Разарач Загреб

Разарач Загреб (званични назив: Краљевски брод Загреб[1]) је био трећи од три брода серије југословенских разарача класе Београд. Добио је име по граду Загребу, који је у Краљевини Југославији био главни град Бановине Хрватске. У време избијања Априлског рата 1941. године, разарач Загреб и друга два брода његове класе - Београд и Љубљана, заједно с великим разарачем Дубровник, представљали су најмодерније ратне бродове Краљевине Југославије, с тим да је разарач Љубљана био ван строја након удеса приликом маневра упловљења у Шибеник.

Разарач Загреб
Destroyer Zagreb.jpg
Разарач Загреб у Боки Которској
Историја
Краљевина Југославија
Име: Загреб
Имењак: Град Загреб
Градитељ: Јадранска бродоградилишта А.Д. у Сплиту
Колибица положена: 1936.
Поринут: 30. марта 1938.
Уведен у службу: 5. августа 1939.
У служби: 1939-1941.
Идентификација:
  • Ознака на трупу:
  • З (ћирилица, десна страна)
  • Z (латиница, лева страна)
Судбина: Потопљен од стране сопствене посаде 17. априла 1941.
Опште карактеристике
Класа и тип: Разарач класе Београд
Депласман:
  • Стандардни: 1210 t
  • Пуни: 1655 t
Дужина: 98 m
Ширина: 9,45 m
Газ: 2,7 - 3,2 m
Инсталирана снага: 44.000 КС
Погон:
  • 3 × Јароу котла
  • 2 × Парсонс турбине
Брзина: 38 чворова
Аутономија пловљења: 1.200 наутичких миља (2200 km ) при економској брзини од 16 чворова
Посада: 145 официра и морнара
Наоружање:

Настанак и службаУреди

 
Макета разарача Загреб у Техничком музеју у Загребу

Након увођења у строј великог разарача Дубровник, Краљевина Југославија је наручила у Француској једну малу серију разарача, мање величине. Бродове је пројектовала француска фирма Ateliers et Chantiers de la Loire. Један брод је изграђен у француској, а следећа два су изграђена у југословенским бродоградилиштима. Наоружање за бродове је испоручила чехословачка фирма Шкода, а погонски уређаји су набављени код британских компанија - котлови код Јароуа Yarrow Shipbuilders, а парне турбине код Парсонса Parsons Marine Steam Turbine Company.

Као ни већина осталих југословенских ратних бродова није учествовао у борби. Пошто је 17. априла 1941. претила опасност да падне у руке Краљевине Италије, разарач су потопили експлозивом поручници бојног брода I класе Сергеј Машера и Милан Спасић. Краљ Петар II их је 1942. године одликовао орденом Карађорђеве звезде с мачевима IV реда, а 10. септембра 1973. године су проглашени за народне хероје, јер су добровољно жртвовали своје животе.

Модел разарача постоји у „Техничком музеју“ у Загребу, „Војном музеју“ у Београду и Поморском музеју Црне Горе у Котору.

Види јошУреди

РеференцеУреди