Торпедо је подводно навођено или неневођено средство намењено уништавању бродова и других пловила. Реч потиче од латинске речи torpe, која значи парализовати, осакатити. Испаљује се из бродова, подморница, авиона, обалних утврђења, хеликоптера и других платформа.

Бродско торпедо ТГ-53 у Војном музеју Београд.

До Првог светског рата израз се употребљавао за сва бојна средства, која су била намењена поморскому ратовању, касније су се та средства посебно каталогизовала.

ИсторијаУреди

 
Енглез, Роберт Вајтхед (десно) изумитељ првог модерног торпеда на сопствени погон 1866. Фотографија приказује Вајтхеда и његовог сина (лево) током тестирања торпеда у Фијуме (данашња Ријека), Аустроугарска, око 1875.
 
Отоманска подморница на парни погон Абдулхамид (1886) је прва подморница у свету која је лансирала подводни торпедо.

Прва торпеда су у ствари биле поморске мине, које су бродови вукли за собом на дугим ланцима и детонирали их кад су се нашле испод трупа непријатељског брода.[1] Касније, у америчком грађанском рату такве мине су постављали на дуге штапове испред прамца брода и детонирали их кад приђу непријатељском броду.[2]

Торпедо облика какаг данас познајемо настао је 1860. године. Представљен је јавности исте године, док је демонстрација рада била године 1866.

Пројектил је имао коначну брзину од 6 чворова, максимални домет од око 900 м. Погон му је омогућавао компримован ваздух у трупу, који је погонио вијак смештен на крају трупа преко мотора с унутрашњим сагоревањем. Бојна глава је била напуњена глоксилином.

 
Лансирање торпеда 1915. током Првог светског рата.

Године 1891, Whitehead је отворио фабрику торпеда у Енглеској, која је почела производити прва навођена торпеда.

Први брод, потопљен помоћу оваквог торпеда, била је Blanco Encalada, коју је у чилеанском грађанском рату 23. априла 1891. потопио торпедни чамац Lynch.

Пред Први светски рат торпедо је постао основно оружје подморница, његов развој је брзо напредовао. Појавила су се прва радио навођена торпеда, и прва самонаводећа торпеда која је усмјеравао звук који производе бродски мотори.

До пре Другог светског рата развој торпеда је скоро сасвим престао, међутим за вријеме рата развој се наставио. Битних иновација у самој грађи није било. Јапанци су измислили торпедо, који умјесто компримованог ваздуха употребљава компримовани чисти кисеоник. Повећао се домет торпеда, тачност, брзина и разарајућа моћ другачијим смесама експлозива у глави торпеда.

Проналазак модерног торпедаУреди

 
Општи профил Вајтхедовог торпеда: A. бојна глава B. ваздушна боца. B'. комора за урањање C'. накнадна каросерија C. машинско одељење D. дренажни отвори E. цев вратила F. управљачки мотор G. конусни мењач H. индекс дубине I. реп K. вентили за пуњење и заустављање L. зупчаник за блокирање M. плоча лежишта мотора P. кућиште прајмера R. кормило S. цев кормила T. клин за вођицу U. пропелери В. група вентила V. ратни нос[3] Z. трака за јачање

Прототип самоходног торпеда креиран је по налогу Ђиованија Луписа, аустроугарског поморског официра из Ријеке (данашња Хрватска), у то време лучког града Аустроугарске монархије, и Роберта Вајтхеда, енглеског инжењера који је био управник градске фабрике. Године 1864, Лупис је представио Вајтхеду планове Салвакосте („Coastsaver“), плутајућег оружја вођеног ужадима са копна које су поморске власти одбациле због непрактичних механизама за управљање и погон.

Године 1866, Вајтхед је изумео прво ефикасно самоходно торпедо, истоимено Вајтхедово торпедо. Француски и немачки изуми су блиско следили, и термин торпедо је почео да описује самоходне пројектиле који путују испод или по води. До 1900. године, термин више није укључивао мине и мине-замке пошто су светске морнарице додале подморнице, торпедне чамце и разараче торпедних чамаца у своје флоте.[4][5]

Вајтхед није био у могућности да значајно побољша машину, пошто су мотор са сатом, причвршћена ужад и начин површинског напада допринели спором и гломазном оружју. Међутим, он је наставио да разматра проблем након што је уговор окончан и на крају је развио цевасти уређај, дизајниран да самостално ради под водом, а покретан компримованим ваздухом. Резултат је било подморничко оружје, Minenschiff (мински брод), прво модерно самоходно торпедо, званично представљено аустријској царској поморској комисији 21. децембра 1866.

Прва испитивања нису била успешна, јер оружје није могло да одржи курс на сталној дубини. После много рада, Вајтхед је 1868. представио своју „тајну” која је ово превазишла. Био је то механизам који се састојао од хидростатичког вентила и клатна који су омогућавали подешавања хидроплана торпеда како би се одржала унапред подешена дубина.

Производња и ширењеУреди

 
Роберт Вајтхед (десно) изумео је модерно самоходно торпедо 1866. На слици испитује похабано пробно торпедо у Ријеци око 1875. године.

