Пегматит

Диашистна жична магматска стена која се карактерише присуством веома крупних минерала богатих лакоиспарљивим компонентама.

Пегматит (грч. пегматос=јака веза, енгл. Pegmatite, фр. Pegmatite, нем. Pegmatit, рус. Пегматит) је врло крупнозрна (зрна претежно > 1цм у пречнику), леукократна, диашистна стена, која представља крајњи дериват гранитских и других интрузија[1]. Зрна ове магматске стене достижу величине и преко 20 mm. Карактеристично појављивање ових стена је у виду жица.

Пегматит који садржи лепидолит, турмалин, и кварц узет из рудника Бели слон у Црним брдима, Јужна Дакота.

Генеза и карактеристике

уреди

Већина пегматита се састоје од минерала кварца и фелдспата, а везују се за гранитне стене у којима се формирају током завршне фазе настанка, односно крајем фазе очвршћавања. Током ове фазе издваја се фракција минералног материјала која садржи већим делом воду обично богату флуором и литијумом. Ова фракција бива истискивана из гранитног плутона која након очвршћавања формира жице. Очвршћавање се дешава на релативно високим температурама под малим притисцима што доводи до кристализације у виду великих кристала. Овако настају пегматити који садрже крупне примерке биотита и блокове алкалног фелдспата.

Распрострањење

уреди

На подручју Србије пегматити се јављају као жични пратиоци гранитоида и то: на подручју Бујановца, на Кукавици, Церу, Букуљи, Пасјачи.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Геолошка терминологија и номенклатура IV петрологија, Београд, 1975

Литература

уреди
  • Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука

Спољашње везе

уреди