Отворите главни мени

Terb (Tb, лат. terbium), јесте хемијски елеменат из групе лантаноида.[2][3]

Тербијум
Tb,65.jpg
Општа својства
Име, симболтербијум, Tb
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон


Tb

Bk
гадолинијумтербијумдиспрозијум
Атомски број (Z)65
Група, периодагрупа Н/Д, периода 6
Блокf-блок
Категорија  лантаноид
Рел. ат. маса (Ar)158,92535(2)[1]
Ел. конфигурација[Xe]4f96s2
по љускама
2, 8, 18, 27, 8, 2
Физичка својства
Бојасребрносива
Агрегатно стањечврсто
Тачка топљења1.629 K (1.356 °‍C)
Тачка кључања3.503 K (3.230 °C)
Густина8.219 kg/m3
Моларна запремина19,3×10−3 m3/mol
Топлота фузије10,8 kJ/mol
Топлота испаравања330,9 kJ/mol
Сп. топл. капацитет180 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања4
Особине оксидасредње базни
Електронегативност1,20 (Полинг)
1,10 (Олред)
Енергије јонизације1: 565,8 kJ/mol
2: 1.110 kJ/mol
3: 2.114 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус175 (225) pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структуразбијена хексагонална (HCP)
Хексагонална збијена кристална структура за тербијум
Брзина звука2.620 m/s (293,15K)
Топл. водљивост11,1 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост0,889×106 S/m
Мосова тврдоћа2,5
CAS број7440-27-9
референцеВикиподаци

Један је од 4 елемената који су добили име по шведском граду Ytterb Заступљеност: Гадолинијум је заступљен у Земљиној кори у количини од 1,1 ppm.

Најважнији минерал му је монацит: (Ce,La,Th,Nd,Y,Pr,Tb)PO4.

РеференцеУреди

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везеУреди