Након што је аустријска влада одлучила да инвестира у изум, Вајтхед је покренуо прву фабрику торпеда у Ријеци. Године 1870. побољшао је уређаје да путују до отприлике 1.000 yd (910 m) брзином до 6 kn (11 km/h), а до 1881. фабрика је извозила торпеда у десет других земаља. Торпедо је било покретано компримованим ваздухом и имало је експлозивно пуњење од бездимног барута.[6] Вајтхед је наставио са развојем ефикаснијих уређаја, демонстрирајући торпеда способна за 18 kn (33 km/h) 1876. године, 24 kn (44 km/h) 1886. и, коначно, 30 kn (56 km/h) 1890. године.

Представници Краљевске морнарице (RN) посетили су Ријеку на демонстрацијама крајем 1869. године, а 1870. године наручена је серија торпеда. Године 1871. Британски Адмиралитет платио је Вајтхеду 15.000 фунти за део његових развојних пројеката и производњa је започета у Краљевским лабораторијама у Вуличу следеће године. Године 1893, RN производња торпеда је премештене у Краљевску фабрику оружја. Британци су касније основали експерименталну поставу за торпеда у ХМС Вернон и производни погон у Краљевској фабрици торпеда у Гриноку 1910. Ти погони су сада затворени.

Погонска средства код торпедаУреди

 
Покретни апарат за избацивање торпеда 45 cm М.1936 у наоружању ЈА у Војном музеју Београд.

Постоји више начина на који се торпедо креће.

  • торпеда на компримован ваздух
  • торпеда на загрејани компримован ваздух
  • торпеда на комбинован погон (загрејани компримован ваздух и пара)
  • торпеда на компримован кисеоник

Начин навођењаУреди

Разликујемо навођена торпеда и ненавођена торпеда. Навођени се наводе помоћу магнетског поља, звука, радио таласа, сонара и других средстава.

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Partington, James Riddick (1999), A History of Greek Fire and Gunpowder, Baltimore, Maryland: Johns Hopkins University Press, стр. 203, ISBN 978-0-8018-5954-0 
  2. ^ Lossing, Benson (1868). The Pictorial Field-Book of the War of 1812. New York: Harper & Brothers, Publishers. стр. 240-243, 693. OCLC 886707577. 
  3. ^ Ратни нос се састојао од детонатора, фитиља и заштитног механизма који је наоружавао фитиљ након што је торпедо прешао кратку удаљеност.
  4. ^ Gray 1975
  5. ^ Epstein 2014
  6. ^ „The Whitehead Torpedo, notes on handling etc., U.S.N.”. maritime.org. 1890. Приступљено 10. 12. 2018. 

ЛитератураУреди

  • Blair, Clay. Silent Victory. Philadelphia: Lippincott, 1975.
  • Boyne, Walter J. (1995). Clash of Titans. Simon and Schuster. ISBN 978-0-684-80196-4. .
  • Brown, David. Warship Losses of World War Two. Arms and Armour. London: 1990. ISBN 978-0-85368-802-0..
  • The Columbia Encyclopedia, Sixth Edition, online.
  • Crowley, R.O. "Confederate Torpedo Service". The Century, Volume 56, Issue 2, The Century Company, New York, June 1898.
  • Epstein, Katherine C. Torpedo: Inventing the Military-Industrial Complex in the United States and Great Britain. Cambridge, MA. Harvard University Press.2014..
  • Edwyn Gray The Devil's Device: The story of Robert Whitehead, Inventor of the Torpedo. Seeley; 1st UK ed. edition. 1975. ISBN 978-0-85422-104-2.
  • Edwyn Gray Nineteenth-Century Torpedoes and Their Inventors. US Naval Institute Press, January. 2004. ISBN 978-1-59114-341-3.
  • Lyon, David. The First Destroyers. Chatham Publishing, 1 & 2 Faulkner's Alley, Cowcross Street, London, Great Britain. 1996. ISBN 978-1-55750-271-1..
  • Milford, Frederick J. "U.S. Navy Torpedoes: Part One—Torpedoes through the Thirties". The Submarine Review, April 1996. (Quarterly publication of the Naval Submarine League, P.O. Box 1146, Annandale, VA 22003)
  • Milford, Frederick J. "U.S. Navy Torpedoes: Part Two—The Great Torpedo Scandal, 1941–43". The Submarine Review, October 1996.
  • Milford, Frederick J. "U.S. Navy Torpedoes: Part Three—WW II development of conventional torpedoes 1940–1946". The Submarine Review, January 1997.
  • Morison, Samuel Eliot. History of United States Naval Operations in World War Two. Volume 3. Little, Brown, and Company, 1984 edition.
  • O'Kane, Richard H. (1987). "Seventh Patrol", Wahoo: The Patrols of America's Most Famous World War II Submarine. Novato, California: Presidio Press.
  • Olender, Piotr. Russo-Japanese Naval War 1904–1905, Vol. 2, Battle of Tsushima. Published by Stratus s.c.; Sandomierz, Poland. 2010. ISBN 978-83-61421-02-3..
  • Perry, Milton F. (1985). Infernal Machines: The Story of Confederate Submarine and Mine Warfare. Baton Rouge: Louisiana State University Press. ISBN 978-0-8071-1285-4. .

Спољашње везеУреди