Мерне јединице (ијек. мјерне јединице) су међународно прихваћене величине за мерење, којима се врши поређење неке физичке величине са мерним стандардом.[1] Свака друга количина те врсте може се изразити као умножак јединице мере. У већини земаља света законити систем мерних јединица је СИ метрички систем (интернационални систем, од француског назива Système international). Други систем, у употреби у САД и неким другим земљама је англосаксонски систем мера.

Бивша канцеларија за тегове и мере у Седам сестара у Лондону
Мерне јединице, Палата дела Регионе, Падова

На пример, дужина је физичка величина. Метар је јединица дужине која представља унапред одређену дужину. Када се каже 10 метара (или 10 м), мисли на дужину која је 10 пута веће од дефинисане дужине зване „метар”. Мерење је процес утврђивања колико је велика или мала физичка количина у поређењу са основном референтном количином исте врсте.

У трговини су тегови и мере обично предмет владиних прописа, како би се осигурала правичност и транспарентност. Међународни биро за тегове и мере[2][3][4] (BIPM) има задатак да обезбеди уједначеност мерења у свету и њихову доследност [[Међународном систему јединица (СИ). Метрологија је наука која се бави развојем националних и међународно прихваћених мерних јединица. У физици и метрологији, јединице су стандарди за мерење физичких величина којима су потребне јасне дефиниције. Репродуктибилност експерименталних резултата је кључно за научну методу. Стандардни систем јединица то омогућава. Научни системи јединица су рафинације концепта тежина и мера историјски развијених у комерцијалне сврхе.

Наука, медицина и инжењерство често користе веће и мање јединице мере од оних које се користе у свакодневном животу. Разборит избор мерних јединица може помоћи истраживачима у решавању проблема (види, на пример, димензионалну анализу).[5][6] У друштвеним наукама не постоје стандардне јединице мерења, а теорија и пракса мерења се изучавају у психометрији и теорији здруженог мерења.

Историја

уреди

Јединица мере је стандардизована величина физичке особине, која се користи као фактор за изражавање постојећих количина тог својства. Јединице мере биле су међу најранијим алатима које су људи изумели. Примитивним друштвима су биле потребне рудиментарне мере за многе задатке: изградњу обитавалишта одговарајуће величине и облика, кројење одеће или размену хране или сировина.

Сматра се да су најранији познати униформни системи мерења створени негде око 4. и 3. миленијума пре нове ере међу древним народима Месопотамије, Египта и долине Инда, а можда и Елама у Персији.

Тегови и мере се помињу у Библији (Leviticus 19:35–36). Заповест је бити поштен и имати праведне мере.

У Великој повељи слободе[7][8][9] из 1215. са печатом краља Јована, коју су му предочили барони Енглеске, краљ Јован се сложио у клаузули 35 „Биће једна мера вина у целом нашем царству, и једна мера пива и једна мера жита - наиме лондонски кворт; - и једна ширина бојеног и плетеног платна - наиме, два ела испод руба..."

У 21. веку, више система јединица се користи широм света, као што су обичајни систем Сједињених Држава, британски обичајни систем и међународни систем. Међутим, Сједињене Државе су једина индустријализована земља која још увек није прешла на метрички систем. Систематски напори да се развије универзално прихватљив систем јединица датира још од 1790. године када је француска национална скупштина задужила Француску академију наука да осмисли такав систем јединица. Овај систем је био претеча метричког система који је брзо развијен у Француској, али није добио универзално прихватање све до 1875. године када је 17 земаља потписало Уговор о метричкој конвенцији. Након потписивања овог уговора, основана је Генерална конференција за тегове и мере (CGPM). CGPM је произвео садашњи СИ систем који је усвојен 1954. на 10. конференцији тегова и мера. Тренутно су Сједињене Државе друштво са двоструким системом, које користи СИ систем и уобичајени систем САД.[10][11]

Основне јединице СИ система

уреди

Међународни систем мерних јединица се састоји од основних јединица које се могу користити заједно са одговарајућим префиксима. Постоји седам основних јединица које представљају различите физичке величине. Из тих основних јединица се добијају изведене јединице.

Основне СИ јединице[12]
Име Симбол Количина
метар m дужина
килограм kg маса
секунда s вријеме
ампер A електрична струја
келвин K температура
кандела cd интензитет освјетљења
мол mol количина супстанце

Префикс се користи да се произведе већи или мањи износ оригиналне величине. Одређени су тако да је идући увијек за 10 пута већи (или мањи) од претходног.

СИ префикси
1000m 10n Префикс Симбол Од[1]
10008 1024 јота Y 1991
10007 1021 зета Z 1991
10006 1018 екса E 1975
10005 1015 пета P 1975
10004 1012 тера T 1960
10003 109 гига G 1960
10002 106 мега M 1960
10001 103 кило k 1795
1000(2/3) 102 хекто h 1795
1000(1/3) 101 дека da 1795
10000 100 нема нема -
1000−(1/3) 10−1 деци d 1795
1000−(2/3) 10−2 центи c 1795
1000−1 10−3 мили m 1795
1000−2 10−6 микро µ 1960
1000−3 10−9 нано n 1960
1000−4 10−12 пико p 1960
1000−5 10−15 фемто f 1964
1000−6 10−18 ато a 1964
1000−7 10−21 зепто z 1991
1000−8 10−24 јокто y 1991
  1. Метрички систем је уведен 1795. оригинално са 6 префикса. Остале године показују када су остали префикси усвојени.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ "measurement unit", in International Vocabulary of Metrology – Basic and General Concepts and Associated Terms (VIM) (PDF) (3rd изд.), Joint Committee for Guides in Metrology, 2008, стр. 6—7 .
  2. ^ „International Committee for Weights and Measures (CIPM)”. BIPM. Приступљено 9. 4. 2021. 
  3. ^ Pellet, Alain (2009). Droit international public. LGDJ. стр. 574. ISBN 978-2-275-02390-8. 
  4. ^ Schermers, Henry G. (2018). International Institutional Law. Brill. стр. 302—303. ISBN 978-90-04-38165-0. 
  5. ^ Majhi, Abhishek (2022). „A Logico-Linguistic Inquiry into the Foundations of Physics: Part I”. Axiomathes. 32 (first): 153—198. arXiv:2110.03514 . doi:10.1007/s10516-021-09593-0. 
  6. ^ BIPM (2019). „2.3.3 Dimensions of quantities”. SI Brochure: The International System of Units (SI) (PDF) (на језику: енглески и француски) (v. 1.08, 9th изд.). стр. 136—137. ISBN 978-92-822-2272-0. Приступљено 1. 9. 2021. 
  7. ^ Garner, Bryan A. (1995). A Dictionary of Modern Legal Usage. Oxford University Press. стр. 541. ISBN 978-0195142365. 
  8. ^ „Magna Carta 1215”. British Library. Архивирано из оригинала 03. 10. 2022. г. Приступљено 3. 2. 2019. 
  9. ^ Peter Crooks (јул 2015). „Exporting Magna Carta: exclusionary liberties in Ireland and the world”. History Ireland. 23 (4). 
  10. ^ Yunus A. Çengel; Michael A. Boles (2002). Thermodynamics: An Engineering Approach (Eighth изд.). McGraw Hill. стр. 996. ISBN 9780073398174. 
  11. ^ Dodd, Richard (2012). Using SI Units in Astronomy. Cambridge University Press. стр. 246. ISBN 9780521769174. doi:10.1017/CBO9781139019798. 
  12. ^ Barry N. Taylor & Ambler Thompson Ed. The International System of Units (SI) (PDF). Gaithersburg, MD: National Institute of Standards and Technology. стр. 23. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 12. 2018. г. Приступљено 18. 6. 2008. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди