Википедија

Јован Златоусти

Уколико сте тражили чланак о неком другом Светом Јовану, погледајте чланак Свети Јован (вишезначна одредница).

Свети Јован Златоусти (грчки Ἰωάννης ὁ Χρυσόστομος, или Јован Антиохијски, Антиохија око 349 — Комана Понтска 407), најчувенији проповедник у историји Цркве, велики подвижник и реформатор.[4] Био је патријарх Константинопоља (397—402), престонице тадашњег Источног римског царства, те је један од црквених научника.

Јован Златоуст
Св. Јован Златоуст, преко хиљаду година стар мозаик у Аји Софији
Лични подаци
Датум рођења349.[1][2]
Место рођењаАнтиохија,
Датум смрти14. септембар 407.
Место смртиКомана Понтска[3],

Житије

уреди

Рођен је у Антиохији, од оца Секунда (војводе) и мајке Антусе.

Учио је најпре грчку филозофију и згнушао се на грчко многобоштво.

Потом је усвојио хришћанску веру као једину и целу истину, и студирао је богословље у склопу школе библијске егзегезе којом је руководио Диодор Тарсијски.

Крстио га је антиохијски патријарх Мелетије.

По смрти родитеља замонашио се и почео строго подвизавати.

У Антиохији је рукоположен у чин ђакона и свештеника (385).

Као ђакон пише "О свештенству", дело непревазиђено до данас; као свештеник посветио се проповедничкој служби. Проповеда свакодневно, на одређене теме, али нарочито о личној и друштвеној етици, бранећи сиромашне и израбљиване, осуђујући богате и оне који држе власт. У беседи "О статуама" подржава оне који се беху побунили против царске породице. Саставља Егзегетске омилије на све књиге Старога и Новога Завета; нарочито га привлаче посланице Св. Апостола Павла.

Благодарећи његовој проповедничкој слави, 397. године изабран је за епископа цариградског, где ће ускоро ући у сукоб са Евтропијем, министром двора цара Аркадија, и са царицом Евдоксијом јер је предлагао потпуну реформу начина живота, како у Цркви тако и на царском двору. Када преподобни Нил Синајски чу за прогонство његово у заточење, он смело и неустрашиво подиже из дубоког пустињског молитвеног тиховања свој глас и одмах изобличи цара написавши му посланицу, у којој строго осуди цареве неправде, учињене великом светитељу и учитељу васељене. Под сплеткама Патријарха Теофила Александријског, Свети Јован је збачен са престола 402. године. Поново долази из првог прогонства, а напослетку Евдоксија га прогони у Кукуз (или Коман) у Јерменији, где је умро на Крстовдан 14. септембра 407. године. Одавде пише највећи део писама, међу којима и оних седамнаест Писама Олимпијади.

Учење

уреди

Св. Јован Златоусти имао је велико поштовање према Светоме Писму и Светој Литургији. Дух Свети надахнуо је Писмо и Дух га тумачи кроз лично просвећење. Зато је читање Светога Писма средство да се прими благодат, показује Св. Јован Златоусти. Свом његовом теологијом господари синергија: читање Светога Писма и просвећење од Духа, обред Тајни и делање Духа, вера као дар и дела као човеков одговор на Божији дар. Веровао је да смо само вером спасени, али да би човек онда требао показати дела. Тврдио је да у вршењу Тајни, обред или материја нису довољни, него је нужно призивање Духа Светога. У својој друштвеној етици, Св. Јован Златоусти је доказивао да је љубав према ближњем и сиромашном права тајна.

Наслеђе

уреди
 
Јован Златоусти

Његове свете мошти су крсташи 1204. однели из Цариграда у Рим (Ватикан), где су почивале све док 2004. договором нису враћене у Истанбул.

Као светитељ празнује се 13. новембра (26. новембра по новом календару). Осим тога 27. јануара се обележава пренос његових моштију из јерменског села Комана у Цариград 438. године. Такође, он се убраја и у Света три јерарха који се празнују 30. јануара (ови датуми празновања су наведени према црквеном - јулијанском календару).

Свети Јован Шангајски је за светог владику Николаја Велимировића својевремено изрекао да је Нови Златоусти наших дана.

Референце

уреди
  1. ^ Kelly, Golden Mouth: The Story of John Chrysostom: Ascetic, Preacher, Bishop, (Grand Rapids: Baker Academic 1998: originally published Ithaca: Cornell University Press, 1995), p. 4 fn. 12; esp. Appendix B passim
  2. ^ Robert Carter,. „The Chronology of St. John Chrysostom's Early Life”. Traditio. 18: 357—64.  (1962); Jean Dumortier, "La valeur historique du dialogue de Palladius et la chronologie de saint Jean Chrysostome", in . Mélanges de science religieuse. 8: 51—56. 1951.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). Carter dates his birth to the year 349. See also Robert Louis Wilken, John Chrysostom and the Jews: Rhetoric and Reality in the Late Fourth Century, (Berkeley: University of California Press: 1983), p. 5.
  3. ^ „CATHOLIC ENCYCLOPEDIA: St. John Chrysostom”. www.newadvent.org. 
  4. ^ Attwater, Donald (1939). St. John Chrysostom: The Voice of Gold. London: Harvill. .

