Austenit (po engl. Sir William Chandler Roberts-Austen 1843-1902) je intersticijski čvrsti rastvor ugljenika u površinski centriranoj kubnoj rešetki železa, (POVCK) (engl. face-centred cubic - FCC). Nastaje peritektičkom reakcijom: L+δ→γ.

Lična karta:
  • Ime: čelik
  • Datum rođenja: početak 1. veka p. n. e.
  • Godišnja proizvodnja: 1,13 milijardi tona (u 2005. godini)
Fizičko-hemijske osobine:
Alotropske modifikacije železa:
Mikrokonstituenti u čeliku i gvožđu:

Struktura i svojstva

uredi
 
Alotropi gvožđa; alfa gvožđe i gama gvožđe

Austenit kristališe u površinski centriranoj kubnoj rešetki, i poseduje maksimalnu rastvorljivost ugljenika do 2.14 masenih procenata (zavisno od literature maksimalna rastvorljivost ugljenika varira od 2 do 2,14 masenih procenata). Mikrostrukturno Austenit poseduje relativno nisku tvrdoću i nemagnetičan je. Vrste čelika koje poseduju austenitnu mikrostrukturu na sobnoj temperaturi su Nerđajući čelici.

Legirajući elementi koji favorizuju stvaranje austenita

uredi

Legirajući elementi koji stabilizuju austenitnu modifikaciju poređani prema svom uticaju su: nikl (Ni), ugljenik (C), kobalt (Co), mangan (Mn) i azot (N). Kod čelika kod kojih je utucaj legirajućih elemenata koji favorizuju stabilizaciju austenita umanjen prisustvom elemenata koji favorizuju stvaranje ferita dolazi od raspada austenita na oko 723°C u peritektičkoj reakciji.

Pogledaj

uredi

Spoljašnje veze

uredi

Literatura:

uredi
  • H. Schuman, H. Oettel, "Metallografie", WILEY-VCH Verlag GmbH & Co. KGaA, Weinheim, 2005