Разарач (енгл. destroyer) је назив за врсту ратног брода који је саграђен и опремљен у сврху одбране већих, односно капиталних бродова или конвоја од разних врста напада.

Амерички разарач УСС Ласен
Ескортни разарач Биоково
Југословенски велики разарач (вођа флотиле) Дубровник
Француски велики разарач (контра-торпиљер) Ле Фантаск

Разарач је опремљен јаким машинским комплексом, велике брзине, наоружан артиљеријским и торпедним (ређе минским) противподморничким (ППД), а у најновије време и ракетним оружјем.[1] Структура депласмана савременог разарача знатно се разликује од осталих ратних бродова, јер преко 50% отпада на машински комплекс и погонско гориво.[1]Оспособљен је за:

  • дејства првенствено против лаких поморских снага и трговачких бродова, подморница и ваздухоплова;
  • за заштиту већих ратних бродова на маршу, у боју и на сидришту;
  • за оодбрану и напад на поморски саобраћај, поморске базе и друге елементе морнаричке инфраструктуре;
  • за навођење и подршку торпедних јединица у нападу;
  • за извиђање, патролирање и претраживање ширих морских пространстава;
  • за неутралисање и уништавање живе силе и објеката у приобалном појасу;
  • за превожење мањег поморског десанта и пружање ватрене подршке искрцаним трупама.[1]

Развој

уреди

Разарачи су се развили у другој половини XIX века као одговор на појављивање торпиљарке па му и име долази од енглеског назива torpedo boat destroyer (разарач торпиљарки) који му је дала британска морнарица. Задатак разарача је био да плове око бојних бродова и крстарица и мотре на евентуалне нападе мањих бродова.

У XX веку се као озбиљна пријетња морнарицама појавила подморница, па су разарачи добили опрему за борбу против њих.

Истовремено се појавила потреба за заштитом трговачке морнарице од непријатељског крстаричког рата, односно подморница. То је довело до еволуције разарача у два правца, На једној страни су почели да се развијају лаки, тзв. ескортни разарачи, чија је сврха била заштита конвоја односно противподморничка борба. Они су данас познати под називима фрегата и корвета. На другој страни су разарачи добијали све више оружја и опреме, па с временом и способност вршења борбених задатака који су прије тога били у домену капиталних бродова. Tакве велике разараче Британци су називали вођама флотиле те су их користили као команде бродове дивизија/ескадри разарача, а Французи су их називали контра-торпиљери.

 
Руски разарач Пројекта 956 Сарич

Величина им је од 1.200 до 2.600 тона, а главно наоружање топови од 120 до 140 mm. Поред тога имали су и више торпедних цеви ради напада на бојне бродове и крстарице.

Разарачи су данас по својој тонажи врло често изнад некадашњих крстарица, а њихова ватрена моћ — коју симболизују далекометни пројектили брод-брод и брод-земља — не може се упоредити ни са чим раније. Стога данас разарач представља капитални брод код готово сваке свјетске морнарице (једини изузетак су Русија и САД које поседују крстарице, односно државе које располажу с носачима авионима).

