Отворите главни мени
Бивша канцеларија за тегове и мере у Седам сестара у Лондону

Мјерне јединице су међународно прихваћене величине за мерење, којима се врши поређење неке физичке величине са мерним стандардом.[1] Свака друга количина те врсте може се изразити као умножак јединице мере. У већини земаља света законити систем мерних јединица је СИ метрички систем (интернационални систем, од француског назива Système international). Други систем, у употеби у САД и неким другим земљама је англосаксонски систем мјера.

На пример, дужина је физичка величина. Метар је јединица дужине која представља унапред одређену дужину. Када се каже 10 метара (или 10 м), мисли на дужину која је 10 пута веће од дефинисане дужине зване „метар”. Мерење је процес утврђивања колико је велика или мала физичка количина у поређењу са основном референтном количином исте врсте.

У трговини су тегови и мере обично предмет владиних прописа, како би се осигурала правичност и транспарентност. Међународни биро за тегове и мере (BIPM) има задатак да обезбеди уједначеност мерења у свету и њихову доследност међународном систему јединица (СИ). Метрологија је наука која се бави развојем националних и међународно прихваћених мерних јединица. У физици и метрологији, јединице су стандарди за мерење физичких величина којима су потребне јасне дефиниције. Репродуктибилност експерименталних резултата је кључно за научну методу. Стандардни систем јединица то омогућава. Научни системи јединица су рафинације концепта тежина и мера историјски развијених у комерцијалне сврхе.

Наука, медицина и инжењерство често користе веће и мање јединице мере од оних које се користе у свакодневном животу. Разборит избор мерних јединица може помоћи истраживачима у решавању проблема (види, на пример, димензионалну анализу). У друштвеним наукама не постоје стандардне јединице мерења, а теорија и пракса мерења се изучавају у психометрији и теорији здруженог мерења.

Основне јединице СИ системаУреди

Међународни систем мјерних јединица се састоји од основних јединица које се могу користити заједно са одговарајућим префиксима. Постоји седам основних јединица које представљају различите физичке величине. Из тих основних јединица се добијају изведене јединице.

Основне СИ јединице[2]
Име Симбол Количина
метар m дужина
килограм kg маса
секунда s вријеме
ампер A електрична струја
келвин K температура
кандела cd интензитет освјетљења
мол mol количина супстанце

Префикс се користи да се произведе већи или мањи износ оригиналне величине. Одређени су тако да је идући увијек за 10 пута већи (или мањи) од претходног.

СИ префикси
1000m 10n Префикс Симбол Од[1]
10008 1024 јота Y 1991
10007 1021 зета Z 1991
10006 1018 екса E 1975
10005 1015 пета P 1975
10004 1012 тера T 1960
10003 109 гига G 1960
10002 106 мега M 1960
10001 103 кило k 1795
1000(2/3) 102 хекто h 1795
1000(1/3) 101 дека da 1795
10000 100 нема нема -
1000−(1/3) 10−1 деци d 1795
1000−(2/3) 10−2 центи c 1795
1000−1 10−3 мили m 1795
1000−2 10−6 микро µ 1960
1000−3 10−9 нано n 1960
1000−4 10−12 пико p 1960
1000−5 10−15 фемто f 1964
1000−6 10−18 ато a 1964
1000−7 10−21 зепто z 1991
1000−8 10−24 јокто y 1991
  1. Метрички систем је уведен 1795. оригинално са 6 префикса. Остале године показују када су остали префикси усвојени.


Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "measurement unit", in International Vocabulary of Metrology – Basic and General Concepts and Associated Terms (VIM) (PDF) (3rd изд.), Joint Committee for Guides in Metrology, 2008, стр. 6—7 .
  2. ^ Barry N. Taylor & Ambler Thompson Ed. The International System of Units (SI) (PDF). Gaithersburg, MD: National Institute of Standards and Technology. стр. 23. Приступљено 18. 6. 2008. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди