Антонио Полајуоло
Антонио ди Јакопо Полајуоло или Полајоло (итал. Antonio di Jacopo Pollaiuolo, Pollaiolo; 1429/1433 — 1498), је италијански сликар, вајар, графичар и златар из епохе Ренесансе.[1]
| Антонио Полајуоло | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 17. јануар 1429./1433 |
| Место рођења | Фиренца, Фирентинска република |
| Датум смрти | 4. фебруар 1498. (69 год.) |
| Место смрти | Рим, Папска држава |
| Уметнички рад | |
| Правац | Ренесанса |
| Епоха | Сликарство Ренесансе |
| Регија | Италијанско сликарство |
| Утицаји од | Андрее дел Кастања |
| Утицао на | Сандра Ботичелија |
| Најважнија дела | |
Учио је сликарство са Паолом Учелом, вајање са Донателом, а учио се сребрарском занату са Лоренцом Гибертијем. Радио је најчешће заједно са братом Пјером Полајуолом.[2] Њихова дела показују интерес за класичне узоре и људску анатомију. Сецирали су лешеве да би научили да реалистичније представе људски покрет и напор. Њихова уметничка радионица у Фиренци је сматрана за најбољу радионицу своје епохе.
Сачувана је само једна његова графика, Борба голих ратника, али она представља једно од најзнаменитијих ренесансних уметничких дела.
У цркви Светог Петра у Риму пројектовао је и осликао гробнице за папе Сикста IV и Иноћентија VIII.[2]
Референце
уреди- ^ „Art in Tuscany | Antonio del Pollaiuolo | Podere Santa Pia, Holiday house in the south of Tuscany”. www.travelingintuscany.com. Приступљено 2022-01-21.
- ^ а б „Antonio Del Pollaiuolo”. National Gallery.
