Драгинац (Лозница)

Драгинац је насељено место града Лознице у Мачванском округу. Смештено је у долини Јадра на путу ВаљевоЛозница. У близини су рушевине старог Градца (Јадарски Градац). Према попису из 2022. било је 100 становника. У селу се налази Основна школа 14. октобар коју је у 2012. години похађало око 280 ученика.[1]

Драгинац
Споменик и костурница
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМачвански
ГрадЛозница
Становништво
 — 2022.Пад 100
Географске карактеристике
Координате44° 30′ 20″ С; 19° 24′ 35″ И / 44.5055° С; 19.409666° И / 44.5055; 19.409666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина136 m
Површина0,126 km2
Драгинац на карти Србије
Драгинац
Драгинац
Драгинац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број15311
Позивни број015
Регистарска ознакаLO

Овде је рођен урбаниста Добривоје Тошковић (1927-2021).[2]

Галерија уреди

Историја уреди

Ова варошица добила је име по Драги Обреновић, супрузи Александра Обреновића. Када је Драга једном приликом пролазила кроз Драгинац, мештани су по путу по којем се она кретала поставили црвени тепих да се не би испрљала јер су путеви били блатњави.

Злочин у Драгинцу уреди

Током Другог светског рата у Драгинцу и околини војска нацистичке Немачке је стрељала 2.950 људи из Мачве и Поцерја. Овај злочин се одиграо 14. октобра 1941. године у селима у долини реке Јадар: Драгинцу Коренити, Великом Селу, Цикотама и суседним селима.

У Драгинцу је на више места, у складу са заповешћу Адолфа Хитлера да се на окупираним подручјима за једног убијеног немачког војника стреља сто, а за рањеног 50 цивила, убијено 2677 људи. Најмлађа жртва била је стара свега три дана. Ово је био први покољ који су немачке снаге извеле у окупираној Србији. У Драгинцу се данас налази спомен костурница погинулима, гранитни споменик висине седам метара, аутора Остоје Горданића Балканског. Ово место је 14. октобра 2012. посетио премијер Србије Ивица Дачић.[3][4][5]

Овде се налазе Споменик и костурница стрељаним жртвама у Драгинцу и Црква Светог Георгија у Драгинцу.

У селу живи Немац Јозеф Сикст који је помогао оснивање Меморијала Драгинац.[6]

Демографија уреди

У насељу Драгинац живи 252 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (38,5 код мушкараца и 39,9 код жена). У насељу има 100 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,24.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 257
1953. 277
1961. 278
1971. 269
1981. 315
1991. 324 318
2002. 324 358
2011. 146
2022. 100
Етнички састав према попису из 2002.[8]
Срби
  
308 95,06%
Југословени
  
3 0,92%
Црногорци
  
2 0,61%
Македонци
  
2 0,61%
непознато
  
2 0,61%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ РТС: Еколошко и економично грејање (22. новембар 2012)
  2. ^ Стојков, Борислав (14. 1. 2021). „Одлазак великог урбанисте”. Политика. Приступљено 17. 1. 2021. 
  3. ^ „ДАЧИЋ: Хоће да заврше започето у два светска рата - да се Србија што више смањи“
  4. ^ Србија је жртвама градила нову Европу (РТС, 14. октобар 2012)
  5. ^ Шта је Дачић реко у Драгинцу (Б92, 15. октобар 2012)
  6. ^ „ЈОЗЕФ СИКСТ ШВАЈЦАРСКУ ЗАМЕНИО ЗА ДОЛИНУ ЈАДРА – Драгинац је моје село”. Лозничке новости. 21. 11. 2022. Приступљено 26. 12. 2022. 
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди