Цео живот за годину дана
Цео живот за годину дана је ТВ серија Редакције Забавно-хумористичког програма ТВ Београд, прва српска и југословенска сапуница икад снимљена. Аутор сценарија је славни драмски писац Александар Поповић, серију су наизменично режирали филмски редитељи Владан Слијепчевић и Мило Ђукановић. Снимана је током 1970. године, а емитована од 3. јануара (1. епизода "Усамљеност") до 16. децембра 1971. године (50. и последња епизода "Смена"). Од 5. септембра 2012. године је репризирана на РТС-у.[1]
| Цео живот за годину дана | |
|---|---|
 Цео живот за годину дана | |
| Жанр | драма комедија |
| Формат | сапуница |
| Сценарио | Александар Поповић |
| Режија | Владан Слијепчевић Мило Ђукановић |
| Креативни режисер | Стојадин Луковић |
| Улоге | Зоран Радмиловић Ружица Сокић Милена Дравић Љубиша Самарџић Бора Тодоровић |
| Композитор | Доријан Шетина |
| Земља |  СФР Југославија |
| Језик | српскохрватски |
| Број сезона | 1 |
| Број епизода | 50 |
| Време трајања | 30 минута (50 епизода) |
Продукција | |
| Продуцент | Миодраг Маринковић |
| Монтажер | Миланка Нановић Катарина Стојановић Маја Лазаров |
| Сценограф | Драгољуб Лазаревић |
| Сниматељ | Ђорђе Николић Бранко Иватовић |
| Продукција | ТВ Београд |
Емитовање | |
| Прво приказано на | ТВ Београд |
| Премијерно приказивање | 3. јануар 1971. — 16. децембар 1971. |
| Статус | завршено |
| Профил на IMDb-ју | |
СадржајУреди
Првобитно је најављено да ће серија имати 52 епизоде, на крају је од материјала измонтирано и емитовано 50 епизода. По подацима из публикације Бојане Андрић ("Водич кроз продукцију Играног програма Телевизије Београд 1958-1995", РТС Београд 1998), сачувано је 18 епизода у потпуности, 4 делимично и подаци за 25 епизода. Накнадно је установљено да је на филмским тракама (серија је снимана на 16 mm) сачувано укупно 42 епизоде, које су од 5. септембра 2012. репризиране на РТС-у.
Емитовано недељом у 13 часова, а репризирано четвртком у 19.30. Најављена је као прва филмско-телевизијска серија мамутска серија, описује животе, дела, судбине брачних парова и њихових рођака и суседа. Обојици редитеља ово је била прва режија на телевизији, те су имали Александра Ђорђевића као супервизора.
Из критикеУреди
... Телевизија Београд почела је јуче да емитује серију под насловом „Цео живот за годину дана“, коју је Александар Поповић написао у педесет и две епизоде. И од сада па током целе године сваке недеље у подне приказиваће се премијерно једна епизода, али само за гледаоце подручја Телевизије Београд, док ће се четвртком у 19.20 часова иста прича понављати и том приликом биће укључена цела југословенска телевизијска мрежа.
„Усамљеност“ је назив прве емисије. Упознали смо главног јунака, у тумачењу Зорана Радмиловића, а исто тако и његову партнерку Ружицу Сокић. Њих двоје ће, како се чује, бити централни брачни пар серије и проживеће на нашим малим екранима свој живот, који ће наравно трајати знатно више од само једне године дана. Поред њих представљени су нам јуче још неки од главних ликова чије ће се судбине преплитати.
Препознали смо Мију Алексића, Јелисавету Саблић, Живку Матић, Олгу Ивановић. И пре свих осталих утисака, који ће се барем током три до четири уводне епизоде морати да провере, као први већ се готово сасвим потврђује да ће нова серија бити ревија успелих глумачких остварења.
Зоран Радмиловић је већ у првој причи дао целовит и заокружен лик усамљеног човека. Све се одиграло током једног бесциљног недељног поподнева, у коме он лута градом и безуспешно покушава да успостави приснији додир са било којим људским бићем.
Из прве епизоде схватили смо да ће све емисије припадати једној целини, што ће на известан начин обавезивати гледаоце да прате сваку емисију ако желе да имају увид у целовитост приче. Није ли то врлина која се управо на телевизији може да испољи и као мана?
(Олга Божичковић, Упознавање, Политика, Београд, 4. јануар 1971)
... „Поспано, болно и лагано“ јецају и плачу у својој осами јунаци најновије серије Александра Поповића „Цео живот за годину дана“ недељом око подне и четвртком рано извечери на нашим малим екранима. После првих неколико епизода већ се јасније, после првих магловитих обриса назиру чвршћи облици ове бесконачне повести о наводно, нашим данашњим људским приликама и неприликама. Како је почело, неспоразум се одиграва у троуглу: писац, редитељ, гледаоци.
