da li mogu da je usvoje i implementiraju. Naime, mislim da bi najkorisnija bila grupa:

1. dostupno samo za automatski patrolirane

Ovo bi onemogućilo nekoga da se registruje i čeka tri dana da bi nastavio sa neželjenim izmenama, a svi provereni korisnici bi radili svoj posao bez prepreka. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 20:38, 21. mart 2009. (CET)

Dobra ideja. To treba da se uvede.--VLADA ® 21:23, 21. mart 2009. (CET)

Pokrenuo sam razgovor na bagzili i, kako izgleda, ovo je već moguće da se izvede. Pitanje je u čiju nadležnost ovo spada. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 21:59, 21. mart 2009. (CET)

Video turtorijali

ej ljudi imam genijalnu ideju...da li mogu nekako da se naprave video turtorijali za vikipediju, a da pritom ne krše neko od glupih pravila ?--VuXman ^talk 00:14, 23. mart 2009. (CET)

to ti je kad ideja ne zazivi :D--VuXman ^talk 01:20, 24. april 2009. (CEST)

Uskrs

Ako ima zainteresovanih, mogli bi da pomognu da se sredi ovaj i možda još neki članci (Vaskrs, Uskršnja jaja, Veliki petak, Veliki četvrtak) koji se bave tematikom Uskrsa. U susret prazniku bi bilo lepo da na naslovnoj strani ne bude izabrani članak o hevi metalu, npr. , nego nešto prigodijne. Problem prvog članka je što je prevođen sa engleskog, pa verovatno neki pojmovi nisu prevedeni adekvatno, te bi bilo najbolje da neko, ko je malko stručniji, pogleda članak i uradi reviziju. — Lampica (razgovor) 08:41, 28. mart 2009. (CET)

Prijavite grešku

Vidio sam na ruskoj vikipediji opciju „Prijavite grešku“ (Сообщения об ошибках), koja stoji u lijevom glavnom meniju vikipedije, kod njih u istom meniju gdje se nalazi i „Forum“ (Trg), ali mislim da tačan položaj opcije nije toliko važan. Opcija vodi na običnu stranicu u imenskom prostoru Vikipedija:, gdje na početku stoji ovakav opis (prevod ruskog opisa):

Na ovoj stranici su prijave grešaka, koje čitaoci mogu poslati pomoću linka „Prijavi grešku“. Trenutna forma je predviđena za korisnike koji ne vladaju tehnikom pisanja na vikipediji ili iz nekog drugog razloga ne žele lično da isprave pronađenu grešku. Pretpostavlja se da će ovaj spisak čitati drugi korisnici vikipedije, koji će, u slučaju da se potvrdi određena greška, prenijeti to obavještenje na stranicu za razgovor o datom članku, označiti članak odgovarajućim šablonom, ili po mogućnosti sami ispraviti članak.

Molimo ne koristite ovu stranicu za razgovor o složenim greškama, jer je to bolje učiniti na stranici za razgovor o tom članku ili na nekom od odjeljaka Trga. Posebno, o greškama tehničke prirode na vikipediji je najbolje prijaviti na Vikipedija:Trg/Tehnika.

Šta mislite, da li bi bilo dobro da i mi imamo nešto takvo? --Darko Maksimović (razg.) 13:23, 2. april 2009. (CEST)

Za. -- Bojan  Razgovor  14:12, 2. april 2009. (CEST)

Da, ako bi to bilo tehnički izvodljivo, link zapravo izbacuje „dijalog“ sa sljedećim sadržajem:

Ako ste primijetili grešku, molimo vas da je ispravite sami, vikipedija to dopušta svima. Ne kolebajte se, jer jedno od pravila vikipedije glasi: „Budite hrabri!“. Ako iz nekog razloga ne možete sami ispraviti grešku, prijavite je u datom obrascu.

Ako je greška već ispravljena - nemojte je prijavljivati.

Onda ide link „Trenutni spisak prijavljenih grešaka“, pa tri dugmeta: „Sami ispravite grešku“, „Prijavite grešku“, „Otkaži“. Kad se klikne na „Prijavite grešku“, otvara se mali obrazac sa dva polja: Ime stranice i Opis greške. Tu su opet dugmad „Prijavi“ i „Otkaži“. Sve ovo se može vidjeti na ruskoj vikipediji, ali sam preveo za one kojima ruski nije razumljiv. Imam dva komentara na ovu proceduru: 1. u prvom dijalogu se korisniku saopštava vrlo bitna stvar: vikipediju on lično može da uređuje, i poziva ga se da sam uredi članak. 2. u drugom dijalogu se korisniku olakšava proces prijave greške, pošto neki od njih upravo i neće sami da isprave jer ne znaju da kliknu „Uredi“. To se može postići i nekim krupnim linkom „Dodaj/Ubaci prijavu“ isl. na stranici za prijavljene greške, ali ovako je svakako elegantnije i lakše. Opet, sve ovo zavisi od naših tehničkih ograničenja. To je neki javaskript, očigledno. --Darko Maksimović (razg.) 15:12, 2. april 2009. (CEST)

GEOGRAFIJA

Imam neke zamerke na članke koje su vezane za optšu podelu geografske nauke, pravljene su ogromne greške i time se šalju pogrešne informacije svima koji to čitaju. Zbog ovakvih definicija na Geografskom fakultetu bi ih neko izbacio. Molim nekoga da mi se javi radi konsultacija i detaljnijeg razjašnjenja ovog problema. HITNO! --Metju (razgovor) 15:44, 3. april 2009. (CEST)

Šta je problem? Kategorizacija, portali, šabloni, članci? -- JustUser  d[-_-]b  12:22, 4. april 2009. (CEST)

Problem su članci koji nemaju nikakvog smisla, mnogi su pogrešno napisani (izmišljene definicije i podele) i još gomila sitnica (konkretno, nestručno baratanje geografskim terminima ili njihovo neopravdano izostavljanje).... --Metju (razgovor) 02:38, 5. april 2009. (CEST)

Ako znaš o čemu pričaš, dugme „uredi“ je na vrhu strane - ne trebaš ni sa kim da se konsultuješ. Ako baš hoćeš, možeš da pokušaš da kontaktiraš autora konkretnog članka (pogledaj u istoriji strane), ali ovo je viki, sve što je napisano može se menjati bez ograničenja, itd. --Dzordzm (razgovor) 05:01, 5. april 2009. (CEST)

Ajde napiši više šta je to šta se greši, pa da ispravljamo. -- Bojan  Razgovor  06:13, 5. april 2009. (CEST)

Članak geografija ima dosta dezinformacija, data je podela koja je delimično nepotpuna i netačna, a onda je dalje društvena geografija imenovana u humanu geografiju i data neka podela (inače to je američki termin i podela, a mi nemamo veze sa njom niti koristimo to). Pride je rečeno da je regionalna geografija zapravo fizička-geografija, to je najveća glupost koju sam u svom životu čuo... Ima dosta manjih članaka što o rekama, planinam i slično koji su prilično nestručno pisani i treba im detaljno sređivanje i povezivanje. Na primer, članak Reka, kao jedan bitan element geografije nema više od jedne rečenice i to prilično nedefinisane. To su neki primeri, a ima ih na pretek, bolje rečeno geografski članci su nepotpuni, često netačni i nejasni, vrlo nestručni, uz naravno čast izuzecima, koji su sjajni i zaslužuju sve pohvale i treba da budu primer ostalima...

