Отворите главни мени

Хипатија из Александрије (грч. Ὑπατία,[2][3][4] око 370—415)[1][5] је била грчка[6] научница, прва историјски позната жена која се бавила математиком, астрономијом и филозофијом.[7]

Хипатија
Hypatia Sanzio.png
Хипатија
Детаљ са Рафаелове слике Атинска школа
Датум рођењаоко 370.
Место рођењаАлександрија
Датум смртиоко 415.[1]
Место смртиАлександрија
Пољематематика, астрономија

БиографијаУреди

О Хипатијиној репутацији математичарке и филозофкиње сазнајемо из три извора: од Сократа, константинопољског историчара из 5. века, на основу одломака из лексикона-енциклопедије грчких писаца око 11. века, и из списа цариградског патријарха Фотија из 9. века. Ништа од њених списа није сачувано и мало се с поузданошћу зна о њеном животу; стари извештаји су често нејасни и у нескладу, осим у погледу драматичног начина на који је изгубила живот; догађаја који је, без сумње, утицао на то да њено име остане упамћено.

Хипатијин отац, Теон, био је математичар и астроном при музеју у Александрији. Хипатија је, вероватно, тамо стекла образовање које је укључивало математику и астрономију, као и обуку у неоплатоничарској школи. Сматра се да је написала књиге из математике које су садржале коментаре на Конусне пресеке Аполонија из Перга, као и коментаре Диофанта. Подучавала је астрономији и математици, као и филозофским учењима Платона и Аристотела. Предавала је у Александрији, а међу њеним ученицима је био и Синесије, каснији епископ у Птолемаису, који је писао о Хипатијином знању механике и технике демонстрираном када му је помагала да осмисли хидрометар и сребрни астролаб.

За време Хипатијиног живота Римско царство је прелазило на хришћанство и Александрија је била у стању опасне конфузије и сукобљених идеја. Иако се стари писци не слажу у погледу разлога за њено убиство, изгледа да има консензуса о томе да је Хипатију напала гомила и убила. Један од разлога који се наводе за ово насиље јесте да су њу као неоплатонисту фанатичнији хришћани сматрали опасном. Други извори сматрају да је она била близак пријатељ Ореста, римског префекта у Египту који је такође био њен бивши ученик, да се он веома ослањао на њен суд, а да се она нашла усред политичке борбе.

Напад на Хипатију се десио 415. године на улицама Александрије. Разбеснела руља присталица александријског патријарха Кирила, предвођена Петром Читачем, скинула ју је са кола у пролазу, свукла је до гола, одвукла до оближње цркве и дивљачки искасапила. Инспиратор овог мучног злочина, патријарх Кирил, већ је био познат по антисемитизму кроз организовања погрома александријских Јевреја, а у спору са патријархом Несторијем на сабору у Ефесу 431. године успео је да издејствује за свог противника општу анатему и проглашавање за јеретика.[8]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Petta, Adriano; Colavito, Antonino (2009). Hypatia, scientist of Alexandria, 8th March 415 A.D. Lampi di stampa. 
  2. ^ „Hypatia”. The American Heritage Dictionary of the English Language. Houghton Mifflin Harcourt Publishing Company. 2015. 
  3. ^ „Hypatia”. Collins English Dictionary. HarperCollins Publishers. 2015. 
  4. ^ „Hypatia”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. 2015. 
  5. ^ O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Hypatia of Alexandria”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews. 
  6. ^ Grinstein 1987.
  7. ^ Krebs, Groundbreaking Scientific Experiments, Inventions, and Discoveries; The Cambridge Dictionary of Philosophy, 2nd edition, Cambridge University Press, 1999: "Greek Neoplatonist philosopher who lived and taught in Alexandria."
  8. ^ Љубомир Кљакић, Ослобађање историје I, Београд, 1993

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди