У сликарству једни виде духовно-оплемњујућу човјекову дјелатност, а други изговор за декорацију. У сваком случају, апстрактна сликарска дјела боље стоје уз софу у савременој дневној соби.
”
— Славен Косановић
„
Највећи проблем данашњег човјека је у томе што он у ствари „не зна” шта је то што „не зна”.
”
— Славен Косановић
„
…neque concipere aut edere partum mens potest nisi ingenti flumine litterarum inundata. („...дух није кадар нити да зачне нити да донесе плод уколико није преплављен силном реком књижевне учености.”)
Можда ће људи ускоро схватити да не постоји никаква патриотска уметност и патриотска наука. Обе припадају, као и све добро, читавом свету и могу да се унапређују само општим и слободним међусобним деловањем свих људи који живе у једном времену, уз стално узимање у обзир онога што нам је претекло и познато од прошлог.
Ancient without Modern is a stumbling-block, Modern without Ancient is foolishnes utter and irremediable („Старо без Модерног је камен смутње, Модерно без Старог је крајња и непоправљива глупост”).
A ako ti kažeš da vid sprečava uporno i tanano saznanje duha kojim se prodire u božanske nauke i da je takva prepreka navela nekog filozofa da se liši vida, odgovaram da oko, kao gospodar čula, vrši svoju dužnost stvarajući prepreke za smetene i lažljive, ne u pogledu nauke, već u pogledu rasprava koje se vode uvek uz veliku viku i pokrete ruku; a isto bi trebalo da radi i sluh koji je time više uvređen, jer on teži skladu u kome bi učestvovala sva čula. A ako je taj filozof izvadio oči da ukloni prepreku za svoje rasprave, sad znaj da je takav postupak bio drug njegovog mozga i njegovih rasprava, jer je sve to ludost. Zar nije mogao zatvoriti oči kad je padao u jarost i držati ih zatvoreno toliko dugo dok se taj bes ne stiša? Ali lud je bio čovek, i luda je rasprava, a najluđe vađenje očiju.
[Leonardo da Vinči, Traktat o slikarstvu (12. Koja je veća šteta za ljudski rod – izgubiti oko ili uho)]
Sokrat. Jer, evo, Fedre, pismo ima u sebi nešto čudnovato i u tome ono zaista liči na slikarstvo: ta i proizvodi slikarske umetnosti stoje pred nama kao da su živi, ali ako ih nešto upitaš, oni sasvim dostojanstveno ćute. Isti je slučaj i kod slova: čovek bi pomislio da govore kao da nešto razumeju, a ako ih upitaš da shvatiš nešto od onoga što se govori, svagda kazuju jedno te isto. A potom: kad su jedanput napisana, svaka reč tumara ovamo i onamo isto tako k onima koji je ne razumeju kao i onima kojima nije namenjena, pa se ne zna s kim treba govoriti, a s kime ne. A zlostavljana i nepravično ružena uvek treba roditelje kao pomoćnika: jer sama niti može sebe odbraniti niti sebi pomoći.
Fedar. I to si sasvim pravo rekao.
Sokrat. A šta? Drugu reč da ogledamo, ovoj rođenu sestru, ne samo na koji način postaje nego koliko je po prirodi bolja i moćnija od ove?
Fedar. Koja je to i kako veliš da postaje?
Sokrat. Ona koja se s poznavanjem stvari upisuje u dušu onoga koji uči, i ume sama sebe da brani i zna govoriti i ćutati s kojima treba.
Fedar. Misliš na živu reč onoga koji zna, a čija bi se pisana reč mogla s pravom obeležiti kao senka žive.
[Platon, Fedar, LX, prevod dra Miloša Đurića, „Kultura”, Beograd 1955, str. 183, 184.]
Mazačo (Masaccio) (rođen 21. decembra 1401. u Castel San Đovaniju, danas Đovani Valdarno, blizu Firence — umro u jesen 1428. u Rimu)
Fra Filipo Lipi (Fra Filippo Lippi) i Filipino Lipi (Filippino Lippi) — Respektivno (rođen oko 1406. u Firenci — umro 8/10. oktobra 1469. Spoleto, Papska Država) i (rođen oko 1457, Prato, Firentinska Republika — umro 18. aprila 1504. u Firenci)
Leonardo da Vinči (Leonardo da Vinci) (rođen 15. aprila 1452, Ančiano blizu Vinčija, Firentinska Republika — umro 2. maja 1519. u Colux, danas Clos-Lucé u Francuskoj)
Dosso Dossi — Giovanni Francesco di Niccolò di Luteri Doso Dosi (rođen oko 1486. u Tramuskio, Mirandola, Italija — umro 1542. u Ferari, Vojvodstvo Ferare, Italija.)
Alonso BerugeteAlonso Berruguete (rođen oko 1488., Paredes de Nava, Castilja, danas Palencija, Španija — umro 1561., Toledo, Castilja)
Ticijan (Tiziano) (rođen 1488/90, Pieve di Cadore, Mletačka Republika — Umro 27. avgusta 1576., Venecija.)
Đambolonja (Giambologna) — zvan i Giovanni Bologna i Jean Bologna (rođen 1529., Due, Španska Holandija, danas Francuska — umro 13. avgusta 1608. u Firenci)
