Станислава Пешић
Станислава Пешић (Гроцка, код Београда, 7. јун 1941 — Београд, 20. новембар 1997) била је филмска, позоришна и телевизијска глумица.
| Станислава Пешић | |
|---|---|
 као Олга Петровић у серији „Позориште у кући” | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Станислава Пешић |
| Датум рођења | 7. јун 1941. |
| Место рођења | Гроцка, код Београда, окупирана Краљевина Југославија (Подручје Војног заповедника у Србији) |
| Датум смрти | 20. новембар 1997. (56 год.) |
| Место смрти | Београд, СР Југославија |
| Занимање | глумица |
| Рад | |
| Активни период | 1960—1993 |
| Битна улога | Куда после кише — Лела Песма — породиља Саша Три сата за љубав — Маца Позориште у кући — Олга Петровић |
| Веза до IMDb-а | |
Похађала је основну школу „Вук Караџић“ у Београду.[1] Након студија глуме на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду ангажована је у Народном позоришту.
На филму дебитује 1961. и за улогу Саше у „Песми“ Радоша Новаковића награђена је на фестивалу у Пули. Након тога, игра главне и веће споредне улоге у филмовима „Медаљон са три срца“ (1962), „Право стање ствари“ (1964), „Штићеник“ (1966) и „Куда после кише“ (1967) Владана Слијепчевића, „Три сата за љубав“ (1968) Фадила Хаџића и „Бог је умро узалуд“ (1969) Радивоја Ђукића.
Велику медијску популарност донела јој је улога Олге у ТВ серији „Позориште у кући“. На Телевизији Београд је радила и као водитељка програма за децу.
Неколико месеци пред смрт објављена је њена књига Деветнаест друштвених игара.
Преминула је од рака 20. новембра 1997. године у Београду.
Политичарка Весна Пешић њена је рођена сестра. Имала је двојицу синова — Перу, са редитељем Владаном Слијепчевићем, и Ивана, са композитором Војиславом Вокијем Костићем.
Улоге
уредиРеференце
уреди- ^ Портрет наше сколе, званични сајт школе, приступљено 23.01.2018.
