Мохамед Салах

египатски професионални фудбалер

Мохамед Салах Хамед Марез Гали (арап. محمد صلاح حامد محروس غالي; Басјун, 15. јун 1992), познат као Мо Салах, египатски је фудбалер. Тренутно игра за енглески клуб Ливерпул и репрезентацију Египта на позицији крилног нападача. Сматра се једним од најбољих фудбалера на свијету и једним од најбољих афричких играча свих времена, а познат је по својој брзини, дриблингу и контроли лопте. Професионалну каријеру почео је 2010. у Ел Мокавлуну, док је 2012. прешао у Базел, са којим је освојио двије титуле првака Швајцарске. Године 2014. прешао је у Челси, за који није играо много, већ је био на позајмицама у Фјорентини и Роми. Године 2016. прешао је у Рому, гдје је провео једну сезону, у којој је постигао преко десет голова и асистенција и држао клуб у борби за титулу до краја.

Мохамед Салах
Салах 2018.
Лични подаци
Пуно име Мохамед Салах Хамед Марез Гали[1]
Надимак
  • „Фараон”[2]
  • „Египатски краљ“[3]
Датум рођења (1992-06-15)15. јун 1992.(31 год.)[4]
Мјесто рођења Басјун, Египат[9]
Држављанство Египат
Висина 1,75 m[5][6][7]
Маса 72 kg[8]
Позиција крилни нападач
Клупске информације
Тренутни клуб
Ливерпул
Број 11
Јуниорска каријера
2004—2005 Итихад Басон[10]
2005—2006 Османсон Танта[10]
2006–2010 Ел Мокавлун
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2010—2012 Ел Мокавлун 38 (11)
2012—2014 Базел 47 (9)
2014—2016 Челси 13 (2)
2015Фјорентина 16 (6)
2015—2016Рома 34 (14)
2016—2017 Рома 31 (15)
2017— Ливерпул 207 (130)
Репрезентативна каријера
2010—2011 Египат до 20 11 (3)
2011—2012 Египат до 23 11 (4)
2011— Египат 89 (51)

Године 2017. прешао је у Ливерпул, за тада десети највећи трансфер у историји клуба. У првој сезони, поставио је рекорд по броју голова у Премијер лиги откад се игра 38 кола и играо је финале Лиге шампиона. У сезони 2018/19. освојио је са клубом Лигу шампиона, што је била прва титула првака Европе за Ливерпул од 2005. године, након чега је у сезони 2019/20. помогао клубу да освоји Премијер лигу, што је била прва титула првака Енглеске за Ливерпул послије 30 година. Такође је освојио и ФА куп и Лига куп, а добио је бројне појединачне награде; три пута је био најбољи стријелац Премијер лиге, једном је проглашен за најбољег играча Премијер лиге, док је два пута завршио на трећем мјесту у избору за ФИФА фудбалера године. Године 2018. добио је Пушкаш награду за најбољи гол године. Године 2023. постао је најбољи стријелац Ливерпула у Премијер лиги, престигавши Робија Фаулера.

За сениорску репрезентацију Египта дебитовао је 2011. године, након што је играо за неколико млађих категорија. Послије наступа на Олимпијским играма 2012. добио је награду за афричког талента који обећава. Године 2017. освојио је сребрну медаљу на Афричком купу нација, након чега је учествовао са репрезентацијом на Свјетском првенству 2018. и освојио сребрну медаљу на Афричком купу нација 2021. Два пута је добио награду за фудбалера године у Африци, два пута је добио награду за BBC афричког фудбалера године, док је два пута изабран у идеални тим Афричког купа нација.

Ван фудбала, означен је као симбол националног поноса у Египту због својих остварења, а такође се нашао и на списку 100 најутицајнијих људи часописа Time 2019. године.

Дјетињство и јуниорска каријера уреди

Салах је рођен 15. јуна 1992. године у селу Нагриг, које се налази у близини града Басјун у Египту; има брата и сестру.[11] Његов отац Салах Хамед Марез Заки Гали био је државни службеник и један од највећих извозника јасмина у региону, док му је мајка радила у канцеларији.[11] Његова породица је вољела фудбал; његов отац је играо за аматерски тим као одбрамбени играч, док му је стриц такође играо фудбал.[12] Као и многа дјеца у Египту, сатима је играо фудбал и на улици и у школи, а истакао је да су му тада идоли били Роналдо, Зинедин Зидан, Франческо Тоти и Мохамед Абутрика.[13] Од дјетињства се издвајао својим талентом од остале дјеце. Једног дана, отишао је на пробу у клуб из Друге египатске лиге — Баладејет, али они нису хтјели да га приме јер је био доста мали и слабашан.[14] Након тога, отишао је у клуб Итихад Басон,[14] гдје је био у периоду од 2004. до 2005. године.[15] Према једној верзији, у неком тренутку током сезоне, скаут клуба Османсон Танта из истоименог града посјетио је утакмицу омладинске лиге. Дошао је да оцијени игру другог дјечака, али је био веома импресиониран игром Салаха и на крају га је позвао да пређе у њихову академију, што је он прихватио.[16][17] Према другој верзији, скаути су га запазили на турниру у малом фудбалу, који је одржан у Нагригу уз учешће ученика из његове школе.[14][18] Са Тантом је потписао свој први уговор у животу, али је и тамо провео само једну сезону.[19] Османсон Танта је био развојни клуб другог египатског клуба — Араб контракторса, познатог као Ел Мокавлун. Задаци клуба били су рад са младим играчима, а након сезоне коју је провео у клубу, тренери су у њему видјели велики потенцијал, због чега је пребачен у Мокавлун.[19]

Клупска каријера уреди

Ел Мокавлун уреди

Након преласка у Мокавлун, суочио са бројним потешкоћама; живио је на великој удаљености од базе тима у Каиру и морао је да путује око четири сата пет дана недељно како би долазио на тренинг свог тима,[20] због чега је био принуђен да напусти школу раније од других.[21] Због путовања, мајка је била забринута за њега, отац је подржавао његове жеље, а он није хтио да одустане јер му је сан био да постане професионални фудбалер.[22] Његов први тренер био је Хамди Нух, кога је касније назвао својим „духовним оцем“.[23] Нух је рекао да га је већ са 14 година одликовала добра визија терена и велика брзина, а да су у његовом карактеру преовладали скромност и љубазност, као и пажљив однос према савјетима тренера, као и да није волио да пропушта утакмице свог тима.[24] Честа и дуга путовања спријечила су га да оствари свој потенцијал;[25] играо је на позицији лијевог бека и није био у стартној постави због велике конкуренције на позицији, као и умора од путовања. Тренер тима Саид ел Шишини је утицао на то да добије собу у бази клуба, захваљујући чему није морао да проводи много времена у путовању и могао је да побољша своју игру.[26] У једној од утакмица Омладинске лиге Каира против тима Енпи, Мокавлун је побиједио са 4 : 0, након чега је Салах плакао јер није постигао гол, пропустивши неколико добрих шанси. Његов тренер је схватио колику има страст за постизањем голова, због чега га је помјерио на позицију десног крилног нападача за наредну утакмицу, а пошто је играо добро, наставио је да игра у нападу.[27]

Са 16 година, тренер Мохамед Радван га је прикључио првом тиму.[28] Морао је да користи посебан режим исхране и да ради по посебном програму тренинга јер му мишићи нијесу били у потпуности формирани због тога што је још увијек био у тинејџерским годинама.[29] На дан 3. маја 2010. године, дебитовао је за сениорски тим у Премијер лиги Египта, у ремију 1 : 1 против Ел Мансура, када је ушао у игру у другом полувремену, док је на осталим утакмицама током сезоне добијао мало шанси.[16] У сезони 2010/11. добијао је више шанси и постао је стандардан како је сезона одмицала.[30] Иако је играо од почетка, није успијевао да постигне гол, због чега је понекад плакао у свлачионици, а Радван је касније изјавио да га је то само мотивисало да постане бољи.[17] Први гол постигао је 9. децембра 2010. године у купу против Суеца, док је 25. децембра постигао први гол у првенству, у ремију 1 : 1 против Ал Ахлија,[31][32] након чега је 26. маја 2011. постигао оба гола у побједи од 2 : 0 против Смухе.[33] Сезону је завршио са четири постигнута гола на 21 утакмици,[34] док је Ел Мокавлун завршио на последњем мјесту на табели и требало је да испадне из лиге,[35] али је због реформи које су настале након протеста 2011. лига проширена на 19 клубова и нико није испао. За њега су се током сезоне заинтересовали бројни клубови у земљи, међу којима су били Ал Ахли, Замалек, Исмаили и Ал Масри. Он је био заинтересован да пређе у Ал Ахли, који је у то вријеме био водећи у првенству, али трансфер није обављен због тога што је Мокавлун опстао у лиги и управа клуба је била одлучна да га задржи или да га прода само у неки клуб из Европе.[36]

До сезоне 2011/12. своје треће у клубу, постао је један од најперспективнијих египатских играча, као и једна од звијезда клуба. У односу на претходне сезоне, физички је ојачао и промијенио се.[37] Током августа 2011. године, на Свјетском првенству за младе, један од скаута швајцарског клуба Базел примијетио га је током наступа за репрезентацију до 20 година, запазио је слабости које је имао у завршници напада, али је био импресиониран са његовом брзином и техником са лоптом.[38] Његове игре на првенству пратили су и скаути Њукасл јунајтеда, након чега је клуб послао понуду за позајмицу, али трансфер ипак није обављен.[38] Локални клубови су и даље хтјели да га доведу, али је он хтио да иде само у Европу. Током сезоне пропустио је само једну утакмицу у првом дијелу, у којем је постигао седам голова на 15 утакмица.[39][40] Након немира на стадиону Порт Саид 1. фебруара 2012. године, Фудбалски савез Египта је објавио да се сезона прекида и да неће бити настављена.[41][42]

Базел уреди

 
Салах у дресу Базела на утакмици против Зенит Санкт Петербурга 2013. године.

Базел, клуб из Суперлиге Швајцарске пратио је његове игре неко вријеме,[43] а у њему су видјели замјену за Џердана Шаћирија, тадашњег миљеника навијача, који је требало да оде на љето.[44] Почетком 2012. године, након суспензије Премијер лиге Египта, клуб и репрезентација Египта до 23 године организовали су пријатељску утакмицу како би играчи одржавали форму.[45] Утакмица је одиграна 16. марта на стадиону Ранхоф у Базелу; Салах је ушао у игру у другом полувремену и постигао два гола у побједи од 4 : 3.[46] Послије утакмице, управа клуба се увјерила у потребу за трансфером, а 10. априла је објављено да је потписао четворогодишњи уговор са клубом, са почетком од 15. јуна 2012, године,[47][48][49] на његов двадесети рођендан.[50] Вриједност трансфера износила је око два и по милиона евра.[51]

У почетку му је било тешко да се прилагоди јер није знао језик и провео је мало времена са тимом јер је током љета играо и за омладинску и сениорску репрезентацију, због чега није имао много времена да се навикне на промјену средине.[52] На дебију у пријатељској утакмици против Стеауе Букурешт 23. јуна 2012. године, постигао је гол у поразу 4 : 2.[53] Четири дана након завршетка Олимпијских игара, 8. августа, играо је 16 минута у утакмици квалификација за Лигу шампиона 2012/13. у ремију 1 : 1 против норвешког Молдеа, чиме је дебитовао на званичним утакмицама.[54][55] У лиги је дебитовао 12. августа, у побједи од 3 : 1 против Туна у петом колу, гдје је играо цијелу утакмицу и учествовао је код сва три гола.[56] Први гол постигао је недељу дана касније, у побједи од 2 : 0 против Лозане.[57][58] Базел је у плеј-офу за пласман у Лигу шампиона испао од Клужа, изгубивши обје утакмице и такмичење је наставио у групној фази Лиги Европе.[59] Због доброг почетка сезоне, оставио је добар утисак на навијаче, али је у наредним утакмицама пропуштао много шанси за гол.[60]

Успио је да се спријатељи са саиграчима, упркос потешкоћама са енглеским језиком;[61] Током јесени, Мурат Јакин је постављен за тренера умјесто Хајка Фогела, који је почео пријатељски да се односи према њему и радио је са њим после тренинга како би побољшао свој учинак и способност да постиже голове.[62] Није био у стартној постави ни код једног тренера све док није научио енглески;[63] у клуб је такође дошао Мохамед ел Нени, његов саиграч из Мокавлуна, што је позитивно утицало на њега.[64] Био је номинован за награду Златни дјечак, а добио је награду за најперспективнијег афричког фудбалера за 2012. годину.[65] Први гол у Лиги Европе постигао је 11. априла 2013. године, у четвртфиналу против Тотенхема; утакмица је завршена 2 : 2 у регуларном дијелу, а Базел је побиједио 4 : 1 на пенале и пласирао се у полуфинале.[66] На дан 2. маја, постигао је гол у поразу 3 : 1 од Челсија у реванш утакмици полуфинала на Стамфорд бриџу,[67] а Челси се пласирао у финале укупном побједом 5 : 2 у двије утакмице.[68] Са клубом је освојио титулу првака Швајцарске,[69] што му је био први трофеј у Европи,[70] а играо је и у финалу Купа, гдје је Грасхопер побиједио на пенале.[71] Сезону је завршио са десет постигнутих голова на 50 утакмица,[72][73] од чега је дао пет у Суперлиги Швајцарске,[74] три у Купу Швајцарске,[75] као и два у Лиги Европе[76] и добио је награду за фудбалера године у Швајцарској.[77]

Пред почетак сезоне 2013/14. са клубом је освојио Ухренкуп, међународно пријатељско такмичење, побједом од 2 : 1 против Црвене звезде.[78] На првој утакмици у лиги, постигао је гол у побједи од 3 : 1 против Арауа, 13. јула 2013. године.[79] Почетком августа, постигао је гол у ремију 3 : 3 на гостовању против Макаби Тел Авива у реванш утакмици трећег кола квалификација за Лигу шампиона, након што је Базел водио 3 : 0.[80] Након утакмице, био је критикован у медијима јер је дјеловало да је намјерно одбио да се рукује са играчима Макабија и у првој и у реванш утакмици у Израелу.[81] Он је у првој утакмици избјегао руковање јер је отишао да обује друге копачке, док је у реваншу поздрављао играче склопљеним песницима умјесто уобичајеним пружањем руке.[82]

На дан 21. августа, постигао је два гола у побједи од 4 : 2 на гостовању против Лудогореца у првој утакмици плеј-офа за пласман у Лигу шампиона,[83] након чега је Базел у Швајцарској побиједио 2 : 0 и пласирао се у Лигу шампиона.[84][85] На дан 18. септембра, постигао је гол у побједи од 2 : 1 на гостовању против Челсија у првом колу групне фазе Лиге шампиона, што му је био први гол у такмичењу,[86] а након утакмице његова популарност је нагло порасла.[87] У наредним утакмицама у групи, Базел је изгубио од Шалкеа 04 и два пута је ремизирао са Стеауом, чиме су шансе за пласман у елиминациону фазу биле мале.[88] На дан 26. новембра, постигао је гол за побједу од 1 : 0 против Челсија кући у петом колу,[89] али је Базел ипак завршио на трећем мјесту на табели, са двије побједе и два ремија, послије пораза од Шалкеа у последњем колу.[90][91] Након утакмице, многи велики европски клубови су се заинтересовали за њега, а он је сам касније изјавио да је од самог почетка био свјестан да је Базел само почетни корак у његовој каријери.[92]

На дан 1. децембра, постигао је два гола за четири минута за реми 2 : 2 против Јанг бојса,[93] захваљујући чему је Базел задржао три бода предности на првом мјесту, а касније је освојио пету титулу заредом,[94] док је Салах постигао четири гола на 18 утакмица у првом дијелу сезоне.[95]

На дан 23. јануара 2014. објављено је да ће напустити Базел.[96] Током периода који је провео у клубу, одиграо је 95 утакмица, од чега 47 у Суперлиги Швајцарске, шест у Купу, 26 у европским такмичењима и 16 у пријатељским утакмицама. Постигао је укупно 21 гол, од чега девет у Суперлиги, четири у Купу, седам у европским такмичењима и један у пријатељским утакмицама.[97]

Челси уреди

 
Салах у дресу Челсија на утакмици против Тотенхема у јануару 2015. године.

На дан 23. јануара 2014. Челси је објавио да је постигао договор са Базелом око куповине Салаха, за око 11 милиона фунти,[98] односно 16,5 милиона евра.[99] Три дана касније трансфер је обављен, чиме је постао први египатски фудбалер који је потписао за неки клуб из Лондона.[100] Ливерпул је такође хтио да га купи и нудио је исто 11 милиона фунти. Он је хтио да пређе у Ливерпул и чекао је да се клубови договоре, али је онда одлучио да пређе у Челси након што га је позвао тренер Жозе Морињо.[101][99] Узео је дрес са бројем 15. који је претходно носио Кевин де Бројне, али је отишао у Волфсбург.[102]

За клуб је дебитовао 8. фебруара, у побједи од 3 : 0 против Њукасла, када је ушао у игру у другом полувремену умјесто Вилијана.[103] Није добијао много шанси, али је хтио да се бори за мјесто у тиму.[104] На дан 22. марта, у побједи од 6 : 0 против Арсенала, ушао је у игру у другом полувремену умјесто Оскара и постигао је први гол за клуб, на асистенцију Немање Матића.[105][106] Добијао је ријетко шансу, На дан 5. априла, постигао је водећи гол, у побједи од 3 : 0 против Стоук Ситија, а затим је изборио пенал и асистирао Вилијану за трећи гол.[107] Након те утакмице почео је чешће да игра, а Морињо је истакао да ће бити важан играч у наредној сезони.[108] Сезону је завршио са десет одиграних утакмица и два постигнута гола у Премијер лиги.[109]

Прије почетка сезоне 2014/15. појавиле су се информације да би могао да буде принуђен да се врати у Египат и служи обавезни војни рок, након што је египатски министар високог образовања поништио његову регистрацију за образовни програм.[110][111] Поштеђен је одласка у војску након састанка са тадашњим египатским премијером Ибрахимом Махлабом и министром високог образовања и селекторем репрезентације Египта Шокијем Гаријебом.[112] На почетку сезоне, промијенио је број на дресу са 15 на 17, који је претходно носио Еден Азар,[113] јер се у клуб вратио Дидје Дрогба, који је требало да узме број 15, али је 15. августа, објављено је да ће Дрогба носити дрес са бројем 11, јер је Оскар, који је носио тај број у претходној сезони, преузео број 8 након што је Френк Лампард прешао у Манчестер Сити.[114][115] Осим Дрогбе, у клуб су дошли Лоика Реми, Дијего Коста и Сеск Фабрегас, док су од нападача отишли Фернандо Торес и Демба Ба.[116]

Упркос томе што је играо добро на припремама и постигао неколико голова, прву утакмицу у сезони одиграо је 13. септембра, у побједи од 4 : 2 против Свонзи Ситија у четвртом колу Премијер лиге, гдје је ушао у 82. минуту умјесто Фабрегаса.[117] Крајем септембра, играо је прву утакмицу у Лиги шампиона, у побједи од 1 : 0 на гостовању против Спортинга, када је ушао у игру у 85. минуту умјесто Азара.[118] У периоду између августа и октобра, играо је на само пет пута, а укупно је одиграо 12 минута у првенству и шест у Лиги шампиона.[116] На дан 28. октобра уписао је асистенцију Дрогби у побједи од 2 : 1 на гостовању против Шрузбери тауна, клуба из Лиге 2 у осмини финала Лига купа.[119] Након утакмице, Морињо је јавно критиковао њега и Андреа Ширлеа, због лоше игре, изјавивши: „очекујем да ће ми играчи правити проблеме. Волим проблеме. Али многи од њих нису и олакшали су одабир мог тима за суботу.“[120] Након тога, играо је још само на утакмици против Спортинга у Лиги шампиона, као и на утакмици против Тотенхема у Премијер лиги, када је ушао у финишу.[121] Током првог дијела сезоне одиграо је само три утакмице у Премијер лиги,[122] због чега је изразио жељу да напусти клуб. За њега су били заинтересовани неки енглески клубови, али је у зимском прелазном року је отишао на позајмицу у Фјорентину.[123] На крају сезоне, Морињо је изјавио да ће му бити послата побједничка медаља након што је Челси освојио Премијер лигу, због својих доприноса те сезоне.[124]

Позајмица Фјорентини уреди

 
Салах у дресу Фјорентине на утакмици против Динамо Кијева 2015. године.

У последњем дану прелазног рока, 2. фебруара 2015. године, Челси је објавио да ће Салах прећи на позајмицу у Фјорентину на годину и по, до краја сезоне 2015/16. у склопу трансфера у којем је Хуан Квадрадо прешао у Челси.[125] Изабрао је дрес са бројем 74, у част 74 жртве које су погинуле у немирима на стадиону Порт Саид 2012. године.[126][127][128][129] На представљању у новом клубу изјавио је да не намјерава да се враћа у Челси.[130] Недељу дана након потписивања уговора дебитовао је за клуб, у побједи од 3 : 2 против Аталанте на стадиону Артемио Франки, када је ушао у игру у 65. минуту умјесто Хоакина.[131] Послије утакмице, тренер Винченцо Монтела изјавио је да је Салах дао тиму брзину и енергију, али да треба да побољша своју игру у одбрани.[132]

Први пут је био у стартној постави 14. фебруара и постигао је први гол за клуб, а два минута касније уписао је асистенцију за Куму Бабакара у побједи од 3 : 1 против Сасуола.[133] Недељу дана касније, постигао је гол у ремију 1 : 1 против Торина, на асистенцију Алберта Ђилардина.[134] Први гол у европским такмичењима за клуб постигао је 24. фебруара, у побједи од 2 : 0 против Тотенхема, у реванш утакмици шеснаестине финала Лиге Европе, захваљујући чему је Фјорентина прошла даље након ремија 1 : 1 у првој утакмици.[135][136] На дан 1. марта, постигао је трећи гол у Серији А, у побједи од 1 : 0 на гостовању против Интера,[137] док је четири дана касније постигао оба гола у побједи од 2 : 1 на гостовању против Јувентуса у првој утакмици полуфинала Купа Италије,[138] али је Јувентус у реваншу побиједио 3 : 0 и пласирао се у финале.[139][140] Због својих игара добио је позитивне критике у медијима,[141] а истакли су да је успио да замијени Квадрада.[142] На дан 10. маја, постигао је гол у побједи од 3 : 2 на гостовању против Емполија,[143] док је осам дана касније постигао гол у побједи од 3 : 0 против Парме.[144]

Сезону је завршио са шест постигнутих голова на 16 утакмица у Серији А.[145] На крају сезоне, многи европски клубови су хтјели да га доведу, али је Фјорентина намјеравала да га задржи, пославши Челсију милион евра за продужетак позајмице за сезону 2015/16. и нудећи активирање опције откупа уговора за 18 милиона евра.[146] Салах је одбио да пређе, а иако је првобитно позајмица била на годину и по, није хтио уопште да се враћа у клуб за наредну сезону, тврдећи да је потписао само на пола године и хтио је да пређе у други италијански клуб, а Интер је био најозбиљнији кандидат.[146] Ипак, на крају је прешао у Рому,[147][148] која се договорила са Челсијем за позајмицу уз откуп уговора за између 15 и 18 милиона евра на крају сезоне.[149] На дан 11. септембра, Фјорентина је поднијела жалбу Фифи, у којој је наведено да је Челси прекршио уговор када му је дозволио да пређе у Рому.[150] ФИФА му је дозволила да игра за клуб наводећи да су тврдње без основа,[151] након чега је Фјорентина поднијела тужбу Суду за спортску арбитражу у којој су тражили 32 милиона евра одштете.[152] Суд је у јуну 2017. ослободио Салаха и Челси од оптужби.[153]

Позајмица Роми уреди

На дан 6. августа 2015. године, прешао је на позајмицу у Рому до краја сезоне 2015/16. за 5 милиона евра,[154][155] са опцијом откупа уговора за 15 милиона евра.[156] Изабрао је дрес са бројем 11.[157][158] За клуб је дебитовао 22. августа, у ремију 1 : 1 против Вероне,[159] а упркос добрим издањима на припремама, није се одмах прилагодио новом тиму;[160] први гол постигао је 20. септембра, за реми 2 : 2 против Сасуола,[161] а послије првог гола почео је да их постиже чешће.[162] Постигао је по гол на наредне двије утакмице, у поразу од Сампдорије 2 : 1,[163] као и у побједи 5 : 1 против Карпија.[164] На дан 25. октобра, вратио се на стадион Артемио Франки по први пут након одласка, на утакмицу против Фјорентине, гдје је дочекан непријатељски од стране навијача, који су му звиждали и држали транспаренте.[165] Постигао је водећи гол у 6. минуту, који није хтио да слави;[166] Рома је побиједила 2 : 1, а при крају утакмице је добио жути картон због фаула у 87. минуту над Факундом Ронкаљом, а затим је због гестикулација судији добио још један жути картон и искључен је са утакмице.[167][168] До тог тренутка постигао је пет голова на десет утакмица, а од Другог свјетског рата, само је Габријел Батистута постигао више голова на првих десет утакмица за Рому. На дан 4. новембра, постигао је водећи гол у побједи од 3 : 2 против Бајер Леверкузена у четвртом колу групне фазе Лиге шампиона, што му је био први гол у такмичењу у сезони;[169] такође, то је био најбржи гол у европском такмичењу у историји Роме, минут и 40 секунди након почетка утакмице.[170]

У дерби утакмици против Лација, повриједио се након што је Сенад Лулић стартовао грубо, због чега су га изнијели са терена на носилима. Због повреде није играо скоро месец дана, а вратио се на терен 9. децембра у последњој утакмици групне фазе Лиге шампиона против БАТЕ Борисова, када је ушао умјесто Хуана Мануела Итурбеа у другом полувремену.[171] Након повреде, до краја године је играо слабије и на осам утакмица није постигао гол.[172] Током зиме, Лучано Спалети је постављен за тренера умјесто Рудија Гарсије.[173] На дан 2. фебруара, постигао је гол у побједи од 2 : 0 против Сасуола, чиме је прекинуо низ утакмица без гола.[174] На дан 21. фебруара постигао је два гола у побједи од 5 : 0 против Палерма,[175] док је почетком марта постигао два гола и асистирао Стефану ел Шаравију у побједи од 4 : 1 против Фјорентине, захваљујући чему је Рома дошла на треће мјесто у Серији А.[176] Недељу дана касније постигао је гол за реми 1 : 1 против Болоње на асистенцију Франческа Тотија.[177] На дан 2. маја, постигао је водећи гол у побједи од 3 : 2 на гостовању против Ђенове у 36. колу,[178] након чега је постигао гол у побједи од 3 : 1 на гостовању против Милана у последњем, 38. колу.[179]

Спалети га је доста цијенио и учинио га кључним офанзивним играчем у свом тиму.[180] Клуб је такође имао добар став према њему и углавном је због њега Рома отворила налог на друштвеној мрежи Twitter на арапском језику.[181] Сезону је завршио са 15 постигнутих голова на 42 утакмице у свим такмичењима,[182] од чега је дао 14 у Серији А,[183] гдје је завршио на петом мјесту листе стријелаца, док је најбољи стријелац био Гонзало Игваин из Наполија са 36 голова.[184] Са својим головима и са 11 асистенција држао је клуб у борби за титулу до краја сезоне;[185] Рома је завршила на трећем мјесту у Серији А, два бода иза Наполија, са четири пораза, што је било најмање у лиги и пласирала се у квалификације за Лигу шампиона.[186][187] У јуну, проглашен је за играча сезоне у клубу по избору навијача, испред Рађе Наинголана, Тотија и Миралема Пјанића.[188]

Рома уреди

 
Салах у Роми 2016. године.

На дан 3. августа, Рома је откупила његов уговор за 15 милиона евра.[189][190] Клуб је сезону почео у плеј-офу квалификација за Лигу шампиона, гдје је испао од Порта изгубивши 3 : 0 кући, на стадиону Олимпико,[191] након чега је такмичење наставио у Лиги Европе.[192] Први гол у сезони постигао је 20. августа, у побједи од 4 : 0 против Удинезеа у првом колу Серије А.[193] На дан 11. септембра, постигао је водећи гол у побједи од 3 : 2 против Сампдорије,[194] након чега је постигао гол у побједи од 4 : 0 против Кротонеа у петом колу Серије А,[195] као и у побједи од 4 : 0 против Астре Ђурђу у другом колу групне фазе Лиге Европе недељу дана касније.[196] На дан 6. новембра, постигао је сва три гола у побједи од 3 : 0 против Болоње, што му је био први хет-трик у каријери.[197][198] До новембра, заједно са Џеком постигао је 18 голова, што је тада био најбољи учинак двојице играча у Европи.[199]

Због напукнућа лигамента скочног зглоба пропустио је неколико утакмица током децембра,[200] а вратио се на терен 17. децембра, у поразу 1 : 0 од Јувентуса, када је ушао у игру у другом полувремену.[201] Након периода од преко три мјесеца без гола, постигао је гол 19. фебруара, у побједи од 4 : 1 против Торина.[202] На дан дан 9. марта, постигао је први гол на утакмици, у поразу 4 : 2 од Олимпик Лиона у првој утакмици осмине финала Лиге Европе;[203] Рома је у реваншу у Риму побиједила 2 : 1, али је испала укупним резултатом 5 : 4.[204] На дан 4. априла, постигао је два гола за преокрет у финишу и побједу од 3 : 2 против Лација који је водио 2 : 1 у реванш утакмици полуфинала Купа Италије;[205] Лацио је у првој утакмици побиједио 2 : 0 и пласирао се у финале.[206] На дан 29. априла, постигао је два гола у побједи од 4 : 1 на гостовању против Пескаре, оба на асистенцију Ел Шаравија,[207] након чега је постигао два гола у побједи од 5 : 3 на гостовању против Кјева у претпоследњем колу Серије А, када су му асистирали Кевин Стротман и Един Џеко.[208] На дан 28. маја, у побједи од 3 : 2 против Ђенове у последњем колу, изашао је из игре у другом полувремену, а умјесто њега ушао је Франческо Тоти, који је одиграо последњу утакмицу за клуб.[209][210]

Сезону је завршио са 19 постигнутих голова на 41 утакмици у свим такмичењима,[211][212] од чега је дао 15 у Серији А,[213] гдје је завршио на 11 мјесту листе стријелаца, док је најбољи стријелац био његов саиграч Един Џеко са 29 голова.[214] Завршио је као најбољи асистент лиге са десет асистенција, испред Хосеа Каљехона.[215] Рома је завршила на другом мјесту на табели, четири бода иза Јувентуса и пласирала се у Лигу шампиона.[216][217]

Ливерпул уреди

2017/18: Финале Лиге шампиона и индивидуална постигнућа уреди

На дан 22. јуна, прешао је у Ливерпул са којим је потписао петогодишњи уговор, за 36,5 милиона фунти, са могућношћу да се повећа на 43 милиона са клаузулама.[218] То је био највећи трансфер у историји клуба, срушивши рекорд из 2011. када је Енди Керол дошао за 35 милиона фунти.[219] Узео је дрес са бројем 11, који је претходно носио Роберто Фирмино, али је он узео дрес са бројем 9.[220] У клуб је дошао 1. јула, након отварања љетњег прелазног рока, поставши први египатски фудбалер у Ливерпулу.[221] Успио је да одмах успостави добар однос са Јиргеном Клопом;[222] био је одлучан да докаже да је његово вријеме које је провео у Енглеској са Челсијем било само несрећни сплет околности. Током свог боравка у Фиорентини и Роми, стекао је доста искуства, али су многи били скептични због његовог доласка у клуб.[222] Дебитовао је 12. августа и постигао је гол, у ремију 3 : 3 на гостовању против Вотфорда.[223] Свој други гол и први на Енфилду постигао је 24. августа у побједи од 4 : 2 против Хофенхајма у реванш утакмици плеј-офа за пласман у Лигу шампиона,[224] а Ливерпул се пласирао у групну фазу након што је побиједио 2 : 1 у првој утакмици у Њемачкој.[225] Три дана касније, постигао је гол и уписао асистенцију Данијелу Стариџу у побједи од 4 : 0 против Арсенала.[226] Због добрих игара током августа, проглашен је за играча мјесеца Ливерпула од стране навијача.[227] На дан 16. септембра, постигао је гол у ремију 1 : 1 против Бернлија, на асистенцију Емреа Џана,[228] док је шест дана касније постигао водећи гол на асистенцију Филипеа Котиња у побједи од 3 : 2 на гостовању против Лестер Ситија.[229] На дан 17. октобра, постигао је два гола у побједи од 7 : 0 на гостовању против Марибора у Лиги шампиона, чиме је Ливерпул изједначио највећу побједу једног клуба на гостовању у историји такмичења и остварио највећу побједу на гостовању једног енглеског клуба.[230]

 
Салах у дресу Ливерпула у јануару 2018. године.

На дан 4. новембра, постигао је два гола у побједи од 4 : 1 на гостовању против Вест Хем јунајтеда у 11. колу Премијер лиге, оба на асистенцију Садиа Манеа,[231] након чега је постигао два гола у побједи од 3 : 0 против Саутемптона у 12 колу, на асистенције Кутиња и Џорџинија Вајналдума.[232] Недељу дана касније, постигао је гол у ремију 1 : 1 против Челсија, на асистенцију Алекса Окслејд Чејмберлена, али није хтио да га слави као знак поштовања према бившем клубу и у знак поштовања према жртвама напада на џамију Синај у Египту који се догодио дан раније.[233] Четири дана касније, постигао је два гола у побједи од 3 : 0 на гостовању против Стоук Ситија, након што је ушао у игру у другом полувремену.[234] У новембру је постигао седам голова на четири утакмице и по први пут је добио награду за играча мјесеца Премијер лиге;[235] такође, са два гола против Стоука, стигао је на прво мјесто листе стријелаца.[236] На дан 10. децембра, постигао је гол за вођство у Мерсисајд дербију против Евертона, након чега је Вејн Руни изједначио у финишу из пенала и утакмица је завршена 1 : 1.[237] Недељу дана касније, постигао је гол у побједи од 4 : 0 на гостовању против Борнмута, чиме је Ливерпул постао први клуб у историји Премијер лиге који је остварио четири побједе заредом у гостима са минимум три гола разлике.[238] То му је био 20 гол за клуб на 26 утакмица чиме је дошао на диобу другог мјеста играча који су најбрже постигли 20 голова за клуб, иза Џорџа Алана који је то остварио на 19 утакмица 1895. године.[239]

На дан 22. децембра, постигао је гол у ремију 3 : 3 на гостовању против Арсенала, гдје је Ливерпул водио 2 : 0, а Арсенал преокренуо на 3 : 2,[240] а недељу дана касније, постигао је оба гола у побједи од 2 : 1 против Лестер Ситија.[241] У јануару, изабран је за најбољег фудбалера Африке за 2017. годину, испред Манеа и Обамејанга, поставши други Египћанин који је добио награду, након Махмуда ел Хатиба 1983.[242] На дан 14. јануара 2018. године, постигао је гол и уписао асистенцију Манеу у побједи од 4 : 3 против Манчестер Ситија,[243] чиме је Ливерпул прекинуо низ Ситија од 30 утакмица без пораза.[244] Крајем јануара, постигао је гол у побједи од 3 : 0 на гостовању против Хадерсфилд Тауна,[245] док је пет дана касније постигао оба гола у ремију 2 : 2 против Тотенхема; до 90. минута било је 1 : 1, када је дао гол за вођство, али је у последњим тренуцима Хари Кејн дао гол за изједначење.[246] На дан 11. фебруара, постигао је гол и уписао асистенцију у побједи од 2 : 0 против Саутемптона,[247] док је три дана касније постигао гол у побједи од 5 : 0 на гостовању против Порта у првој утакмици осмине финала Лиге шампиона.[248]

На дан 17. марта, постигао је четири гола и уписао асистенцију у побједи од 5 : 0 против Вотфорда, што му је био први хет-трик за клуб,[249] а чиме је стигао до 36 постигнутих голова у сезони и срушио рекорд Фернанда Тореса од 33 гола у дебитантској сезони за клуб;[250] такође, престигао је Кејна, Лионела Месија и Чира Имобилеа као најбољи стријелац у пет најјачих лига у Европи.[251] На крају утакмице, пришао је голману Вотфорда Орестису Карнезису и извинио му се због броја голова које му је дао.[252] Послије утакмице, Стивен Џерард је изјавио: „свједочимо почетку величине.“[251]

„Каква сезона. И још тога слиједи у Лиги шампиона и Свјетском првенству. Било је дивно гледати те.” — Пеле Салаху о његовој рекордној сезони 2017/2018.[253]

На дан 31. марта, постигао је гол за побједу од 2 : 1 на гостовању против Кристал Паласа,[254] док је пет дана касније постигао гол и уписао асистенцију Манеу у побједи од 3 : 0 против Манчестер Ситија у првој утакмици четвртфинала Лиге шампиона.[255] У реванш утакмици против Манчестер Ситија, постигао је гол у побједи од 2 :1,[256] док је четири дана касније постигао гол у побједи од 3 : 0 против Борнмута.[257] На дан 18. априла, изабран је у идеални тим Премијер лиге за сезону 2017/18. по избору играча,[258] док је неколико дана касније проглашен за играча сезоне Премијер лиге по избору играча.[259] На дан 21. априла, постигао је гол у ремију 2 : 2 против Вест Бромич албиона, након што је Ливерпул водио 2 : 0,[260] стигавши до 31 гола у сезони и девет асистенција, чиме је постао пети играч у историји лиге који је учествовао у 40 голова у сезони, након Алана Ширера, Ендија Кола, Тијерија Анрија и Луиса Суареза.[261] Три дана касније, постигао је два гола, оба на асистенцију Фирмина, а затим уписао асистенције и Фирмину и Манеу у побједи од 5 : 2 против Роме у првој утакмици полуфинала Лиге шампиона,[262] чиме је стигао до учинка од пет утакмица заредом које је стартовао у такмичењу на којима је дао гол, изједначивши клупски рекорд Стивена Џерарда из сезоне 2007/08.[261] Постао је први фудбалер из Африке и први фудбалер Ливерпула који је постигао десет голова у једној сезони Лиге шампиона; такође, стигао је до 43 гола у свим такмичењима, чиме је надмашио учинак Роџера Ханта од 42 гола на другом мјесту по броју голова једног играча Ливерпула у сезони и приближио се Ијану Рашу на првом мјесту са 47.[261] Претходно је оборио клупски рекорд по броју голова у једној сезони у ери Премијер лиге, који је држао Роби Фаулер са 36 из сезоне 1995/96;[263] У реванш утакмици, Рома је побиједила 4 : 2, али је Ливерпул прошао даље укупним резултатом 7 : 6 и пласирао се у прво финале након 11 година.[264] У последњем колу Премијер лиге постигао је гол у побједи од 4 : 0 против Брајтона, чиме је сезону завршио са 32 гола и добио је златну копачку за најбољег стријелца лиге.[265]

У финалу Лиге шампиона против Реал Мадрида, повриједио је лијево раме у 30. минуту након старта Серхиа Рамоса.[266] Наставио је утакмицу, али је затим сјео на терен због болова и изашао је из игре у сузама;[267] Реал је на крају побиједио 3 : 1.[268] Фудбалски савез Египта објавио је да повреда неће утицати на његов наступ на Свјетском првенству и да ће се наћи на списку 4. јуна.[269] Дан након финала, Рамос је написао поруку и пожелио му брз опоравак.[270]

Сезону је завршио са 44 постигнута гола на 52 утакмице у свим такмичењима.[271] На крају сезоне, проглашен је за најбољег играча Премијер лиге, побиједивши у избору Давида де Хеу, Харија Кејна, Џејмса Тарковског, Кевина де Бројнеа и Рахима Стерлинга, поставши први Египћанин и трећи играч Ливерпула који је добио награду након Мајкла Овена и Луиса Суареза.[272] На додјели награде изјавио је: „одиграо сам двије добре сезоне у Роми, али сам маштао о повратку у Премиер лигу, како бих се доказао онима који су говорили да сам био промашај у првом доласку.“[272] Са 32 гола у Премијер лиги, завршио је на другом мјесту у борби за Златну копачку, коју је по пети пут освојио Меси, са 34 гола.[273]

2018/19: Титула Лиге шампиона уреди

 
Салах на загријавању прије почетка утакмице у августу 2018.

На дан 2. јула 2018. потписао је нови вишегодишњи уговор са Ливерпулом.[274] Јирген Клоп је рекао да је та вијест важна као изјава о намјерама у погледу статуса Ливерпула у свијету фудбала у томе да се Салах додатно посвети клубу.[275] На отварању сезоне, постигао је први гол у побједи од 4 : 0 против Вест Хем јунајтеда.[276][277] У утакмици другог кола, у побједи од 2 : 0 на гостовању против Кристал Паласа, учествовао је у оба гола; изборио је пенал из којег је Џејмс Милнер дао гол за вођство, а затим је асистирао Манеу за други гол.[278][279] Пет дана касније, постигао је једини гол у побједи од 1 : 0 против Брајтона.[280]

На дан 30. августа, нашао се на скраћеном списку од три играча у избору за УЕФА најбољег играча Европе, гдје је завршио на трећем мјесту, иза Луке Модрића и Кристијана Роналда.[281] Био је и на скраћеном списку за најбољег нападача Европе,[282][283] гдје је завршио на другом мјесту, иза Роналда.[284] На дан 3. септембра, нашао се на скраћеном списку за награду најбољи ФИФА фудбалер,[285] гдје је завршио такође иза Модрића и Роналда.[286] Добио је награду Пушкаш за најбољи гол године, за гол који је постигао против Евертона,[287][288] што је изазвало много контроверзи и протеста путем интернета против одлуке,[289] а многи навијачи су истакли да је то најгори гол икада који је добио награду.[290] На дан 22. септембра, постигао је гол у побједи од 3 : 0 против Саутемптона,[291] док је наредни гол постигао након мјесец дана, за побједу од 1 : 0 на гостовању против Хадерсфилд Тауна.[292] Четири дана касније, постигао је два гола у побједи од 4 : 0 против Црвене звезде у трећем колу групне фазе Лиге шампиона, чиме је стигао до 50 датих голова за клуб на 65 утакмица и постао играч који је најбрже стигао до 50 голова у историји Ливерпула.[293]

„Жртвовао сам много за своју каријеру, да одем са села у Каиро, а да будем Египћанин на овом нивоу је невјероватно за мене.”

— Салах након освајања Лиге шампиона 2019.[294]

На дан 27. октобра, постигао је гол и уписао двије асистенције у побједи од 4 : 1 против Кардиф Ситија,[295] након чега је у новембру постигао по гол у побједи од 2 : 0 против Фулама,[296] као и у побједи од 3 : 0 на гостовању против Вотфорда, када му је Мане асистирао.[297] На дан 8. децембра, постигао је хет-трик у побједи од 4 : 0 на гостовању против Борнмута у 16. колу, чиме је Ливерпул дошао на прво мјесто на табели, бод испред Манчестер Ситија.[298] Три дана касније, постигао је гол за побједу од 1 : 0 против Наполија у последњем колу групне фазе Лиге шампиона, чиме се Ливерпул пласирао у осмину финала, са истим бројем бодова као и Наполи.[299] На дан 21. децембра, постигао је гол и уписао асистенцију Вирџилу ван Дајку у побједи од 2 : 0 на гостовању против Вулверхемптон вондерерса,[300] након чега је постигао гол и уписао асистенцију Фабињу у побједи од 4 : 0 против Њукасл јунајтеда,[301] а три дана касније постигао је гол и уписао асистенцију Манеу у побједи од 5 : 1 против Арсенала,[302] гдје је Фирмино постигао хет-трик, а он је стигао до три гола и три асистенције на три утакмице које су одигране у размаку од недељу дана.[303] У јануару, изабран је за најбољег фудбалера Африке за 2018. годину, другу годину заредом, поново испред Манеа и Обамејанга.[304] На дан 12. јануара, постигао је гол за побједу од 1 : 0 на гостовању против Брајтона,[305] док је недељу дана касније постигао два гола у побједи од 4 : 3 против Кристал Паласа,[306] чиме је стигао до 50 голова у Премијер лиги на 72 утакмице, изједначивши се са Торесом на четвртом мјесту играча којима је било потребно најмање утакмица да дођу до 50 голова, иза Ендија Кола са 65 утакмица, Алана Ширера са 66 и Руда ван Нистелроја са 68.[307]

 
Салах у паради на улицама Ливерпула 2. јуна 2019. након освајања Лиге шампиона.

Почетком фебруара, након утакмице против Вест Хем јунајтеда која је завршена 1 : 1,[308] управа Вест Хема објавила је да ће истражити видео снимак на којем је приказано како га навијачи вријеђају на расној и вјерској основи.[309] Након истраге, навијач је кажњен трогодишњом забраном уласка на стадион.[310] Пет дана касније, постигао је гол у побједи од 3 : 0 против Борнмута.[311] На дан 5. априла, постигао је гол на асистенцију Џордана Хендерсона у побједи од 3 : 1 против Саутемптона, што му је био 50 гол у Премијер лиги за Ливерпул на 69 утакмици, чиме је срушио рекорд Тореса као играч коме је било потребно најмање утакмица да постигне 50 голова за клуб.[312] Такође, постао је трећи најбржи играч који је то остварио за један клуб од почетка ере Премијер лиге, иза Ширера који је постигао 50 голова за Блекберн роверсе на 66 утакмица и Ван Нистелроја који је то постигао за Манчестер јунајтед на 68 утакмица.[313] Касније током мјесеца, постигао је гол са преко 20 метара у побједи од 2 : 0 против Челсија, чиме је Ливерпул остварио 26 побједу и изједначио клупски рекорд по броју побједа у једној сезони Премијер лиге и поставио други најбољи резултат у првом степену такмичења у Енглеској, након 30 побједа из 1979.[314] Три дана касније, постигао је гол и уписао асистенцију у побједи од 4 : 1 на гостовању против Порта у реванш утакмици четвртфинала Лиге шампиона,[315] а Ливерпул се пласирао у полуфинале укупним резултатом 6 : 1.[316] На дан 26. априла, постигао је два гола у побједи од 5 : 0 против Хадерсфилд Тауна, чиме је стигао до 69 голова на 100 утакмица за клуб и срушио рекорд који су заједно држали Роџер Хант и Сем Рејбулд, са највише датих голова на првих стотину утакмица за Ливерпул.[317]

На дан 4. маја, постигао је гол у побједи од 3 : 2 на гостовању против Њукасл јунајтеда, али је због судара са голманом Мартином Дубравком, задобио потрес мозга и морао је да изађе из игре у 73. минуту; умјесто њега ушао је Дивок Ориги.[318] Због повреде морао је да пропусти реванш утакмицу полуфинала Лиге шампиона против Барселоне,[319] која је у првој утакмици побиједила 3 : 0 на стадиону Камп ноу.[320] У реваншу, Ливерпул је побиједио 4 : 0 и пласирао се у друго финале заредом.[321] У последњем колу Премијер лиге, Ливерпул је побиједио Вулверхемптон вондерерсе 2 : 0;[322] сезону је завршио са 97 бодова и само једним поразом, али је титулу освојио Манчестер Сити са бодом више.[323] Ливерпул је имао више освојених бодова него прваци на 116 од 119 сезона у историји највишег степена такмичења у Енглеској.[324] На дан 1. јуна, постигао је водећи гол из пенала у побједи од 2 : 0 против Тотенхема у финалу Лиге шампиона 2019.[325] То је била прва титула за Ливерпул послије 14 година,[326] а његов гол, који је постигао у прва два минута утакмице, био је други најбржи у финалу Лиге шампиона свих времена, бржи је био само гол који је дао Паоло Малдини за Милан против Ливерпула у финалу 2005.[327] Такође, постао је први египатски фудбалер који је освојио Лигу шампиона.[328]

Сезону је завршио са 27 голова на 52 утакмице у свим такмичењима,[329] од чега је дао 22 у Премијер лиги,[330] гдје је освојио Златну копачку другу сезону заредом, као један од тројице играча са 22 гола, уз Манеа и Пјера Емерика Обамејанга;[331] пет голова је постигао у Лиги шампиона.[332]

2019/20: Титула у Премијер лиги уреди

 
Салах на утакмици Суперкупа Европе 2019.

На дан 9. августа, постигао је други гол на утакмици, у побједи од 4 : 1 против Норич Ситија на отварању сезоне 2019/20. у Премијер лиги.[333] Пет дана касније, на утакмици Суперкупа Европе 2019. постигао је одлучујући пенал у петој серији за побједу од 5 : 4 на пенале против Челсија, након што је утакмица завршена 2 : 2.[334][335] На дан 27. августа, постигао је два гола у побједи од 3 : 1 против Арсенала у трећем колу,[336] након чега је постигао гол у побједи од 3 : 1 против Њукасл јунајтеда у петом колу.[337] У септембру, био је номинован међу 55 фудбалера за идеални тим године по избору удружења фудбалера FIFPro и Фифе,[338] али није уврштен у тим, гдје су као нападачи изабрани Меси, Кристијано Роналдо и Килијан Мбапе.[339] На дан 2. октобра, постигао је два гола у побједи од 4 : 3 против Ред бул Салцбурга у другом колу групне фазе Лиге шампиона; Ливерпул је видио 3 : 0, Салцбург је изједначио, а Салах је у финишу дао гол за побједу.[340] Након више од мјесец дана, дао је гол у побједи од 2 : 1 против Тотенхема у десетом колу Премијер лиге.[341] На дан 10. новембра, постигао је гол у побједи од 3 : 1 против Манчестер Ситија,[342] након чега је постигао гол и уписао асистенцију у побједи од 4 : 1 на гостовању против Генка у трећем колу групне фазе Лиге шампиона.[343]

У децембру, био је номинован за Златну лопту, али је завршио на петом мјесту у избору, док је Меси освојио награду по шести пут.[344] На утакмици против Борнмута, постигао је гол и уписао асистенцију у побједи од 3 : 0, одигравши своју стоту утакмицу у Премијер лиги.[345] Три дана касније, постигао је гол у побједи од 2 : 0 на гостовању против Ред бул Салцбурга у последњем колу групне фазе Лиге шампиона,[346] након чега је постигао оба гола у побједи од 2 : 0 против Вотфорда.[347] Крајем мјесеца, добио је Златну лопту за најбољег играча Свјетског клупског првенства, на којем је Ливерпул побиједио Фламенго у финалу и освојио такмичење.[348]

На дан 2. јануара 2020. године, постигао је гол на асистенцију Ендија Робертсона у побједи од 2 : 0 против Шефилд јунајтеда,[349] док је 19. јануара постигао гол у побједи од 2 : 0 против Манчестер јунајтеда; узео је лопту од Алисона близу свог шеснаестерца, а затим је претрчао цијели терен и дао гол.[350][351] Десет дана касније, постигао је водећи гол у побједи од 2 : 0 на гостовању против Вест Хем јунајтеда у одложеној утакмици 16. кола, чиме је Ливерпул побиједио сваки тим у току једне сезоне, први пут у историји клуба.[352] Три дана касније, постигао је два гола у побједи од 4 : 0 против Саутемптона,[353] након чега је постигао гол и у побједи кући против Вест Хема 3 : 2.[354] На дан 7. марта, постигао је водећи гол у побједи од 2 : 1 против Борнмута, чиме је Ливерпул поставио рекорд првог степена такмичења у Енглеској, остваривши 22 побједу заредом кући.[355] Гол који је постигао био му је 70 за Ливерпул у Премијер лиги на стотој утакмици, чиме је срушио рекорд Тореса од 63 гола на 100 утакмица за клуб.[355] Такође, то му је био 20 гол у сезони у свим такмичењима, чиме је постао први играч Ливерпула који је постигао 20 голова на три сезоне заредом, након Мајкла Овена, који је то остварио од сезоне 2000/01. до сезоне 2002/03.[356]

У марту, Премијер лига је прекинута због пандемије ковида 19,[357] а настављена је у јуну.[358] На првој утакмици након паузе, постигао је гол и уписао асистенцију у побједи од 4 : 0 против Кристал Паласа,[359] чиме је Ливерпул освојио титулу, прву послије 30 година.[360][361] Након што је Ливерпул осигурао титулу,[362] постигао је два гола и уписао асистенцију у побједи од 3 : 1 на гостовању против Брајтона,[363] док је у претпоследњем колу, у побједи од 5 : 3 против Челсија, подигао трофеј намијењен прваку лиге у церемонији додјеле пехара на последњој утакмици кући.[364]

Сезону је завршио са 23 голова на 48 утакмица у свим такмичењима,[365] од чега је дао 19 у Премијер лиги,[366] гдје је завршио на петом мјесту листе стријелаца, док је најбољи стријелац био Џејми Варди са 23 гола;[367] четири гола је постигао у Лиги шампиона.[368]

2020/21: Стоти гол за Ливерпул уреди

На отварању Премијер лиге, постигао је хет-трик, од чега два гола из пенала, у побједи од 4 : 3 против Лидс јунајтеда.[369] Постао је први играч Ливерпула и други у историји који је постигао гол на отварању четири сезоне заредом, након Тедија Шерингама.[370] Послије утакмице, Клоп је изјавио: „заиста сам изненађен да постоји још један рекорд који може да обори. Мислио сам да их је већ све оборио.“[370] Такође, постао је први играч Ливерпула који је постигао хет-трик у првом колу након Џона Олдриџа против Чарлтон атлетика у сезони 1988/89.[371]

 
Салах у јануару 2021.

На дан 4. октобра, постигао је два гола у поразу 7 : 2 на гостовању против Астон Виле,[372] што је било први пут од 1963. године да је Ливерпул примио седам голова на једној утакмици.[373] На наредној утакмици, постигао је гол у ремију 2 : 2 против Евертона, што му је био стоти гол за Ливерпул у свим такмичењима на 159 утакмици.[374] Постао је први играч након Џерарда 2008. који је постигао стотину голова за клуб, као и трећи најбржи који је то остварио, након Роџера Ханта са 144 утакмице и Џека Паркинсона са 153.[375] Он је постао најбржи играч који је стигао до стотину голова играјући у највећем степену такмичења у Енглеској, јер су Хант и Паркинсон дио голова постигли у трећем степену такмичења, у Другој дивизији.[376] На дан 27. октобра, постигао је гол у побједи од 2 : 0 против Мидтјиланда у другом колу групне фазе Лиге шампиона,[377] док је четири дана касније постигао гол у побједи од 2 : 1 против Вест Хем јунајтеда.[378] На дан 3. новембра, постигао је гол и уписао асистенцију у побједи од 5 : 0 на гостовању против Аталанте у Лиги шампиона,[379] док је три дана касније постигао гол и уписао асистенцију Џоелу Матипу у побједи од 4 : 0 против Вулверхемптон вондерерса.[380] На дан 9. децембра, постигао је гол у првом минуту у ремију 1 : 1 на гостовању против Мидтјиланда,[381] чиме је постао најбољи стријелац Ливерпула у Лиги шампиона са 22 гола, престигавши Џерарда.[382] Средином децембра, постигао је голове на три утакмице које је играо за шест дана; против Фулама у ремију 1 : 1 13. децембра,[383] у побједи од 2 : 1 против Тотенхема 16. децембра,[384] а затим је дао два гола и уписао асистенцију у побједи од 7 : 0 на гостовању против Кристал Паласа 19. децембра.[385]

На дан 31. јануара 2021. постигао је два гола у побједи од 3 : 1 на гостовању против Вест Хем јунајтеда, чиме је постао пети фудбалер Ливерпула који је постигао више од 20 голова у свим такмичењима четири сезоне заредом и први након Ијана Раша који је то остварио од сезоне 1981/82. до сезоне 1986/87.[386] Други његов гол, који је дао у 68. минуту, касније је изабран за гол мјесеца у Премијер лиги.[387][388] На дан 7. фебруара, постигао је гол у поразу 4 : 1 од Манчестер Ситија,[389] док је 13. фебруара постигао гол у поразу на гостовању од Лестер Ситија 3 : 1.[390] Три дана касније, постигао је гол у побједи од 2 : 0 на гостовању против Лајпцига у првој утакмици осмине финала Лиге шампиона,[391] Поразом од Евертона 2 : 0 недељу дана касније, Ливерпул је први пут од 1923. године изгубио четири утакмице заредом кући.[392] На дан 10. марта, постигао је гол на асистенцију Диога Жоте у побједи од 2 : 0 против Лајпцига у реваншу осмине финала Лиге шампиона,[393] док је 3. априла постигао први гол након два мјесеца у Премијер лиги, у побједи од 3 : 0 на гостовању против Арсенала.[394] Три дана касније, постигао је гол у поразу 3 : 1 од Реал Мадрида у првој утакмици четвртфинала Лиге шампиона,[395] након чега је постигао гол у побједи од 2 : 1 против Астон Виле.[396] На дан 24. априла, постигао је гол у ремију 1 : 1 против Њукасл јунајтеда, чиме је постао први играч Ливерпула који је постигао 20 голова у три различите сезоне Премијер лиге.[397] На дан 13. маја, постигао је гол у побједи од 4 : 2 на гостовању против Манчестер јунајтеда, што је била прва побједа Ливерпула у гостима против Манчестер јунајтеда од марта 2014.[398] Такође, постао је тек други играч Ливерпула након Харија Чемберса у сезони 1920/21. који је у једној сезони постигао гол на Олд Трафорду на двије утакмице, пошто је гол дао и у поразу 3 : 2 у ФА купу.[399] Три дана касније, постигао је гол и у побједи од 2 : 1 на гостовању против Вест Бромич албиона.[400]

Сезону је завршио са 31 постигнутим голом на 51 утакмици у свим такмичењима,[401] од чега је дао 22 у Премијер лиги,[402] гдје је завршио на другом мјесту листе стријелаца, иза Харија Кејна са 23 гола;[403] шест гола је постигао у Лиги шампиона.[404]

2021/22: Трећа златна копачка Премијер лиге уреди

 
Салах на утакмици против Мајнца на припремама у јулу 2021.

У првом колу Премијер лиге у сезони 2021/22. постигао је гол и уписао двије асистенције у побједи од 3 : 0 против Норич Ситија, чиме је постао први играч у историји лиге који је постигао гол на отварању пет сезона заредом.[405] На дан 28. августа, постигао је гол из пенала за реми 1 : 1 против Челсија,[406] након чега је постигао гол у побједи од 3 : 0 на гостовању против Лидс јунајтеда 12. септембра,[407] што му је био стоти гол у Премијер лиги.[408] Три дана касније постигао је гол у побједи од 3 : 2 против Милана у првом колу групне фазе лиге шампиона,[409] након чега је постигао гол у побједи од 3 : 0 против Кристал Паласа.[410] На дан 25. септембра постигао је гол у ремију 3 : 3 против Брентфорда, што му је био стоти гол за Ливерпул у Премијер лиги, на 151 утакмици, чиме је постао играч који је на најмање утакмица за клуб стигао до сто голова, одигравши утакмицу мање од Роџера Ханта.[411][412] Такође, то му је био 131 гол за клуб у свим такмичењима, чиме је дошао на десето мјесто најбољих стријелаца Ливерпула свих времена.[413] Три дана касније постигао је два гола у побједи од 5 : 1 на гостовању против Порта.[414]

На дан 3. октобра, постигао је гол у ремију 2 : 2 против Манчестер Ситија,[415] након чега је постигао гол у побједи од 5 : 0 на гостовању против Вотфорда.[416] На дан 19. октобра, постигао је два гола у побједи од 3 : 2 на гостовању против Атлетико Мадрида у Лиги шампиона, чиме је постао први играч у историји Ливерпула који је дао гол на девет утакмица заредом. Такође, то му је био 31 гол у Лиги шампиона, чиме је постао најбољи стријелац клуба у такмичењу, престигавши Џерарда.[417] На својој наредној утакмици, 24. октобра, постигао је хет-трик у побједи од 5 : 0 на гостовању против Манчестер јунајтеда.[418] Са три гола, постао је фудбалер из Африке који је постигао највише голова у Премијер лиги, престигавши Дидјеа Дрогбу који је дао 104.[419] Постао је први играч Ливерпула који је дао гол на Олд Трафорду на три утакмице заредом,[420] као и први противник који је постигао хет-трик на том стадиону против Манчестер јунајтеда након Роналда 2003, а први који је то урадио у Премијер лиги.[418][420] Такође, постао је први играч Ливерпула који је постигао гол на десет утакмица заредом, од чега седам у Премијер лиги.[421]

 
Салах на утакмици против Манчестер јунајтеда у октобру 2021. године.

На дан 20. новембра, постигао је гол у побједи од 4 : 0 против Арсенала,[422] док је четири дана касније постигао гол у побједи од 2 : 0 против Порта.[423] На дан 1. децембра, постигао је два гола у побједи од 4 : 1 на гостовању против Евертона, чиме је Ливерпул постао први тим у историји првог степена такмичења у Енглеској који је постигао барем по два гола на 18 утакмица заредом у свим такмичењима.[424] Шест дана касније, постигао је гол у побједи од 2 : 1 на гостовању против Милана,[425] чиме је Ливерпул постао први клуб из Енглеске који је групну фазу Лиге шампиона завршио са свих шест побједа. Такође, то му је био 20 гол у сезони, чиме је постао први играч Ливерпула који је постигао барем 20 голова пет сезона заредом, након Ијана Раша.[426] У 16. колу, 11. децембра, постигао је гол за побједу од 1 : 0 против Астон Виле,[427] док је пет дана касније постигао гол у побједи од 3 : 1 против Њукасл јунајтеда,[428] што му је била 15 утакмица заредом у Премијер лиги у којој је или дао гол или уписао асистенцију, чиме је Ливерпул постао први клуб у Енглеској који је остварио 2.000 побједа у првом степену такмичења у Енглеској.[429]

Почетком јануара 2022. постигао је гол у ремију 2 : 2 на гостовању против Челсија.[430] На дан 16. фебруара, постигао је гол у побједи од 2 : 0 на гостовању против Интера у осмини финала Лиге шампиона,[431] док је три дана касније постигао гол у побједи од 3 : 1 против Норич Ситија, чиме је постао десети играч Ливерпула који је дао 150 голова за клуб, а остваривши то на 232 утакмице, постао је други најбржи који је дошао до 150 голова, иза Роџера Ханта који је то остварио на 226 утакмица.[432] На дан 23. фебруара, постигао је два гола и уписао асистенцију у побједи од 6 : 0 против Лидс јунајтеда,[433] након чега је у марту постигао гол у побједи од 2 : 0 на гостовању против Брајтона.[434]

На дан 19. априла, постигао је два гола у побједи од 4 : 0 против Манчестер јунајтеда, чиме је постао први играч који је дао пет голова против Манчестер јунајтеда у једној сезони Премијер лиге.[435] На дан 29. априла, добио је награду за фудбалера године у Енглеској по други пут, након 2018.[436] У последњем колу Премијер лиге, 22. маја, постигао је гол у побједи од 3 : 1 против Вулверхемптон вондерерса,[437] што му је био 23 гол и освојио је златну копачку за најбољег стријелца Премијер лиге, заједно са Соном Хјунгмином који је у последњем колу дао два гола.[438] Такође, са 13 асистенција, завршио је као најбољи асистент лиге[439] и добио је награду за најбољег плејмејкера сезоне.[440] Ливерпул је Премијер лигу завршио на другом мјесту, бод иза Манчестер Ситија, који је у последњем колу губио 2 : 0 од Астон Виле до 76. минута. након чега је преокренуо, побиједио 3 : 2 и освојио титулу.[441] Шест дана касније, Ливерпул је изгубио 1 : 0 у финалу Лиге шампиона.[442]

Сезону је завршио са 31 постигнутим голом на 51 утакмици у свим такмичењима.[443] У Лиги шампиона је дао осам голова,[444] гдје је завршио на четвртом мјесту листе стријелаца.[445]

2022/23: Рекорди у Европи уреди

 
Салах на утакмици против Лајпцига на припремама у јулу 2022.

