Џулијус Камбараге Њерере (енгл. Julius Nyerere; Бутиама, 13. април 1922—Лондон, 14. октобар 1999) је био први председник независне Танзаније.
Џулијус Њерере |
---|
 |
|
|
---|
1. председник Танзаније |
---|
26. април 1964 — 5. новембар 1985. | Претходник | нико |
---|
Наследник | Али Хасан Мвињи |
---|
| 1. председник Тангањике |
---|
9. децембар 1962 — 25. април 1964. | Претходник | нико |
---|
Наследник | нико |
---|
|
|
Отац му је био поглавица племена Занаки. Његово име на свахилију гласи Мвалиму са значењем учитељ. Са дванаест година креће у четворогодишњу основну школу у Мусоми коју је завршио за 3 године, а затим у средњу школу у Табори. Студирао је на Универзиету Мекере у Кампали након чега је три године предавао енглески и биологију у Табори. Стипендију за студију на Универзитету у Единбургу добио је 1949. године где је завршио студије економије и историје. Други је Африканац који је добио диплому ван Африке. Када су колонијалне власти сазнале за његово политичко деловање, добио је избор: или ће предавати или бити политичар. Једно и друго није могао бити. Један је од оснивача Организације афричког јединства. Он је спојио Тангањику и Занзибар у једно. Од 1964. до 1985. био је председник независне Танзаније. Био је афрички социјалиста, али његове реформе нису дале плода. Водио је сличну политику као и Кваме Нкрума. Дивио се афричким сељацима и људима који су живели на традиционалан начин. Године 1979, победио је Иди Амина у рату против Уганде. Више је путовао након 1985. него док је био председник. До 1990, је био на челу владајуће странке. Године 1985, у 63. години Њерере је рекао: "Нисам успео. Признајмо то". Овом се реченицом заувек опростио од политике. Последње велико дело било му је посредовање у сукобу у Бурундију 1996. године. Умро је у Лондону 1999. у 77. години живота од последица леукемије.
Џулијус Њерере је 15. марта 1985. постао почасни грађанин Београда.[1]