Ali nije to sve, geografija je egzaktna nauka i ona ne trpi ralike u standardizaciji, postoje mnogi srodni članci (npr. o gradovima) koji su na razičit način pisani, umesto da se koristi jedan šablon, kojim će se postići jedinstvo i lak pregled svih članak jedne oblasti. Međutim, to nije trenutno najvažniji problem, jer je gorenavedeni, ipak u prvom planu.... --Metju (razgovor) 11:39, 5. april 2009. (CEST)

Ivane, hvala ti što iznosiš te probleme. Nekih od njih smo svi mi koji trenutno uređujemo (manje ili više) svjesni. Teško je postići standardizovanost u člancima koji se pišu u vikipedijinom modelu, tj. u modelu gdje svi mogu da uređuju. Na sreću, postoje ljudi koji su stručni za određene oblasti, na primjer ti za geografiju, koji s vremena na vrijeme naiđu, neki i ostanu kao stalni uređivači, i poprave veliki broj stvari. Koliko imaš vremena, toliko možeš posvetiti ispravljanju dotičnih grešaka i problema; ako nemaš nimalo vremena, u najmanju ruku lijepo od tebe što si skrenuo pažnju na njih. Sva potrebna pomoć pri uređivanju članaka ti je dostupna, što na ovom Trgu, što direktno od drugih uređivača vikipedije. Samo pitaj, ako je potrebna pomoć. A tvoja pomoć je svakako dobrodošla. Pozdrav. --Darko Maksimović (razg.) 10:43, 7. april 2009. (CEST)

Nove ideje

Da li su za članke za kojih je teško naći definiciju dobra zamena izmišljene ideje, insipirisane nečim posebnim, odnosno donete inspiracijom, bez spoljašnjih veza? (Pogledajte članak: Stan)

--ALE ^talk 18:04, 8. april 2009. (CEST)

Ne! To je u slučaju ovog članka dobro prošlo, ali kad bi se to stalno radilo to bi značajno narušilo kvalitet i ugled Vikipedije.--VLADA ^talk 08:52, 13. april 2009. (CEST)

Ja ne mogu da verujem da si ti ozbiljan. --Dzordzm (razgovor) 09:16, 13. april 2009. (CEST)

Ne. -- JustUser  d[-_-]b  00:28, 14. april 2009. (CEST)

Šablon:Autobiografija

Zbog proliferacije ovakvih članaka napravio sam šablon kakav već postoji na engleskoj Njiki (s tim da sam umesto uskličnika stavio Velaskezov autoportret). Sad, nisam siguran da sam najsrećnije preveo tekst, ali sam hteo da izbegnem pasiv. Voleo bih komentare - da li je ovakav šablon potreban ili beskoristan, valja/ne valja... --V. Burgić (reci...) 23:47, 14. april 2009. (CEST)

Nažalost, ovakav šablon treba jer je dozvoljeno pisati autobiografije. -- JustUser  d[-_-]b  23:49, 14. april 2009. (CEST)

Meni je šablon OK, s tim da sam ga malo prepravio, pošto autobiografija nije isto što i samopromocija (mada su oba nepoželjna). Nemam problem sa njegovim korišćenjem - autobiografu svakako neće biti drago, ali kao što kaže Vikipedija:Konflikt interesa, na korisnicima je da povedu računa da je Vikipedija javni forum i da sve što se ovde kaže može imati posledice u stvarnom životu, uključujući i rizik javne blamaže. Lično nalazim da je takva blamaža sasvim odgovarajući odgovor na besprizornost koju autobiografi pokazuju, a u najvećem broju slučajeva očekujem da na kraju sami zatraže brisanje članka. Džast - autobiografije se snažno obeshrabruju. Što se mene tiče, uvek glasam za brisanje takvih članaka na ČZB ali ljudi često padnu na argument „jadna umetnica, Srbija bi trebalo da se ponosi takvima“. Autobiografije, međutim, ne možemo da zabranimo kao pravilo, jer često nije tako lako utvrditi sa sigurnošću da se o tome radi, pa bismo time praktično ohrabrivali korisnike koji pišu autobiografije da se kriju iza lažnih korisničkih imena itd. --Dzordzm (razgovor) 07:08, 15. april 2009. (CEST)

Možda bi bolji bio Van Gogov autoportret. Samo, ne znam ima li slobodna (dostupna)slika. -- Boki m (razgovor) 20:50, 30. april 2009. (CEST)

Davno je umr(e)o, pa su sve u javnom vlasništvu. --V. Burgić (reci...) 16:24, 3. maj 2009. (CEST)

Treba stalno nastojati da se autobiografije obrišu osim u jako jako retkim slučajevima kada je takva praksa opravdana.--Vojvoda razgovor 19:27, 9. maj 2009. (CEST)

Imena

Pao mi je napamet jedan predlog, naime, da svako ko hoće sredi članak o svom imenu na srpskoj viki. Mislim da ovo može da bude zanimljivo, pogotovo ako više osoba rade na jednom članku. Na taj način bismo, bez mnogo truda, dobili jednu prilično čitanu oblast dobro pokrivenu. --Damjan /razgovarajmo/ 21:01, 18. april 2009. (CEST)

Podržavam ideju i voljan sam tom svakom da pomognem. :)--Metodičar zgovor²a 21:07, 18. april 2009. (CEST)

Pa moje je već napisano, tako da..., a ideja i nije neka. Naša njikipedija, ima malo aktivnih korisnikika, i na kraju bi u najboljem slučaju dobili 10 novih članaka. A ja vidim da je Metod krenuo redom da tamani imena, pa ga ne treba ometati .--VLADA ^talk 21:14, 18. april 2009. (CEST)

I za to ima rešenje, ako je nečije ime već postoji (npr. Jovan), može da se proširi ili da se obradi neki izvedeni oblik imena (npr. Jan) ili varijanta za drugi pol (npr. Jovana). A srpska vikipedija ima bar nekoliko desetina aktivnih korisnika. --Damjan /razgovarajmo/ 21:34, 18. april 2009. (CEST)

dizajn naslovne strane

Članak	Poseta	Novaka
Kraški proces	136	404
Nuklearna magnetna rezonancija	196	384
Australija	582	405
Aerotuneli	180	400
Mrkonjić grad	619	365
Olimpijske igre	289	373
Don Kihot	319	351
Petar Veliki	525	383
FK Roma	281	375
En Arbor	168	356
Spartakov ustanak (6 dana)	470	437
Melodifestivalen	148	361
Vlade Divac	362	350
Gladijator (7 dana)	551	484
Enzimska kinetika	102	390
Rome: Total War	446	324
Svemirska trka	338	316
Stari Ras	331	295

Mislim da je vreme da se malo poradi na dizajnu glavne strane, ako ima neko voljan da to tehnički odradi. Ovome moramo prići sa strane marketinga, jer je to jedino što glavna strana radi. Glavna strana je, osim gugl pretrage (koju verovatno ubedljivo gubimo u trci sa hrviki - oni sa manjim fondom članaka imaju skoro duplo više pregleda mesečno od nas), naša jedina šansa da konvertujemo slučajnog posetioca u korisnika. Mislim da naš trenutni dizajn troši previše dragocenog udarnog prostora na stvari koje zapravo ne funkcionišu najbolje. Tu pre svega mislim na spiskove kategorija i portale i posebno na srodne projekte, od kojih je većina u vegetativnom stanju. Zašto ih onda tako agresivno promovisati? Mislim da bismo, kao i većina drugih jezičkih projekata, prvi ekran morali značajno agresivnije da koristimo za stvari koje nam mogu pomoći u konverziji, odnosno zanimljive sadržaje. Tu (a ne ekran ispod) moraju biti izabrani članci, vesti, na današnji dan i zanimljivosti. Možda bi osim tekućeg izabranog članka trebalo dodati makar tekstualne veze na recimo prethodna dva izabrana članka - tako rade na enviki (sa tri članka), a imaju i opciju slanja odabranih članaka e-poštom što je slično mom skorašnjem predlogu koji nije naišao na neki entuzijazam. Sa druge strane, kategorije i srodne projekte treba gurnuti manjim slovima na dole, ka dnu ekrana. To su neka moja razmišljanja, a može da bude i bilo kako drugačije, samo mislim da je važno da razmišljamo u okvirima reklame: glavna strana je izlog naše radnje i tu moramo da stavimo stvari koje će prolaznika privući da uđe unutra, naše tri-četiri krpice najživahnijih boja koje se super slažu, a ne prašnjavi katalog artikala po inventarskom broju. (Za stidljivi početak sam primenom pravila VP:ISP bez konsultacije sa zajednicom suptilno podvukao poziv ljudima da uređuju, ali to nije rešenje, strana je zrela za kompletno renoviranje.) --Dzordzm (razgovor) 05:29, 19. april 2009. (CEST)

Kao mali prilog (donekle povezano sa gornjom pričom) uradio sam vrlo nenaučno istraživanje u kojem sam uporedio, za period od sredine januara do danas, za svaki period u kojem smo prikazivali neki izabrani članak na glavnoj strani, broj pregleda tog izabranog članka u tom periodu, i broj novih korisnika. Ono što se može videti iz ovih podataka je da različiti članci privlače drastično različit broj pregleda, pa tako teme iz istorije, sporta i video igara privuku drastično više posetilaca glavne strane nego teme iz nauke ili neke teme sa kojima naši posetioci nemaju neposredni dodir. Međutim, takođe se vidi da ovaj broj poseta ne korelira sa brojem novih korisnika (koeficijent korelacije za članke koji su prikazivani po 5 dana je statistički beznačajan i zapravo negativan (-0,15)). Dakle, ostaje pitanje, kako izvršiti konverziju poseta izabranim člancima ili nekom drugom aktuelnom sadržaju (na primer, čak 774 posete članku „Beovizija 2009.“ za samo četiri dana u vreme održavanja ovog festivala) u nove korisnike. --Dzordzm (razgovor) 06:25, 19. april 2009. (CEST)

