Разарач Загреб
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Разарач Загреб (званични назив: Краљевски брод Загреб[1]) је био трећи од три брода серије југословенских разарача класе Београд. Добио је име по граду Загребу, који је у Краљевини Југославији био главни град Бановине Хрватске. У време избијања Априлског рата 1941. године, разарач Загреб и друга два брода његове класе - Београд и Љубљана, заједно с великим разарачем Дубровник, представљали су најмодерније ратне бродове Краљевине Југославије, с тим да је разарач Љубљана био ван употребе после удеса приликом маневра упловљења у Шибеник.
 Разарач Загреб у Боки Которској
| |
| Историја | |
|---|---|
 Краљевина Југославија
| |
| Име: | Загреб |
| Имењак: | Град Загреб |
| Градитељ: | Јадранска бродоградилишта А.Д. у Сплиту |
| Колибица положена: | 1936. |
| Поринут: | 30. марта 1938. |
| Уведен у службу: | 5. августа 1939. |
| У служби: | 1939-1941. |
| Идентификација: |
|
| Судбина: | Потопљен од стране сопствене посаде 17. априла 1941. |
| Опште карактеристике | |
| Класа и тип: | Разарач класе Београд |
| Депласман: |
|
| Дужина: | 98 m |
| Ширина: | 9,45 m |
| Газ: | 2,7 - 3,2 m |
| Инсталирана снага: | 44.000 КС |
| Погон: |
|
| Брзина: | 38 чворова |
| Аутономија пловљења: | 1.200 наутичких миља (2200 km ) при економској брзини од 16 чворова |
| Посада: | 145 официра и морнара |
| Наоружање: |
|
Настанак и служба
уреди
Након увођења у погон великог разарача Дубровник, Краљевина Југославија је наручила у Француској једну малу серију разарача, мање величине. Бродове је пројектовала француска фирма Ateliers et Chantiers de la Loire. Један брод је изграђен у француској, а следећа два су изграђена у југословенским бродоградилиштима. Наоружање за бродове је испоручила чехословачка фирма Шкода, а погонски уређаји су набављени код британских компанија - котлови код Јароуа Yarrow Shipbuilders, а парне турбине код Парсонса Parsons Marine Steam Turbine Company.
Као ни већина осталих југословенских ратних бродова није учествовао у борби. Пошто је 17. априла 1941. претила опасност да падне у руке Краљевине Италије, разарач су потопили експлозивом поручници бојног брода I класе Сергеј Машера и Милан Спасић. Краљ Петар II их је 1942. године одликовао орденом Карађорђеве звезде с мачевима IV реда, а 10. септембра 1973. године су проглашени за народне хероје, јер су добровољно жртвовали своје животе.
Модел разарача постоји у „Техничком музеју“ у Загребу, „Војном музеју“ у Београду и Поморском музеју Црне Горе у Котору.
Види још
уредиРеференце
уреди
 | Овај чланак везан за ратне бродове је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |