Отворите главни мени

Актинијум (Ac, лат. actinium) је хемијски елемент из групе непостајаних актиноида.[1] Име је добио по грчкој речи aktinos која означава пречник. Француски хемичар Андре Л. Дебијерн је открио актинијум 1899. године на основу откривања јонизујућег зрачења. У исто време, кад и Дебијерн, тај елемент је открио и немачки хемичар Фридрих О. Гизел, који је предлагао непризнат назив emanium (латински emanare значи ширити се, разливати се). Од имена елемента актинијум изводи се и назив целе групе актиноиди, која обухвата радоактивне елементе чије се атомске масе налазе између 89 do 102, од којих је први актинијум.[2]

Актинијум
Electron shell 089 Actinium.svg
Електронски омотач актинијума
Општа својства
Име, симболактинијум, Ac
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
La

Ac

(Uqt)
радијумактинијумторијум
Атомски број (Z)89
Група, периодагрупа 3, периода 7
Блокf-блок
Категорија  актиноид, понекад се сматра прелазним металом
Масени број227 (најстабилнији изотоп)
Ел. конфигурација[Rn]6d17s2
по љускама
2, 8, 18, 32, 18, 9, 2
Физичка својства
Бојасребрнобела
Агрегатно стањечврсто
Тачка топљења1.323 K (1.050 °‍C)
Тачка кључања3.473 K (3.200 °C)
Густина10.070 kg/m3
Моларна запремина22,55×10−3 m3/mol
Топлота фузије62 kJ/mol
Топлота испаравања304,6 kJ/mol
Атомска својства
Оксидациона стања3
Особине оксидабазни
Електронегативност1,1 (Полинг)
1,00 (Олред)
Енергије јонизације1: 499 kJ/mol
2: 1.170 kJ/mol
3: 1.900 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус195 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структурапостраничноцентр. кубична (FCC)
Регуларна зидно центрирана кристална структура за актинијум
Топл. водљивост12 W/(m·K)
CAS број7440-34-8
референцеВикиподаци

РеференцеУреди

  1. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везеУреди