Магнетна сусцептибилност
Магнетна сусцептибилност (ознака χм) је физичка величина којом се описује својство материје да може да буде магнетизована у магнетном пољу.[1] Она износи:

где је: μр - релативна магнетна пермеабилност материје; позитивна је за феромагнетичне и парамагнетичне материје, а негативна за дијамагнетичне материје. Мерна јединица магнетске сусцептибилности је број један.[2]
Магнетна пермеабилност
уредиМагнетна пермеабилност је електромагнетна особина материјала која показује интензитет магнетизације тела када су она изложена вањским магнетном пољу. Магнетска пермеабилност се означава грчким словом ми (μ). Појам магнетска пермеабилност осмислио је Оливер Хевисајд 1885. У системским јединицама СИ, пермеабилност се изражава у Хенријима по метру (Х/м), или у Њутнима по Амперу на квадрат (Н/А2) или Волт · секунда на Ампер · метар {Вс/Ам}.
Магнетна пермеабилност вакуума или универзална магнетна константа (знак ) је природна константа магнетске пермеабилности за вакуум, која износи: = 4π · 10–7 Х/м[3] или = 12.566370614 · 10–7 Н/А². Једнака је реципрочној вредности умношка диелектричне пермитивности вакуума ε0 и квадрата брзине светлости ц у вакууму: μ0 = 1/(ε0ц2).[4]
Диелектрична пермитивност вакуума, пермитивност вакуума, диелектричност вакуума или диелектрична константа вакуума (ознака ε0) је природна константа која је једнака реципрочној вредности умношка магнетске пермеабилности вакуума μ0 и квадрата брзине светлости ц у вакууму: ε0 = 1/(μ0ц2) = 8.854187817 · 10–12 Ф/м.[5]
Релативна магнетска пермеабилност
уредиРелативна магнетна пермеабилност (ознака μр)) је физичка величина која описује магнетну пропусност материје у односу на магнетску пермеабилност вакуума; количник је магнетске пермеабилности μ и магнетске пермеабилности вакуума μ0, то јест:
Мерна је јединица релативне магнетне пермеабилности број један (1).
Релативна магнетна пермеабилност дијамагнетичних материја нешто је мања од 1, на пример релативана је магнетска пермеабилност воде 0,999991, сребра 0,9999975, бакра 0,999994. Релативна магнетска пермеабилност парамагнетичних материја нешто је већа од 1, на пример платине 1,000265, алуминијума 1,0000082, ваздуха 1,00000037, а релативна магнетска пермеабилност феромагнетичних материја значајно је већа од 1, на пример релативна је магнетска пермеабилност чистог гвожђа 5 000, а ми-метала (легура од 77% никла, 16% гвожђа, 5% бакра, 2% хрома или молибдена) 50 000 до 80 000.[6]
Вредности за неке материјале
уредиМатеријал | Сусцептибилност χм (волуметријски СИ) |
Пермеабилност μ [Х/м] | Релативна пермеабилност μ/μ0 | Магнетно поље | Фреквенција (макс.) |
---|---|---|---|---|---|
Метглас | 1,26 · 100 | 1 000 000[7] | код 0,5 Т | 100 кХз | |
Гвожђе (99,95% чисто Фе нормализовано у Х) | 2,5 · 10-1 | 200 000[8] | |||
Наноперм | 1,0 · 10-1 | 80 000[9] | код 0,5 Т | 10 кХз | |
Му-метал | 2,5 · 10-2 | 20 000[10] | код 0,002 Т | ||
Му-метал | 6,3 · 10-2 | 50 000[11] | |||
Кобалт-гвожђе (траке високе пермеабилности) | 2,3 · 10-2 | 18 000[12] | |||
Пермаллоy | 8 000 | 1,0 · 10-2 | 8 000 | код 0,002 Т | |
Гвожђе (99,8% чисто) | 6,3 · 10-3 | 5 000 | |||
Електричарски челик | 5,0 · 10-3 | 4 000 | код 0,002 Т | ||
Феритични нерђајући челик (нормализован) | 1,26 · 10-3 - 2,26 · 10-3 | 1 000 – 1 800[13] | |||
Мартензитни нерђајући челик (нормализован) | 9,42 · 10-4 - 1,19 · 10-3 | 750 – 950 | |||
Ферит (мангански цинк) | > 8,0 · 10-4 | 640 (или више) | 100 кХз ~ 1 МХз | ||
Ферит (никлов цинк) | 2,0 · 10-5 - 8,0 · 10-4 | 16 – 640 | 100 кХз ~ 1 MХз | ||
Угљени челик | 1,26 · 10-4 | 100 | код 0,002 Т | ||
Никал | 1,26 · 10-4 - 7,54 · 10-4 | 100 – 600 | код 0,002 Т | ||
Мартензитни нерђајући челик (каљен) | 5,0 · 10-5 - 1,2 · 10-4 | 40 – 95 | |||
Аустенитни нерђајући челик | 1,26 · 10-6 - 8,8 · 10-6 | 1,003–7[14] | |||
Неодијумов магнет | 1,32 · 10-6 | 1,05[15] | |||
Платина | 1,25697 · 10-6 | 1,000265 | |||
Алуминијум | 2,22 · 10-5[16] | 1,256665 · 10-6 | 1,000022 | ||
Дрво | 1,25663760 · 10-6 | 1,00000043 | |||
Ваздух | 1,25663753 · 10-6 | 1,00000037[17] | |||
Бетон (суви) | 1[18] | ||||
Вакуум | 0 | 4π × 10−7 (μ0) | 1 (точно, по дефиницији) | ||
Водоник | -2,2 · 10-9[16] | 1,2566371 · 10-6 | 1.0000000 | ||
Тефлон | 1,2567 · 10-6[10] | 1,0000 | |||
Сафир | -2,1 · 10-7 | 1,2566368 · 10-6 | 0,99999976 | ||
Бакар | -6,4 · 10-6 или -9,2 · 10-6[16] | 1,256629 · 10-6 | 0,999994 | ||
Вода | -8,0 · 10-6 | 1,256627 · 10-6 | 0,999992 | ||
Бизмут | -1,66 · 10-4 | 1,25643 · 10-6 | 0,999834 | ||
Суперпроводник | −1 | 0 | 0 |
Референце
уреди- ^ „магнетизабилитy, ξ”. ИУПАЦ Цомпендиум оф Цхемицал Терминологy—Тхе Голд Боок (2нд изд.). Интернатионал Унион оф Пуре анд Апплиед Цхемистрy. 1997. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 17. 12. 2016.