Литература

уреди
  • James William Parkes; Jewish-Christian relationships (1969). Prelude to dialogue. Schocken Books. 
  • Allen, Pauline; Mayer, Wendy. (2000). John Chrysostom. Routledge. ISBN 978-0-415-18252-2. 
  • Attwater, Donald (1960). St. John Chrysostom: Pastor and Preacher. London: Catholic Book Club. .
  • Blamires, Harry (1996). The New Bloomsday Book: A Guide Through Ulysses. London: Routledge. ISBN 978-0-415-13858-1. 
  • Brändle, R., V. Jegher-Bucher, and Johannes Chrysostomus (1995). Acht Reden gegen Juden (Bibliothek der griechischen Literatur 41), Stuttgart: Hiersemann.
  • Brustein, William I. (2003). Roots of Hate: Anti-Semitism in Europe before the Holocaust. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-77308-9. 
  • Carter, Robert (1962). „The Chronology of St. John Chrysostom's Early Life.”. Traditio. 18: 357—64. .
  • Chrysostom, John (1979). Discourses Against Judaizing Christians. , trans. Paul W. Harkins. The Fathers of the Church; v. 68. Washington: Catholic University of America Press.
  • Chuvin, Pierre (1990). "A chronicle of the last pagans". Harvard University Press
  • Dumortier, Jean (1951). "La valeur historique du dialogue de Palladius et la chronologie de saint Jean Chrysostome." Mélanges de science religieuse 8, 51–56.
  • Hartney, Aideen (2004). John Chrysostom and the Transformation of the City. London: Duckworth. ISBN 978-0-520-04757-0. .
  • Joyce, James (1961). Ulysses. New York: The Modern Library. .
  • Kelly, John Norman Davidson (1995). Golden Mouth: The Story of John Chrysostom-Ascetic, Preacher, Bishop. Ithaca, New York: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-3189-0. .
  • Laqueur, Walter (2006). The Changing Face of Antisemitism: From Ancient Times To The Present Day. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-530429-9. .
  • Liebeschuetz, J.H.W.G. (1990). Barbarians and Bishops: Army, Church and State in the Age of Arcadius and Chrysostom. Oxford: Clarendon Press. ISBN 978-0-19-814886-9. .
  • Lewy, Yohanan [Hans]. "John Chrysostom". Encyclopaedia Judaica (CD-ROM Edition Version 1.0). Ed. Cecil Roth. Keter Publishing House. Encyclopaedia Judaica : The most comprehensive authoritative source on the Jewish world ; includes 26 printed volumes, updated text plus new feature articles, powerful search capabilities, interactive timeline, full multimedia program. Judaica Multimedia. 1997. ISBN 978-965-07-0665-4. .
  • Meeks, Wayne A., and Robert L. Wilken (1978). Jews and Christians in Antioch in the First Four Centuries of the Common Era. Missoula: Scholars Press. ISBN 978-0-89130-229-2.  (The Society of Biblical Literature, Number 13). .
  • Morris, Stephen. "'Let Us Love One Another': Liturgy, Morality, and Political Theory in Chrysostom's Sermons on Rom. 12–13 and II Thess. 2," in: Speculum Sermonis: Interdisciplinary Reflections on the Medieval Sermon, ed. Georgiana Donavin, Cary J. Nederman, and Richard Utz. Turnhout: Brepols, 2004. pp. 89–112.
  • Palladius, Bishop of Aspuna (1985). Palladius on the Life And Times of St. John Chrysostom. New York: Newman Press. ISBN 978-0-8091-0358-4. , transl. and edited by Robert T. Meyer. .
  • Parks, James (1969). Prelude to Dialogue. . London.
  • Parry, David; Melling, David, ур. (2001). The Blackwell Dictionary of Eastern Christianity. Oxford: Blackwell. ISBN 978-0-631-18966-4. 
  • Pradels, W. (2002). "Lesbos Cod. Gr. 27 : The Tale of a Discovery", Zeitschrift für Antikes Christentum 6, pp. 81–89.
  • Pradels, W., R. Brändle, and M. Heimgartner (2001). "Das bisher vermisste Textstück in Johannes Chrysostomus, Adversus Judaeos, Oratio 2", Zeitschrift für Antikes Christentum 5, pp. 23–49.
  • Pradels, W., R. Brändle, and M. Heimgartner (2002). "The sequence and dating of the series of John Chrysostom's eight discourses Adversus Judaeos", Zeitschrift für Antikes Christentum 6, 90–116.
  • Schaff, Philip, and Henry Wace (eds.) Socrates, Sozomenus: Church Histories (A Select Library of Nicene and post-Nicene Fathers of the Christian Church, second series, 'vol. II'. 1890. ). New York: The Christian Literature Company.
