Споменице уреди

50.000 измена
2006 споменица


2007 управник

                   

 
Рад и труд
Доделио:
BokicaK
 
Секељ споменица
 
Рад и труд
Доделио:
Славен Косановић
 
Рад и труд
Доделила:
Maduixa
 
Рад и труд
Доделио:
Филип Кнежић
 
Рад и труд
Доделио:
СрејовићНенад
 
Рад и труд
Доделио:
Djordjes
 
Марлон Брандо
Доделио: Тонка
 
за методичност у раду
Доделио: metodicar
 
Рад и труд
Доделио:
Micki
 
Рад и труд
Доделио:
Михајло Анђелковић
 
Рад и труд
Доделио:
Тонка
 
Рад и труд
Доделио:
Serbianboy
CrniBombarder!!! додељује
 
Шапицу

због прављења основних чланака о српском царству и Деспотовини.


 
Помоћник
Доделио: S.sanja
 
Општа споменица
Доделио:
Carski
 
Дугогодишњи рад
Доделио: Barbarossa
 
Животно дело
Доделио:
Barbarossa
 
Јагодин орден
Мој омиљени хисторичар
 
Панцер II класе
Доделио: Aleksej fon Grozni
 
Рад и труд
Доделио:
Dilic
 
Доделио: Пинки
 
Рад и труд
Доделио:
Зовемсе

Разно уреди

Сјајни чланци које сам написао уреди

Оригинални уреди

Преводи уреди

Добри чланци које сам написао уреди

Оригинални уреди

Преводи уреди

Незавршени чланци уреди


Моји сјајни чланци

Пад Београда (1521)


 
Опсада Београда 1521.

Пад Београда 1521. године је догађај који је уследио као последица трећег великог турског напада на ово угарско утврђење у османско-угарским сукобима у доба највећег експанзионизма Османлијског царства на запад.

Османски султан, Сулејман Величанственимуслиманској традицији запамћен као Кануни односно Законодавац), одлучио је да први циљеви његових војних похода буду Родос и Београд, места која није успео да освоји његов предак Мехмед II Освајач (14511481). Сулејман је покренуо своју војску половином маја 1521. године, а главни циљ овог похода било је освајање Београда. Угарска држава је била готово у расулу неспособна да се ефикасно супростави османској војсци. За разлику од претходних похода султан је одлучио да главни правац напада иде са савске стране. Да би ово извела, османска војска је прво морала да заузме Срем, што је на крају и учињено. Браниоци Београда упорно су пружали отпор, али због недостатка људства и ратног материјала морали су да предају град 28/29. августа 1521. године.

даље ...

Окупација Луксембурга у Првом светском рату


 
Луксембуржани поздрављају Савезнике

Немачка окупација Луксембурга у Првом светском рату била је прва од две војне окупације Великог војводства Луксембург у двадесетом веку. Од августа 1914. па све до краја рата у новембру 1918, Луксембург је био под потпуном окупацијом Немачког царства. Немачка влада је оправдавала окупацију потребом да пруже подршку својим јединицама распоређеним у суседној Француској, мада су Луксембуржани, како савременици тако и њихови потомци, другачије тумачили немачке поступке.

Током овог периода Луксембургу је дозвољено да задржи своју владу и политички систем, иако се присуство немачке војске осећало као крајње неугодно. Без обзира на дистракцију коју је окупација донела, Луксембуржани су се трудили да живот воде што уобичајније. Политичке партије су своју пажњу усмериле на економију, образовање и уставне реформе.

Домаће политичко окружење се доста закомпликовало смрћу Паула Ајшена који је био премијер Луксембурга током 27 година. Након његове смрти уследио је период краткотрајних влада, стање које је довело до побуне и уставног расула након повлачења немачких војника.

даље...