Отворите главни мени

Разарач Загреб (званични назив: Краљевски брод Загреб[1]) је био трећи од три брода серије југословенских разарача класе Београд. Добио је име по граду Загребу, који је у Краљевини Југославији био главни град Бановине Хрватске. У време избијања Априлског рата 1941. године, разарач Загреб и друга два брода његове класе - Београд и Љубљана, представљали су најмодерније ратне бродове Краљевине Југославије, с тим да је разарач Љубљана био ван строја након удеса приликом маневра упловљења у Шибеник.

Разарач Загреб
Razarač Zagreb - maketa.jpg
Макета разарача „Загреб“ у Техничком музеју у Загребу
Општи подаци
Каријера Краљевска југословенска ратна морнарица
Кобилица постављена1936.
Поринут30. март 1938.
Завршетак градње5. новембар 1939.
СудбинаПотопљен 17. априла 1941.
Главне карактеристике
Депласман1.210 тона стандардни депласман
1.655 тона пуни депласман
Дужина98.00 метара
Ширина9,45 метара
Газ3.18 метара
Погон3 × Јероу котла

2 × Парсонс (Parsons) турбине

снага 44.000 КС
Брзина38 чворова
Посада145 официра и морнара
Наоружање
  • 4 × Шкода 120 mm (4 × једноцевни)
  • 4 × 40 mm (2 × двоцевни)
  • 2 × 12,7 mm митраљези (2 × једноцевна)
  • 6 × 550 mm торпедних цеви (2 × троцевна апарата)
  • 30 подводних мина

Настанак и службаУреди

Након увођења у строј великог разарача Дубровник, Краљевина Југославија је наручила у Француској једну малу серију разарача, мање величине. Бродове је пројектовала француска фирма „Ateliers et Chantiers de la Loire“. Један брод је изграђен у француској, а следећа два су изграђена у југословенским бродоградилиштима. Наоружање за бродове је испоручила чехословачка фирма „Škoda“, а погонски уређаји су набављени код британских компанија - котлови код Јароуа {„Yarrow Shipbuilders“}-, а парне турбине код Парсонса {„Parsons Marine Steam Turbine Company“}.

Као ни већина осталих југословенских ратних бродова није учествовао у борби. Пошто је 17. априла 1941. претила опасност да падне у руке Краљевине Италије, разарач су потопили експлозивом поручници бојног брода I класе Сергеј Машера и Милан Спасић. Они су 10. септембра 1973. године проглашени за народне хероје, јер су добровољно жртвовали своје животе.

Модел разарача постоји у „Техничком музеју“ у Загребу, „Војном музеју“ у Београду и Поморском музеју Црне Горе у Котору.

Види јошУреди

РеференцеУреди