На дан 1. јула 2022. продужио је уговор на три године, до краја 2025. чиме је постао најплаћенији фудбалер Ливерпула, са платом од 350 хиљада фунти недељно.[446] Крајем јула, постигао је гол из пенала и уписао асистенцију у побједи од 3 : 1 против Манчестер Ситија у Комјунити шилду, чиме је Ливерпул освојио такмичење први пут након 2006. године.[447]

На дан 6. августа, у првом колу је постигао гол и уписао асистенцију у ремију 2 : 2 против Фулама, чиме је постао први играч који је постигао гол на отварању лиге шест сезона заредом. Такође, то му је био осми гол у првом колу, чиме се изједначио са Вејном Рунијем, Френком Лампардом и Аланом Ширером са највише датих голова на отварању Премијер лиге.[448] На дан 22. августа, постигао је гол у поразу 2 : 1 на гостовању против Манчестер јунајтеда, што му је била четврта сезона заредом у којој је дао гол на Олд Трафорду.[449] Недељу дана касније, није успио да постигне гол нити да упише асистенцију у побједи од 9 : 0 против Борнмута, чиме је Ливерпул изједначио рекорд Премијер лиге по највећој побједи.[450] На дан 13. септембра, постигао је гол у побједи од 2 : 1 против Ајакса у другом колу групне фазе Лиге шампиона,[451] након чега је постигао гол у побједи од 2 : 0 против Рејнџерса у трећем колу.[452]

На дан 12. октобра, ушао је у игру у другом полувремену и постигао је хет-трик за шест минута и 12 секунди у побједи од 7 : 1 на гостовању против Рејнџерса, што је био најбржи хет-трик у историји такмичења, срушивши рекорд Бафетимбија Гомиса из 2011. када је постигао три гола за Олимпик Лион против Динамо Загреба за осам минута.[453] Са 38 голова, постао је најбољи стријелац неког енглеског клуба у Лиги шампиона, срушивши рекорд који су заједно држали Дрогба и Серхио Агверо.[454] Четири дана касније, постигао је гол за побједу од 1 : 0 против Манчестер Ситија.[455] На дан 26. октобра, постигао је гол и уписао асистенцију Харвију Елиоту у побједи од 3 : 0 на гостовању против Ајакса,[456] док је три дана касније постигао гол у поразу 2 : 1 кући од Лидс јунајтеда.[457] На дан 1. новембра, постигао је гол у побједи од 2 : 0 против Наполија у последњем колу групне фазе Лиге шампиона,[458] чиме се са седам голова изједначио са Мбапеом на првом мјесту листе стријелаца.[459] Три дана касније, постигао је оба гола у побједи од 2 : 1 против Тотенхема.[460] Након паузе због Свјетског првенства 2022. 22. децембра је постигао гол у поразу 3 : 2 од Манчестер Ситија у осмини финала Лига купа,[461] док је четири дана касније постигао гол и уписао асистенцију Ван Дајку у побједи од 3 : 1 на гостовању против Астон Виле, док је трећи гол дао Стефан Бајчетић.[462]

На дан 7. јануара 2023. године, постигао је гол у ремију 2 : 2 против Вулверхемптон вондерерса у трећем колу ФА купа, што му је био 173 гол за клуб на 280 утакмица у свим такмичењима и дошао је на шесто мјесто најбољих стријелаца Ливерпула свих времена, престигавши Кенија Даглиша.[463] На дан 13. фебруара постигао је гол у побједи од 2 : 0 против Евертона, на асистенцију Дарвина Нуњеза,[464] док је недељу дана касније постигао гол уписао асистенцију за вођство од 2 : 0 против Реал Мадрида у првој утакмици осмине финала Лиге шампиона, након чега је Реал преокренуо и побиједио 5 : 2.[465] Голом који је постигао постао је најбољи стријелац Ливерпула у европским такмичењима са 42 гола, престигавши Џерарда.[466] На дан 1. марта постигао је гол на асистенцију Костаса Цимикаса у побједи од 2 : 0 против Вулверхемптон вондерерса у одложеној утакмици 7. кола.[467] Четири дана касније постигао је два гола и уписао двије асистенције у побједи од 7 : 0 против Манчестер јунајтеда,[468] чиме је постао најбољи стријелац Ливерпула у Премијер лиги са 130 голова, престигавши Робија Фаулера;[469] такође, постао је први играч Ливерпула који је постигао гол против Манчестер јунајтеда на пет утакмица заредом.[470]

На дан 1. априла постигао је водећи гол у гостима против Манчестер Ситија, који је преокренуо и побиједио 4 : 1.[471] Са голом који је постигао, постао је најбољи стријелац Ливерпула на гостовањима у Премијер лиги са 56 голова, престигавши Мајкла Овена.[472] На дан 9. априла постигао је гол у ремију 2 : 2 против Арсенала, који је водио 2 : 0.[473]

Репрезентативна каријера уреди

Млада репрезентација уреди

За репрезентацију Египта до 20 година дебитовао је 2010. године, након чега је играо на Свјетском првенству у Колумбији 2011.[474] Постигао је гол против Аргентине у осмини финала, али је Аргентина побиједила 2 : 1 головима Ерика Ламеле.[475] Укупно је одиграо 11 утакмица и постигао три гола у категорији до 20 година.[476]

За репрезентацију до 23 године дебитовао је 2011. године, а затим је играо на Олимпијским играма 2012.[477] На отварању игара, постигао је гол у поразу 3 : 2 од Бразила,[478] након чега је постигао по гол у друге двије утакмице у групној фази, у ремију 1 : 1 против Новог Зеланда 29. јула,[479] као и у побједи од 3 : 1 против Бјелорусије 1. августа, за пласман у елиминациону фазу.[480] У четвртфиналу, Египат је 4. августа изгубио од Јапана 3 : 0 и испао је.[481]

Сениорска репрезентација уреди

За сениорску репрезентацију Египта дебитовао је 3. септембра 2011. године, у поразу 2 : 1 од Сијера Леонеа.[482] Први гол је постигао 8. октобра, у побједи од 3 : 0 против Нигера у квалификацијама за Афрички куп нација 2012.[483]

 
Салах са репрезентацијом Египта на Свјетском првенству 2018.

На дан 10. јуна 2012. постигао је гол у трећем минуту судијске надокнаде времена за побједу од 3 : 2 на гостовању против Гвинеје у квалификацијама за Свјетско првенство 2014.[484] На дан 9. јуна 2013. постигао је први хет-трик у дресу репрезентације, у побједи од 4 : 2 на гостовању против Зимбабвеа, чиме је Египат остварио четврту побједу заредом у квалификацијама.[485] Недељу дана касније, на наредној утакмици, постигао је гол за побједу од 1 : 0 на гостовању против Мозамбика, чиме се Египат пласирао у другу фазу квалификација.[486] На дан 10. септембра, постигао је гол у побједи од 4 : 2 против Гвинеје, што му је био шести гол у квалификацијама, чиме се изједначио са Мухамадом Абутриком и Асамоом Ђаном на првом мјесту листе стријелаца.[487] У последњој фази квалификација, асистирао је Абутрики за гол у поразу 6 : 1 од Гане;[488] Египат је у реваншу побиједио 2 : 1, али није успио да се пласира на првенство.[489]

На дан 10. октобра 2014. постигао је гол у побједи од 2 : 0 против Боцване у квалификацијама за Афрички куп нација 2015.[490] док је пет дана касније постигао гол и у реваншу против Боцване, у побједи од 2 : 0.[491] На дан 19. новембра, постигао је гол у поразу 2 : 1 од Туниса, због чега се Египат није пласирао на Афрички куп нација трећи пут заредом.[492][493]

Био је члан репрезентације на Афричком купу нација 2017. у Габону,[494][495] гдје је постигао гол за побједу од 1 : 0 против Гане, чиме се Египат пласирао у елиминациону фазу са првог мјеста.[496] На првенству, одиграо је шест утакмица, постигао је два гола и уписао двије асистенције и уврштен је у идеални тим,[497] док је Египат изгубио у финалу 2 : 1 од Камеруна.[498]

У квалификацијама за Свјетско првенство 2018. био је најбољи стријелац репрезентације са шест голова, укључујући оба гола у побједи од 2 : 1 против Конга, од чега је други дао из пенала у последњем минуту, чиме се Египат пласирао на Свјетско првенство први пут након 1990.[499] Упркос томе што је повриједио раме прије почетка првенства, уврштен је на коначни списак објављен 4. јуна.[500][501] На првој утакмици групе А није играо, а Египат је изгубио 1 : 0 од Уругваја, голом у 89. минуту.[502] У другом колу, постигао је гол из пенала у поразу 3 : 1 од домаћина Русије, што му је био први гол на Свјетском првенству.[503] У последњем колу групне фазе, 25. јуна, постигао је гол у поразу 2 : 1 од Саудијске Арабије, чиме је Египат испао са првенства са сва три пораза.[504][505]

 
Салах у финалу Афричког купа нација 2021. против Сенегала.

На дан 8. септембра, постигао је два гола, уписао двије асистенције и промашио два пенала у побједи од 6 : 0 против Нигера у квалификацијама за Афрички куп нација 2019.[506] На дан 16. јуна 2019. уписао је двије асистенције након што је ушао у игру у другом полувремену, у побједи од 3 : 1 против Гвинеје у пријатељској утакмици, гдје је носио капитенску траку први пут у каријери.[507] Десет дана касније, постигао је гол у побједи од 2 : 0 против ДР Конга у другом колу групне фазе Афричког купа нација, док је учествовао и код првог гола, који је постигао капитен Ахмед ел Мухамади.[508] Постигао је гол и у трећем колу групне фазе, у побједи од 2 : 0 против Уганде,[509] али је Египат изгубио у осмини финала 1 : 0 од Јужноафричке Републике.[510]

У септембру 2019. постављен је за капитена репрезентације, након што је Ел Мухамади завршио репрезентативну каријеру.[511][512][513] На Афричком купу нација 2021. који је одржан у јануару и фебруару 2022. године,[514] постигао је гол у другом колу групне фазе, за побједу од 1 : 0 против Гвинеје Бисао,[515] након чега је дао одлучујући пенал за побједу од 5 : 4 на пенале против Обале Слоноваче у осмини финала.[516] У четвртфиналу, постигао је гол којим је Египат изборио продужетке против Марока, а затим је асистирао Трезегеу за гол у 100. минуту и побједу од 2 : 1.[517] У финалу, Египат је изгубио 4 : 2 на пенале од Сенегала, за који је играо његов тадашњи саиграч из Ливерпула Садио Мане.[518] Мјесец дана касније, Египат је поново изгубио од Сенегала на пенале, 3 : 1 у квалификацијама за Свјетско првенство 2022.[519] Током пенал серије, промашио је пенал, а навијачи Сенегала су ометали играче Египта са ласерима.[520] На дан 23. септембра, постигао је два гола у побједи од 3 : 0 против Нигера у пријатељској утакмици.[521]

У трећем колу квалификација за Афрички куп нација 2023. који је помјерен за 2024. годину, постигао је гол у побједи од 2 : 0 против Малавија 24. марта 2023. године, што му је био 50 гол за репрезентацију,[522][523] захваљујући чему је Египат постао једина репрезентација из Африке за коју је више од једног играча постигло 50 голова.[524] Четири дана касније постигао је гол и уписао асистенцију у побједи од 4 : 0 на гостовању против Малавија у четвртом колу квалификација.[525]

Стил игре и пријем уреди

 
Салах је познат по својој брзини, дриблингу и завршници.

Описан као брз, мобилан, вриједан и тактичан, са добром техником и осјећајем за гол, претежно је познат по својој брзини, покретљивости, доброј завршници, агилности, вјештини дриблинга, првом додиру и контроли лопте.[526][527][528][529] Такође, наведено је да се истиче његова способност да користи и свој темпо и таленат са лоптом како би побиједио противнике и створио прилике за гол за себе или своје саиграче.[530][531] Као свестран нападач може да игра на више позиција, али првенствено игра као крило на десном боку, што је позиција која му омогућава да иде у шеснаестерац са својом јачом, лијевом ногом и да или шутира на гол или игра брза додавања са другим играчима и иде иза одбране ка голу. Такође може да игра иза главног нападача као офанзивни везни или други нападач.[532]

На његову повећану пријетњу пред противничким голом откако је прешао у Ливерпул, истакао је да је утицао захтјев тренера Ливерпула Јиргена Клопа да заузме позиције централно у нападу, често играјући као најистуренији нападач, о чему је за ESPN рекао: „играм ближе голу него у било ком клубу прије.“[529][530][533] У почетку каријере играо је на позицији лијевог бека, али након побједе од 4 : 0 против омладинског клуба Енпи из Египта, плакао је јер није постигао гол, пропустивши неколико добрих шанси. Његов тренер је схватио колику има страст за постизањем голова, због чега га је помјерио на позицију нападача.[534][535]

Понекад га критикују што у неким случајевима више воли да шутира на гол умјесто да дода саиграчима који су у бољој позицији,[536] као и због симулација са намјером да освоји фаул за свој тим.[537][538] Због позиције на којој игра, ноге којом шутира, као и стила игре и сличних играчких квалитета, често је поређен са Арјеном Робеном.[539]

Описан је од стране неколико стручњака и фудбалских личности као један од најбољих играча на свијету и један од најбољих афричких фудбалера свих времена.[540][541][542] Док је играо у Ел Мокавлуну, амерички тренер Боб Бредли га је гледао како игра и истакао је да је примијетио његову невјероватну брзину, експлозивност и интелигенцију на терену, која је била очигледна већ у његовим младим годинама.[543] Након што је прешао у Челси, Жозе Морињо је рекао за њега: „он је млад, брз, креативан, ентузијастичан. Када смо га анализирали, изгледао је као скромна личност на терену, спремна да ради за тим.“[544] Морињо је истакао да има сличне квалитете као други талентовани играчи са којима је радио, као што су Гарет Бејл и Арјен Робен.[545] Због своје технике, вјештина, темпа, играња лијевом ногом, постизања голова, позиционирања и стила игре, добио је надимак „египатски Меси“ у италијанским медијима.[546][547] Роналдо, који му је био омиљени фудбалер док је одрастао, изјавио је: „Салах је невјероватан играч са огромним квалитетом. Изгледа као Меси.“[548][549] Такође је хваљен због одбијања да прославља голове против својих бивших клубова.[550]

Приватни живот уреди

 
Салах током конференције за новинаре након добијања награде за афричког фудбалера године 2017.

Салах и његова супруга Меги вјенчали су се 2013. године.[551] Упознали су се у дјетињству и ишли су заједно у исту школу.[552] Вјенчали су се у Каиру, али је прослава одржана у Нагриру.[553] Њихова најстарија ћерка Мека рођена је 2014. године,[554] а названа је у част исламског светог града Меке.[543][555] Његова друга ћерка Кајан рођена је 2020. године.[556]

Салах је муслиман и слави голове изводећи сеџду.[557] О прослави је за CNN изјавио: „то је нешто попут молитве или захвалности Богу за оно што сам примио, али да, то је само молитва и молитва за побједу. Увијек сам то радио откад сам био млад, свуда.“[558] Иако је муслиман прославља Божић по Грегоријанском календару са породицом, због чега је често био критикован у домовини.[559] Камал Машјари, навијач Ливерпула који иде у исту џамију као и Салах, рекао је да, када га муслимани виде, виде младића који иде у џамију, који клања и моли се на терену, који је присутан у јавности и који не крије своју религију, истакавши да он не даје политичку изјаву, већ да је он такав одувијек.[543]

Истакао је да ужива у игрању фудбала на својој конзоли PlayStation и у шали је рекао да је Салах у видео игрици бољи од правог.[560] Изјавио је да су му омиљена храна кошари, јело египатске радничке класе које се обично прави од пиринча, тјестенине и сочива, а може да буде преливено разним опцијама, укључујући зачињени парадајз, сланутак и лук.[561]

На предсједничким изборима у Египту 2018. велики број неважећих гласачких листића, преко милион, укључивао је бираче који су прецртали оба имена и умјесто њих писали Салахово име.[562][563]

У новембру 2020. године, био је позитиван на ковид 19.[564]

Ван фудбала уреди

Спонзори уреди

Има потписан спонзорски уговор са добављачем спортске одјеће и опреме, компанијом Adidas и носи Adidas X18 копачке.[565] учествовао је у реклами за Свјетско првенство 2018. заједно са другим играчима у постројењу компаније, а у реклами су учествовали и Дејвид Бекам, Лионел Меси и Пол Погба, као и пјевач Фарел Вилијамс.[566]

У марту 2018. учествовао је у реклами египатске подружнице компаније Vodafone. У видео снимку је приказан пејзаж Мерзисајда; првобитно је објављен само на арапском, али је касније преведен на енглески.[567] Мјесец дана касније, изјавио је да је „увријеђен” након што је његов лик без његове дозволе пред почетак Свјетског првенства те године постављен преко авиона репрезентације, пошто је званични спонзор репрезентације, компанија WE, супарник његовог спонзора.[568]

Добротворни рад уреди

Активно учествује у пројектима обнове у свом родном мјесту — Нагригу, гдје око 65% људи живи у сиромаштву, донирајући новац за изградњу школе и болнице.[569][570][571] Пројекат укључује изградњу института Ел Азхар и јединице хитне помоћи. У интервјуу за часопис Al-Masry Al-Youm, његов отац је рекао да је Салах одбио било какву финансијску помоћ у реализацији пројекта.[572]

Током боравка у Египту, његова породица је једном опљачкана; лопова је ухватила и ухапсила полиција, а његов отац је хтио да подигне оптужницу против њега, али га је Салах убиједио да одустане од случаја. Након тога, новчано је помогао лопову, дајући му новац и покушавајући да му нађе посао.[573] У фебруару 2018. године, након утакмице против Тотенхема, поклонио је реплику мајице младом навијачу Мохамеду Абделу Кариму, који је раније усликан како носи џемпер са Салаховим именом и бројем дреса.[574] Такође је помогао више од 450 породица дајући им мјесечне накнаде, а помогао је и Влади Египта дајући око 300.000 долара када је земља била у економској кризи..[575]

Дана 13. августа 2022. године, избио је пожар у цркви Абу Сефеин, посвећеној Светом Меркурију, у Гизи, при чему је 41 особа погинула. Накнадно је изразио саучешће преко друштвене мреже Twitter,[576] а затим је дао донацију од три милиона египатских фунти да помогне обнову цркве.[577]

У популарној култури уреди

Салахов графит у Каиру.
Салахов мурал у Њујорку.

Навијачи Ливерпула су скандирали на мелодију Доџијеве пјесме Good Enough, говорећи да ће, ако Салах настави да постиже голове, прећи у ислам – „ако је он довољно добар за тебе, довољно је добар и за мене, ако постигне још неколико онда ћу и ја бити муслиман.“[578] Салах је дао своје одобрење за пјевање и то је наведено као примјер инклузивности.[579] Према студији из 2021. у American Political Science Review, његов трансфер у Ливерпул довео је до смањења злочина из мржње за 16% у граду, као и до смањења исламофобичне реторике навијача Ливерпула на интернету.[580] Религиозан је у мјери у којој многе друге познате муслиманске спортске личности нису, а његов шарм и аполитична личност учинили су га популарном личношћу у Уједињеном Краљевству као и једним од најпопуларнијих муслимана на свијету.[543] Током прославе голова, спушта се на кољена и клања се како би захвалио Богу у сеџди.[581] У Египту је описан као симбол националног поноса,[582][583] а сматра се заслужним за повећање популарности Ливерпула међу Египћанима.[584][585]

Новинари и навијачи назвали су га „Фараон“.[586][587][588] Навијачи Ливерпула су му такође дали надимак „египатски краљ“,[589][590] који произилази из мелодије пјесме Sit Down енглеског инди рок бенда James.[591]

Након његовог гола којим се Египат пласирао на Свјетско првенство по први пут од 1990. године, школа у Египту је названа по њему,[592] као и институт у којем је учио.[15] Након што је Египат испао са првенства 2018. остао је у својој земљи на одмор пред почетак сезоне. Крајем јуна, његова адреса је случајно процурила на Facebook, након чега су се гомиле навијача појавиле испред његове куће куће. Он је поздрављао навијаче и некима давао аутограме, иако је према извјештајима у Шпанији, полиција дошла како би спријечила навијаче да се приближе кући.[593]

Током Ливерпулове предсезонске турнеје по САД 2018. године, амерички умјетник Брандан Одумс направио је мурал у области Тајмс сквера који приказује Салаха у дресу репрезентације Египта, а он је касније поставио слику на друштвеним мрежама како позира поред мурала.[594][595] У Египту је такође направљено неколико мурала који приказују његову личност, укључујући и један у главном граду Каиру.[596][597] Године 2018. власти Саудијске Арабије дале су му парче земље у светом муслиманском граду Меки.[598]

Има преко 40 милиона пратилаца на друштвеној мрежи Instagram, што га чини најпраћенијим Египћанином.[599] На прољеће 2018. заузео је прво мјесто у анкети спроведеној међу љубитељима серије видео игара FIFA, са циљем да се изабере фудбалер за насловницу игре FIFA 19.[600] Упркос анкети, за насловницу је изабран Кристијано Роналдо.[601] Такође 2018. представљен је на насловницама часописа GQ, у причи под називом „Незаустављиви успон Моа Салаха“,[602] Године 2019. сврстан је у 100 најутицајнијих људи на свијету по избору часописа Time.[603][604] Као заговорник равноправности жена на Средњем истоку, за колумну 100 најутицајнијих људи на свијету изјавио је: „морамо да промијенимо начин на који третирамо жене у нашој култури“.[605] Енглески комичар и познати навијач Ливерпула, Џон Оливер је написао његов прилог у издању часописа,[603] који је започео ријечима: „Мо Салах је боље људско биће него што је фудбалер. И он је један од најбољих фудбалера на свијету.“[606] Исте године је проглашен за „човјека године на Средњем истоку“ по избору часописа GQ, али је његова фотографија за часопис са бразилском манекенком Алесандром Амброзио изазвала критике у исламском свијету.[607] У јануару 2020. године, добио је воштану статуу у музеју Мадам Тисо у Лондону. Музеј је најавио да ће статуа бити откривена касније током године, а генерални директор музеја — Стив Дејвис, изјавио је: „као египатски нападач и тренутно европски и свјетски клупски шампион са Ливерпулом, Мо Салах је свјетска звијезда на врхунцу своје моћи. Знамо да ће обожаваоци вољети да га виде у дому славних, гдје са правом припада.“[608] Године 2021. часопис Forbes сврстао га је на пето мјесто најплаћенијих фудбалера на свијету, са примањима од 35 милиона евра годишње.[609]

Критике уреди

Године 2013. у утакмици квалификација за Лигу шампиона 2013/14. између Базела и Макабија из Тел Авива, одбио је да се рукује са неколико израелских играча клуба, умјесто тога је почео да мијења копачке. Због тога су му навијачи Макабија звиждали током утакмице.[610][611]

Током Свјетског првенства 2018. репрезентација Египта је била смјештена у Чеченији, гдје се фотографисао са лидером региона Рамзаном Кадировим и предсједником парламента Чеченске Републике Магомедом Даудовим током тренинга репрезентације.[612] Касније му је Кадиров додијелио титулу „почасног грађанина Чеченске Републике“.[613][614] Многи су критиковали његов однос са Кадировим због наводних кршења људских права у Чеченији, као и због тога што је искоришћен за политичку пропаганду.[612][615][616]

Статистика каријере уреди

Клубови уреди

Ажурирано након утакмице игране 1. априла 2023.[617]
Клуб Сезона Лига Куп[н 1] Лига куп[н 2] Континентално Остало Укупно
Лига Утакм. Гол. Утакм. Гол. Утакм. Гол. Утакм. Гол. Утакм. Гол. Утакм. Гол.
Ел Моваклун 2009/10. Премијер лига Египта 3 0 2 0 5 0
2010/11. 20 4 4 1 24 5
2011/12. 15 7 0 0 15 7
Укупно 38 11 6 1 0 0 0 0 0 0 44 12
Базел 2012/13. Швајцарске 29 5 5 3 16[н 3] 2 50 10
2013/14. 18 4 1 1 10[н 4] 5 29 10
Укупно 47 9 6 4 0 0 26 7 0 0 79 20
Челси 2013/14. Премијер лига 10 2 1 0 0 0 0 0 11 2
2014/15. 3 0 1 0 2 0 2[н 4] 0 8 0
Укупно 13 2 2 0 2 0 2 0 0 0 19 2
Фјорентина (позајмица) 2014/15. Серија А 16 6 2 2 8[н 5] 1 26 9
Рома (позајмица) 2015/16. Серија А 34 14 1 0 7[н 4] 1 42 15
Рома 2016/17. Серија А 31 15 2 2 8[н 6] 2 41 19
Укупно 65 29 3 2 15 3 83 34
Ливерпул 2017/18. Премијер лига 36 32 1 1 0 0 15[н 4] 11 52 44
2018/19. 38 22 1 0 1 0 12[н 4] 5 52 27
2019/20. 34 19 2 0 0 0 8[н 4] 4 4[н 7] 0 48 23
2020/21. 37 22 2 3 1 0 10[н 4] 6 1[н 8] 0 51 31
2021/22. 35 23 2 0 1 0 13[н 4] 8 51 31
2022/23. 28 13 3 1 1 1 8[н 4] 8 1[н 8] 1 40 23
Укупно 208 131 11 5 4 1 66 42 6 1 294 179
Укупно у каријери 387 188 30 14 6 1 117 53 6 1 545 256
  1. ^ Укључује Куп Египта, Куп Швајцарске, Куп Италије и ФА куп
  2. ^ Укључује Лига куп Француске и Лига куп Енглеске
  3. ^ Два наступа у Лиги шампиона, 14 наступа и два гола у Лиги Европе
  4. ^ а б в г д ђ е ж з Наступи у Лиги шампиона
  5. ^ Наступи у Лиги Европе
  6. ^ Два наступа у Лиги шампиона, шест наступа и два гола у Лиги Европе
  7. ^ Један наступ у Комјунити шилду, један наступ у УЕФА суперкупу и два наступа на Свјетском клупском првенству
  8. ^ а б Наступ у Комјунити шилду

Репрезентација уреди

Ажурирано након утакмице игране 28. марта 2023.[618]
Наступи и голови за репрезентацију по годинама
Репрезентација Година Наступи Голови
Египат 2011. 2 1
2012. 15 7
2013. 10 9
2014. 9 5
2015. 4 2
2016. 6 5
2017. 11 5
2018. 6 7
2019. 5 2
2020. 0 0
2021. 7 2
2022. 12 4
2023. 2 2
Укупно 89 51

Голови за репрезентацију уреди

Ажурирано након утакмице игране 28. марта 2023.
Извор[619]
Кључ
Гол из пенала
Голови за репрезентацију, по датумима, са приказом стадиона, противника, резултата и такмичења.
Број Наступ Датум Стадион Противник Гол за Коначан резултат Такмичење Реф.
1 2 8. октобар 2011. Међународни стадион, Каиро, Египат   Нигер 2 : 0 3 : 0 Квалификације за Афрички куп нација 2012. [620]
2 3 27. фебруар 2012. Стадион Тани бин Џасим, Доха, Катар   Кенија 1 : 0 5 : 0 Пријатељска [621]
3 6 29. март 2012. Стадион Картум, Картум, Судан   Уганда 1 : 1 2 : 1 [622]
4 7 31. март 2012. Стадион Картум, Картум, Судан   Чад 1 : 0 4 : 0 [623]
5 10 22. мај 2012. Стадион Ел Мерик, Омдурман, Судан   Того 2 : 0 3 : 0 [624]
6 3 : 0
7 12 10. јун 2012. Стадион 28. септембар, Конакри, Гвинеја   Гвинеја 3 : 2 3 : 2 Квалификације за Свјетско првенство 2014. [625]
8 13 15. јун 2012. Стадион Борг ел Араб, Александрија, Египат   Ц. Република 2 : 1 2 : 3 Квалификације за Афрички куп нација 2013. [626]
9 18 6. фебруар 2013. Висенте Калдерон, Мадрид, Шпанија   Чиле 1 : 2 1 : 2 Пријатељска [627]
10 19 22. март 2013. Стадион Борг ел Араб, Александрија, Египат   Есватини 2 : 0 10 : 0 [628]
11 3 : 0
12 21 9. јун 2013. Национални спортски стадион, Хараре, Зимбабве   Зимбабве 2 : 1 4 : 2 Квалификације за Свјетско првенство 2014. [629]
13 3 : 1
14 4 : 2
15 22 16. јун 2013. Стадион де Мачава, Мапуто, Мозамбик   Мозамбик 1 : 0 1 : 0 [630]
16 23 14. август 2013. Стадион Ел Гуна, Ел Гуна, Египат   Уганда 2 : 0 3 : 0 Пријатељска [631]
17 24 10. септембар 2013. Стадион Ел Гуна, Ел Гуна, Египат   Гвинеја 3 : 2 4 : 2 Квалификације за Свјетско првенство 2014. [632]
18 28 5. март 2014. Стадион Нови Тиволи, Инзбрук, Аустрија   БИХ 2 : 0 2 : 0 Пријатељска [633]
19 29 30. мај 2014. Стадион Насионал де Чиле, Сантијаго, Чиле   Чиле 1 : 0 2 : 3 [634]
20 33 10. октобар 2014. Национални стадион, Габороне, Боцвана   Боцвана 2 : 0 2 : 0 Квалификације за Афрички куп нација 2015. [635]
21 34 15. октобар 2014. Међународни стадион, Каиро, Египат 2 : 0 2 : 0 [636]
22 36 19. новембар 2014. Стадион Мустафа бен Џанет, Монастир, Тунис   Тунис 1 : 0 1 : 2 [637]
23 38 14. јун 2015. Стадион Борг ел Араб, Александрија, Египат   Танзанија 3 : 0 3 : 0 Квалификације за Афрички куп нација 2017. [638]
24 39 6. септембар 2015. Стадион Омниспорт Идрис Махамат Оуја, Нџамена, Чад   Чад 3 : 1 5 : 1 [639]
25 41 5. март 2016. Стадион Ахмаду Бело, Кадуна, Нигерија   Нигерија 1 : 1 1 : 1 [640]
26 43 4. јун 2016. Национални стадион, Дар ес Салам, Танзанија   Танзанија 1 : 0 2 : 0 [641]
27 2–0
28 45 9. октобар 2016. Стадион Кинтеле, Бразавил, Република Конго   Конго 1 : 1 2 : 1 Квалификације за Свјетско првенство 2018. [642]
29 46 13. новембар 2016. Стадион Борг ел Араб, Александрија, Египат   Гана 1 : 0 2 : 0 [643]
30 50 25. јануар 2017. Стадион Порт Жантил, Порт Жантил, Габон 1 : 0 1 : 0 Афрички куп нација 2017. [644]
31 52 1. фебруар 2017. Стадион де л’Амитје, Либревил, Габон   Буркина Фасо 1 : 0 1 : 1
(4–3, пен.)
[645]
32 56 5. септембар 2017. Стадион Борг ел Араб, Александрија, Египат   Уганда 1 : 0 1 : 0 Квалификације за Свјетско првенство 2018. [646]
33 57 8. октобар 2017. Стадион Борг ел Араб, Александрија, Египат   Конго 1 : 0 2 : 1 [647]
34 2 : 1
35 58 23. март 2018. Стадион Лецигрунд, Цирих, Швајцарска   Португалија 1 : 0 1 : 2 Пријатељска [648]
36 59 19. јун 2018. Стадион Крестовски, Санкт Петербург, Русија   Русија 1 : 3 1 : 3 Свјетско првенство 2018. [649]
37 60 25. јун 2018. Волгоград арена, Волгоград, Русија   С. Арабија 1 : 0 1 : 2 [650]
38 61 8. септембар 2018. Стадион Борг ел Араб, Александрија, Египат   Нигер 3 : 0 6 : 0 Квалификације за Афрички куп нација 2019. [651]
39 5 : 0
40 62 12. октобар 2018. Стадион Ел Салам, Каиро, Египат   Есватини 4 : 0 4 : 1 [652]
41 63 16. новембар 2018. Стадион Борг ел Араб, Александрија, Египат   Тунис 3 : 2 3 : 2 [653]
42 66 26. јун 2019. Међународни стадион, Каиро, Египат   ДР Конго 2 : 0 2 : 0 Афрички куп нација 2019. [654]
43 67 30. јун 2019. Међународни стадион, Каиро, Египат   Уганда 1 : 0 2 : 0 [655]
44 70 29. март 2021. Међународни стадион, Каиро, Египат   Комори 3 : 0 4 : 0 Квалификације за Афрички куп нација 2021. [656]
45 4 : 0
46 77 15. јануар 2022. Стадион Румде Аџија, Гаруа, Камерун   Гвинеја Бисао 1 : 0 1 : 0 Афрички куп нација 2021. [657]
47 80 30. јануар 2022. Стадион Ахмаду Ахиџо, Јаунде, Камерун   Мароко 1 : 1 2 : 1 (п. с. н.) [658]
48 86 23. септембар 2022. Стадион Александрија, Александрија, Египат   Нигер 1 : 0 3 : 0 Пријатељска [659]
49 3 : 0
50 88 24. март 2023. Стадион 30. јун, Каиро, Египат   Малави 1 : 0 2 : 0 Квалификације за Афрички куп нација 2023. [660]
51 89 28. март 2023. Национални стадион Бингу, Лилонгве, Малави 3 : 0 4 : 0 [661]

Успјеси уреди

Клупски уреди

Базел

Ливерпул

Репрезентација уреди

Индивидуално уреди

  • КАФ таленат године (1): 2012[65]
  • Златни дјечак Уније арапских фудбалских савеза (1): 2012[676]
  • Фудбалер године у Суперлиги Швајцарске (1): 2013[677]
  • Арапски фудбалер године по избору часописа El Heddaf (3): 2013,[678] 2017,[679] 2018[680]
  • Играч сезоне Роме (1): 2015/16[188]
  • Арапски фудбалер године по избору уније Globe Soccer (1): 2016[681]
  • Најбољи арапски фудбалер по избору часописа Goal (5): 2017,[682] 2018,[683] 2019,[684] 2020,[685] 2021[683]
  • КАФ тим године (3): 2017,[686] 2018,[687] 2019[688]
  • Идеални тим Афричког купа нација (2): 2017,[497] 2021[689]
  • Играч мјесеца Премијер лиге (4): новембар 2017, фебруар 2018, март 2018, октобар 2021[663]
  • Гол мјесеца Премијер лиге (2): јануар 2021,[690] октобар 2021[691]
  • Играч мјесеца Премијер лиге по избору играча (10): новембар 2017,[692] децембар 2017,[693] фебруар 2018,[694] март 2018,[695] децембар 2018,[696] јануар 2019,[697] април 2019,[698] септембар 2021,[699] октобар 2021,[700] фебруар 2022[701]
  • Афрички фудбалер године по избору емитера BBC (2): 2017,[702] 2018[703]
  • Афрички фудбалер године (2): 2017,[704] 2018[705]
  • Играч године Премијер лиге по избору играча (2): 2017/18,[259] 2021/22[706]
  • Играч године Премијер лиге по избору новинара (2): 2017/18,[707] 2021/22[708]
  • Златна копачка Премијер лиге (3): 2017/18, 2018/19 (дијели), 2021/22 (дијели)[663]
  • Играч сезоне у Премијер лиги (1): 2017/18[663]
  • Најбољи плејмејкер сезоне у Премијер лиги (1): 2021/22[663]
  • Гол сезоне у Премијер лиги (1): 2021/22[663]
  • Тим године Премијер лиге (3): 2017/18,[258] 2020/21,[709] 2021/22[706]
  • Играч сезоне Ливерпула по избору навијача (3): 2017/18,[710] 2020/21,[711] 2021/22[712]
  • Играч сезоне Ливерпула по избору играча (3): 2017/18,[710] 2020–21,[711] 2021–22[712]
  • Играч године у Енглеској по избору навијача (3): 2017/18,[713] 2020/21,[714] 2021/22[715]
  • Тим сезоне Лиге шампиона (1): 2017/18[716]
  • Тим године по избору европских спортских часописа (2): 2017/18,[717] 2021/22[718]
  • Сребрна лопта часописа Onze (1): 2017/18[719]
  • Почасно држављанство Чеченије: 2018[613][720]
  • Најутицајнијих 100 Африканаца по избору часописа New African (1): 2018.[721]
  • Награда Пушкаш за гол године (1): 2018[722]
  • Златна лопта на Свјетском клупском првенству (1): 2019[348]
  • Играч године у Енглеској по избору удружења навијача (2): 2018,[723] 2021[724]
  • Најутицајнијих 100 људи по избору часописа Time (1): 2019[725]
  • Гол сезоне фудбалера Ливерпула (2): 2018/19 (против Челсија), 2021/22 (против Манчестер Ситија)[726]
  • Тим године играча са Средњег истока по избору часописа GQ (1): 2019[727]
  • Фудбалер године по избору навијача (2): 2020, 2021[728][729][730][731]
  • IFFHS КАФ тим године (3): 2020,[732] 2021,[733] 2022[734]
  • IFFHS КАФ фудбалер деценије: 2011–2020[735]
  • IFFHS КАФ тим деценије: 2011–2020[736]
  • Награда за спортску инспирацију Лауреус академије (1): 2021[737][738]
  • Златно стопало (1): 2021[739]
  • IFFHS КАФ фудбалер године (1): 2021[740]
  • Гол сезоне по избору емитера BBC (1): 2021/22[741]
  • Globe Soccer играч године по избору навијача (1): 2022[742]

Рекорди уреди

Европска такмичења уреди

  • Најбржи хет-трик на утакмици Лиге шампиона: 6 минута и 12 секунди против Ренџерса, 12. октобра 2022.[743]
  • Највише голова у Лиги шампиона за један енглески клуб: 40 голова за Ливерпул[744]
  • Најбржи хет-трик у Лиги шампиона од стране играча који је ушао у игру са клупе: 13 минута против Ренџерса, 12. октобра 2022.[745]
  • Највише постигнутих голова у европским такмичењима од стране фудбалера из Африке: 53 гола[746]
  • Најмање додира лопте при постизању хет-трика на једној утакмици Лиге шампиона: 9 додира[745]

Енглеска уреди

  • Највише голова у једној сезони у Премијер лиги са 38 утакмица: 32 гола у сезони 2017/18.[747]
  • Највише утакмица на којима је постизао голове током сезоне у Премијер лиги: 24 утакмице у сезони 2017/18.[748]
  • Највише голова у једној сезони Премијер лиге од стране фудбалера из Африке: 32 гола у сезони 2017/18.[749]
  • Највише освојених награда за фудбалера мјесеца током једне сезоне у Премијер лиги: 3 у сезони 2017/18 (новембар 2017, фебруар 2018. и март 2018.)[750][751][752]
  • Највише голова постигнутих лијевом ногом у једној сезони у Премијер лиги: 25 голова у сезони 2017/18[263]
  • Највише клубова против којих је постигао гол у једној сезони у Премијер лиги: 17 клубова (рекорд дијели са Ијаном Рајтом и Робином ван Персијем)[753]
  • Први фудбалер који је постигао више голова у једној сезони у Премијер лиги него три клуба укупно: Вест Бромич албион (31), Свонзи Сити (28) и Хадерсфилд Таун (28) у сезони 2017/18[754]
  • Први фудбалер који је постигао гол у првом колу у Премијер лиги шест сезона заредом: (од сезоне 2017/18. до сезоне 2022/23.)[755]
  • Највише голова постигнутих у Премијер лиги од стране фудбалера из Африке: 132 гола[420]
  • Највише голова постигнутих у првом колу Премијер лиге: 8 голова (рекорд дијели са Аланом Ширером, Френком Лампардом и Вејном Рунијем)[756]

Ливерпул уреди

  • Највише голова у дебитантској сезони: 44 гола у сезони 2017/18[757]
  • Највише голова у европским такмичењима у једној сезони: 11 голова у сезони 2017/18 (рекорд дијели са Робертом Фирмином)[758]
  • Највише утакмица на којима је постизао голове у једној сезони: 34 утакмице у сезони 2017/18[759]
  • Највише голова у највећем степену лигашких такмичења у Енглеској од стране фудбалера Ливерпула: 32 гола у сезони 2017/18 (рекорд дијели са Ијаном Рашом)[757]
  • Највише освојених награда за играча мјесеца Ливерпула у једној сезони: 7 мјесеци у сезони 2017/18[754]
  • Играч који је најбрже дошао до 50 постигнутих голова за Ливерпул: 65 утакмица (рекорд поставио у сезони 2018/19.)[760]
  • Играч Ливерпула који је најбрже дошао до 50 постигнутих голова у Премијер лиги: 69 утакмица (рекорд поставио у сезони 2018/19.)[761]
  • Највише голова на првих 100 утакмица у историји Ливерпула: 69 голова[762]
  • Највише голова на првих 100 утакмица у Премијер лиги у историји Ливерпула: 70 голова[763]
  • Најбољи стријелац Ливерпула у Лиги шампиона: 41 гол[764]
  • Први фудбалер Ливерпула који је постигао 20 или више голова у четири различите сезоне Премијер лиге: 2017/18, 2018/19, 2020/21, 2021/22[765]
  • Фудбалер Ливерпула који је најбрже постигао 100 голова у највећем степену лигашких такмичења у Енглеској: на 151 утакмици[766]
  • Највише утакмица заредом у којима је постизао гол за Ливерпул: 10 утакмица у сезони 2021/22[420]
  • Најбољи стријелац Ливерпула у европским такмичењима: 42 гола[767]
  • Најбољи стријелац Ливерпула у Премијер лиги: 130 голова[768]
  • Највише голова постигнутих за Ливерпул на гостовањима у Премијер лиги: 56 голова[472]

Египат уреди

  • Најбољи стријелац Египта на Свјетском првенству: 2 гола на првенству 2018. (дијели рекорд са Абдулрахманом Фаузијем)[769][770]
  • Најбољи стријелац Египта у квалификацијама за Афрички куп нација: 18 голова[771]

Италија уреди

  • Највише голова неког египатског фудбалера у Серији А: 35 голова на 81 утакмици[772]

