Википедија:Сјајни чланци

Сјајни чланци

Сјајни чланци су они за које Википедијанци сматрају да представљају најбољи садржај на Википедији и које сваког дана поносно приказујемо на Главној страни. Пре него што се постави на овај списак, чланак мора проћи кроз гласање у којем уредници оцењују тачност, неутралност, уредност и стил. Тренутно, на Википедији на српском језику има 280 сјајних чланака, од укупно 661.371 чланака на Википедији, што значи да је отприлике сваки 2362. чланак сјајан. Чланци се такође могу уклањати са списка сјајних, процесом гласања сличним као за избор.

Бронзана звездица у горњем десном углу чланка обележава да је тај чланак сјајан.

Астрономија

Биографија

Биологија

Географија

Геологија

Друштвене науке

Историја

Књижевност, уметност и забава

Књижевност

Музика

Филм и телевизија

Остало

Медицина

Митологија и религија

Спорт

Технологија и математика

Физика и хемија

Хералдика, вексилологија и фалеристика

Разно

Нови сјајни чланци

Партизанска споменица 1941.

Partizanska spomenica 1941. (obrada).jpg

Партизанска споменица 1941. (мкд. Партизанска споменица 1941.; словен. Partizanski spominski znak 1941.) била је одликовање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (спомен-медаља) и знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа. Установљена је 14. септембра 1944. одлуком Националног комитета ослобођења Југославије (НКОЈ) као Споменица 1941, а Законом о орденима и медаљама ДФЈ из јуна 1945. преименована је у Партизанску споменицу 1941.

Издавало ју је Министарство народне одбране, а додељивана је партизанским првоборцима, тј. борцима и руководиоцима Народноослободилачког покрета (НОП) који су ступили у Народноослободилачку борбу (НОБ) током 1941. године. Право на споменицу су имали само преживели првоборци, док је породицама погинулих бораца додељивана Споменица палих бораца. До 1963, када је завршен посао око доделе, укупно је додељено 27.629 Партизанских споменица 1941. Њени носиоци су остваривали одређена права (здравствена заштита, додатак уз пензију, бесплатна вожња, годишњи одмор и др.), која су регулисана Законом о правима носилаца Партизанске споменинице 1941.

Израђивана је од сребра са позлаћеним деловима, а носи се на левој страни, на џепу блузе или капута. Уз Партизанску споменицу 1941. издавана је и Књижица носиоца Партизанске споменице 1941, која је била доказ права ношења и коришћења предвиђених повластица.

...даље...

Стоунволска побуна

Једина позната фотографија усликана прве ноћи побуне коју је усликао Џозеф Амброзини. На слици су млади геј мушкарци у сукобу са полицијом.

Стоунволска побуна (енгл. Stonewall riots) позната и као Стоунволска револуција, представља серију спонтаних, насилних демонстрација против полицијске рације које су започеле у раним јутарњим сатима 28. јуна 1969. године, у непосредној близини бара Стоунвол ин у њујоршкој четврти Гринич вилиџ. Овај догађај се често наводи у америчкој историји као први случај побуне припадника ЛГБТ заједнице против систематског прогона сексуалних мањина који је имао такође и подршку саме америчке владе. Овај догађај сматра се почетком организованог активизма и покрета за геј права у САД, као и у остатку света.

Амерички геј мушкарци, бисексуалне особе и лезбијке су у шестој и седмој деценији 20. века живели у правном систему са законима који су хомосексуалне активности стављали ван закона.{{напомена|Изузев Илиноиса, где су хомосексуални односи декриминализовани 1961, ови односи у време Стоунволске револуције били су кривично дело у свим савезним државама. Одрасла особа осуђена због сексуалног односа са особом истог пола могла је бити осуђена на новчану казну или казну затвора од 5, 10 или 20 година, а у неким савезним државама и казну доживотног затвора. Године 1971, 20 савезних држава имало је законе који су допуштали затварање хомосексуалаца само на основу њихове сексуалне опредељености. У Пенсилванији и Калифорнији хомосексуалци су могли бити доживотно затворени у установе за ментално здравље, а у седам савезних држава могли су бити кастрирани. Психијатри су, настојећи да „излече“ хомосексуалце, користили кастрацију, хипнозу, терапију електрошоковима и лоботомију. Ране хомофилне групе покушавале су да докажу да се геј особе могу асимиловати у друштво, те су настојале да своје активности изводе ненасилним средствима. Међутим, шездесете године 20. века су биле, у погледу друштвеног активизма, веома бурне, због појачане делатности многих друштвених покрета, укључујући Афроамерички покрет за грађанска права, контракултуру тог времена, и антиратне демонстрације. Ови фактори, у комбинацији са либералним окружењем Гринич вилиџа, допринели су избијању побуне.

У то време је веома мали број угоститељских објеката давао отворен приступ геј особама. То су најчешће били барови, али власници тих барова углавном нису били геј особе. Стоунвол ин је тада био у власништву мафије, и био је популаран у најсиромашнијем и најмаргинализованијем слоју геј заједнице, као што су: трансродне особе и краљице, феминизирани млади мушкарци, мушкарци који су се бавили проституцијом и млади бескућници. Полицијске рације у геј баровима су тада биле рутинска појава, али су полицајци те ноћи изгубили контролу над ситуацијом у Стоунвол ину, и испровоцирали су групу људи која је била спремна на побуну. Тензије између њујоршке полиције и геј становника Гринич вилиџа ескалирале су у нове протесте који су почели наредне вечери и трајали су неколико дана. За неколико недеља, становници Гринич вилиџа су се организовали у активистичке групе како би концентрисали напоре на успостављање места на којима ће геј мушкарци и лезбијке моћи отворено испољавати сексуалну оријентацију без страха од хапшења.

После Стоунволске револуције, ЛГБТ особе у Њујорку суочиле су се са родним, класним и генерацијским препрекама у својим напорима да створе јединствену заједницу. У року од шест месеци у Њујорку су формиране две геј активистичке организације, а покренута су и три листа са циљем да промовишу права геј мушкараца и лезбијки. У року од неколико година организације за геј права основане су широм САД и света. Дана 28. јуна 1970. године одржане су прве параде поноса у Лос Анђелесу, Чикагу и Њујорку поводом годишњице немира. Слични маршеви организовани су и у другим градовима. Данас се параде поноса одржавају широм света, обично крајем јуна, у знак сећања на Стоунволску револуцију.

...даље...