Отворите главни мени

Википедија:Сјајни чланци

Сјајни чланци

Сјајни чланци су они за које Википедијанци сматрају да представљају најбољи садржај на Википедији и које сваког дана поносно приказујемо на Главној страни. Пре него што се постави на овај списак, чланак мора проћи кроз гласање у којем уредници оцењују тачност, неутралност, уредност и стил. Тренутно, на Википедији на српском језику има 223 сјајних чланака, од укупно 613.159 чланака на Википедији, што значи да је отприлике сваки 2749. чланак сјајан. Чланци се такође могу уклањати са списка сјајних, процесом гласања сличним као за избор.

Бронзана звездица у горњем десном углу чланка обележава да је тај чланак сјајан.

Астрономија

Биографија

Биологија

Географија

Геологија

Друштвене науке

Историја

Књижевност, уметност и забава

Медицина

Митологија и религија

Спорт

Технологија и математика

Физика и хемија

Хералдика, вексилологија и фалеристика

Разно


Нови сјајни чланци

Припјат

Припјат.

Припјат (укр. Прип'ять, рус. Припять) напуштени је град на северу Украјине, у Кијевској области, близу границе са Белорусијом. Изграђен је у кратком временском периоду паралелно са градњом нуклеарне електране и био је предвиђен као место у коме ће живети запослени у електрани и њихове породице. Град се временом проширивао, а број становника се 1986. попео на скоро 50.000.

Након Чернобиљске катастрофе 1986. град је напуштен, а становништво је евакуисано у друга насеља Кијевске области. Касније је изграђен град Славутич, који је постао нови дом за велики број становника Припјата. Насеља унутар зоне од 30 километара око нуклеарне електране су такође евакуисана, а ова зона је стављена под посебни надзор због тешке контаминације испуштеним радиоактивним материјалом.

Након евакуације, градом су патролирали припадници војске и милиције како би се спречили илегални уласци и пљачке. Поједине објекте у граду и даље су користили ликвидатори и радници електране, чији су преостали реактори наставили са радом. Учињен је и напор да се одређени делови града деконтаминирају.

Крајем 20. и почетком 21. века, са гашењем последњих реактора нуклеарне електране, град је потпуно напуштен. У овом периоду повећан је и број илегалних улазака у град и пљачки. Пљачкаши су проваљивали у станове и узимали све што су могли однети, не обазирући се на радијацију. Зграде су због неодржавања убрзано пропадале.

У другој деценији 21. века, град и околну зону је почео да посећује све већи број туриста. Украјинске власти су 2011. званично одобриле туристима да посећују Припјат и Зону искључења и њихов број је у наредним годинама растао. Радиоактивност је данас значајно опала, али широм града још увек постоје жаришта повећане радиоактивности.

Са репутацијом „савремене некрополе” и „града замрзнутог у времену”, Припјат је постао инспирација за дела популарне културе, нарочито дистопијске филмове и видео-игре. У наредним деценијама зграде ће се без људске интервенције срушити, а бетонске површине ће заменити вегетација.

...даље...

Просветитељство

Илустрација на насловној страници француске Encyclopédie из 1772.

Просветитељство (или доба разума) је раздобље од 1650-их до 1780-их током којег су интелектуалне и културалне снаге у Европи давале нагласак разуму, анализи, и индивидуализму насупрот традиционалним линијама ауторитета. Промовисали су га филозофи и локални интелектуалци у урбаним кафанама, салонима и масонским ложама. Заговорници просветитељства доводили су у питање и изазивали ауторитет институција које су биле дубоко укорењене у друштву, као нпр. Католичке цркве и залагали се за реформу друштва утемељеном на толеранцији, науци и скептицизму.

Многи филозофи и научници као Франсис Бејкон (1562—1626), Рене Декарт (1596—1650), Џон Лок (1632—1704), Барух Спиноза (1632—1677), Пјер Бејл (1647—1706), Волтер (1694—1778), Францис Хачинсон (1694—1746), Дејвид Хјум (1711—1776), Чезаре Бекарија (1738—1794), Имануел Кант (1724—1804), и Исак Њутн (1642—1727) утицали су на друштво објављујући врло популарне радове. Под утицајем идеја просветитељства, многи су се владари састајали с интелектуалцима тог доба и покушавали да примене њихове реформе, уводећи принцип толеранције и прихваћајући коегзистенцију различитих религија, започевши процес који ће се касније звати просвећени апсолутизам. У истом раздобљу просветитељства збивала се научна револуција, предвођена Исаком Њутном.

Нове идеје и веровања шириле су се континентом потенциране и повећањем писмености услед удаљавања од искључиво религијских текстова. Међу најзначајнијим књижевним делима била је Енциклопедија (1751—1772) коју су уређивали Дени Дидро и (након 1759) Жан ле Рон д'Аламбер. Продано је око 25.000 копија ове енциклопедије у 35 свесака, половина чега изван Француске. Књижевна дела као што су Волтеров Филозофски речник (Dictionnaire philosophique, 1764) и Филозофска писма (Lettres philosophiques, 1733) били су револуционарна штива која су ширила идеале просветитељства. Неки од тих идеала показали су се врло утицајним и одлучујућим током Француске револуције 1789. године. Након револуције уследио је супротни интелектуални покрет познат као романтизам.

...даље...

Види још