Референце уреди

  1. ^ „FIFA Club World Cup Qatar 2019: List of Players: Liverpool FC” (PDF). FIFA. 5. 12. 2019. стр. 7. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 12. 2019. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  2. ^ „Pharaoh Salah aims to fire up Reds too”. The Straits Times. 17. 10. 2017. Архивирано из оригинала 2. 4. 2019. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  3. ^ Pearce, James (6. 2. 2018). „Liverpool must do everything to keep 'Egyptian King' Mohamed Salah on his throne”. Liverpool Echo. Архивирано из оригинала 12. 2. 2018. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  4. ^ „Mohamed Salah”. barryhugmansfootballers.com. Приступљено 15. 2. 2023. 
  5. ^ „2018 FIFA World Cup Russia: List of players: Egypt” (PDF). FIFA. 17. 6. 2018. стр. 9. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 6. 2018. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  6. ^ „Player Profile: Mohamed Salah”. Chelsea F.C. Архивирано из оригинала 1. 10. 2014. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  7. ^ „Mohamed Salah”. A.S. Roma. Архивирано из оригинала 20. 6. 2017. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  8. ^ „Mohamed Salah”. UEFA. Приступљено 4. 4. 2023. 
  9. ^ Hossam, Rabie (6. 6. 2018). „Egyptian soccer star's village has mixed feelings about native son”. Al-Monitor. Приступљено 15. 2. 2023. 
  10. ^ а б Fattah Faraj, Abdel; Al-Awsat, Asharq (4. 3. 2018). „The inspiring story of Egypt and Liverpool superstar Mohamed Salah”. Arab News. Приступљено 15. 2. 2023. 
  11. ^ а б Кайоли & Колло 2020, стр. 20—21.
  12. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 23.
  13. ^ Carroll, James (18. 12. 2017). „Mohamed Salah: In the beginning…”. Liverpool F.C. Приступљено 15. 2. 2023. 
  14. ^ а б в Кайоли & Колло 2020, стр. 23—24.
  15. ^ а б Кайоли & Колло 2020, стр. 32.
  16. ^ а б Ayyagari, Saketh (23. 4. 2018). „Mohamed Salah: How a boy from Egypt is now the King of Liverpool”. Sportskeeda.com. Приступљено 15. 2. 2023. 
  17. ^ а б Aarons, Ed (31. 5. 2020). „How Mohamed Salah became the pride of Egypt and Liverpool's golden star”. The Independent. Приступљено 15. 2. 2023. 
  18. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 39.
  19. ^ а б Кайоли & Колло 2020, стр. 38—39.
  20. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 41.
  21. ^ „Mohamed Salah: In the beginning…”. Liverpool Football Club. 18. 12. 2017. Архивирано из оригинала 21. 6. 2020. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  22. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 42.
  23. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 43.
  24. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 46.
  25. ^ Aarons, Ed (31. 5. 2020). „How Mohamed Salah became the pride of Egypt and Liverpool’s golden star”. The Independent. Архивирано из оригинала 17. 6. 2020. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  26. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 48.
  27. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 48—49.
  28. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 49.
  29. ^ Abdelrahman, Mahmoud (3. 1. 2019). „Inside Salah's first club: A debut at 15, half-time tears & three-hour journeys to training”. goal.com. Приступљено 15. 2. 2023. 
  30. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 54.
  31. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 51.
  32. ^ „Al Ahly 1–1 Al Mokawloon Al Arab – Premier League 2010/2011 Live”. WhoScored.com. Приступљено 15. 2. 2023. 
  33. ^ „Egypt » Premiership 2010/2011 » 23. Round » Smouha Sporting Club - Al Mokawloon 0:2”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  34. ^ „Mo Salah » Premiership 2010/2011”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  35. ^ „Egypt » Premiership 2010/2011 » 30. Round”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  36. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 57—58.
  37. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 68.
  38. ^ а б Кайоли & Колло 2020, стр. 75—76.
  39. ^ „Mo Salah » Premiership 2011/2012”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  40. ^ „Egypt » Premiership 2011/2012 » 19. Round”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  41. ^ „Egypt's Premier League cancelled”. BBC Sport. 10. 3. 2012. Приступљено 15. 2. 2023. 
  42. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 74.
  43. ^ Pearce, James (27. 12. 2017). „Former Basel sporting director Georg Heitz planning Mo Salah reunion”. Liverpool Echo. Приступљено 15. 2. 2023. 
  44. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 76—77.
  45. ^ Rogers, Paul (6. 8. 2015). „11 Things You Need to Know About Mohamed Salah”. A.S. Roma. Приступљено 15. 2. 2023. 
  46. ^ Marti, Caspar (16. 3. 2012). „Cheerful test match against Egypt's Olympics selection ends 3:4 (Translation)” (на језику: њемачки). FC Basel 1893. Архивирано из оригинала 18. 9. 2018. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  47. ^ Küng, Georges (10. 4. 2012). „FC Basel commit to young Egyptian star Mohamed Salah (Translation)”. Basellandschaftliche Zeitung (на језику: њемачки). Архивирано из оригинала 10. 06. 2020. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  48. ^ El Rasoul, Ahmed Abd (2012). „Egypt rising star Salah officially joins FC Basel”. Al-Ahram. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  49. ^ Amr, Abdelrahman (13. 2. 2018). „Former Basel President recalls watching Salah live for first time”. KingFut. Приступљено 15. 2. 2023. 
  50. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 81.
  51. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 77—81.
  52. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 83—84.
  53. ^ „Steaua Bucharest 4–2 Basel – result and match statistics”. live-result.com. 23. 6. 2012. Приступљено 15. 2. 2023. 
  54. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 86.
  55. ^ „Basel 1 – 1 Molde Team line-ups”. Goal.com. 8. 8. 2012. Приступљено 15. 2. 2023. 
  56. ^ „Mohamed Salah involved in all three Basel goals on league debut”. kingfut.com. KingFut Team. 12. 8. 2012. Приступљено 15. 2. 2023. 
  57. ^ „Swiss Super League: Basel 2–0 Lausanne Sports”. Sky Sports. 18. 8. 2012. Приступљено 15. 2. 2023. 
  58. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 86—87.
  59. ^ „Champions League Qual. 2012/2013 » Play-offs”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  60. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 87.
  61. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 87—88.
  62. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 88—89.
  63. ^ Кайоли, Колло 2020, стр. 89.
  64. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 89—90.
  65. ^ а б „Toure wins his second African Player of the Year Award”. Confederation of African Football. 21. 12. 2012. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  66. ^ „Basel break Spurs' hearts from the spot”. UEFA. 11. 4. 2013. Приступљено 15. 2. 2023. 
  67. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 90—91.
  68. ^ Haylett, Trevor (3. 5. 2013). „Basel take heart after Chelsea defeat”. UEFA. Приступљено 15. 2. 2023. 
  69. ^ Stokkermans, Karel. „Switzerland 2012/13”. RSSSF. Приступљено 15. 2. 2023. 
  70. ^ Schifferle, Michael (10. 6. 2013). „Season review: Switzerland”. UEFA. Архивирано из оригинала 16. 6. 2020. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  71. ^ „Statistik und Resultate Final – Schweizer Cup 2013” (на језику: њемачки). Schweizerischer Fussballverband. Приступљено 15. 2. 2023. 
  72. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 92.
  73. ^ „Mohamed Salah 2012/13”. transfermarkt.com. Приступљено 15. 2. 2023. 
  74. ^ „Mo Salah » Super League 2012/2013”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  75. ^ „Detailed stats of Mohamed Salah 2012/13”. transfermarkt.com. Приступљено 15. 2. 2023. 
  76. ^ „Mo Salah » Europa League 2012/2013”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  77. ^ El Rasoul, Ahmed Abd (3. 12. 2013). „VIDEO: Egypt's Salah wins Swiss league player of the year award”. english.ahram.org. Приступљено 15. 2. 2023. 
  78. ^ Marti, Caspar (8. 7. 2013). „Der FCB Gewinnt Den Uhrencup 2013 Mit Einem Sieg Gegen Roter Stern Belgrad” (на језику: њемачки). FC Basel 1893. Архивирано из оригинала 11. 7. 2015. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  79. ^ „Basel v Aarau Match preview”. goal.com. 13. 1. 2013. Приступљено 15. 2. 2023. 
  80. ^ „Maccabi revival comes too late to halt Basel”. UEFA. 6. 8. 2013. Приступљено 15. 2. 2023. 
  81. ^ Wallace, Sam (24. 1. 2014). „Mohamed Salah and the Maccabi Tel Aviv handshake furore surrounding Chelsea's latest signing”. The Independent. Приступљено 15. 2. 2023. 
  82. ^ „Salah već postao problem za Čelsi? Englezi ga vide kao muslimana koji ne pruža ruku Jevrejima (VIDEO)”. mozzartsport.com. 24. 1. 2014. Приступљено 15. 2. 2023. 
  83. ^ „Basel take charge against Ludogorets”. UEFA. 21. 8. 2013. Приступљено 15. 2. 2023. 
  84. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 95—96.
  85. ^ „Champions League Qual. 2013/2014 » Play-offs » FC Basel - PFC Ludogorets Razgrad 2:0”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  86. ^ „Champions League 2013/2014 » Group E » Chelsea FC - FC Basel 1:2”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  87. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 96—99.
  88. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 100.
  89. ^ „Basel FC BS Chelsea Group stage Match Report”. UEFA. 18. 9. 2013. Архивирано из оригинала 24. 9. 2018. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  90. ^ „Schalke see of ten-men Basel to progress”. UEFA. 11. 12. 2013. Приступљено 15. 2. 2023. 
  91. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 102.
  92. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 101—102.
  93. ^ „BSC Young Boys – FC Basel 2:2”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  94. ^ „FC Basel rewrites history with fifth straight title”. thelocal.ch. 16. 5. 2014. Приступљено 15. 2. 2023. 
  95. ^ „Mohamed Salah » Club matches”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  96. ^ Aargauer Zeitung (23. 7. 2014). „Fix! FCB-Wirbelwind Mohamed Salah wechselt zu Chelsea”. Fix! FCB whirlwind Mohamed Salah is moving to Chelsea (на језику: њемачки). Aargauer Zeitung. Приступљено 15. 2. 2023. 
  97. ^ „Mohamed Salah - FCB statistic”. Verein "Basler Fussballarchiv”. 2022. Приступљено 15. 2. 2023. 
  98. ^ „Mohamed Salah: Chelsea sign Basel midfielder for £11m”. BBC Sport. 26. 1. 2014. Приступљено 15. 2. 2023. 
  99. ^ а б Кайоли & Колло 2020, стр. 103.
  100. ^ „Salah Move Completed”. Chelsea F.C. 18. 1. 2014. Архивирано из оригинала 18. 9. 2018. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  101. ^ Murphy, Darragh. „Mohamed Salah turned down the chance to join Liverpool under Brendan Rodgers”. SportsJoe.ie. Приступљено 15. 2. 2023. 
  102. ^ Yousef, Ahmad (26. 1. 2014). „Official: Mohamed Salah signs for Chelsea”. kingfut.com. Приступљено 15. 2. 2023. 
  103. ^ „Premier League: Chelsea 3–0 Newcastle”. Sky Sports. 8. 2. 2014. Приступљено 15. 2. 2023. 
  104. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 106—107.
  105. ^ Lewis, Aimee (22. 3. 2014). „Chelsea 6–0 Arsenal”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 13. 6. 2020. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  106. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 107.
  107. ^ „Match Report: Chelsea 3 Stoke City 0”. Chelsea F.C. 6. 4. 2014. Архивирано из оригинала 23. 9. 2018. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  108. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 107—108.
  109. ^ „Mo Salah » Premier League 2013/2014”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  110. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 110.
  111. ^ „Chelsea midfielder Mohamed Salah 'could be forced into military service by Egyptian government'. Metro. 19. 7. 2014. Приступљено 15. 2. 2023. 
  112. ^ de Menezes, Jack (21. 7. 2014). „Mohamed Salah: Chelsea midfielder will NOT have to serve military service after Egyptian Prime Minister steps”. The Independent. Приступљено 15. 2. 2023. 
  113. ^ Yousef, Ahmad (23. 7. 2014). „Mohamed Salah changes Chelsea kit number”. Kingfut. Приступљено 15. 2. 2023. 
  114. ^ „Oscar gives Drogba Chelsea's No 11 shirt for new season”. The Independent. 16. 8. 2014. Архивирано из оригинала 4. 6. 2020. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  115. ^ „Squad Number Changes”. Chelsea FC. 15. 8. 2014. Архивирано из оригинала 3. 9. 2017. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  116. ^ а б Кайоли & Колло 2020, стр. 110—111.
  117. ^ „Premier League 2014/2015 » 4. Round » Chelsea FC - Swansea City 4:2”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  118. ^ „Champions League 2014/2015 » Group G » Sporting CP - Chelsea FC 0:1”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  119. ^ „League Cup 2014/2015 » Round of 16 » Shrewsbury Town - Chelsea FC 1:2”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  120. ^ „Jose Mourinho hits out at Schurrle and Salah after Chelsea beat Shrewsbury”. ESPN. 29. 10. 2014. Приступљено 15. 2. 2023. 
  121. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 111—112.
  122. ^ „Mo Salah » Premier League 2014/2015”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  123. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 112—113.
  124. ^ „Every Chelsea player to get a Premier League medal says Jose Mourinho”. ESPN. 15. 5. 2015. Приступљено 15. 2. 2023. 
  125. ^ „Čelsi je uspeo! Kvadrado se pozdravio i kreće za Englesku, Fiorentina dobija 33.000.000 evra i Salaha”. mozzartsport.com. 29. 1. 2015. Приступљено 15. 2. 2023. 
  126. ^ Wallace, Sam (2. 2. 2015). „Salah to Fiorentina on loan”. The Independent. Приступљено 15. 2. 2023. 
  127. ^ „Salah completed Fiorentina loan”. Chelsea F.C. 2. 2. 2015. Архивирано из оригинала 29. 9. 2018. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  128. ^ „Fiorentina, Salah chooses number 74: "For the victims of Port Said" (Translation)”. la Repubblica (на језику: италијански). 6. 2. 2015. Приступљено 15. 2. 2023. 
  129. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 115.
  130. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 116.
  131. ^ „Italian Serie A: Fiorentina 3–2 Atalanta”. ESPN. 8. 2. 2015. Приступљено 15. 2. 2023. 
  132. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 117.
  133. ^ „Sassuolo 1–3 Fiorentina”. Lega Serie A. 14. 2. 2015. Архивирано из оригинала 31. 10. 2020. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  134. ^ „Italy » Serie A 2014/2015 » 24. Round » ACF Fiorentina - Torino FC 1:1”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  135. ^ „Gómez and Salah scores as Fiorentina eliminate Spurs”. Eurosport. Приступљено 15. 2. 2023. 
  136. ^ „UEFA Europa League round of 16 draw”. UEFA. 27. 2. 2015. Приступљено 15. 2. 2023. 
  137. ^ „Inter 0–1 Fiorentina”. Lega Serie A. 1. 3. 2015. Архивирано из оригинала 11. 07. 2020. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  138. ^ „Juventus 1–2 Fiorentina: Salah double gives Viola vital victory”. Goal.com. 5. 3. 2015. Приступљено 15. 2. 2023. 
  139. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 120.
  140. ^ „Italy » Coppa Italia 2014/2015 » Semi-finals » ACF Fiorentina - Juventus 0:3”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  141. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 119.
  142. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 117—118.
  143. ^ „Italy » Serie A 2014/2015 » 35. Round » Empoli FC - ACF Fiorentina 2:3”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  144. ^ „Italy » Serie A 2014/2015 » 36. Round » ACF Fiorentina - Parma FC 3:0”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  145. ^ „Mo Salah » Serie A 2014/2015”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  146. ^ а б Кайоли & Колло 2020, стр. 122—123.
  147. ^ Verschueren, Gianni (18. 5. 2016). „Mohamed Salah Compensation Reportedly Eyed by Fiorentina”. Bleacher Report. Приступљено 15. 2. 2023. 
  148. ^ „Fiorentina 1–2 Roma”. BBC Sport. 25. 10. 2015. Приступљено 15. 2. 2023. 
  149. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 124—126.
  150. ^ „Fiorentina complain to FIFA over Salah's Roma loan from Chelsea”. ESPN. 11. 9. 2015. Приступљено 15. 2. 2023. 
  151. ^ Pasztor, David (8. 6. 2016). „FIFA finally render a verdict on Fiorentina's claims against Chelsea in the Mohamed Salah transfer debacle”. weaintgotnohistory.sbnation.com. Приступљено 15. 2. 2023. 
  152. ^ „CAS rejects Fiorentina's appeal over Salah loan deal”. reuters.com. 30. 6. 2017. Приступљено 15. 2. 2023. 
  153. ^ Critchley, Mark (30. 6. 2017). „Liverpool signing Mohamed Salah and Chelsea cleared of wrongdoing in Fiorentina loan court case”. The Independent. Приступљено 15. 2. 2023. 
  154. ^ „Transfer Market Mohamed Salah Ghaly” (PDF) (Саопштење) (на језику: италијански). A.S. Roma. 6. 8. 2015. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 12. 2022. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  155. ^ „Chelsea winger Mohamed Salah joins Roma on a season-long loan”. The Guardian. 6. 8. 2015. Приступљено 15. 2. 2023. 
  156. ^ Di Marzio, Gianluca (6. 8. 2015). „Roma, ufficiale l'arrivo dal Chelsea di Salah: i dettagli dell'operazione”. Sky Italia (на језику: италијански). Архивирано из оригинала 01. 12. 2017. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  157. ^ Rogers, Paul (6. 8. 2015). „Mohamed Salah to wear number 11 at Roma”. A.S. Roma. Приступљено 15. 2. 2023. 
  158. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 127.
  159. ^ „Hellas Verona 1–1 Roma”. Lega Serie A. 22. 8. 2015. Приступљено 15. 2. 2023. 
  160. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 129.
  161. ^ „Italian Serie A Roma 2–2 Sassuolo”. Sky Sports. 20. 9. 2015. Приступљено 15. 2. 2023. 
  162. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 130.
  163. ^ „Italian Serie A Sampdoria 2–1 Roma”. Sky Sports. Приступљено 15. 2. 2023. 
  164. ^ „Italian Serie A Roma 5–1 Carpi”. Sky Sports. 26. 9. 2015. Приступљено 15. 2. 2023. 
  165. ^ George, Dhruv (26. 10. 2015). „Salah scores, sees red as Roma down Fiorentina to go top”. essentiallysports.com. Приступљено 15. 2. 2023. 
  166. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 130—132.
  167. ^ „Italian Serie A Fiorentina 1–2 Roma”. Sky Sports. 25. 10. 2015. Приступљено 15. 2. 2023. 
  168. ^ „Fiorentina 1–2 Roma”. BBC Sport. 25. 10. 2015. Приступљено 15. 2. 2023. 
  169. ^ „Roma 3–2 Leverkusen”. UEFA. Приступљено 15. 2. 2023. 
  170. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 132.
  171. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 134.
  172. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 135—136.
  173. ^ „Roma otpustila Garsiju, Spaleti dogovorio sve sa Palotom”. vijesti.me. 13. 1. 2016. Приступљено 15. 2. 2023. 
  174. ^ „Italy » Serie A 2015/2016 » 23. Round » Sassuolo Calcio - AS Roma 0:2”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  175. ^ „Italy » Serie A 2015/2016 » 26. Round » AS Roma - US Palermo 5:0”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  176. ^ „Roma 4–1 Fiorentina”. BBC Sport. 4. 3. 2016. Приступљено 15. 2. 2023. 
  177. ^ „Fixtures and Results Season 2015–16 32^ Match Day”. Lega Serie A online. Архивирано из оригинала 26. 08. 2018. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  178. ^ „Italian Serie A Genoa 2–3 Roma”. Sky Sports. 2. 5. 2016. Приступљено 15. 2. 2023. 
  179. ^ „Italian Serie A AC Milan 1–3 Roma”. Sky Sports. 14. 5. 2016. Приступљено 15. 2. 2023. 
  180. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 139.
  181. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 138.
  182. ^ „Mohamed Salah 2015/16”. transfermarkt.com. Приступљено 15. 2. 2023. 
  183. ^ „Mo Salah » Serie A 2015/2016”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  184. ^ „Italy » Serie A 2015/2016 » Top Scorer”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  185. ^ Marsden, Rory (22. 6. 2017). „Mohamed Salah, Liverpool Agree to Long-Term Contract After Roma Transfer”. Bleacher Report. Приступљено 15. 2. 2023. 
  186. ^ „League Table Lega Serie A”. Serie A. 15. 5. 2016. Архивирано из оригинала 28. 5. 2016. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  187. ^ „Italy » Serie A 2015/2016 » 38. Round”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  188. ^ а б „AS Roma Awards 2015–16: Player of the Season”. A.S. Roma. 28. 6. 2016. Приступљено 15. 2. 2023. 
  189. ^ „Salah move finalised”. Chelsea F.C. 3. 8. 2016. Архивирано из оригинала 02. 01. 2019. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  190. ^ „Salah: Chelsea player joins Roma on permanent deal”. Diario AS. Agence France-Presse. 3. 8. 2016. Архивирано из оригинала 16. 06. 2020. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  191. ^ „Champions League Qual. 2016/2017 » Play-offs”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  192. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 143.
  193. ^ „Fixtures and Results - Season 2016–17 1. Match Day”. Lega Serie A. Приступљено 15. 2. 2023. 
  194. ^ „Italy » Serie A 2016/2017 » 3. Round » AS Roma - Sampdoria 3:2”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  195. ^ „Italy » Serie A 2016/2017 » 5. Round » AS Roma - FC Crotone 4:0”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  196. ^ „Europa League 2016/2017 » Group E » AS Roma - Astra Giurgiu 4:0”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  197. ^ „Mohamed Salah hat-trick keeps Roma in touch with leaders Juventus”. The Guardian. 6. 11. 2016. Приступљено 15. 2. 2023. 
  198. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 144.
  199. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 149.