- ^ Магнетска сусцептибилност, [1] "Хрватска енциклопедија", Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.енциклопедија.хр, 2016.
- ^ Тхе НИСТ референце он фундаментал пхyсицал цонстантс
- ^ Магнетска пермеабилност вакуума, [2] "Хрватска енциклопедија", Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.енциклопедија.хр, 2014.
- ^ Диелектрична пермитивност вакуума, [3] "Хрватска енциклопедија", Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.енциклопедија.хр, 2014.
- ^ Релативна магнетска пермеабилност, [4] "Хрватска енциклопедија", Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.енциклопедија.хр, 2016.
- ^ „"Метглас Магнетиц Аллоy 2714А", ''Метглас''”. Метглас.цом. Архивирано из оригинала 06. 02. 2012. г. Приступљено 2011-11-08.
- ^ „"Магнетиц Пропертиес оф Ферромагнетиц Материалс", ''Ирон''”. C.Р Наве Георгиа Стате Университy. Приступљено 2013-12-01.
- ^ „"Тyпицал материал пропертиес оф НАНОПЕРМ", ''Магнетец''” (ПДФ). Приступљено 2011-11-08.[мртва веза]
- ^ а б „"Релативе Пермеабилитy", ''Хyперпхyсицс''”. Хyперпхyсицс.пхy-астр.гсу.еду. Приступљено 2011-11-08.
- ^ „Ницкел Аллоyс-Стаинлесс Стеелс, Ницкел Цоппер Аллоyс, Ницкел Цхромиум Аллоyс, Лоw Еxпансион Аллоyс”. Ницкел-аллоyс.нет. Приступљено 2011-11-08.
- ^ „"Софт Магнетиц Цобалт-Ирон Аллоyс", ''Вацуумсцхмелтзе''” (ПДФ). www.вацуумсцхмелтзе.цом. Архивирано из оригинала (ПДФ) 23. 05. 2016. г. Приступљено 2013-08-03.
- ^ Царпентер Тецхнологy Цорпоратион (2013). „Магнетиц Пропертиес оф Стаинлесс Стеелс”. Царпентер Тецхнологy Цорпоратион. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 17. 12. 2016.
- ^ Бритисх Стаинлесс Стеел Ассоциатион (2000). „Магнетиц Пропертиес оф Стаинлесс Стеел” (ПДФ). Стаинлесс Стеел Адвисорy Сервице. Архивирано из оригинала (ПДФ) 23. 03. 2016. г. Приступљено 17. 12. 2016.
- ^ Пyрхöнен, Јуха; Тапани Јокинен; Храбовцовá, Валéриа (2009). Десигн оф Ротатинг Елецтрицал Мацхинес. Јохн Wилеy анд Сонс. стр. 232. ИСБН 978-0-470-69516-6.
- ^ а б в Цларке, Рицхард А. „Цларке, Р. ''Магнетиц пропертиес оф материалс'', сурреy.ац.ук”. Ее.сурреy.ац.ук. Архивирано из оригинала 03. 06. 2012. г. Приступљено 2011-11-08.
- ^ Б. D. Цуллитy анд C. D. Грахам (2008), Интродуцтион то Магнетиц Материалс, 2нд едитион, 568 пп., пп. 16
- ^ НДТ.нет. „Детерминатион оф диелецтриц пропертиес оф инситу цонцрете ат радар фреqуенциес”. Ндт.нет. Приступљено 2011-11-08.
Спољашње везе
уреди- Линеар Респонсе Фунцтионс ин Ева Паварини, Ерик Коцх, Диетер Воллхардт, анд Алеxандер Лицхтенстеин (едс.): ДМФТ ат 25: Инфините Дименсионс, Верлаг дес Форсцхунгсзентрум Јüлицх, 2014. ISBN 978-3-89336-953-9.