Отворите главни мени
Сјајни чланци

Сјајни чланци су они за које Википедијанци сматрају да представљају најбољи садржај на Википедији и које сваког дана поносно приказујемо на Главној страни. Пре него што се постави на овај списак, чланак мора проћи кроз гласање у којем уредници оцењују тачност, неутралност, уредност и стил. Тренутно, на Википедији на српском језику има 238 сјајних чланака, од укупно 624.443 чланака на Википедији, што значи да је отприлике сваки 2623. чланак сјајан. Чланци се такође могу уклањати са списка сјајних, процесом гласања сличним као за избор.

Бронзана звездица у горњем десном углу чланка обележава да је тај чланак сјајан.

Астрономија

Биографија

Биологија

Географија

Геологија

Друштвене науке

Историја

Књижевност, уметност и забава

Медицина

Митологија и религија

Спорт

Технологија и математика

Физика и хемија

Хералдика, вексилологија и фалеристика

Разно


Нови сјајни чланци

Јон Кренге

Јон Кренге

Јон Кренге, такође познат као Ника ал Луи Штефан а Петреи, Јон Торкалау и Јоан Штефанеску (рум. Ion Creangă; Хумулешти, општина Њамц, Румунија, 1. март 1837. или 1839 — Јаши, Румунија, 31. децембар 1889), био је познати румунски књижевник, приповедач и наставник. Главна фигура и класик румунске књижевности 19. века, најпознатији је по свом аутобиографском делу Сећања из детињства (Amintiri din copilărie), по својим романима, кратким причама и бајкама, као и по бројним анегдотама. Кренгеов главни допринос фантастици и књижевности за децу укључује наративе структуиране око епонимних протагониста (Харап Алб, Иван Турбинка, Данила Препелеац, Стан Пацитул), као и бајке које су задужиле конвенционалне форме (Прича о свињи, Коза и њено троје деце, Мајка са три снахе, Ћерка старца и ћерка старице). Виђени као ремек-дела румунског језика и локалног хумора, његови радови заузимају средишње место између колекције фолклорних извора и оригиналног доприноса књижевном реализму руралне инспирације. Оне су пропраћене низом доприноса еротској књижевности, познатој под називом „корозиви”.

Рашчињени румунски православни свештеник са неконвенционалним стилом живота, Кренге је имао рани утицај као иновативни едукатор и аутор уџбеника, док се у кратком периоду бавио националистичком политиком, када је радио са Слободном и независном фракцијом. Његов књижевни првенац дошао је релативно касно, приближно пратећи његово блиско пријатељство са Михајем Еминескуом, националним румунским песником, и њиховом заједничком припадношћу утицајном конзервативном књижевном друштву Јунимеа (Жуњима). Иако су га многе колеге посматрале са резервом, а првенствено цењен због својих бележења усмене традиције, Кренге је помогао у пропагирању културних смерница групе у приступачном облику. Каснији критичари, међу којима су и писци попут Еминескуа, Јона Луке Карагиалеа и Јоана Славичија, често су га описивали као једног од најистакнутијих представника јунимистичке књижевности.

...даље...

Ксенон

Ксенон

Ксенон (Xe, лат. xenon) племенити је гас VIIIA групе. Име потиче од грчке речи ksénos што значи стран. Количина ксенона у ваздуху износи 0,085 ppm (енгл. parts per million). Ксенон су 1898. године открили Сер Вилијам Ремзи и Морис Траверс (Енглеска). Ксенон је инертан према свим елементима и хемикалијама, осим гасовитог флуора с којим ствара ксенон-флуорид. Ксенон је једноатомски гас без боје, мириса и укуса. Он није потпуно инертан елемент и под одређеним условима може дати више веза. Тако на пример под притиском од 0,1 MPa и при температури од 0 °C лакше ствара хидрате од аргона. Из ових веза се могу створити многе друге везе попут оксида, киселина и соли. Ксенон има малу комерцијалну употребу, али се у истраживањима користи као суперкритична течност.

Ксенон се добија из течног ваздуха. Ксенон се добија фракцијском дестилацијом течног ваздуха. Користи се у просторијама за тестирање ракетних погона дизајнираних за рад у вакууму, тј. за истраживања свемира. Као и криптон, може се добити фракцијском дестилацијом течног ваздуха (кисеоника) или селективном адсорпцијом на активном угљенику. Ксенон који се јавља у природи састоји се из седам стабилних изотопа. Осим њих постоји и преко 40 нестабилних, радиоактивних изотопа. Однос између изотопа ксенона је важан алат за проучавање ране историје Сунчевог система. Радиоактивни изотоп ксенон-135 се добија из јода-135 као резултат нуклеарне фисије, делујући као најзначајнији апсорбер неутрона у нуклеарним реакторима.

Примене ксенона ограничене су само на специјалне намене. Употребљава се за пуњење посебних лампи, и као општи анестетик. Електрични одводник у вакуумским цевима даје плаво светлуцање што указује на положај хемијских линија у спектру зрачења. Први ексимерски ласер користио је ксенонске димерне молекуле (Xe2) као активни ласерски медијум, а првобитни ласери су користили ксенонске бљескалице као ласерске пумпе. Због велике масе атома погодан је за пуњење мехуричастих комора за детекцију јонизујућег зрачења. Из истог разлога је посебно интересантан као радни гас у будућим јонским пропулзивним моторима. Изотоп 133Xe користи се као радиоизотоп у радиолошким истраживањима.

...даље...

Види још