Бета распад
Бета распад је један од радиоактивних распада атомског језгра. Продукт тог распада су електрон или позитрон и зовемо их бета честице.[1]
Бета распад може бити:
- Бета плус (β+)
- Бета минус (β-)
Бета плус распад (β+)Уреди
Везани протон у језгру почетног атома распадне на неутрон, позитрон и неутрино.
Исти запис са атомима је овакав :
Пример
Бета плус рапад се користи у медицини код томографије, где служе при поступку откривања ћелија рака.
Бета минус распад (β-)Уреди
Везани неутрон у језгру почетног атома распадне на протон, електрон и антинеутрино.
Што је у атомском запису исто као:
Пример
Све реакције следе закон о одржању наелектрисања. Значи, пре распада и после распада количина наелектрисања остаје иста. Слично као код алфа распада, већину кинетичке енергије при распаду преузме бета честица (електрон). Језгра X i Y због велике масе имају малу кинетичку енергију.
Физиолошки ефект Бета честицаУреди
Бета честице имају сличан ранг енергије као алфа честице, али имају мање наелектрисање, зато имају већу продорност. Тако имају и штетнији биолошки ефект на човека. За разлику од алфа честица, које зауставља већ лист папира, бета честице зауставља тек метална препрека од неколико милиметара (mm).
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Konya, J.; Nagy, N. M. (2012). Nuclear and Radio-chemistry. Elsevier. стр. 74—75. ISBN 978-0-12-391487-3.
ЛитератураУреди
- Konya, J.; Nagy, N. M. (2012). Nuclear and Radio-chemistry. Elsevier. стр. 74—75. ISBN 978-0-12-391487-3.
- Sin-Itiro Tomonaga (1997). The Story of Spin. University of Chicago Press.
Спољашње везеУреди
- The Live Chart of Nuclides - IAEA with filter on decay type
- Definition of Beta Disintegration (Decay) at Science Dictionary