  • Stark, Rodney (1997). The Rise of Christianity. How the Obscure, Marginal Jesus Movement Became the Dominant Religious Force in the Western World in a Few Centuries. Princeton University Press. .
  • Stephens, W.R.W (1883). Saint John Chrysostom, His Life and Times. London: John Murray. 
  • Stow, Kenneth (2006). Jewish Dogs, An Imagine and Its Interpreters: Continiuity in the Catholic-Jewish Encounter. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-5281-7. .
  • Wilken, Robert Louis (1983). John Chrysostom and the Jews: Rhetoric and Reality in the Late Fourth Century. Berkeley: University of California Press. .
  • Willey, John H (1906). Chrysostom: The Orator. Cincinnati: Jennings and Graham. .
  • Woods, Thomas (2005). How the Catholic Church Built Western Civilization. Washington, D.C.: Regenery. ISBN 978-0-89526-038-3. 
  • „Chrysostom's bibliography”. Архивирано из оригинала 11. 03. 2019. г. 
  • Sermon on Alms Translated by Margaret M. Sherwood from the Parallel Greek and Latin Text of the Abbé Migne (New York: The New York School of Philanthropy, 1917)
  • The priesthood: a translation of the Peri hierosynes of St. John Chrysostom, by WA Jurgens, (New York: Macmillan, 1955)
  • Commentary on Saint John the apostle and evangelist: homilies 1–47, translated by Sister Thomas Aquinas Goggin, Fathers of the Church vol 33, (New York: Fathers of the Church, Inc, 1957)
  • Commentary on Saint John the Apostle and Evangelist, translated by Sister Thomas Aquinas Goggin. Homilies 48–88, Fathers of the Church vol 41, (Washington, DC: Catholic University of America Press, 1959) [translation of Homiliae in Ioannem]
  • Baptismal instructions, translated and annotated by Paul W Harkins, (Westminster, MD: Newman Press, 1963)
  • Discourses against judaizing Christians, translated by Paul W Harkins., Fathers of the Church vol 68, (Washington: Catholic University of America Press, 1979)
  • On the incomprehensible nature of God, translated by Paul W Harkins. Fathers of the Church vol 72, (Washington, DC: Catholic University of America Press, 1984)
  • On wealth and poverty, translated and introduced by Catharine P Roth, (Crestwood, New York: St. Vladimir's Seminary Press, 1984)
  • Chrysostom, John (1985). Apologist. Margaret A. Schatkin and Paul W. Harkins, trans. Washington, D.C.: Catholic University of America Press. ISBN 978-0-8132-0073-6.  [translations of Discourse on blessed Babylas, and Against the Greeks: Demonstration against the pagans that Christ is God.]
  • Chrysostom, John (1986). Homilies on Genesis. Robert C. Hill, trans. Washington, D.C.: Catholic University of America Press. ISBN 978-0-8132-0074-3.  [translation of Homilies on Genesis 1–17]
  • Chrysostom, John (1986). On marriage and family life. Catherine P. Roth, trans. Crestwood, N.Y.: St. Vladimir's Seminary Press. ISBN 978-0-913836-86-6. 
  • Samuel NC Lieu, ed, The Emperor Julian: panegyric and polemic. Claudius Mamertinus, John Chrysostom, Ephrem the Syrian, (Liverpool: Liverpool University Press, 1986) [contains translation of John Chrysostom, Homily on St. Babylas, against Julian and the pagans XIV-XIX]
  • Commentaries on the sages, translated with an introduction by Robert Charles Hill, 2 vols, (Brookline, MA: Holy Cross Orthodox Press, 2006) [Vol 1 is a translation of the Commentary on Job; vol 2 is a translation of the Commentary on Proverbs]
  • Attwater, Donald (1939). St. John Chrysostom: The Voice of Gold. London: Harvill. 
  • Baur, Chrysostomus (1959). John Chrysostom and His Times. M. Gonzaga, trans (2nd изд.). London: Sands. 
  • Lim, Richard (1995). Public disputation, power, and social order in late antiquity. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-585-16041-2. 

Спољашње везе

уреди

Радови

уреди

Православни празници

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јован_Златоусти&oldid=28850579”