  200. ^ „Salah injury blow for Roma”. Fotmob. Приступљено 15. 2. 2023. 
  201. ^ „Fixtures and Results - Season 2016–17 17. Match Day”. Lega Serie A. 17. 12. 2016. Архивирано из оригинала 09. 02. 2021. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  202. ^ „Roma 4–1 Torino: Match report, reaction and key statistics”. AS Roma. 19. 2. 2017. Приступљено 15. 2. 2023. 
  203. ^ „Lyon 4–2 Roma”. BBC Sport. 9. 3. 2017. Приступљено 15. 2. 2023. 
  204. ^ „Roma 2–1 Lyon (4–5 agg)”. BBC Sport. 16. 3. 2017. Приступљено 15. 2. 2023. 
  205. ^ „Italy » Coppa Italia 2016/2017 » Semi-finals » AS Roma - Lazio Roma 3:2”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  206. ^ „Italy » Coppa Italia 2016/2017 » Semi-finals”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  207. ^ „Italy » Serie A 2016/2017 » 33. Round » Pescara Calcio - AS Roma 1:4”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  208. ^ „Italy » Coppa Italia 2016/2017 » Semi-finals”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  209. ^ „Roma 3–2 Genoa”. BBC Sport. 28. 5. 2017. Приступљено 15. 2. 2023. 
  210. ^ „Fixtures and Results - Season 2016–17 38. Match Day”. Lega Serie A. Приступљено 15. 2. 2023. 
  211. ^ „Mohamed Salah 2016/17”. transfermarkt.com. Приступљено 15. 2. 2023. 
  212. ^ „'Elite finishing' – The stats behind Salah's 2016–17 season”. Liverpool FC. 25. 6. 2017. Приступљено 15. 2. 2023. 
  213. ^ „Mo Salah » Serie A 2016/17”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  214. ^ „Italy » Serie A 2016/17 » Top Scorer”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  215. ^ Кайоли & Колло 2020, стр. 158.
  216. ^ „Summary – Serie A – Italy”. Soccerway. Приступљено 15. 2. 2023. 
  217. ^ „Italy » Serie A 2016/17 » 38. Round”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  218. ^ „Roma and Liverpool agree Salah transfer”. A.S. Roma. 22. 6. 2017. Приступљено 15. 2. 2023. 
  219. ^ Dobson, Mark (22. 6. 2017). „Liverpool complete record £36.9m signing of Mohamed Salah from Roma”. The Guardian. Приступљено 15. 2. 2023. 
  220. ^ „Mohamed Salah's LFC squad number confirmed”. Liverpool F.C. Приступљено 15. 2. 2023. 
  221. ^ Lynch, David (22. 6. 2017). „Liverpool FC complete signing of Mohamed Salah”. Liverpool F.C. Приступљено 15. 2. 2023. 
  222. ^ а б Кайоли & Колло 2020, стр. 162—163.
  223. ^ Johnston, Neil (12. 8. 2017). „Watford 3–3 Liverpool”. BBC Sport. Приступљено 15. 2. 2023. 
  224. ^ Murray, Scott (31. 3. 2018). „Liverpool 4–2 Hoffenheim”. The Guardian. Приступљено 15. 2. 2023. 
  225. ^ „Champions League Qual. 2017/2018 » Play-offs”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  226. ^ McNulty, Phil (27. 8. 2017). „Liverpool 4–0 Arsenal”. BBC Sport. Приступљено 15. 2. 2023. 
  227. ^ „Mohamed Salah claims Player of the Month award for August”. Liverpool F.C. 5. 9. 2017. Приступљено 15. 2. 2023. 
  228. ^ „Premier League 2017/2018 » 5. Round » Liverpool FC - Burnley FC 1:1”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  229. ^ „Premier League 2017/2018 » 6. Round » Leicester City - Liverpool FC 2:3”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  230. ^ Burton, Chris (17. 10. 2017). „Liverpool record Champions League firsts with seven goal Mauling”. Goal.com. Приступљено 15. 2. 2023. 
  231. ^ „Premier League 2017/2018 » 11. Round » West Ham United - Liverpool FC 1:4”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  232. ^ „Premier League 2017/2018 » 12. Round » Liverpool FC - Southampton FC 3:0”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  233. ^ „Why didn't he celebrate?! Fans can't believe Mo Salah's reaction to scoring against former club Chelsea”. Daily Mirror. 25. 11. 2017. Приступљено 15. 2. 2023. 
  234. ^ „Premier League 2017/2018 » 14. Round » Stoke City - Liverpool FC 0:3”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  235. ^ „Gvardiola i Salah najbolji u Premijer ligi u novembru”. novosti.rs. 15. 12. 2017. Приступљено 15. 2. 2023. 
  236. ^ Henson, Mike (29. 11. 2017). „Stoke City 0 Liverpool 3”. BBC Sport. Приступљено 15. 2. 2023. 
  237. ^ „Premier League 2017/2018 » 16. Round » Liverpool FC - Everton FC 1:1”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  238. ^ Crawford, Stephen (17. 12. 2017). „Liverpool Make History with Record Away Goal Tally”. goal.com. Приступљено 15. 2. 2023. 
  239. ^ Fisher, Ben (17. 12. 2017). „Mohamed Salah shreds Bournemouth to leave Suárez and Rush in his wake”. The Guardian. Приступљено 15. 2. 2023. 
  240. ^ „Premier League 2017/2018 » 19. Round » Arsenal FC - Liverpool FC 3:3”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  241. ^ „Premier League 2017/2018 » 21. Round » Liverpool FC - Leicester City 2:1”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  242. ^ „Salah najbolji fudbaler Afrike u 2017.”. sportklub.rs. 5. 1. 2018. Приступљено 15. 2. 2023. 
  243. ^ „Premier League 2017/2018 » 23. Round » Liverpool FC - Manchester City 4:3”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  244. ^ Longinov, Milovan (14. 1. 2018). „Sva moć i sve boljke Liverpula, prvi poraz Mančester sitija!”. sportske.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  245. ^ „Premier League 2017/2018 » 25. Round » Huddersfield Town - Liverpool FC 0:3”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  246. ^ „Premier League 2017/2018 » 26. Round » Liverpool FC - Tottenham Hotspur 2:2”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  247. ^ „Premier League 2017/2018 » 27. Round » Southampton FC - Liverpool FC 0:2”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  248. ^ „Champions League 2017/2018 » Round of 16 » FC Porto - Liverpool FC 0:5”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  249. ^ „Premier League 2017/2018 » 31. Round » Liverpool FC - Watford FC 5:0”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  250. ^ „Salah prevazišao i Mesija: Dao 4 gola, a trećim je unesrećio trojicu igrača Votforda! (VIDEO)”. telegraf.rs. 17. 3. 2018. Приступљено 15. 2. 2023. 
  251. ^ а б „Mohamed Salah 'on his way' to Lionel Messi comparisons – Liverpool boss Klopp”. BBC Sport. 17. 3. 2018. Приступљено 15. 2. 2023. 
  252. ^ „Izvini za četiri komada: Salah iznenadio golmana Votforda gestom posle goleade! (VIDEO)”. telegraf.rs. 18. 3. 2018. Приступљено 15. 2. 2023. 
  253. ^ „'It's been great to watch you' - Pele hails Salah”. Liverpool Football Club. Приступљено 15. 2. 2023. 
  254. ^ „Premier League 2017/2018 » 32. Round » Crystal Palace - Liverpool FC 1:2”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  255. ^ „Premier League 2017/2018 » 32. Round » Crystal Palace - Liverpool FC 1:2”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  256. ^ McNulty, Phil (10. 4. 2018). „Manchester City 1–2 Liverpool”. BBC Sport. Приступљено 15. 2. 2023. 
  257. ^ „Premier League 2017/2018 » 34. Round » Liverpool FC - AFC Bournemouth 3:0”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  258. ^ а б „Manchester City players dominate PFA team of the year”. BBC Sport. 18. 4. 2018. Приступљено 15. 2. 2023. 
  259. ^ а б „Mohamed Salah: Liverpool forward voted PFA Player of the Year 2017–18”. BBC Sport. 23. 4. 2018. Приступљено 15. 2. 2023. 
  260. ^ „Premier League 2017/2018 » 35. Round » West Bromwich Albion - Liverpool FC 2:2”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  261. ^ а б в „Mohamed Salah: The night the 'phenomenal' Liverpool man downed Roma”. BBC Sport. 24. 4. 2018. Приступљено 15. 2. 2023. 
  262. ^ „Champions League 2017/2018 » Semi-finals » Liverpool FC - AS Roma 5:2”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  263. ^ а б Wright, Nick (31. 3. 2018). „Mohamed Salah breaking records with Liverpool scoring exploits”. Sky Sports. Приступљено 15. 2. 2023. 
  264. ^ Steinberg, Jacob (2. 5. 2018). „Roma 4–2 Liverpool (agg: 6–7): Champions League semi-final – as it happened”. The Guardian. Приступљено 15. 2. 2023. 
  265. ^ Oludare, Shina (13. 5. 2018). „Mohamed Salah wins Premier League Golden Boot”. goal.com. Приступљено 15. 2. 2023. 
  266. ^ Goldman, James (26. 5. 2018). „Liverpool star Mohamed Salah in tears after suffering injury in Champions League final”. Metro. Приступљено 15. 2. 2023. 
  267. ^ Davis, Callum (27. 5. 2018). „Mohamed Salah in tears as Champions League final ends in early injury heartbreak after Sergio Ramos challenge”. The Daily Telegraph. Приступљено 15. 2. 2023. 
  268. ^ „Champions League 2017/2018 » Final » Real Madrid - Liverpool FC 3:1”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  269. ^ Price, Glenn (26. 5. 2018). „Egypt 'optimistic' Mohamed Salah can play in World Cup after shoulder injury”. ESPN. Приступљено 15. 2. 2023. 
  270. ^ Davis, Callum (27. 5. 2018). „Sergio Ramos sends good well wishes to Mohamed Salah after injured Liverpool forward's Champions League final ends in tears” . The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 10. 1. 2022. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  271. ^ „Mohamed Salah 2017/18”. transfermarkt.com. Приступљено 15. 2. 2023. 
  272. ^ а б „Mohamed Salah najbolji igrač i strijelac Premier lige”. balkans.aljazeera.net. 13. 5. 2018. Приступљено 15. 2. 2023. 
  273. ^ „Mesiju dodeljena rekordna peta Zlatna kopačka Evrope”. mozzartsport.com. 18. 12. 2018. Приступљено 15. 2. 2023. 
  274. ^ Carroll, James (2. 7. 2018). „Mohamed Salah signs new long-term Liverpool deal”. Liverpool F.C. Приступљено 15. 2. 2023. 
  275. ^ Carroll, James (2. 7. 2018). „Jürgen Klopp: Salah's commitment is a sign for Liverpool”. Liverpool F.C. Приступљено 15. 2. 2023. 
  276. ^ Sutcliffe, Steve (12. 8. 2018). „Liverpool 4–0 West Ham”. BBC Sport. Приступљено 15. 2. 2023. 
  277. ^ Burnton, Simon (12. 8. 2018). „Liverpool 4–0 West Ham United: Premier League – as it happened”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Приступљено 15. 2. 2023. 
  278. ^ Begley, Emlyn (20. 8. 2018). „Crystal Palace 0–2 Liverpool”. BBC Sport. Приступљено 15. 2. 2023. 
  279. ^ Teather, Jamie (21. 8. 2018). „Did Mohamed Salah dive to win penalty against Palace?”. London Evening Standard. Приступљено 15. 2. 2023. 
  280. ^ Kelly, Andy (25. 8. 2018). „Mohamed Salah downs Brighton as Liverpool capitalise on Manchester City hiccup to move top”. The Independent. Приступљено 15. 2. 2023. 
  281. ^ „Luka Modrić wins UEFA Men's Player of the Year award”. UEFA. 30. 8. 2018. Приступљено 15. 2. 2023. 
  282. ^ „Modrić, Ronaldo and Salah up for Player of the Year”. UEFA. 20. 8. 2018. Приступљено 15. 2. 2023. 
  283. ^ „Champions League positional awards: nominees announced”. UEFA. 9. 8. 2018. Приступљено 15. 2. 2023. 
  284. ^ „Cristiano Ronaldo: Champions League Forward of the Season”. UEFA. 30. 8. 2018. Приступљено 15. 2. 2023. 
  285. ^ Grace, Liam (3. 9. 2018). „Mohamed Salah, Cristiano Ronaldo and Luka Modric nominated for Best FIFA Men's Player”. Sky Sports. Приступљено 15. 2. 2023. 
  286. ^ „The Best FIFA Men's Player”. FIFA. 24. 9. 2018. Архивирано из оригинала 7. 11. 2016. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  287. ^ Rawson, Dov (25. 9. 2018). „James Milner reacts brilliantly on Twitter to Mo Salah's controversial Puskas Award”. GiveMeSport.com. Приступљено 15. 2. 2023. 
  288. ^ „Mohamed Salah trolled by Liverpool team-mate over Puskas Award”. Metro. 25. 9. 2018. Приступљено 15. 2. 2023. 
  289. ^ Rathborn, Jack (25. 9. 2018). „Mohamed Salah wins Puskas goal of the year at The Best FIFA Awards to spark outrage from fans”. The Mirror. Приступљено 15. 2. 2023. 
  290. ^ O'Brien, Sean (24. 9. 2018). „'The worst goal ever to win the Puskas Award' – Fans react to Liverpool star Mohamed Salah winning FIFA's goal of the season”. TalkSPORT. Приступљено 15. 2. 2023. 
  291. ^ „Premier League 2018/2019 » 6. Round » Liverpool FC - Southampton FC 3:0”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  292. ^ „Premier League 2018/2019 » 9. Round » Huddersfield Town - Liverpool FC 0:1”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  293. ^ Squires, Theo (24. 10. 2018). „Mohamed Salah scores 50th Liverpool goal – and SMASHES long-standing record”. Liverpool Echo. Приступљено 15. 2. 2023. 
  294. ^ „Jurgen Klopp: Liverpool's Champions League win is 'best night of professional lives'. BBC Sport. 1. 6. 2019. Приступљено 15. 2. 2023. 
  295. ^ „Premier League 2018/2019 » 10. Round » Liverpool FC - Cardiff City 4:1”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  296. ^ „Premier League 2018/2019 » 12. Round » Liverpool FC - Fulham FC 2:0”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  297. ^ „Premier League 2018/2019 » 13. Round » Watford FC - Liverpool FC 0:3”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  298. ^ „Bournemouth 0–4 Liverpool”. BBC Sport. 8. 12. 2018. Приступљено 15. 2. 2023. 
  299. ^ „Liverpool 1–0 Napoli: Salah scores as Reds reach Champions League knockout stage”. BBC Sport. 11. 12. 2018. Приступљено 15. 2. 2023. 
  300. ^ „Premier League 2018/2019 » 18. Round » Wolverhampton Wanderers - Liverpool FC 0:2”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  301. ^ „Premier League 2018/2019 » 19. Round » Liverpool FC - Newcastle United 4:0”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  302. ^ „Premier League 2018/2019 » 20. Round » Liverpool FC - Arsenal FC 5:1”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  303. ^ „Liverpul "uništio" Arsenal, Firmino dao tri gola!”. mondo.me. 29. 12. 2018. Приступљено 15. 2. 2023. 
  304. ^ „Mo plesom proslavio nagradu za najboljeg igrača Afrike”. sportklub.rs. 9. 1. 2018. Приступљено 15. 2. 2023. 
  305. ^ „Premier League 2018/2019 » 22. Round » Brighton & Hove Albion - Liverpool FC 0:1”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  306. ^ „Premier League 2018/2019 » 23. Round » Liverpool FC - Crystal Palace 4:3”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  307. ^ „The stats behind Mohamed Salah's 50 Premier League goals”. Sky Sports. 20. 1. 2019. Приступљено 15. 2. 2023. 
  308. ^ „Premier League 2018/2019 » 25. Round » West Ham United - Liverpool FC 1:1”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  309. ^ „Mohamed Salah: West Ham investigate racist abuse of Liverpool striker”. BBC Sport. 6. 2. 2019. Приступљено 15. 2. 2023. 
  310. ^ de Menezes, Jack (14. 10. 2020). „West Ham fan banned from football for three years for racially abusing Liverpool forward Mohamed Salah”. The Independent. Приступљено 15. 2. 2023. 
  311. ^ „Premier League 2018/2019 » 26. Round » Liverpool FC - AFC Bournemouth 3:0”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  312. ^ Sanders, Emma (5. 4. 2019). „Mohamed Salah: Forward enters Liverpool record books with fastest 50 goals”. BBC Sport. Приступљено 15. 2. 2023. 
  313. ^ Barnish, Adam (5. 4. 2019). „Mohamed Salah Breaks Liverpool Record With 50th Premier League Goal in Friday Night Win”. 90Min. Приступљено 15. 2. 2023. 
  314. ^ Magowan, Alistair (14. 4. 2019). „Mohamed Salah scores stunning goal as Reds reclaim lead”. BBC Sport. Приступљено 15. 2. 2023. 
  315. ^ „Champions League 2018/2019 » Quarter-finals » FC Porto - Liverpool FC 1:4”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  316. ^ „Champions League 2018/2019 » Quarter-finals”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  317. ^ Shaw, Chris (26. 4. 2019). „Mohamed Salah sets new LFC goalscoring record”. Liverpool F.C. Приступљено 15. 2. 2023. 
  318. ^ „Premier League 2018/2019 » 37. Round » Newcastle United - Liverpool FC 2:3”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  319. ^ „Salah definitivno ne igra protiv Barselone”. zurnal.rs. 6. 5. 2019. Приступљено 15. 2. 2023. 
  320. ^ „Mesi bacio Liverpul "na konopce" – Barsa jednom nogom u finalu Lige šampiona”. b92.net. 1. 5. 2019. Приступљено 15. 2. 2023. 
  321. ^ „Čudo se dogodilo – Liverpul nokautirao Barsu za finale LŠ!”. b92.net. 7. 5. 2019. Приступљено 15. 2. 2023. 
  322. ^ „Premier League 2018/2019 » 38. Round » Liverpool FC - Wolverhampton Wanderers 2:0”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  323. ^ Kovačević, A. (12. 5. 2019). „Siti preokretom odbranio titulu, Liverpulu malo 97 bodova!”. b92.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  324. ^ Jurišić, Predrag (14. 5. 2019). „Sljedeće godine u ovo vrijeme bit ćemo - prvaci nevjerojatan podatak: s ovih 97 bodova Liverpool bi bio prvak u 116 od 119 prvenstava Engleske”. sportske.jutarnji.hr. Приступљено 15. 2. 2023. 
  325. ^ Taylor, Daniel (1. 6. 2019). „Liverpool win Champions League after Salah and Origi sink Tottenham”. The Guardian. Приступљено 15. 2. 2023. 
  326. ^ „Liverpul bolji od Totenhema za šestu titulu šampiona Evrope!”. b92.net. 1. 6. 2019. Приступљено 15. 2. 2023. 
  327. ^ McNulty, Phil (1. 6. 2019). „Tottenham Hotspur 0–2 Liverpool”. BBC Sport. Приступљено 15. 2. 2023. 
  328. ^ „Salah first Egyptian to win Champions League title”. egypttoday.com. 2. 6. 2019. Архивирано из оригинала 25. 6. 2020. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  329. ^ „Mohamed Salah 2018/19”. transfermarkt.com. Приступљено 15. 2. 2023. 
  330. ^ „Mo Salah » Premier League 2018/2019”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  331. ^ „Premier League 2018/2019 » Top Scorer”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  332. ^ „Mo Salah » Champions League 2018/2019”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  333. ^ Johnston, Neil (9. 8. 2019). „Liverpool 4–1 Norwich: Newly promoted side overwhelmed at Anfield”. BBC. Приступљено 15. 2. 2023. 
  334. ^ Rose, Gary (14. 8. 2019). „Adrian the hero as Liverpool beat Chelsea on penalties to win Super Cup”. BBC. Приступљено 15. 2. 2023. 
  335. ^ „Liverpool beat Chelsea on penalties to win Super Cup”. UEFA. 14. 8. 2018. Приступљено 15. 2. 2023. 
  336. ^ „Premier League 2019/2020 » 3. Round » Liverpool FC - Arsenal FC 3:1”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  337. ^ „Premier League 2019/2020 » 5. Round » Liverpool FC - Newcastle United 3:1”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  338. ^ Wagih, Ahmed (5. 9. 2019). „Salah candidate for FIFPro World 11”. KINGFUT. Приступљено 15. 2. 2023. 
  339. ^ „Ten players we can’t believe didn’t make FIFPro XIs: Salah, KDB, Busquets…”. planetfootball.com. 24. 9. 2019. Приступљено 15. 2. 2023. 
  340. ^ „Champions League 2019/2020 » Group E » Liverpool FC - RB Salzburg 4:3”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  341. ^ „Premier League 2019/2020 » 10. Round » Liverpool FC - Tottenham Hotspur 2:1”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  342. ^ „Premier League 2019/2020 » 12. Round » Liverpool FC - Manchester City 3:1”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  343. ^ „Champions League 2019/2020 » Group E » KRC Genk - Liverpool FC 1:4”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  344. ^ Shaw, Chris (2. 12. 2019). „Virgil van Dijk finishes runner-up for 2019 Ballon d'Or”. Liverpool F.C. Приступљено 15. 2. 2023. 
  345. ^ Bekker, Liam (10. 12. 2019). „Salah Achieves EPL Milestone, Joins Africa's Elite”. Soccer Laduma. Приступљено 15. 2. 2023. 
  346. ^ „Champions League 2019/2020 » Group E » RB Salzburg - Liverpool FC 0:2”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  347. ^ „Premier League 2019/2020 » 17. Round » Liverpool FC - Watford FC 2:0”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  348. ^ а б „Salah headlines Qatar 2019 award winners”. FIFA. 21. 12. 2019. Приступљено 15. 2. 2023. 
  349. ^ „Premier League 2019/2020 » 21. Round » Liverpool FC - Sheffield United 2:0”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  350. ^ Burt, Jason; Tweedale, Alistair (19. 1. 2020). „Liverpool brush Manchester United aside in breathless contest to go 16 points clear at the top of the table” . The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 10. 1. 2022. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  351. ^ „Liverpool 2–0 Manchester United: Virgil van Dijk and Mo Salah goals secure win”. 19. 1. 2020. Приступљено 15. 2. 2023. 
  352. ^ „Liverpool set incredible record with West Ham victory as they claim 19th Premier League scalp”. Metro. 29. 1. 2020. Приступљено 15. 2. 2023. 
  353. ^ „Premier League 2019/2020 » 25. Round » Liverpool FC - Southampton FC 4:0”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  354. ^ „Premier League 2019/2020 » 27. Round » Liverpool FC - West Ham United 3:2”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  355. ^ а б Williams, Sam (7. 3. 2020). „Salah and Milner reaction: 'We showed our mentality to win'. Liverpool F.C. Приступљено 15. 2. 2023. 
  356. ^ Howarth, Matthew (7. 3. 2020). „Liverpool rally to beat Bournemouth”. BBC. Приступљено 15. 2. 2023. 
  357. ^ „Premijer liga prekinuta”. dan.co.me. 14. 3. 2020. Приступљено 15. 2. 2023. 
  358. ^ „Vraćaju se Englezi: Premijer liga se nastavlja 17. juna”. sportklub.rs. 28. 5. 2020. Приступљено 15. 2. 2023. 
  359. ^ „Premier League 2019/2020 » 31. Round » Liverpool FC - Crystal Palace 4:0”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  360. ^ Carroll, James (24. 6. 2020). „Match report: Reds close in on title with Palace victory at Anfield”. Liverpool FC. Приступљено 15. 2. 2023. 
  361. ^ „Istorija u Liverpulu: Razbijena kletva – "crveni" osvojili Premijer ligu!”. rts.rs. Radio-televizija Srbije. 25. 6. 2020. Приступљено 15. 2. 2023. 
  362. ^ „Liverpool crowned 2019–20 Premier League champions”. Sky Sports. 26. 6. 2020. Приступљено 15. 2. 2023. 
  363. ^ „Brighton v Liverpool, 2019/20 Premier League”. Premier League. 8. 7. 2020. Приступљено 15. 2. 2023. 
  364. ^ Williams, Sam (22. 7. 2020). „Report: Champions beat Chelsea in eight-goal thriller before PL trophy lift”. Liverpool FC. Приступљено 15. 2. 2023. 
  365. ^ „Mohamed Salah 2019/20”. transfermarkt.com. Приступљено 15. 2. 2023. 