Карактеристике

уреди
Тактичко-техничке карактеристике типичних разарача[1]
Име Држава Год. Депл. (т) Брз. (чв.) Погон (КС) Димензије (м) Наоружање Посада
Дуж. Шир. Газ Топови (мм) Торп. цеви Против подморница Ракетно
Daring   1893. 275 28 4.800 56 5.8 2 1x75, 3x57 2 40
Forban   1895. 152 31 3.260 44 4.6 3 2x37 2 30
Bainbridge   1901. 420 29 8.000 74 7 2 2x76, 5x57 2 75
Schiau   1904. 470 27 6.000 61 7 2.5 3x50 3 55
Espero   1904. 376 30 5.377 64 5.9 2.3 5x57 4 56
Страшный   1905. 500 25 6.200 73 7 2.5 2x75, 4x57 3 85
Velebit   1905 510 28 5.000 67 6 2 1x70, 7x47 2 65
Swift   1907. 1.815 36 30.000 105 10 3.2 4x102 2 100
Новик   1911. 1.300 37 36.500 102 9.5 3 4x105 4 140
Lika   1913. 850 32 20.600 83 8 2.5 2x100, 6x70 4 99
Francesco Nullo   1913. 770 30 18.000 73 7.3 2.6 1x120, 4x76 2 79
Magon   1913. 851 30 16.000 81 7.8 3 2x100, 4x65 4 83
Vulkan 25   1914. 650 32 15.000 71 7.4 3 2x88 8 85
Jacob Jones   1917. 1.090 35.9 25.800 95.8 9.4 2.8 4x102, 1x76 12 122
Monzambano   1922. 966 34 22.000 86.4 8 2.6 4x102, 2x76 4 105
Amazon   1926. 1.350 37 39.000 95 9.6 2.8 4x120, 2x40 6 138
Nicolò Zeno   1928. 1.628 41.5 60.000 107.3 10.2 3.7 6x120, 2x40 6 170
Van Nes   1928. 1.316 36 31.000 98.1 9.5 3 4x120, 1x75

4x40,

6 2 бацача ДБ[а] 1 хидроавион 120
Ushio   1929. 1.700 34 50.000 115 10.3 3 6x127 9 197
Codrington   1929. 1.540 38 39.000 101.2 10.3 2.7 5x120, 2x40 8 183
Vautour   1930. 2.441 42.8 87.000 129 11.9 3.9 5x138, 4x37 6 4 бацача ДБ 210
Дубровник   1931. 1.880 37 48.000 113 10.7 3.6 4x140, 2x84,

6x40

6 4 бацача ДБ, трачнице за мине 200
Grecale   1934. 1.449 38 44.000 107 10.1 3 4x120, 6x37,

2x20

6 2 бацача ДБ, 50 мина 153
Mogador   1936. 2.884 38 92.000 137 12.6 4.6 8x138, 4x37 10 4 бацача ДБ, 20 мина 238
Tribal   1937. 1.870 36.5 44.000 108 11.3 3 8x120, 4x40 4 240
Загреб   1938. 1.210 38 44.000 98 9.4 2.9 4x120, 4x40 6
Громкий   1938. 1.800 38 50.000 116 11 4 4x130, 2x70, 4x37 6 4 бацача ДБ, мине 210
Kogero   1939. 2.100 35 45.000 111 10.8 3.4 6x127 8 230
Benson   1939. 1.630 36.5 50.000 104 10.8 3.1 5x127, 5x28 8 250
Z 27   1941. 2.600 36 60.000 125 12 4 5x150, 8x37 8 300
Fletcher   1942. 2.050 35 60.000 115 12 5.5 5x127, више 40 и 20 10 2 јежа, 2 бацача ДБ, клизачи 300
Battle   1945. 2.380 35 50.000 116 12.3 3.9 5x114, 8x40 10 2 сипе, 2 бацача ДБ 270
Сплит   1958 2.400 31.5 50.000 120 11.1 3.8 4x127,12x40,

4x20

5 2 сипе, 2 клизача ДБ, 6 бацача ДБ, 40 мина 240[1]
Кривак   1971. 3.540 34 73.000 130 14 5 4x76 8 2 лансера за пп[б] ракете четвороструки лансер за СС-Н-10 и два за СА-Н-4 312
Shefield   1972. 3.500 30 50.000 125 14.3 6.7 1x114, 2x20 пп хеликоптер двоцевни лансирни уређај за Sea Dart
R.A.Sprunce   1973. 6.900 30 80.000 171 16.4 8.6 2x127 1/VIII[в] лансера за АСРОЦ, хеликоптер (ЛАМПС) вишеструки лансирни уређај за Sea Sparrow 270

Напомене

уреди
  1. ^ ДБ - Дубинске бомбе.
  2. ^ пп - противподморнички.
  3. ^ 1/VIII - један осмоцевни.

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 8), Војноиздавачки завод, Београд (1974), стр.68-72.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди