Magnetna susceptibilnost
Magnetna susceptibilnost (oznaka χm) je fizička veličina kojom se opisuje svojstvo materije da može da bude magnetizovana u magnetnom polju.[1] Ona iznosi:
gde je: μr - relativna magnetna permeabilnost materije; pozitivna je za feromagnetične i paramagnetične materije, a negativna za dijamagnetične materije. Merna jedinica magnetske susceptibilnosti je broj jedan.[2]
Magnetna permeabilnost
уредиMagnetna permeabilnost je elektromagnetna osobina materijala koja pokazuje intenzitet magnetizacije tela kada su ona izložena vanjskim magnetnom polju. Magnetska permeabilnost se označava grčkim slovom mi (μ). Pojam magnetska permeabilnost osmislio je Oliver Hevisajd 1885. U sistemskim jedinicama SI, permeabilnost se izražava u Henrijima po metru (H/m), ili u Njutnima po Amperu na kvadrat (N/A2) ili Volt · sekunda na Amper · metar {Vs/Am}.
Magnetna permeabilnost vakuuma ili univerzalna magnetna konstanta (znak ) je prirodna konstanta magnetske permeabilnosti za vakuum, koja iznosi: = 4π · 10–7 H/m[3] ili = 12.566370614 · 10–7 N/A². Jednaka je recipročnoj vrednosti umnoška dielektrične permitivnosti vakuuma ε0 i kvadrata brzine svetlosti c u vakuumu: μ0 = 1/(ε0c2).[4]
Dielektrična permitivnost vakuuma, permitivnost vakuuma, dielektričnost vakuuma ili dielektrična konstanta vakuuma (oznaka ε0) je prirodna konstanta koja je jednaka recipročnoj vrednosti umnoška magnetske permeabilnosti vakuuma μ0 i kvadrata brzine svetlosti c u vakuumu: ε0 = 1/(μ0c2) = 8.854187817 · 10–12 F/m.[5]
Relativna magnetska permeabilnost
уредиRelativna magnetna permeabilnost (oznaka μr)) je fizička veličina koja opisuje magnetnu propusnost materije u odnosu na magnetsku permeabilnost vakuuma; količnik je magnetske permeabilnosti μ i magnetske permeabilnosti vakuuma μ0, to jest:
Merna je jedinica relativne magnetne permeabilnosti broj jedan (1).
Relativna magnetna permeabilnost dijamagnetičnih materija nešto je manja od 1, na primer relativana je magnetska permeabilnost vode 0,999991, srebra 0,9999975, bakra 0,999994. Relativna magnetska permeabilnost paramagnetičnih materija nešto je veća od 1, na primer platine 1,000265, aluminijuma 1,0000082, vazduha 1,00000037, a relativna magnetska permeabilnost feromagnetičnih materija značajno je veća od 1, na primer relativna je magnetska permeabilnost čistog gvožđa 5 000, a mi-metala (legura od 77% nikla, 16% gvožđa, 5% bakra, 2% hroma ili molibdena) 50 000 do 80 000.[6]
Vrednosti za neke materijale
уредиMaterijal | Susceptibilnost χm (volumetrijski SI) |
Permeabilnost μ [H/m] | Relativna permeabilnost μ/μ0 | Magnetno polje | Frekvencija (maks.) |
---|---|---|---|---|---|
Metglas | 1,26 · 100 | 1 000 000[7] | kod 0,5 T | 100 kHz | |
Gvožđe (99,95% čisto Fe normalizovano u H) | 2,5 · 10-1 | 200 000[8] | |||
Nanoperm | 1,0 · 10-1 | 80 000[9] | kod 0,5 T | 10 kHz | |
Mu-metal | 2,5 · 10-2 | 20 000[10] | kod 0,002 T | ||
Mu-metal | 6,3 · 10-2 | 50 000[11] | |||
Kobalt-gvožđe (trake visoke permeabilnosti) | 2,3 · 10-2 | 18 000[12] | |||
Permalloy | 8 000 | 1,0 · 10-2 | 8 000 | kod 0,002 T | |
Gvožđe (99,8% čisto) | 6,3 · 10-3 | 5 000 | |||
Električarski čelik | 5,0 · 10-3 | 4 000 | kod 0,002 T | ||
Feritični nerđajući čelik (normalizovan) | 1,26 · 10-3 - 2,26 · 10-3 | 1 000 – 1 800[13] | |||
Martenzitni nerđajući čelik (normalizovan) | 9,42 · 10-4 - 1,19 · 10-3 | 750 – 950 | |||
Ferit (manganski cink) | > 8,0 · 10-4 | 640 (ili više) | 100 kHz ~ 1 MHz | ||
Ferit (niklov cink) | 2,0 · 10-5 - 8,0 · 10-4 | 16 – 640 | 100 kHz ~ 1 MHz | ||
Ugljeni čelik | 1,26 · 10-4 | 100 | kod 0,002 T | ||
Nikal | 1,26 · 10-4 - 7,54 · 10-4 | 100 – 600 | kod 0,002 T | ||
Martenzitni nerđajući čelik (kaljen) | 5,0 · 10-5 - 1,2 · 10-4 | 40 – 95 | |||
Austenitni nerđajući čelik | 1,26 · 10-6 - 8,8 · 10-6 | 1,003–7[14] | |||
Neodijumov magnet | 1,32 · 10-6 | 1,05[15] | |||
Platina | 1,25697 · 10-6 | 1,000265 | |||
Aluminijum | 2,22 · 10-5[16] | 1,256665 · 10-6 | 1,000022 | ||
Drvo | 1,25663760 · 10-6 | 1,00000043 | |||
Vazduh | 1,25663753 · 10-6 | 1,00000037[17] | |||
Beton (suvi) | 1[18] | ||||
Vakuum | 0 | 4π × 10−7 (μ0) | 1 (točno, po definiciji) | ||
Vodonik | -2,2 · 10-9[16] | 1,2566371 · 10-6 | 1.0000000 | ||
Teflon | 1,2567 · 10-6[10] | 1,0000 | |||
Safir | -2,1 · 10-7 | 1,2566368 · 10-6 | 0,99999976 | ||
Bakar | -6,4 · 10-6 ili -9,2 · 10-6[16] | 1,256629 · 10-6 | 0,999994 | ||
Voda | -8,0 · 10-6 | 1,256627 · 10-6 | 0,999992 | ||
Bizmut | -1,66 · 10-4 | 1,25643 · 10-6 | 0,999834 | ||
Superprovodnik | −1 | 0 | 0 |
Reference
уреди- ^ „magnetizability, ξ”. IUPAC Compendium of Chemical Terminology—The Gold Book (2nd изд.). International Union of Pure and Applied Chemistry. 1997. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 17. 12. 2016.
- ^ Magnetska susceptibilnost, [1] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2016.
- ^ The NIST reference on fundamental physical constants
- ^ Magnetska permeabilnost vakuuma, [2] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2014.
- ^ Dielektrična permitivnost vakuuma, [3] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2014.
- ^ Relativna magnetska permeabilnost, [4] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2016.
- ^ „"Metglas Magnetic Alloy 2714A", ''Metglas''”. Metglas.com. Архивирано из оригинала 06. 02. 2012. г. Приступљено 2011-11-08.
- ^ „"Magnetic Properties of Ferromagnetic Materials", ''Iron''”. C.R Nave Georgia State University. Приступљено 2013-12-01.
- ^ „"Typical material properties of NANOPERM", ''Magnetec''” (PDF). Приступљено 2011-11-08.[мртва веза]
- ^ а б „"Relative Permeability", ''Hyperphysics''”. Hyperphysics.phy-astr.gsu.edu. Приступљено 2011-11-08.
- ^ „Nickel Alloys-Stainless Steels, Nickel Copper Alloys, Nickel Chromium Alloys, Low Expansion Alloys”. Nickel-alloys.net. Приступљено 2011-11-08.
- ^ „"Soft Magnetic Cobalt-Iron Alloys", ''Vacuumschmeltze''” (PDF). www.vacuumschmeltze.com. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 05. 2016. г. Приступљено 2013-08-03.
- ^ Carpenter Technology Corporation (2013). „Magnetic Properties of Stainless Steels”. Carpenter Technology Corporation. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 17. 12. 2016.
- ^ British Stainless Steel Association (2000). „Magnetic Properties of Stainless Steel” (PDF). Stainless Steel Advisory Service. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 03. 2016. г. Приступљено 17. 12. 2016.
- ^ Pyrhönen, Juha; Tapani Jokinen; Hrabovcová, Valéria (2009). Design of Rotating Electrical Machines. John Wiley and Sons. стр. 232. ISBN 978-0-470-69516-6.
- ^ а б в Clarke, Richard A. „Clarke, R. ''Magnetic properties of materials'', surrey.ac.uk”. Ee.surrey.ac.uk. Архивирано из оригинала 03. 06. 2012. г. Приступљено 2011-11-08.
- ^ B. D. Cullity and C. D. Graham (2008), Introduction to Magnetic Materials, 2nd edition, 568 pp., pp. 16
- ^ NDT.net. „Determination of dielectric properties of insitu concrete at radar frequencies”. Ndt.net. Приступљено 2011-11-08.
Spoljašnje veze
уреди- Linear Response Functions in Eva Pavarini, Erik Koch, Dieter Vollhardt, and Alexander Lichtenstein (eds.): DMFT at 25: Infinite Dimensions, Verlag des Forschungszentrum Jülich, 2014. ISBN 978-3-89336-953-9.