Џулијус Њерере

1. председник Танзаније од 1964. до 1985.

Џулијус Камбараге Њерере (енгл. Julius Nyerere; Бутиама, 13. април 1922Лондон, 14. октобар 1999) је био први председник независне Танзаније.

Џулијус Њерере
Julius Nyerere (1965).jpg
Биографија
Датум рођења(1922-04-13)13. април 1922.
Место рођењаБутинама
 Британска Тангањика
Датум смрти14. октобар 1999.(1999-10-14) (77 год.)
Место смртиЛондон
Уједињено Краљевство
РелигијаКатолик
СупружникМарија Нјерере(в. 1953 —  his death 1999)[1]
Професијаполитичар и учитељ
Политичка
странка
Партија револуције (1977–1999)
ТАНУ (1954–1996)
1. председник Танзаније
26. април 1964 — 5. новембар 1985.
Претходникнико
НаследникАли Хасан Мвињи
1. председник Тангањике
9. децембар 1962 — 25. април 1964.
Претходникнико
Наследникнико

Отац му је био поглавица племена Занаки. Његово име на свахилију гласи Мвалиму са значењем учитељ. Са дванаест година креће у четворогодишњу основну школу у Мусоми коју је завршио за 3 године, а затим у средњу школу у Табори. Студирао је на Универзиету Мекере у Кампали након чега је три године предавао енглески и биологију у Табори. Стипендију за студију на Универзитету у Единбургу добио је 1949. године где је завршио студије економије и историје. Други је Африканац који је добио диплому ван Африке. Када су колонијалне власти сазнале за његово политичко деловање, добио је избор: или ће предавати или бити политичар. Једно и друго није могао бити. Један је од оснивача Организације афричког јединства. Он је спојио Тангањику и Занзибар у једно. Од 1964. до 1985. био је председник независне Танзаније. Био је афрички социјалиста, али његове реформе нису дале плода. Водио је сличну политику као и Кваме Нкрума. Дивио се афричким сељацима и људима који су живели на традиционалан начин. Године 1979, победио је Иди Амина у рату против Уганде. Више је путовао након 1985. него док је био председник. До 1990, је био на челу владајуће странке. Године 1985, у 63. години Њерере је рекао: "Нисам успео. Признајмо то". Овом се реченицом заувек опростио од политике. Последње велико дело било му је посредовање у сукобу у Бурундију 1996. године. Умро је у Лондону 1999. у 77. години живота од последица леукемије.

Џулијус Њерере је 15. марта 1985. постао почасни грађанин Београда.[2]

Рани животУреди

Детињство: 1922–1934Уреди

Џулијус Камбараге Њерере је рођен 13. априла 1922. у Мвитонгу, подручју села Бутијама у Тангањскиној регији Мара.[3][а] Он је био једно од 25 преживеле деце Нјерере Бурита, поглавара народа Занаки.[5] Бурито је рођен 1860. године и добио је име „Нјерере“ („гусеница“ у занашком) након што је навала гусеничастих црва напала локално подручје у време његовог рођења.[6] Бурито је постављен за поглавара 1915. године. На то место су га поставили немачки царски администратори тадашње Немачке источне Африке;[6] његов положај такође је подржала наступајућа британска царска администрација.[7] Бурито је имао 22 жене, од којих је Џулијусова мајка, Мугаја Нјанг'омбе, била пета.[8] Она је била рођена је 1892. године, а за шефа се удала 1907. године, када је имала петнаест година.[9] Мугаја је Буриту родила четири сина и четири ћерке, од којих је Њерере било друго дете; двоје његове браће и сестара умрло је у детињству.[10]

Те супруге су живеле у разним колибама око Буритовог сточног простора, у чијем је средишту била његова округла кућа.[11] Занаки су били једно од најмањих међу 120 племена у британској колонији, а затим су подељени међу осам поглаварстава; они су били уједињени само под краљевством поглавара Ванзагија Њерере, Буритовог полубрата, током 1960-тих година.[12] Њеререов клан су сачињавали Абакибвизи.[13] По рођењу, Њерере је добио лично име „Мугенди” („Вокер” у занашком), али је то убрзо промењено у „Камбариџ”, име женског духа кише, по савету омугабху гатаре.[14] Њерере је одгајен у политеистичком систему веровања Занакија,[15] и живео је у кући своје мајке, помажући у узгоју проса, кукуруза и тапиоке.[14] Са осталим локалним дечацима такође је учествовао у чувању коза и говеда.[16] У једном тренутку је прошао кроз традиционални занашки ритуал обрезивања у Габизурију.[17] Као син поглавара, он је био изложен моћи и ауторитету којима се управљало Африком,[18] а животом у комплексу развио је поштовање и разумевање заједничког живота, што ће утицати на његове касније политичке идеје.[19]

НапоменеУреди

  1. ^ Nyerere was not aware of his date of birth for much of his life; he claimed that he was born in February 1921 for at least his first twenty-five years. He discovered his actual date of birth in the late 1960s, when it was revealed that a local elder, Mtokambali Bukiri, had made a note of it in his medical records for the community.[4]

РеференцеУреди

  1. ^ „Obituary: Julius Nyerere”. The Daily Telegraph. London. 15. 10. 1999. Архивирано из оригинала на датум 14. 10. 2010. Приступљено 15. 10. 2013. 
  2. ^ „Почасни грађанин Београда”. Београд. Приступљено 31. 1. 2019. 
  3. ^ Molony 2014, стр. 11, 37–38; Bjerk 2015, стр. 24; Bjerk 2017, стр. 27.
  4. ^ Molony 2014, стр. 37–38.
  5. ^ Smith 1973, стр. 40; Molony 2014, стр. 12.
  6. ^ а б Molony 2014, стр. 32.
  7. ^ Molony 2014, стр. 33.
  8. ^ Molony 2014, стр. 13, 34.
  9. ^ Molony 2014, стр. 34; Bjerk 2017, стр. 27.
  10. ^ Smith 1973, стр. 40.
  11. ^ Molony 2014, стр. 13.
  12. ^ Assensoh 1998, стр. 125.
  13. ^ Molony 2014, стр. 12.
  14. ^ а б Molony 2014, стр. 38.
  15. ^ Molony 2014, стр. 16–17.
  16. ^ Assensoh 1998, стр. 125; Molony 2014, стр. 39; Bjerk 2017, стр. 28.
  17. ^ Molony 2014, стр. 38; Bjerk 2017, стр. 28.
  18. ^ Molony 2014, стр. 41.
  19. ^ Molony 2014, стр. 39.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди