Радерфордијум
Радерфордијум (Rf, лат. rutherfordium), раније унилквадијум (Unq), прелазни је метал.[1] Назив је добио по имену физичара Ернеста Радерфорда.
![]() | |||||||
Општа својства | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Име, симбол | радерфордијум, Rf | ||||||
У периодном систему | |||||||
| |||||||
Атомски број (Z) | 104 | ||||||
Група, периода | група 4, периода 7 | ||||||
Блок | d-блок | ||||||
Категорија | прелазни метал | ||||||
Масени број | 267 (најстабилнији изотоп) | ||||||
Ел. конфигурација | [Rn]5f146d27s2 | ||||||
по љускама | 2, 8, 18, 32, 32, 10, 2 | ||||||
Физичка својства | |||||||
Агрегатно стање | чврсто (предвиђено) | ||||||
Атомска својства | |||||||
Оксидациона стања | 4 | ||||||
Остало | |||||||
Кристална структура | постраничноцентр. кубична (FCC) (предвиђено) | ||||||
CAS број | 53850-36-5 | ||||||
Поседује изотопе чије се атомске масе налазе између 257—262.
Изотоп 260 је добијен (неки то оспоравају) 1964. године од Ивана Курчатова у Руском граду Дубна бомбардовањем изотопа 249 Cf једрима изотопа 12-угљеника. Слианим експериментом који је извршио група научника 1969. године на универзитету у Берклију у Калифорнији, добијен је изотоп 257. Добијени резултати се разликују од Курчатових и зато се Совјетима оспорава да су први добили овај елемент. У СССР је овај елемент ’70-их година, након Курчатовљеве смрти, назван курчатовијум (Ku) и тај назив се користио у свим земљама чланицама некадашњег Варшавског пакта, као и у СФРЈ. У САД је коришћен назив радерфордијум, по имену Ернеста Радерфорда. IUPAC је 1989. године одлучио да елемент носи име унилквадијум (име је добио по својој атомској маси), али следећи, актуелан назив који је IUPAC дао 1997. године је радерфордијум.
Овај елемент се не јавља у природи. До сада је добијено само неколико његових атома. Претпоставља се да се радерфордијум налази на Сунцу и на још неким звездама средње величине.[2]
Његове физичке и хемијске особине нису познате, али претпоставља се да је он метал сличних особина као и титанијум.
Његова електронска конфигурација такође није позната јер је добијен у облику плазме. По правилима она би требало да буде: радон + 5f146d27s2
РеференцеУреди
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.