Отворите главни мени

Рубидијум (Rb, лат. rubidium) алкални је метал IА групе.[2] Има 30 изотопа чије се атомске масе налазе између 75-98. Постојан је само један — 85. У природи се јавља и његов изотоп 87. Заступљен је у земљиној кори у количини од 90 ppm (енгл. parts per million), у облику минерала лепидолита (KLi2Al(OH, F)2Si4O10) и кармалита.[3]

Рубидијум
Rb,37.jpg
Општа својства
Име, симболрубидијум, Rb
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
K

Rb

Cs
криптонрубидијумстронцијум
Атомски број (Z)37
Група, периодагрупа 1 (алкални метали), периода 5
Блокs-блок
Категорија  алкални метал
Рел. ат. маса (Ar)85,4678(3)[1]
Ел. конфигурација[Kr]5s1
по љускама
2, 8, 18, 8, 1
Физичка својства
Бојасребрнобела
Агрегатно стањечврсто
Тачка топљења312,46 K (39,31 °‍C)
Тачка кључања961 K (688 °C)
Густина1.532 kg/m3
Моларна запремина55,76×10−3 m3/mol
Топлота фузије2,192 kJ/mol
Топлота испаравања72,216 kJ/mol
Притисак паре1,56×10−4 Pa (312,6 K)
Сп. топл. капацитет363 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања1
Особине оксидајако базни
Електронегативност0,82 (Полинг)
0,89 (Олред)
Енергије јонизације1: 403,0 kJ/mol
2: 2.633 kJ/mol
3: 3.860 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус235 (265) pm
Ковалентни радијус211 pm
Валсов радијус244 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структураунутрашњецентр. кубична (BCC)
Унутрашњецентрирана тесерална кристална структура за рубидијум
Брзина звука1.300 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост58,2 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост7,79×106 S/m
Мосова тврдоћа0,3
CAS број7440-17-7
референцеВикиподаци

Открили су га Роберт Бунзен и Густав Роберт Кирхоф у Хајделбергу, у Немачкој 1861. године. Познати су његови оксиди, соли неорганских киселина и неколико органометалних комплекса. Ниједно од тих једињења нема практичну примену.

Биолошки значај — нема.

У чистом облику рубидијум је метал сребрносиве боје. Има сличне хемијске особине као и калијум, само је још реактивнији од њега. На ваздуху се сам од себе пали, а са водом реагује експлозивно.

РеференцеУреди

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везеУреди