Zapravo, ja mislim da portale treba još agresivnije reklamirati. Od ovoga buljuka portala mislim da na samo 4 nema ama baš nikakve aktivnosti (pravoslavlje, Kozara, Užice i Zlatibor). Svi ostali su podešeni da im se sadržaj osvežava nedeljno ili mesečno kako bi bili šareni i interesantni za posetioce i da bi ih posećivali sa vremena na vreme. Tu uvek ostavim i potencijalnim i stalnim saradnicima šta treba napisati, dopuniti. Pošto uvek treba novih članaka, ovo je bio i podsticaj da se ti članci isprave, inače ko zna kada bi se to desilo da ne radimo ovako. Samo gadna stvar je što imamo super portal, a glavni članak o toj temi je katastrofa (pogledajte geografija, književnost istorija, film, fizika, biologija, sport, pravoslavlje). Ja bih mogao uzeti fiziku, a nadam se da ćemo profitirati od toliko biologa i matematičara. :) Sorry za offtopic. -- Bojan  Razgovor  07:41, 19. april 2009. (CEST)

Nije mi mnogo bitno da li će se promeniti glavna strana ili ne – ako postoje osnove da se iz nekog razloga menja koncept, što da ne. Samo, apsolutno se ne slažem sa poslednjom Džordžovom promenom – mislim da podvlačenje teksta (bez linkovanja) ne treba da bude sastavni deo nijedne strane. --FiliP ^_^ 09:01, 19. april 2009. (CEST)

Ja mislim da glavna strana treba da bude šarena na rados‘. --Metodičar zgovor²a 17:16, 19. april 2009. (CEST)

Takođe se slažem da ne treba podvlačiti, jer naružuje stranu. Što se tiče glavne strane, ja ne bi menjao izgled, već bi samo „nabudžio“ još par stvarčica. Stvio bi sa desne strane, gde su kategorije i srodni projekti izabranu sliku po ugledu na holanđane (koji inače imaju istu glavnu stranu ko i mi, samo druge boje), a tamo gde su izabrani članci bi još stavio i dobe članke po ugledu na poljake.--VLADA ^talk 18:58, 19. april 2009. (CEST)

Nije sve u lepoti, važnije je ono iznutra (kakvi su članci). Ali, slažem se da treba popraviti glavnu stranu. Meni se sviđa na bosanskoj viki. Kod nas, ona zvezdica što označava izabrani članak po mom mišljenju treba biti kao na bs. vikipediji. --Boki m (razgovor) 19:38, 19. april 2009. (CEST)

P.S. iliti Post skriptum :) Treba napraviti tabelu o posećenosti stanica, ako već ne postoji.

Tim:Domaći filmovi, serije, glumci

Imam predlog da se stvori poseban tim koji će uređivati i pisati nove članke o domaćim filmovima, serijama, glumcima. Cilj ovog projekta je da se poboljša oblast o filmu i da se poveća broj članaka (da se što pre dođe do 100 000 članaka, kako sam video to je mnogima želja). Tim bi, ako bi bio kasnije izglasan, funkcionisao (bar se nadam) drguačije od drugih timova, gde bi se delila zaduženja...Imam još mnogo ideja o tome, a vi komentarišite slobodno i postavljajte pitanja. Nadam se da ćete davati pozitivne komentare, jer bi to značajno doprinelo vikipediji na srpskom jeziku. --Boki m (razgovor) 19:15, 19. april 2009. (CEST)

Ja ti ne mogu ništa obećati. Radim ono što mislim da je hitno, a ponekad nikad ne mogu sebe naterati ni rečenicu da napišem. Ako očistimo ovo što smo dosada kopirali sa IMDb, nateraću sebe da nateram lika koji je botom sve to napravio da uradi unose o serijama i filmovima od M do Š. -- Bojan  Razgovor  15:34, 20. april 2009. (CEST)

Mislim da bi za ovaj tim bilo dobro i tri korisnika koja bi prvo rešila masovni unos. Opet, pozivam sve one koje interesuje film (ili su željni da pomognu) da podrže ovaj projekat. --Boki m (razgovor) 15:46, 20. april 2009. (CEST)

Tim je osnovan - Vikipedija:Tim/film-- Boki m (razgovor) 20:48, 30. april 2009. (CEST)

hitno! korisničke grupe

U CILjU ŠTO BOLjE KOMUNIKACIJE MEĐU KORISNICIMA I ŠTO KVALITETNIJOJ IZRADI ČLANAKA IZ SVIH OBLASTI DAJEM PREDLOG ZA FORMIRANjE LISTE KORISNIKA PO OBLASTI ZA KOJE SU KVALIFIKOVANI, STRUČNI I SLIČNO. NAIME, S OBZIROM DA JE NAVEDEN SPISAK VERIFIKATORA, A NARVNO NISMO SBVI VERIFIKATORI, SMATRAM DA JE OVAKAV JEDAN SPISAK POTREBAN.

CILj SPISKA JE DA SVAKO KOME TREBA NEKA POMOĆ, SAVET, UPUTSTVO, SMERNICA I SL, A PIŠE ČLANAK O NEKOJ TEMI, MOŽE SE OBRATITI NEKOME IZ NEKE GRUPE. STAVLjAM PREDLOG POD NAZANAKOM: HITNO! DA BI SE ŠTO VIŠE LjUDI UKLjUČILO I DA BISMO URADILI SVE DA POBOLjŠAMO NAŠU NjIKI.--Metju (razgovor) 15:32, 3. maj 2009. (CEST)

SLOBODNO KOMENTARIŠI TE ILI PREDLAŽITE!--Metju (razgovor) 15:32, 3. maj 2009. (CEST)

A ovo nije dovoljno? --geologicharka piši mi 15:55, 3. maj 2009. (CEST)

Videh to, inače pitao sam jagodu a ona nije znala za ovu listu, tako da...--Metju (razgovor) 15:58, 3. maj 2009. (CEST)

ZATVARAM DISKUSIJU--Metju (razgovor) 15:58, 3. maj 2009. (CEST)

Arhive

Ovo što sad čitate nije od velike važnosti, ali će možda nekoga interesovati. Naime, da bismo se bolje snalazili u našoj arhivi razgovora, predlažem (ako je ovo moguće učiniti) da arhiva bude razvrstana kao na korisničkoj strani Džimba Velsa na en. viki (pogledaj desno). Kažem opet: nije od velike važnosti, ali može imati pomoći:)-- Boki m (razgovor) 17:18, 5. maj 2009. (CEST)

GEOGRAFSKI ČLANCI

Zbog česti rasprava na temu imenovanja članaka i naziva u geografiji pokrenuo bih raspravu sa svima. Naime, problem leži u tome da li članke nazivati po pravilika transkripcije i pravopisa ili onako kako je u geografskim krugovima usvojeno, a prikazano je u atlasima, enciklopedijama, udžbenicima iz kojih smo svi učili geografiju i ostalim knjigama?

Primer: da li bi trebalo da se sledeća državica zove

1.

• Angilja (geografski naziv ustaljen već stotinama godina)
• Angvila (pravilna transkripcija sa engleskog jezika)

2.

• Sent Kits i Nevis (Prćić, lingvista)
• Sveti kristofer i Nevis (geografski naziv i prevod na srpski)

3.

• Levardska ostrva (Prćić, lingvista)
• Zavetrena ostrva ili Ostrva zavetrine (geografski naziv i prevod na srpski; Natalija Mastilo, geograf)

Ovo su samo neki primeri, a ima ih još dosta, stoga pozivam celu zajednicu da se uključi u raspravu i eventualno glasanje ako se za to odlučimo...--Metju (razgovor) 01:39, 9. maj 2009. (CEST)

Samo da napomenem, u sva tri slučaja (Angvila, Sent Kits i Nevis, Levardska ostrva) radi se o nazivima prema g. Prćiću, lingvisti i autoru dva transkripciona rečnika sa engleskog jezika, inače stručnjaka u dotičnoj oblasti. Dakle, da vidimo: šta kaže zajednica? Hoćemo li poštovati pravopis ili nećemo? --Jagoda ispeci pa reci 01:55, 9. maj 2009. (CEST)

Pa, da dodam i ja - Sveti Kristofer, Zavetrena o, ili Ostrva zavetrine i Angilja, su nazivi prema geografskim stručnjacima (J. Cvijić, M. Grčić...) koji su se bavili ceo život temom, putovali po svetu i većinu reči i naziva definisali još pre 100 - 150 godina.--Metju (razgovor) 02:08, 9. maj 2009. (CEST)

Ako struka ima prevod za neki geografski pojam, to je to, i tu se Pravopis pita toliko da kaže šta se piše velikim a šta malim slovom, i slično. Znači svakako Ostrva zavetrine. Prćić može da bude stručnjak za jezik, ali nije geograf, niti prevodilac(?) i ima pravo da ne zna da neki pojam postoji preveden. Mislim da oko ovoga nema zbora. Primeri 1 i 2 su malo komplikovaniji, i tu ne bih trčao sa zaključcima ni u jednu stranu. Recimo samo (specifično za ovaj primer, a ne načelno) da je meni poznatije ime Sent Kits i Nevis nego Sveti Kristofer i Nevis. -- Обрадовић Горан (разговор) 02:06, 9. maj 2009. (CEST)

Pa zar ti Gorane misliš da je Prćić jedna toliko neozbiljna osoba da piše Rečnik geografskih pojmova a da NE ZNA da postoji neki naziv? Pa znao je on da narod govori Prisli i Paćino, pa je i to promenio u Presli i Pačino u onom svom drugom rečniku ličnih imena, zato što je to jednostavno - pravilnije... E, svašta ću ja još ovde čuti... Elem, dakle, šta će biti? Vikipedija poštuje pravopis ili ga ne poštuje?--Jagoda ispeci pa reci 02:15, 9. maj 2009. (CEST)

Prvo, da bi pitanje bilo to koje ti postavljaš već dva puta, morala bi da se navede referenca na tačku iz Pravopisa gde piše ta treba tako. Ovako pitanje može da bude eventalno samo Vikipedija poštuje Prćića ili ga ne poštuje?. Takođe ekvivalentno pitanje Vikipedija poštuje Cvijića ili ga ne poštuje? Na ad hominem argument se odgovara ad hominem argumentom. Mislim.. Prćić je ozbiljan čovek i stoga sigurno nije mogao da pogreši u oblasti za koju nije školovan, i sigurno je on u pravu, a ne čika čiji nam se brk smeška sa izvesne svetlozelene dinarske novčanice. -- Обрадовић Горан (разговор) 02:29, 9. maj 2009. (CEST)

Obrati pažnju, napisala sam pravopis malim slovom, ne velikim što znači da ne moslim samo na knjigu Pravopis, nego na celokupni skup pravopisnih pravila koja se ne nalaze samo u Pravopisu, nego eto, gle čuda, i u Prćićevim rečnicima. Ne vidim gde sam ovde ja dala neki ad hominem argument, i ne znam na šta misliš pod time. Molim da mi se razjasni. Prćić jeste stručnjak u oblasti za koju se školovao a to je lingvistika a imenovanje geografskih pojmova u srpskom jeziku JESTE stvar pre svega lingvistke, a ne geografije. Takođe bih te molila da mi ne praviš aluzije na novčanice jer ja ne znam ni koja je to zelena dinarska novčanica niti koji se to čika smeška sa iste, jerbo iste ne koristim. --Jagoda ispeci pa reci 02:43, 9. maj 2009. (CEST)

Naime, radi se o tome da su neki geografi obišli ceo svet da bi saznali o terminima, imenima, poreklu i svemu, između ostalog, posvetili su tome ceo život, a Prćić, uz dužno poštovanje prema njegovom radu na lingistici, ne može biti nikako autoritet za geografiju. To je slično kao kad bi sad, npr. Cvijić da je živ napisao knjigu - Padeži u srpskom jeziku i tu pojasnio da ih nema 7 nego 8, a da nominativ nije nominativ nego numinativ... Između ostalog, ja za Prćića u geografiji nisam čuo nikada, niti ga je iko spominjao u bilo kojoj knjizi, leteraturi i sl, igrom slučaja sam naleteo na njegovu knjigu na sajmu. Da, ga neko smatra autoritetom za pojmove u geogrfiji, već bi se uveliko prodavao po fakultetu, ali ipak o njemu nema reči...--Metju (razgovor) 02:39, 9. maj 2009. (CEST)

Ivane sve to stoji, dok ne dođemo do momenta davanja imena određenom geografskom pojmu. Tad na scenu stupaju lingvisti. Dakle, oni koji su stručnjaci kako u originalnom jeziku, tako i u srpskom. A Prćić je stručnjak i u engleskom i u sprskom.--Jagoda ispeci pa reci 02:43, 9. maj 2009. (CEST)

Znam da nije najrelevantnije, ali čisto kao prilog raspravi Ministarstvo spoljnih poslova Srbije kaže Angvila i Sent Kits-Nevis. Takođe, Angvila ima više gugl pogodaka na srpskom od Angilje, i Sent Kits i Nevis ima više gugl pogodaka na srpskom od Sveti Kristofer i Nevis (gugl test ne mora da ima veze sa pismenošću ali nije daleko od pameti da ima veze sa time koji je oblik uvreženiji). --Dzordzm (razgovor) 02:44, 9. maj 2009. (CEST)

Da dodamo malo još ulja na vatru... Svaka ozbiljna izdavačka kuća svoje transkripcije sa engleskog ravna prema Prćiću... Tako da ćeš u najnovijim prevodima knjiga sigurno nailaziti i na Sent Kits i na Angvilu...--Jagoda ispeci pa reci 02:46, 9. maj 2009. (CEST)

P.S. A da sve ovo prebacimo na pravopisni trg gde mu je i mesto? --Dzordzm (razgovor) 02:48, 9. maj 2009. (CEST)

Ja mislim da treba prebaciti na Vikipedija:Glasanje/Predlog/Da li Vikipedija na sprskom poštuje pravopis srpskoga jezika ili ne? Pa da konačno vidimo šta narod ište...--Jagoda ispeci pa reci 02:51, 9. maj 2009. (CEST)

Nema ovo veze sa pravopisom, ispade sada da bih ja uopšte pisao o geografiji i nekoj državi moram da pitam lingviste za odobrenje. Kad smo kod imenovanja država - ime državi daje narod, a ostalim narodima to ime prevode politički geografi (terenski školovan za taj posao) jer ime je to struka i posao. Izvrćete moje reči, a predlog da li njiki poštuje pravopis - mislim da nema nikakve veze za naslovom u zaglavlju....--Metju (razgovor) 02:57, 9. maj 2009. (CEST)

Ako ćemo tako ovo treba onda prebaciti na Vikipedija:Glasanje/Predlog/Da li na Vikipediji treba pisati geografske članke onako kako kažu geografi ili kako kažu lingvisti?--Metju (razgovor) 03:02, 9. maj 2009. (CEST)

Ne, Ivane. IMENOVANjE geografskih pojmova u srpskome jeziku odrađuju lingvisti. Upravo je u tome problem, jer ti smatraš da je to posao geografa koji nema odgovarajuće lingvističko znanje, i tu debelo grešiš. Ime državi daje narod te države, svakako. Ali prenošenje tog imena u neki drugi jezik obavljaju lingvisti tog drugog jezika, ne geografi. --Jagoda ispeci pa reci 03:04, 9. maj 2009. (CEST)

Dakle ovako, za sve koji žele da pišu o geografiji, a slučajno je studiraju, bave se njome ili su doktori iste nauke, najbolje bi bilo da se konsultuju sa lingvistima pre nego što uopšte nešto započnu, ipak su oni stručnjaci za GEOGRAFSKE POJMOVE. Shodno tome Jovan Cvijić, doktor, osnivač geografije u nas, POLIGLOTA (engleski, francuski, nemački, srpski), počasni doktor Sorbone, nosilac nekoliko internacionalnih medalja za naučne radove, autor čuvenog Das Karstphenomen, ipak mora da priupita Prćića ili bilo kog drugog lingvistu, da li je ovaj GEOGRAFSKI POJAM pravilan ili ne? Moje pitanje glasi - Da li geografiju pišu geografi ili lingvisti?--Metju (razgovor) 03:15, 9. maj 2009. (CEST)

Moje lično amatersko mišljenje je, a ponukano komentarom gospođe Jagode — „a imenovanje geografskih pojmova u srpskom jeziku JESTE stvar pre svega lingvistke, a ne geografije“ — sledeće: slažem se da bi bilo lijepo da se geografi savjetuju sa lingvistima kad imenuju (tj. kad još uvijek nema ime) određeni geografski objekat (što jeste posao geografa, oduvijek bio, a ne lingvista), ali ako je pojam već imenovan u nekom jeziku, on u tom jeziku već ima ime. Naime, geografski objekat ne pripada nijednom narodu niti jeziku (znamo koliko je na svijetu gradova koji su mijenjali „vlasnika“ kroz istoriju, a da ne govorimo o planinama, rijekama i jezerima) tako da svaki jezik ima svoje ime za taj objekat; često se podudara sa imenom koje koristi tamošnji narod, ali to nije obavezno; često samo liči. Kad jednom u datom jeziku geografski objekat dobije ime, ono mu je u tom jeziku dato, i obično se mijenja samo iz političkih razloga. Ako određeni geograf objektu da ime, i ono bude prihvaćeno u relevantnoj literaturi i narodu, onda potezi poput Prćićevog predstavljaju prosto mijenjanje imena, po svojoj želji i stanovištima. To bi bilo isto kao kad bi neki britanski lingvista napisao knjigu u kojoj kaže da i Britanci treba da izgovaraju Bosna (umjesto Bosnija), Beograd (umjesto Belgrejd), Maskva (umjesto Moskou) itd, zato što je to pravilna transkripcija. To, prosto, nije posao tog lingviste; po mom mišljenju, on bi samo mogao napisati neki članak u nekom britanskom lingvističkom časopisu u kojem bi raspravljao kako su nazivi tih geogr. pojmova u engleskom jeziku prihvatani u neskladu sa tamošnjim izgovorom, što bi nekome bilo zanimljivo, nekom ne, i to bila cijela priča. --Darko Maksimović (razg.) 03:27, 9. maj 2009. (CEST)

Hvala Darko, odlično zapažanje, ako bismo pitali ligviste Beč bi danas bio Vin, a Solun Tesaloniki...--Metju (razgovor) 03:33, 9. maj 2009. (CEST)

Sent Kits i Nevis je poslednjih decenija češće u upotrebi od punog imena Sveti Kristofer i Nevis i kod Engleza i kod Srba. Oba termina su ispravna. Naravno da treba dati prednost imenu koji koriste savremeni geografi. Dilema Prćić: prvo, njegovo prezime nije Pravopis. Drugo: on prevodi reči engleskog jezika u srpsku fonetiku, što ne znači da je to srpska transkripcija. Kako se nešto izgovara je samo jedan od kriterijuma. --Jakša (razgovor) 05:14, 9. maj 2009. (CEST)

Jagoda malo previše insistira da je Prćić lokalni bog engleskog jezika. Međutim, kao što je nekoliko puta i sam podvukla, Prćić je sine qua non svake transkripcije sa engleskog. Mi ne sporimo da ćemo, ako se odlučimo da transkribujemo imena, poslušati neprevaziđenog i jedinog, pa i Prislija zvati Presli; ali ovde se postavlja drugo pitanje: hoćemo li transkribovati imena koja već imamo prevedena? --V. Burgić (reci...) 10:10, 9. maj 2009. (CEST)

Da, ne dođe do zabune, ovo nije duel mene i Jagode, već diskusija o temi, tako da bih zamolio sve koji komentarišu da se uzdrže od nepotrebnih citiranja pomenutih, eventualnih napada i osuda istih, jer to nije tema ove rasprave. Hvala!--Metju (razgovor) 11:47, 9. maj 2009. (CEST)

Molim. No, kao što rekoh, nije uopšte pitanje hoćemo li štovati Prćića kada nam kaže da treba transkribovati ovako ili onako, već hoćemo li transkribovati uopšte. A ne čini mi se da je Prćić baš apsolutni autoritet i za takcu odluku. --V. Burgić (reci...) 11:59, 9. maj 2009. (CEST)

Burga, molim referencu za ovu tvoju tvrdnju. Ili se radi samo o ličnom utisku? --Jagoda ispeci pa reci 12:05, 9. maj 2009. (CEST)

A i ja molim za izvor, gdje to Prćić zabilježio u svojoj knjizi da nešto mora transkribovano ako je već prevedeno u struci? Vjerovatno nigdje, ali ajde da vidimo ko je taj ovdje ko će da nađe tako nešto. Ova ostrva konkretno, su prevedena u mnogim jezicima. Dovoljno je pogledati intervikije u članku. --Slaven Kosanović {razgovor} 12:29, 9. maj 2009. (CEST)

Moj je utisak da niko (uključujući Prćića) ne može da kaže da li ćemo nešto prevesti ili ne. Naročito ako struka već koristi prevedeni izraz. Štaviše, baš sam danas čiato na netu neko glasilo Matice srpske gde blate transkribere i kažu od prilike „ako postoji prirodni prevod, čemu transkripcija“. Imaš link na taj list na dnu članka Šatrovački govor. Uostalom, ako ćemo da se pravimo pametni, sad ću da ti malo polepim nalepnice, nije to neka mudrost (naročito ako misliš da treba da navedem referencu da mi se ČINI da Prćić nije...). --V. Burgić (reci...) 12:39, 9. maj 2009. (CEST)

Pa može ako nema logike nešto prevoditi ili ako se prevodom skroz izgubi smisao. Ima takvih slučajeva. Ali ovdje konkretno to nije slučaj. Druga stvar. Prćića ovdje svako interpretira po potrebi i to je problem. Čovjek je postavio pravila transkripcije engleskih imena i utoliko se njegova broji kada god treba nešto transkribovati sa engleskog. Ali, kada postoji prevod na srpski koji se već koristi u nekoj struci, onda je to gotova priča. --Slaven Kosanović {razgovor} 12:45, 9. maj 2009. (CEST)

Ti, Burga samo govoriš o svojim utiscima, a ovde nas ne zanimaju ničiji utisci. Reference da se ova ostrva zovu Sent Kits, Angvila i Livardska ostrva stoje na razgovorima dotičnih članaka. Već ste odlučili: Vikipedija ne poštuje pravopis, s obzirom da joj se Prćić ne dopada. A pravopis se ne može poštovati dalimično i samo onda kad nam se to dopada, dakle, zaključak je: Vikipedija ne poštuje pravopisna pravila. Ja sam rekla šta sam imala, a vidim da ima dosta ornih za učestvovanje u ovoj svojevrsnoj hajci na Prćića i srpske lingviste, te se povlačim jer ne želim da vam dam više povoda za još veće pljuvanje i omalovažavanje istih. --Jagoda ispeci pa reci 12:56, 9. maj 2009. (CEST)

1. Traži se izvor da ti misliš, ako već ti tražiš izvor da se meni čini
2. Lingvisti jedan jezik proučavaju a ne stvaraju ga. Bar ne u jeziku koji se piše kako se govori i sl. Da nije tako, još bismo govorili crkvenoslovenski
3. Stvarno će čovek svašta da čuje i vidi (a i ćuje od poznatih jezikosloaca) na ovoj njiki, pa i to da matematičai treba prvo da konsultuju nekog laika pre nego što usvoje terminologiju

--V. Burgić (reci...) 13:06, 9. maj 2009. (CEST)

Tebi se mnogo toga pričinjava. Da sam na tvom mestu, ozbiljno bih se zabrinula za svoje zdravlje...--Jagoda ispeci pa reci 13:10, 9. maj 2009. (CEST)

Na mom mestu nas već ima previše --V. Burgić (reci...) 13:21, 9. maj 2009. (CEST)

Vidim. I zaista, iskreno mi vas je žao. --Jagoda ispeci pa reci 13:29, 9. maj 2009. (CEST)

Pre nego što ova diskusija ode tamo gde joj nije mesto, želim da sve vratim na prvobitni teren. Pominjanje Prćića je već neukusno, u bilo kom kontekstu, a bojim se da će daljnja rasprava i Cvijića da stavi u sličan kontekst.

Ovde je pitanje bilo kako postupati u situacijama kada u stručnoj literaturi postoji pojam koji se kod lingvista (takođe u stručnoj literaturi) nalazi napisan drugačije. Tu sam prepoznao dva slučaja:

1. Geografi su preveli pojam i takvog ga koriste, dok lingvisti ne koriste prevod nego i dalje predlažu originalan naziv transkribovan.
2. Geografi su transkribovali na nekakav način (možda po pravilima transkripcije tog doba), a lingvisti, po sada važećim pravilima, predlažu drugačiji naziv.

Ključna reč je predlažu, jer je jezik živ i dešava se da se otrgne i nastavi svojim putem. Ti putevi mogu ići kolokvijalnim tokovima (Španac/Španjolka) ili stručnim (gvožđe/železo). Međutim, obzirom da je jezička problematika formalno propisana, svi koji pišu službenim jezikom poštuju pisana pravila. Dakle, ja mogu čak i telefonom pričajući sa nekim da govorim Mogadiš (jer sam ubeđen da sam tako učio) ali ako piše u Prosvetinoj enciklopediji Mogadišu - tako će biti.

Kako god, ja nisam video da se u raspravama pominju literature, radovi, reference. Sve to raspravu svodi na prijatno ćaskanje uz povremene varnice, bez stvarne težine argumenata. Voleo bih da znam iz kojih godina su knjige koje navode geografi, kao i od koje godine dolazi do nekih promena u transkripcionim pravilima, ukoliko su ona uzrok nekih neslaganja. Znam da svako novo izdanje pravopisnih knjiga donosi po neku novinu, izmenu (kod mene u komšiluku još piše „Šumadiski trg“ kako se nekad zvao) te je zanimljivo pratiti vremensku dimenziju. Ova rasprava bi trebalo da je zanimljiva i provokativna po količini pročitanih i navedenih knjiga, autora, godina, a ne po prozivkama. Hvala. -- JustUser  d[-_-]b  13:32, 9. maj 2009. (CEST)

Jusere, moje reference stoje na bezbrojnim stranicama ove njikipedije, navodila sam ih ja, a takođe i Delija, BojanBasic, Oli, Slaj i mnogi drugi koji znaju ponesto o pravopisnoj problematici, a koji više nisu tu iz svima nama dobro poznatih razloga (da ne širim priču). Nemam nameru da SVE OPET pišem i da se ubeđujem sa očigledno brojčano nadmočnijom gomilom koja je jaka samo kad je u grupi, i koja je već unapred odlučila šta će biti (a biće samo zato što imaju brojčanu nadmoć, ne i jače argumente). Zato, prijatno se vi izrazgovarajte, nemam nameru da dokazujem po stopedeseti put nešto što i ptice na grani do sada bi već trebalo da znaju koliko je to puta ovde ponovljeno. Prijatan vam dan bio!--Jagoda ispeci pa reci 13:42, 9. maj 2009. (CEST)

I ako nekog zanima KO je Tvrtko Prćić: http://www.ff.ns.ac.yu/fakultet/ljudi/fakultet_odseci_anglistika_tvrtko_prcic.htm --Jagoda ispeci pa reci 13:52, 9. maj 2009. (CEST)

Ne razumijem zašto uvijek imaš potrebu da skroz zamutiš diskusiju. Kakve ima veze Prćićeva biografija sa činjenicom da nigdje u toj knjizi geografskih pojmova nije napisao da treba dati prednost transkribovanim imenima nad postojećim prevodima istih? Ako jeste, daj citat i koja je to stranica, gdje to tvrdi? --Slaven Kosanović {razgovor} 13:59, 9. maj 2009. (CEST)

Praviću se da nisam videla ovo otrovnu opasku o mućenju diskusije. Biografija je stavljena jer je ovde više njih izrazilo sumnju u stručnost g. Prćića u oblasti koju je studirao. A evo i reference da je Prćić iznad Pravopisa kad je u pitanju transkripcija s engleskog jezika. Pored toga što su ga zvanični organi postavili za urednika poglavlja o transkripciji s engleskog za novi Pravopis, Odbor za standardizaciju u zvaničnom izveštaju (povodom napretka rada na novom Pravopisu) za njegova rešenja navodi „da se radi o mnogo boljem tekstu od onog u Pravopisu“ što je postignuto „uravnoteženim kompromisom između fonološkog i grafemskog pristupa“ (Spisi Odbora za standardizaciju srpskog jezika VIII, str. 88). Dakle, rešenja koja daje Prćić kako u svojim tabelama, tako i u svoja dva transkripciona rečnika, svakako su u prednosti, bilo u odnosu na ono što se kaže u Pravopisu, bilo na ono što kažu geografi.--Jagoda ispeci pa reci 15:16, 9. maj 2009. (CEST)

Nego šta je nego mućenje. Pitam te gdje je Prćić rekao da je bolje koristiti transkribovano ime u odnosu na postojeće prevedeno, a ti mi pričaš o nečemu što nema nikakve veze sa pitanjem. --Slaven Kosanović {razgovor} 15:25, 9. maj 2009. (CEST)

Tvoje je pravo da se praviš lud i pored očiglednih referenci. Nemam nameru da te ubeđujem u nešto što je očigledno svima osim onima koji ne žele da vide. A za smejanje Vikipediji se ne brinite: smeju se Vikipediji i to grohotom upravo zbog ovakvih stvari. Upravo zato što se lingvisti šikaniraju i traži se dlaka u jajetu u stvarima koje su više nego jasne, zato što se oni koji Pravopis u životu nisu videli a kamoli čitali nalaze pozvanim da raspravljaju o lingvističkim pitanjima, upravo zato što ostale struke ljubomorno čuvaju pristup na svoj teren, a u isto vreme bezobzirno se mešaju i određuju pravila u lingvistici... No, kako god vam drago. Znate kako se kaže: kako si sejao, tako ćeš i žnjeti. A Njiki, koliko vidim, uglavnom žanje kritike i podsmehe... --Jagoda ispeci pa reci 15:34, 9. maj 2009. (CEST)

Pogrešno si to protumačila Jagoda, jeste to preporuka za Pravopis uopšte, ali nigde se ne navodi da Prćićeva rešenja treba primeniti i u geografskog rečniku termina i naziva, ako ne grešim, ispravi me? Ovde se ne radi o standardizaciji srpskog jezika i pravopisa, to ja uopšte ne dovodim u pitanje jer to je unutrašnja stvar srpskog jezika, tj. ljudi koji se njegovom standardizacijom bave, ovde je problem da li pisati geografske članke onako kako je to praksa u samoj geografiji već dva veka ili primeniti Prćićeve SAVETE (napominjem da su to saveti, znači to nije propisano nekom uredbom koji kazuje da je Prćićevo delo od primenljivog značaja na sve nauke, pa između ostalog i geografiju, ispravi me ako grešim?). Dakle, ja ne osporavam Prćićevo znanje i stručnost, i molio bih i ostale da to ne rade bez odgovarajućih argumenata. Zanima me i sledeća stvar, budući da nemam primerak njegovog rečnika - od najveće važnosti je sledeća činjenica - Da li se negde u toj knjizi navodi, da je ovo savet, preporuka i sl. koja ukazuej na to da bi sve što je u rečniku bilo dobro primeljivati u praksi (geografskoj) i da li se citira neka zakonska uredba, akt, statut i slično, koji daju validnost rečniku za opštu upotrebu, tj. da li je on isključiv izvor podataka i znanja iz oblasti geografskih termina? Takođe, da li neko iz bilo koje geografske institucije govori nešto u rečniku i da li ga preporučuje? Ako ne piše ništa od toga, u tom slučaju, Rečnih ne može biti autoritativni izvor za obradu geografski tema, jer za to postoje organizacije, društva i izdavači koji se bave time stručno već nekoliko decenija i više - Geokarta, Srpsko geografsko društvo, Prosveta, Nolit i sam Geografski fakultet. Ako je slučaj kakav sam ga opisao, Prćićev Rečnik se može koristiti, ali ne može biti autoritet. Milo bih te da gorepomenuta pitanja prostudiraš i da mi kažeš šta u njemu piše? --Metju (razgovor) 15:41, 9. maj 2009. (CEST)

Ma važno je da si ti to pravilno protumačio. Pa ako je čovek kao lingvista, odlučio da napiše Rečnik geografskih pojmova, šta misliš, zašto ga je pisao? Zato što nije imao pametnija posla? Pisao ga je jer je želeo da unese malo reda u haos koji je vladao u nazivima geografskih pojmova sa engleskog jezika, mada je proširio i na ne samo one sa engleskog govornog područja. Stručnjaci su prihvatili, Odbor za standardizaciju srpskog jezika je oberučke prihvatio njegova rešenja, jedino neki urednici njikipedije se nalaze pozvanima da dovode u pitanje Prćićebv kredibilitet. Zaista sebi previše dopuštate.--Jagoda ispeci pa reci 15:52, 9. maj 2009. (CEST)

Grešiš ti, ali jednostavno ne želiš da vidiš. Kad govorimo o imenima geogragskih pojmva, nalazimo se na polju lingvistke, ne geografije. Ali naravno, tebi (kao i svima ovde) jednostavno ne odgovara da to prihvatite kao činjenicu, samim tim, cela ova rasprava je uzaludna. Bolje da je odmah prekinemo, lepo javno Njiki neka kaže da je pšroterala pravopsi i Prćića, i ond aneka svako preuzme odgovornost za posledice sovjih postupaka.--Jagoda ispeci pa reci 15:52, 9. maj 2009. (CEST)

I nemoj molim te više govoriti kako ne dovodiš u pitanje Prćićevu stručnost, kada to radiš sa svakom rečju koju napišeš. A da nisu SAMO preporuke, to govori i citat iz Spisa Odbora za standardizaciju srpskog jezika koji sam već navela gore.--Jagoda ispeci pa reci 15:54, 9. maj 2009. (CEST)

Koliko ja znam geografski pojmovi su predmet proučavanja nauke koja se zove toponimika (u njoj se nalaze geografi, istoričari i lingvisti), deo je geografske nauke i kao takva se proučava na Geografskom fakultetu. Prema tome nisu geografi samo eto tako nadenuli ime za nešto već su se konsultovali sa svima gorepomenutima i na osnovu toga dali ime nečemu...--Metju (razgovor) 16:00, 9. maj 2009. (CEST)

Ovdje se ti koristiše gebelsovskom taktikom. Izvrćeš sve što tebi ne odgovara i prebacuješ diskusiju na teren ko je za a ko protiv pravopisa, što uopšte nije tema, jer pravopis nigdje ne propisuje ovo što sam sto puta dosada pomenuo. A ni Prćić. --Slaven Kosanović {razgovor} 15:58, 9. maj 2009. (CEST)

Ma da. Napad je najbolja odvrana. Pa ja ne znam da se moće pravopis poštovati delimično. Mislim, uzimati ono što ti se dopada, a odbacivati ono što ti se ne sviđa. To je izgleda jedino moguće na Vikipediji na srpskom jeziku. Prćić JESTE deo pravopisa, i to dokazuje citat iz Spisa Odbora za standardizaciju koji sam navela malopre. Čovek je napravio rečnik s ciljem da popravi ono što je pogrešno i valjda se podrazumeva da će njegova rešenja imati prednost nad prethodnima ako i najviši zvančni organi priznaju ta njegova rešenja kao valjana. Sad, što tebi (i ostalima ovde), nije to dovoljno, nego sve mora da vam se crta, to već nije problem, ni moj, ni Prćićev, ni Odbora za standardizaciju. --Jagoda ispeci pa reci 16:03, 9. maj 2009. (CEST)

Prednost Prćićevm rješenjima se daje kada se neko ime transkribuje sa engleskog, a kada je neko ime prevedeno na srpski jezik i kao takvo se koristi, čemu se opet vraćati na izvorno ime i njegovu transkripciju? To ni jedan linvista niti autor Pravopisa ne bi podržao. Pošalji imejl Prćiću pa ga pitaj ili odboru za standardizaciju ili ko god smatraš da ti može dati odgovor na to pitanje. --Slaven Kosanović {razgovor} 16:42, 9. maj 2009. (CEST)

Ma nema tog izvora bre Ivane, koji kaže da treba dati prednost transkripcijama stranih imena nad prevodima istih koji već postoje. Kada ne postoji prevod i kada neko ime treba transkribovati sa engleskog onda se koristi Prćićeva sugestija za transkripciju i riješen problem. Nije Prćić ovdje problem, bez sumnje je čovjek stručan za oblast transkripcije sa engleskog jezika, nego razne interpretacije šta je rekao, pa i šta nije rekao kako kome zatreba na ovom projektu. --Slaven Kosanović {razgovor} 15:49, 9. maj 2009. (CEST)

Moram da kažem da je ova rasprava toliko zanimljiva da nisam odoleo, a da nešto napišem na ovoj njikici. :) Ako sam dobro razumeo, Gospodin Prćić transkribuje engleski? S obzirom da to sada postaje Sveto pismo, svi nazivi geografskih pojmova više neće biti naši, nego transkripcije. Pa, dobro. :) Zanima me da li će se to primenjivati na bios? Mislim, baš bi bilo sjajno da bubamara postane bubadama. --Metodičar zgovor²a 16:03, 9. maj 2009. (CEST)

A koji ti je to jezik, Metodičare? Engleski sigurno nije, s obzirom da se bubamara na engleskom kaže ladybird. Dakle bilo bi lejdiberd. No verujem da to već znaš...--Jagoda ispeci pa reci 16:13, 9. maj 2009. (CEST)

Sreća pa ćeš ti da nam objasniš malo i engleski [7] --V. Burgić (reci...) 21:29, 9. maj 2009. (CEST)

Da, Burga, JA ću da ti objasnim malo engleski: http://en.wiktionary.org/wiki/ladybird Ovo ti je već treći put danas i u ovoj raspravi da ispadaš glup u društvu... --Jagoda ispeci pa reci 00:20, 10. maj 2009. (CEST)

A koji ti je to jezik, Metodičare? Engleski sigurno nije

Pa, niko ne osporava da se kaže i Lejdibird, ali ti tvrdiš da ovo nije engleski, čime po ko zna koji put u ovom društvu i raspravi pokazuješ svoju osionost,, neznanje i glupost. --V. Burgić (reci...) 10:42, 10. maj 2009. (CEST)

A ti si i po četvrti put ispao glup u društvu. Izgleda da ti se to baš dopada. No ajde, da ti objasnim, pošto vidim da si totalno izgubljen. Metodičar je rekao bubadama, a to svakako NIJE engleski. S obzirom da Prćić insistira na transkripciji, ne vidim kako vi bubadama bilo transkribovano ime sa engleskog, kad se na engleskom bubamara kaže sasvim drugačije. Da li je sad jasno, srce moje, ili hoćeš da ponovim? A osion, glup i neznalica si TI, ne ja. To svako normalan koji čita ovo što je ovde napisano, može da zaključi. --Jagoda ispeci pa reci 11:05, 10. maj 2009. (CEST)

Ne vidiš, nisam znao dok mi ti to nisi rekla. Hvala ti do neba. :) --Metodičar zgovor²a 16:21, 9. maj 2009. (CEST)

I uklonio sam sliku. Mislim, takvoj slici nije mesto ovde, a i nekako nije baš u redu da se slika tako stavi bez potpisa onoga ko je to uradio. Kakav god da sam, ja iza svojih reči stojim. Mislim da bi tako trebalo da rade i svi ostali. Baška što je fora sa slikom skroz kontraproduktivna. --Metodičar zgovor²a 16:28, 9. maj 2009. (CEST)

Au bre, Metodičaru, ala si strog. Hoćeš valjda reći da ja iza svojih riječi ne stojim, a ti iza svojih riječi stojiš? Neka ti bude. Ispod slike namjenski nije stavljen potpis, jer nije predstavljala poruku, nego ukras. Jest teško staviti potpis. Evo ti jedan: --Darko Maksimović (razg.) 17:02, 9. maj 2009. (CEST) ;-)

P.S. Super je fora ovo stavljanje šablončiča na tuđe razgovore. Mogu li i ja da dobijem jedan? --Metodičar zgovor²a 16:03, 9. maj 2009. (CEST)

E, dajte prekinite sa ljepljenjem tih šablona za izvore u komentarima. To se može interpretirati kao namjerna provokacija i na razgovoru o člancima i trgovima to nije prihvatljivo. Aku su neki od vas prihvatili tu igru, onda to radite na koris. stranicama za razgovor. Niko ovdje nije dao argument zašto bi se dala prednost transkripciji nad prevedenim imenom i gdje u kojoj tački tački tako nešto piše u Pravopisu, niti na kojoj stranici je Prćić tako nešto napisao u svojoj knjizi!? I ova diskusija je trebala da bude na trgu Pravopis... --Slaven Kosanović {razgovor} 13:41, 9. maj 2009. (CEST)

Kuda ovo vodi?