Прихваћена, обрађена и гледалишту сервирана као продукт забавно-хумористичке редакције, самим тим обећава и упућује на смех и шалу. Засад би гледалац имао права да одгонета ко га је обмануо: писац или редитељ.
Можда се одгонетка крије у „трећем имену шпице“ – Александру Ђорђевићу. Иако је за телевизијског гледаоца, у време када је најављено реализовање Поповићеве серије, гаранција била управо у његовој личности јер је била обећана као такозвани супервизор двојици дотад искључиво филмских редитеља, Слијепчевићу и Ђукановићу. Утолико пре што је управо сарадња Ђорђевића и Поповића датум који се памти и који ће једног дана сигурно бити забележен као прекретница у драмском телевизијском изразу („Намештена соба“).
Александар Поповић није писац који се може буквално тумачити, чија се реченица сме прихватити и „вратити на прву лопту“. Поповић захтева глумачко дистанцирање да би се кроз тај први однос према тексту, у сваком случају за одређену нијансу „померен“, постигло оно смешно у његовој обичности. Слијепчевић је у том смислу промашио и учинио да све добије призвук баналности.
(Олга Божичковић, Да не буде жедних преко воде, Политика, Београд, 30. јануар 1971)
УлогеУреди
Главне улогеУреди
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Зоран Радмиловић | Живко Симић |
| Ружица Сокић | Живка Симић |
| Милена Дравић | Слађана Бајић |
| Љубиша Самарџић | Цакан Јанковић |
| Бора Тодоровић | Мирко Батурина |
| Слободан Алигрудић | Веса Бабић |
| Бранко Цвејић | Дејан Симић |
| Тамара Милетић | Тања Вулетић |
| Маја Чучковић | Мара Јанковић |
| Бранка Зорић | Александра Симић |
| Станислава Пешић | Мила де Мајо |
| Живка Матић | Каја Матић |
| Србољуб Милин | Душан Јанковић |
| Мија Алексић | Капетан Вељковић |
| Олга Ивановић | Вука Спајић |
| Душан Јанићијевић | Мартиновић |
| Славица Георгиев | Кућна помоћница |
| Милка Лукић | Зага |
| Јосиф Татић | Глиша |
Остале улогеУреди
Комплетна ТВ екипаУреди
| Одсек | Име | Коментар |
|---|---|---|
| Редитељ | Владан Слијепчевић | |
| Мило Ђукановић | ||
| Сценариста | Александар Поповић | |
| Продуцент | Миодраг Маринковић | |
| Директор фотографије | Ђорђе Николић | |
| Бранко Иватовић | ||
| Монтажер | Миланка Нановић | |
| Катарина Стојановић | ||
| Маја Лазаров | ||
| Сценограф | Драгољуб Лазаревић | |
| Уметнички директор | Стојадин Луковић | |
| Костимограф | Јелисавета Гобецки | |
| Одсек за шминку | Лепосава Првановић | шминкер |
| Савета Ковач | шминкер | |
| Менаџер продукције | Властимир Јовановић | директор филма |
| Љубивоје Видосављевић | директор филма | |
| Драгољуб Марковић | вођа снимања | |
| Миодраг Станковић | вођа снимања | |
| Помоћник режије | Бранко Балетић | 2. помоћник редитеља |
| Никола Јовићевић | 1. помоћник редитеља | |
| Милош Антић | 2. помоћник редитеља | |
| Владимир Басара | 1. помоћник редитеља | |
| Уметнички одсек | Александар Ђорђевић | уметнички консултант |
| Јаков Маричић | сценски реквизитер | |
| Негослав Ђоковић | сценски реквизитер | |
| Одсек за звук | Живко Пивнички | тон мајстор |
| Марко Родић | микроман | |
| Владимир Додиг | снимач звука | |
| Одсек за камеру и расвету | Станко Бајалица | вођа расвете |
| Душан Недељковић | пратилац камере | |
| Јован Керекес | асистент камере | |
| Миливоје Животић | пратилац камере | |
| Одсек за костим | Споменка Видаковић | гардеробер |
| Олга Ровнан | гардеробер | |
| Музички одсек | Доријан Шетина | музички сарадник |
| Илија Генић | музички аранжер | |
| Остала екипа | Нада Недељковић | секретар режије |
| Марија Ђорђевић | секретар режије |
РеференцеУреди
- ^ Цео живот за годину дана (РТС), Приступљено 30. 4. 2013.
Спољашње везеУреди
- Цео живот за годину дана на сајту IMDb (језик: енглески)