  366. ^ „Mo Salah » Premier League 2019/20”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  367. ^ „Premier League 2019/20 » Top Scorer”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  368. ^ „Mo Salah » Champions League 2019/20”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  369. ^ Hassall, Paul (12. 9. 2020). „Mohamed Salah hat-trick crowns Liverpool win against Leeds”. Eurosport. Приступљено 15. 2. 2023. 
  370. ^ а б Price, Glenn (11. 9. 2020). „'I'm surprised there are more records Mo Salah can break!'. Liverpool F.C. Приступљено 15. 2. 2023. 
  371. ^ McNulty, Phil (12. 9. 2020). „Liverpool 4–3 Leeds United”. BBC Sport. Приступљено 15. 2. 2023. 
  372. ^ „Premier League 2020/2021 » 4. Round » Aston Villa - Liverpool FC 7:2”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  373. ^ „Veliki Liverpul je ponižen i razbijen: 7:2 koje nikad neće zaboraviti!”. mondo.rs. 4. 10. 2020. Приступљено 15. 2. 2023. 
  374. ^ McNulty, Phil (17. 10. 2020). „Everton 2–2 Liverpool”. BBC Sport. Приступљено 15. 2. 2023. 
  375. ^ Shaw, Chris (17. 10. 2020). „Mohamed Salah joins Liverpool's 100-goal club”. Liverpool F.C. Приступљено 15. 2. 2023. 
  376. ^ „Mohamed Salah's season so far – a player in the form of his life”. Herald Scotland. Приступљено 15. 2. 2023. 
  377. ^ „Champions League 2020/2021 » Group D » Liverpool FC - FC Midtjylland 2:0”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  378. ^ „Premier League 2020/2021 » 7. Round » Liverpool FC - West Ham United 2:1”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  379. ^ „Champions League 2020/2021 » Group D » Atalanta - Liverpool FC 0:5”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  380. ^ „Premier League 2020/2021 » 11. Round » Liverpool FC - Wolverhampton Wanderers 4:0”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  381. ^ „Champions League 2020/2021 » Group D » FC Midtjylland - Liverpool FC 1:1”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  382. ^ „Salah ispred Stivena Džerarda”. cdm.me. 9. 12. 2020. Приступљено 15. 2. 2023. 
  383. ^ „Premier League 2020/2021 » 12. Round » Fulham FC - Liverpool FC 1:1”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  384. ^ „Premier League 2020/2021 » 13. Round » Liverpool FC - Tottenham Hotspur 2:1”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  385. ^ „Premier League 2020/2021 » 14. Round » Crystal Palace - Liverpool FC 0:7”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  386. ^ Beardmore, Michael (31. 1. 2021). „Salah double helps Liverpool up to third”. BBC Sport. Приступљено 15. 2. 2023. 
  387. ^ „Brilliant Salah strike wins Budweiser Goal of the Month”. premierleague.com. Приступљено 15. 2. 2023. 
  388. ^ „Salah double helps Liverpool up to third”. BBC Sport. Приступљено 15. 2. 2023. 
  389. ^ „Premier League 2020/2021 » 23. Round » Liverpool FC - Manchester City 1:4”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  390. ^ „Premier League 2020/2021 » 24. Round » Leicester City - Liverpool FC 3:1”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  391. ^ „Champions League 2020/2021 » Round of 16 » RB Leipzig - Liverpool FC 0:2”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  392. ^ Vatreš, A. (20. 2. 2021). „PLiverpul porazom od Evertona srušio negativan rekord star 98 godina”. avaz.ba. Приступљено 15. 2. 2023. 
  393. ^ „Champions League 2020/2021 » Round of 16 » Liverpool FC - RB Leipzig 2:0”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  394. ^ „Premier League 2020/2021 » 30. Round » Arsenal FC - Liverpool FC 0:3”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  395. ^ „Champions League 2020/2021 » Quarter-finals » Real Madrid - Liverpool FC 3:1”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  396. ^ „Premier League 2020/2021 » 31. Round » Liverpool FC - Aston Villa 2:1”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  397. ^ „Salah makes Liverpool history as he reaches 20-goal mark for a third season”. goal.com. 24. 4. 2021. Приступљено 15. 2. 2023. 
  398. ^ „Manchester United 2–4 Liverpool”. BBC Sport. 13. 5. 2021. Приступљено 15. 2. 2023. 
  399. ^ „Manchester United 2-4 Liverpool: Roberto Firmino double helps reds close in on top four”. eurosport.com. 15. 5. 2021. Приступљено 15. 2. 2023. 
  400. ^ „Premier League 2020/2021 » 36. Round » West Bromwich Albion - Liverpool FC 1:2”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  401. ^ „Mohamed Salah 2020/21”. transfermarkt.com. Приступљено 15. 2. 2023. 
  402. ^ „Mo Salah » Premier League 2020/21”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  403. ^ „Premier League 2020/21 » Top Scorer”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  404. ^ „Mo Salah » Champions League 2020/21”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  405. ^ „Mohamed Salah claims Premier League record in Liverpool win”. sportingnews.com. Приступљено 15. 2. 2023. 
  406. ^ „Premier League 2021/2022 » 3. Round » Liverpool FC - Chelsea FC 1:1”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  407. ^ „Premier League 2021/2022 » 4. Round » Leeds United - Liverpool FC 0:3”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  408. ^ „Liverpool victory over Leeds marred by serious injury to Harvey Elliott”. Guardian. 13. 9. 2021. Приступљено 15. 2. 2023. 
  409. ^ „Champions League 2021/2022 » Group B » Liverpool FC - AC Milan 3:2”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  410. ^ „Premier League 2021/2022 » 5. Round » Liverpool FC - Crystal Palace 3:0”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  411. ^ „Is Mohamed Salah Ready To Take Lionel Messi's Mantle As The World's Best?”. Forbes. Приступљено 15. 2. 2023. 
  412. ^ „Salahov 100. nedovoljan za pobedu u trileru sa Brentfordom”. b92.net. 25. 9. 2021. Приступљено 15. 2. 2023. 
  413. ^ „Mohamed Salah moves into Liverpool's top 10 all-time scorers list”. Liverpool F.C. Приступљено 15. 2. 2023. 
  414. ^ „Champions League 2021/2022 » Group B » FC Porto - Liverpool FC 1:5”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  415. ^ „Premier League 2021/2022 » 7. Round » Liverpool FC - Manchester City 2:2”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  416. ^ „Premier League 2021/2022 » 8. Round » Watford FC - Liverpool FC 0:5”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  417. ^ „Salah stars as Liverpool beat 10-man Atlético”. BBC. Приступљено 15. 2. 2023. 
  418. ^ а б „Manchester United 0-5 Liverpool: Salah hat-trick as Solskjaer's side thrashed”. BBC. Приступљено 15. 2. 2023. 
  419. ^ „Salah becomes top scoring African in Premier League; overtakes Didier Drogba”. ESPN. Приступљено 15. 2. 2023. 
  420. ^ а б в г „Five 0-5 talking points: History made, stunning Salah stats and more”. LiverpoolFC. Приступљено 15. 2. 2023. 
  421. ^ McNulty, Phil (24. 10. 2021). „Manchester United 0–5 Liverpool”. BBC Sport. Приступљено 15. 2. 2023. 
  422. ^ „Premier League 2021/2022 » 12. Round » Liverpool FC - Arsenal FC 4:0”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  423. ^ „Champions League 2021/2022 » Group B » Liverpool FC - FC Porto 2:0”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  424. ^ „Mohamed Salah nets brace as Liverpool claim record-breaking defeat at Everton”. The Independent. Приступљено 15. 2. 2023. 
  425. ^ „Champions League 2021/2022 » Group B » AC Milan - Liverpool FC 1:2”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  426. ^ „Liverpool beat Milan for perfect group stage record”. BBC. Приступљено 15. 2. 2023. 
  427. ^ „Premier League 2021/2022 » 16. Round » Liverpool FC - Aston Villa 1:0”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  428. ^ „Premier League 2021/2022 » 17. Round » Liverpool FC - Newcastle United 3:1”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  429. ^ „Alexander-Arnold rocket seals win for Liverpool against spirited Newcastle”. The Guardian. Приступљено 15. 2. 2023. 
  430. ^ „Premier League 2021/2022 » 21. Round » Chelsea FC - Liverpool FC 2:2”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  431. ^ „Champions League 2021/2022 » Round of 16 » Inter - Liverpool FC 0:2”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  432. ^ Desk, News (19. 2. 2022). „Liverpool 3–1 Norwich: Reds come back to win at Anfield thanks to Mane, Salah and Diaz”. Football365. Приступљено 15. 2. 2023. 
  433. ^ „Premier League 2021/2022 » 19. Round » Liverpool FC - Leeds United 6:0”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  434. ^ „Premier League 2021/2022 » 29. Round » Brighton & Hove Albion - Liverpool FC 0:2”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  435. ^ „Mo Salah Breaks EPL Record As Liverpool Seal 9-0 Aggregate Win Over Man United”. si.com. Приступљено 15. 2. 2023. 
  436. ^ „Liverpool's Salah named FWA Men's Footballer of the Year”. Reuters. 29. 4. 2022. Приступљено 15. 2. 2023. 
  437. ^ „Premier League 2021/2022 » 38. Round » Liverpool FC - Wolverhampton Wanderers 3:1”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  438. ^ „Salah and Son share Premier League Golden Boot”. BBC Sport. Приступљено 15. 2. 2023. 
  439. ^ „Premier League 2021/2022 » Assists”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  440. ^ „Salah wins Playmaker of the Season award”. premierleague.com. 22. 5. 2022. Приступљено 15. 2. 2023. 
  441. ^ „Siti odbranio titulu u Premijer ligi!”. b92.net. 22. 5. 2022. Приступљено 15. 2. 2023. 
  442. ^ „Real osvojio Ligu šampiona, Liverpul poražen u finalu”. rts.rs. Radio-televizija Srbije. 28. 5. 2022. Приступљено 15. 2. 2023. 
  443. ^ „Mohamed Salah 2020/21”. transfermarkt.com. Приступљено 15. 2. 2023. 
  444. ^ „Mo Salah » Champions League 2021/2022”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  445. ^ „Champions League 2021/2022 » Top Scorer”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  446. ^ „Salah signs new three-year Liverpool contract”. BBC Sport. Приступљено 15. 2. 2023. 
  447. ^ Hafez, Shamoon (30. 7. 2022). „Nunez scores as Liverpool win Community Shield”. BBC Sport. Приступљено 15. 2. 2023. 
  448. ^ Lusby, Jack (6. 8. 2022). „Salah sets new PL record - equals Shearer & Rooney”. This Is Anfield. Приступљено 15. 2. 2023. 
  449. ^ „Premier League 2022/2023 » 3. Round » Manchester United - Liverpool FC 2:1”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  450. ^ „Čudo na Enfildu: Izjednačen rekord Premijer lige za najveću pobedu u istoriji, a da Salah nije dao nijedan gol”. telegraf.rs. 27. 8. 2022. Приступљено 15. 2. 2023. 
  451. ^ „Champions League 2022/2023 » Group A » Liverpool FC - AFC Ajax 2:1”. Приступљено 15. 2. 2023. 
  452. ^ „Champions League 2022/2023 » Group A » Liverpool FC - Rangers FC 2:0”. Приступљено 15. 2. 2023. 
  453. ^ „Salah postigao najbrži het-trik u istoriji Lige šampiona VIDEO”. b92.net. 12. 10. 2022. Приступљено 15. 2. 2023. 
  454. ^ El-Ramady, Ahmed (14. 10. 2022). „Jurgen Klopp hails 'cheeky' Salah following Rangers hat-trick”. KingFut. Приступљено 15. 2. 2023. 
  455. ^ „Premier League 2022/2023 » 11. Round » Liverpool FC - Manchester City 1:0”. Приступљено 15. 2. 2023. 
  456. ^ „Champions League 2022/2023 » Group A » AFC Ajax - Liverpool FC 0:3”. Приступљено 15. 2. 2023. 
  457. ^ „Premier League 2022/2023 » 14. Round » Liverpool FC - Leeds United 1:2”. Приступљено 15. 2. 2023. 
  458. ^ „Champions League 2022/2023 » Group A » Liverpool FC - SSC Napoli 2:0”. Приступљено 15. 2. 2023. 
  459. ^ Kunić, Esmir (3. 11. 2022). „Ovo su najbolji strijelci grupne faze Lige prvaka, Haaland tek treći”. n1info.ba. Приступљено 15. 2. 2023. 
  460. ^ „Premier League 2022/2023 » 15. Round » Tottenham Hotspur - Liverpool FC 1:2”. Приступљено 15. 2. 2023. 
  461. ^ „League Cup 2022/2023 » Round of 16 » Manchester City - Liverpool FC 3:2”. Приступљено 15. 2. 2023. 
  462. ^ „Premier League 2022/2023 » 17. Round » Aston Villa - Liverpool FC 1:3”. Приступљено 15. 2. 2023. 
  463. ^ Omotto, Joel (8. 1. 2023). „Salah overtakes Dalglish’s scoring record for frustrated Liverpool against Wolverhampton Wanderers”. goal.com. Приступљено 15. 2. 2023. 
  464. ^ „Premier League 2022/2023 » 23. Round » Liverpool FC - Everton FC 2:0”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  465. ^ „Realova "petarda": Debakl Liverpula na Enfildu u spektaklu za pamćenje!”. b92.net. 21. 2. 2023. Приступљено 4. 4. 2023. 
  466. ^ „Bajčetić i Salah ispisali istoriju Liverpula”. b92.net. 22. 2. 2023. Приступљено 4. 4. 2023. 
  467. ^ „Premier League 2022/2023 » 7. Round » Liverpool FC - Wolverhampton Wanderers 2:0”. worldfootball.net. Приступљено 4. 4. 2023. 
  468. ^ „Junajted ponižen na Enfildu – 7:0! VIDEO”. b92.net. 5. 3. 2023. Приступљено 4. 4. 2023. 
  469. ^ Smith, Emma (5. 3. 2023). „Liverpool: Mohamed Salah breaks Robbie Fowler's Premier League goals record”. BBC. Приступљено 4. 4. 2023. 
  470. ^ „Liverpool vs Manchester United: Salah breaks hearts and records in Anfield romp”. The Times. 5. 3. 2023. Приступљено 4. 4. 2023. 
  471. ^ „Siti razbio Liverpul – Pep upisao novu recku”. b92.net. 1. 4. 2023. Приступљено 4. 4. 2023. 
  472. ^ а б „Mohamed Salah breaks Michael Owen's record to become Liverpool's highest EVER away goalscorer in the Premier League”. goal.com. 1. 4. 2023. Приступљено 4. 4. 2023. 
  473. ^ „Spektakl na "Enfildu" – Arsenal ispustio 2:0 i stavio titulu na kocku!”. b92.net. 9. 4. 2023. Приступљено 13. 4. 2023. 
  474. ^ „Men's Olympic Football Tournament – Previous Tournaments”. FIFA. Архивирано из оригинала 7. 4. 2015. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  475. ^ „FIFA U-20 World Cup Colombia 2011 – Matches – Argentina-Egypt”. FIFA. Архивирано из оригинала 26. 10. 2011. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  476. ^ „Mohamed Salah: National team career”. transfermarkt.com. Приступљено 15. 2. 2023. 
  477. ^ „Olympic Football Tournament London 2012 – Men - Egypt”. FIFA. Архивирано из оригинала 7. 4. 2015. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  478. ^ Taylor, Daniel (26. 7. 2012). „Olympics 2012: football: Brazil hang on to the three points in the face of Egypt's brave comeback - Brazil 3–2 Egypt”. The Guardian. Приступљено 15. 2. 2023. 
  479. ^ „Relive Egypt's 1–1 draw with New Zealand (London 2012)”. Al-Ahram. 29. 7. 2012. Архивирано из оригинала 04. 08. 2020. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  480. ^ „Olympic Games – Group C: Egypt 3–1 Belarus”. Sky Sports. 1. 8. 2012. Приступљено 15. 2. 2023. 
  481. ^ Corkhill, Barney (4. 8. 2012). „London 2012 Olympics | Result: Japan 3–0 Egypt”. Sports Mole.co.uk. Приступљено 15. 2. 2023. 
  482. ^ „Sierra Leone 2–1 Egypt: Pharaohs eliminated from Afcon qualification”. goal.com. Приступљено 15. 2. 2023. 
  483. ^ Kobo, Kingsley. „Egypt 3–0 Niger: The Pharaohs thrash the Mena, who qualify nonetheless”. goal.com. Приступљено 15. 2. 2023. 
  484. ^ „WC Africa – Group 7: Guinea 2–3 Egypt”. Sky Sports. 10. 6. 2012. Приступљено 15. 2. 2023. 
  485. ^ „Salah stars as Egypt stay on course for World Cup Finals”. CNN. 9. 6. 2013. Приступљено 15. 2. 2023. 
  486. ^ „Egypt through to final round of World Cup qualifying”. BBC Sport. 16. 6. 2013. Приступљено 15. 2. 2023. 
  487. ^ Maher, Hatem (10. 9. 2013). „Egypt maintain perfect World Cup qualifying run with 4–2 win”. Al-Ahram. Архивирано из оригинала 21. 06. 2018. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  488. ^ „WC Qualifiers Africa 2011-2013 » 3. Round » Ghana - Egypt 6:1”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  489. ^ „WC Qualifiers Africa 2011-2013 » 3. Round”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  490. ^ „Botswana vs Egypt 0 – 2, AFCON Qualification, 2015 Morocco, Group Stage, World Football”. worldfootball.com. Архивирано из оригинала 9. 9. 2018. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  491. ^ Maher, Hatem (15. 10. 2014). „Egypt complete double over Botswana with another 2–0 win”. Al-Ahram. Приступљено 15. 2. 2023. 
  492. ^ Morsy, Omar Ahmed (19. 11. 2014). „AFCON 2015 – Tunisia vs Egypt Live Commentary”. KingFut. Приступљено 15. 2. 2023. 
  493. ^ „Relive: Tunisia v Egypt (2015 AFCON qualifiers)”. Al-Ahram. 19. 11. 2014. Приступљено 15. 2. 2023. 
  494. ^ „رسميًا”. masralarabia.com (на језику: арапски). 29. 12. 2016. Архивирано из оригинала 01. 01. 2017. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  495. ^ „Afcon 2017: Egypt's El Hadary could make Nations Cup history”. BBC Sport. 4. 1. 2017. Приступљено 15. 2. 2023. 
  496. ^ „Mohamed Salah's stunning free-kick for Egypt snatches win and top spot from Ghana”. Eurosport. 25. 1. 2017. Приступљено 15. 2. 2023. 
  497. ^ а б „AFCON 2017: CAF names team of the tournament”. soccer24.co.zw. 6. 2. 2017. Приступљено 15. 2. 2023. 
  498. ^ „Africa Cup 2017 Gabun » Final » Egypt - Cameroon 1:2”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  499. ^ „Mo Salah's late penalty gives Egypt first World Cup qualification since 1990”. The Guardian. 8. 10. 2017. Приступљено 15. 2. 2023. 
  500. ^ Shaw, Chris (16. 5. 2018). „Salah confirmed in provisional Egypt World Cup squad”. Liverpool F.C. Приступљено 15. 2. 2023. 
  501. ^ Seif Soliman (4. 6. 2018). „Egypt announce final 23-man squad for 2018 World Cup”. KingFut. Приступљено 15. 2. 2023. 
  502. ^ „2018 FIFA World Cup Russia™: Egypt 0–1 Uruguay”. FIFA. 15. 6. 2018. Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  503. ^ „2018 FIFA World Cup Russia™: Russia 3–1 Egypt”. FIFA. Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  504. ^ Chowdhury, Saj (25. 6. 2018). „Saudis beat Egypt despite Salah strike”. BBC Sport. Приступљено 15. 2. 2023. 
  505. ^ „Salem al-Dawsari snatches win for Saudi Arabia against Egypt”. The Guardian. 25. 6. 2018. Приступљено 15. 2. 2023. 
  506. ^ „Mo Salah: Liverpool forward scores twice as Egypt beat Niger”. BBC Sport. 8. 9. 2018. Приступљено 15. 2. 2023. 
  507. ^ Maher, Hatem (16. 6. 2019). „Birthday boy Salah inspires Egypt to 3–1 friendly win over Guinea”. Ahram Online. Приступљено 15. 2. 2023. 
  508. ^ „Egypt beat DR Congo to progress to next round”. Confederation of African Football. 26. 6. 2019. Приступљено 15. 2. 2023. 
  509. ^ „Africa Cup 2019 Ägypten » Group A » Uganda - Egypt 0:2”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  510. ^ „Africa Cup 2019 Ägypten » Round of 16 » Egypt - South Africa 0:1”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  511. ^ „Salah named as Egypt national team new captain”. Egypt Today. 28. 9. 2019. Архивирано из оригинала 12. 11. 2020. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  512. ^ Rabinowitz, Joel (1. 10. 2019). „Mo Salah becomes Egypt captain, proving player personality is key to incredible Liverpool form”. Liverpool.com. Reach plc. Архивирано из оригинала 26. 10. 2020. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  513. ^ „Salah named new captain of Egypt”. African Football. 1. 10. 2019. Архивирано из оригинала 27. 2. 2021. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  514. ^ „Kup afričkih nacija odložen za 2022.”. vijesti.me. 30. 6. 2020. Приступљено 15. 2. 2023. 
  515. ^ „Africa Cup 2022 Kamerun » Group D » Guinea-Bissau - Egypt 0:1”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  516. ^ „Africa Cup 2022 Kamerun » Round of 16 » Ivory Coast - Egypt 4:5”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  517. ^ „Africa Cup 2022 Kamerun » Quarter-finals » Egypt - Morocco 2:1”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  518. ^ „Mohamed Salah targeted with green lasers when missing penalty in Egypt's crucial shootout defeat to Senegal”. Eurosport. 30. 3. 2022. Приступљено 15. 2. 2023. 
  519. ^ „Sadio Mane sends Mohamed Salah message after World Cup heartbreak”. KingFut. 30. 3. 2022. Приступљено 15. 2. 2023. 
  520. ^ „Egipat kao u diskoteci u Paraliji, laseri sevali po licima igrača na penalima: Salah ne ide na Mundijal!”. telegraf.rs. 29. 3. 2022. Приступљено 15. 2. 2023. 
  521. ^ „Friendlies 2022 » September » Egypt - Niger 3:0”. Приступљено 15. 2. 2023. 
  522. ^ „The Egyptian King hits a half-century”. fifa.com. FIFA. 25. 3. 2023. Архивирано из оригинала 31. 3. 2023. г. Приступљено 4. 4. 2023. 
  523. ^ „Egypt's national team celebrates Salah's 50th goal”. EgyptIndependent.com. Egypt Independent. 26. 3. 2023. Архивирано из оригинала 26. 3. 2023. г. Приступљено 4. 4. 2023. 
  524. ^ Mamrud, Roberto; Stokkermans, Karel. „Players with 30 or more goals”. RSSSF. Архивирано из оригинала 25. 3. 2023. г. Приступљено 4. 4. 2023. 
  525. ^ „Africa Cup Qual. 2022-2023 » Group D » Malawi - Egypt 0:4”. worldfootball.net. Приступљено 15. 2. 2023. 
  526. ^ Cummings, Owen. „Liverpool Publicly Hit Back As Mohamed Salah Agent Speaks Out On Social Media Once Again”. Sports Illustrated. Приступљено 15. 2. 2023. 
  527. ^ „Who is Ramy Abbas Issa? Clients, relationship with Mohamed Salah”. 90min. 8. 4. 2022. Приступљено 15. 2. 2023. 
  528. ^ „Xavi: Salah's speed is unbelievable”. A.S. Roma. 29. 3. 2016. Приступљено 15. 2. 2023. 
  529. ^ а б Early, Ken (27. 11. 2017). „Ken Early: Mohamed Salah is not a truly great winger”. The Irish Times. Приступљено 15. 2. 2023. 
  530. ^ а б Critchley, Mark (24. 4. 2018). „Mohamed Salah's two different but equally brilliant Liverpool goals assert his place as world's third-best player”. The Independent. Приступљено 15. 2. 2023. 
  531. ^ „AS Roma Awards 2015–16: The Complete List of Winners”. A.S. Roma. 30. 6. 2016. Приступљено 15. 2. 2023. 
  532. ^ „Salah Ghaly, Mohamed” (на језику: италијански). Treccani: Enciclopedie Online. Приступљено 15. 2. 2023. 
  533. ^ Price, Glenn (28. 6. 2018). „Liverpool's Mohamed Salah: Premier League is perfect for me”. ESPN. Приступљено 15. 2. 2023. 
  534. ^ Gorst, Paul (15. 12. 2017). „How Mo Salah went from teary left-back to goalscoring wing wizard”. Liverpool Echo. Приступљено 15. 2. 2023. 
  535. ^ Jones, Dean (13. 12. 2017). „The Making of Liverpool's Egyptian Superstar Mo Salah”. Bleacher Report. Приступљено 15. 2. 2023. 
  536. ^ „Talking Point: Is Mohamed Salah greedy?”. BeSoccer. Приступљено 15. 2. 2023.