Pošto ovo ne vodi nikuda, osim međusobnom prepucavanju i lepljenju referenci, zamolio bih sve koji u ovome učestvuju da se manu trenutnog puta, već da se vrate na ovaj pravi. Moje pitanje glasi: Da li je Vikipedijina zajednica na srpskom jeziku za - pisanje geografskih članaka po preporukama i pravilima g. Dr Prćića (lingviste) ili po već ustaljenim nazivima i terminima koji se u srpskoj geografskoj praksi koriste od Jovana Cvijića (dr, geograf)? Molim da se ljudi izjasne:

• 1. Dr T. Prćić
• 2. Dr J. Cvijić
  1. za --V. Burgić (reci...) 14:06, 9. maj 2009. (CEST)

____________________________________________________

Vikipedija nije demokratija. --Darko Maksimović (razg.) 14:46, 9. maj 2009. (CEST)

Molim broj ovog Jezika danas. Referenca nije potpuna.--Jagoda ispeci pa reci 13:54, 9. maj 2009. (CEST)

Broj je 19-20. Čitaj, jer piše --V. Burgić (reci...) 14:06, 9. maj 2009. (CEST)

Tako kako si ga napisao, navodi na pomisao da su brojevi strana. S obzirom da si akademski građanin, trebalo bi da znaš kako se nmavode bibliografski podaci. Osim toga, još uvek fali broj strane.--Jagoda ispeci pa reci 14:17, 9. maj 2009. (CEST)

Na početku stoji sadržaj, lako ga je naći. No, evo ga: 8. strana, trći pasus, levi stupac, počinje u 28. redu ozgo (što bi reko M Moskovljević) --V. Burgić (reci...) 14:23, 9. maj 2009. (CEST)

Izem ti referencu! Članak uopšte ne obrađuje problematiku transkripcije, geografakih i drugih pojmova, već pojave analitičke komparacije prideva u sprskom jeziku. A Parandovskog ne mogu da nađem. Reci tačno gde se nalazi, da ne čitam ceo članak. --Jagoda ispeci pa reci 14:26, 9. maj 2009. (CEST)

Našla sam. Eto, kad se nešto iščupa iz konteksta, kako ga je zgodno zloupotrebiti. Prvo se govori o analitičkoj komparaciji prideva koja nije svojstvena našem jeziku, a onda se navode razlozi zašto je analitička komparacija ipak prisutna kod nas, pa navodi dve mogućnosti: jedna, da je uvode učeni ljudi neselektivnim odabirom stranih izraza u srpski jezik, a druga, da je takođe uvodi prost narod, koji to svaakako ne radi iz istog razloga kao i učeni ljudi, već zato što je inventivan. Dakle, i jedni i drugi rade nešto što je POGREŠNO, ali uzroci tog postupka kod jednih i kod drugih su sasvim različite prirode. Ni u jednom momentu se u članku ne veliča narodna etimologija i stvaranje jezika. Hm, nisam od tbe očekivala da se služiš tim gebelsovskim oružjima...--Jagoda ispeci pa reci 14:34, 9. maj 2009. (CEST)

Ovo je vrhunac bezobrazluka

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Prcic-sketch.jpg

Mislim, posle ovog, valjda je svima jasno koliko je stalo Vikipeidji do pravopisa. Kao do lanjskog snega.Mi zaista više nemamo šta da pričamo! --Jagoda ispeci pa reci 16:17, 9. maj 2009. (CEST)

Mislim da nema potrebe za ovakvim sličicama, ona jeste duhovita, ali ipak uvredljiva, stoga nije u redu.--Metju (razgovor) 16:22, 9. maj 2009. (CEST)

Ne može biti uvredljiva, za koga bi bila uvredljiva? Svi, pa i sam Gospod Bog Isus Hrist, ponekad se nađu kao predmet šale; oni se sigurno ne bi ljutili zbog toga, jer: Bog ima smisao za humor, sjetite se. Ja sam ubacio sličicu da se priča malo razvedri ;-) --Darko Maksimović (razg.) 16:26, 9. maj 2009. (CEST)

Ne brinite se. Dokaz o ovom vrhuncu vikipedijanskog neukusa je bezbedno pohranjen i sigurno nece ostati nepoznat javnosti. http://isbitestsite.wdfiles.com/local--files/system:start/VikiPrcic.jpg --Jagoda ispeci pa reci 16:37, 9. maj 2009. (CEST)

Ti nešto mnogo pretiš, prvo Ivanu na korisničkoj strani, pa sada ovde... Postoji čak i Pravilo protiv pravnih pretnji, ali s obzirom na to da se ti ne pozivaš na pravo, tvoje su pretnje još teže (mogu se protumačiti kao „kad za ovo huljenje čuje Odbor za kakonizaciju dr Prćića, očekujte da će sve kopije Vikipedije na svim jezicima biti prikupljene i spaljene na lomači, zajedo sa autorom istih“). Ajde se malo dovedi u red. Čak ni kod Prćića nema „ne imaj drugog Prćića osim mene“ (evo, sam sam stavio šablon, da ti uštedim vreme, jer ne znam da li ovoga ima ili nema kod pomenutoga). Zašto ti je teško da raspravljaš malo civilizovanije i bez „tužiću vas nekome, pa će neko da vam izvuče uši“ --V. Burgić (reci...) 16:46, 9. maj 2009. (CEST)

Nije to pravna pretnja, ne boj se, necu ja nigde tuziti njikipediju. Ali cu se pobrinuti da svet sazna kako se njikipedijanci odnose prema strucnjacima lingvistima. A ti tumaci kako hoces. Vec si se dokazao kao pravi ucenik svojih ucitelja - odlicno izvrces tudje reci i pravis od komarca magarca. Uostalom, bas me briga. Vase je da li cete postovati pravopis ili necete. Ja se povlacim, jer je ovo vec predaleko otislo, a ja sama protiv horde antipravopisaca zaista ne mogu nista. --Jagoda ispeci pa reci 17:15, 9. maj 2009. (CEST)

I ne ghovori mi ti da se ja dovedem u red, jer sam ja sasvim u redu. No, odavno smo utvrdilii da ti domace vaspitanje nije jaca strana.--Jagoda ispeci pa reci 17:18, 9. maj 2009. (CEST)

Da raspravljam civilizovanije sa ljudima koji su spramni da me lincuju jer pozivam na postovanje pravopisa? Pa ko je tu necivilizovan, pitam se ja? Stvarno si demagog prve vrste.--Jagoda ispeci pa reci 17:18, 9. maj 2009. (CEST)

Slažem se da bi trebalo poslati mejl tom Prćiću i jednom za svagda razrešiti te dileme, a ne ovako raspravljati se unedogled. Jagoda se ponaša kao Božji, (ups!) ovaj Tvrtkov izaslanik na Zemlji, mislim da ni sam Prćić nije toliko isključiv kao ona, ponaša se kao neki medijum koji autentično prenosi i tumači stavove profesora, a da ni sami nismo sigurni da li su to preporuke ili obavezujuća uputstva. Što se mene tiče, ja nisam za prihvatanje nekih njegovih rešenja, jer su nelogična i u suprotnosti sa ustaljenim i ukorenjenim imenima u našem jeziku. Cela ova priča podseća me na Tomasa Hakslija kojeg su zbog slepog verovanja u teoriju evolucije zvali Darvinov buldog, i svako ko bi imao suprotstavljene stavove sa Darvinom, taj bi imao posla sa njim, pa tako i Jagoda.--Grofazzo (razgovor) 17:00, 9. maj 2009. (CEST)

Opa, poceli smo i sa licnim prozivanjem i vredjanjem. Ovde se ne radi o tome da neko ima nesto protiv onog sto Prcic kaze, nemam nista protiv da se izraze neslaganja, ali ARGUMENTOVANA, a to ovde jos nisam videla, osim kojekakvih zajedljivih opaski i neukusnih sala. Nemam nista protiv, pisi Prcicu i pitaj ga da li i pored toga sto je on ispravio Angilju (ime koje uopst nije logicno ni ako krenes od engleskog a ni od spanskog), moze da se koristi taj neispravni oblik, samo zato sto tako stoji u atlasima. Da vidimo bas sta ce da ti kaze.--Jagoda ispeci pa reci 17:11, 9. maj 2009. (CEST)

Malo kulture molim

Dajte ljudi malo kulture, i ne ubacujte one šablone u tuđe reči. Kao što je već rečeno, to se može protumačiti kao provokacija. Što se geografije tiče, jasno je da ne možemo prihvatiti pravopis kao jedini kriterijum za geografske nazive (jer onda ne bi bio Beč nego Vijen (ako je i ovo pravilno), ne bi bila Engleska nego Ingland, itd.), već treba poštovati i ustaljene govorne oblike i čuvati se ovakvih krajnosti. --Damjan /razgovarajmo/ 20:21, 10. maj 2009. (CEST)