Отворите главни мени

Францијум (Fr, лат. francium), алкални је метал IА групе.[1][2] Име је добио по држави Француској. Францијум је најреактивнији радиоактиван елемент. Откривен је 1939. године у Француској од стране Marguerite Perey. Францијум раствара воду, реагује углавном са киселинама.

Францијум
Fr-TableImage.png
Општа својства
Име, симболфранцијум, Fr
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Cs

Fr

(Uue)
радонфранцијумрадијум
Атомски број (Z)87
Група, периодагрупа 1 (алкални метали), периода 7
Блокs-блок
Категорија  алкални метал
Масени број223 (најстабилнији изотоп)
Ел. конфигурација[Rn]7s1
по љускама
2, 8, 18, 32, 18, 8, 1
Физичка својства
Бојаметална
Агрегатно стањечврсто
Тачка топљења300,2 K
Тачка кључања950 K
Густина1.870 kg/m3
Атомска својства
Оксидациона стања1
Особине оксидајако базни
Електронегативност0,7 (Полинг)
Енергије јонизације1: 380 kJ/mol
Остало
Кристална структураунутрашњецентр. кубична (BCC)
Унутрашњецентрирана тесерална кристална структура за францијум

(екстра­полирана)
Топл. водљивост15 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост3 × 106 S/m
CAS број7440-73-5
референцеВикиподаци

РеференцеУреди

  1. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везеУреди