Отворите главни мени

Аустенит (по енгл. Sir William Chandler Roberts-Austen 1843-1902) је интерстицијски чврсти раствор угљеника у површински центрираној кубној решетки железа, (ПОВЦК) (енгл. face-centred cubic - FCC). Настаје перитектичком реакцијом: L+δ→γ.

Лична карта:
  • Име: челик
  • Датум рођења: почетак 1. века п. н. е.
  • Годишња производња: 1,13 милијарди тона (у 2005. години)
Физичко-хемијске особине:
Алотропске модификације железа:
Микроконституенти у челику и гвожђу:

Садржај

Структура и својстваУреди

 
Алотропи гвожђа; алфа гвожђе и гама гвожђе

Аустенит кристалише у површински центрираној кубној решетки, и поседује максималну растворљивост угљеника до 2.14 масених процената (зависно од литературе максимална растворљивост угљеника варира од 2 до 2,14 масених процената). Микроструктурно Аустенит поседује релативно ниску тврдоћу и немагнетичан је. Врсте челика које поседују аустенитну микроструктуру на собној температури су Нерђајући челици.

Легирајући елементи који фаворизују стварање аустенитаУреди

Легирајући елементи који стабилизују аустенитну модификацију поређани према свом утицају су: никл (Ni), угљеник (C), кобалт (Co), манган (Mn) и азот (N). Код челика код којих је утуцај легирајућих елемената који фаворизују стабилизацију аустенита умањен присуством елемената који фаворизују стварање ферита долази од распада аустенита на око 723 °C у перитектичкој реакцији.

ПогледајУреди

Спољашње везеУреди

Литература:Уреди

  • H. Schuman, H. Oettel, "Metallografie", WILEY-VCH Verlag GmbH & Co. KGaA, Weinheim, 2005