Пегматит
Пегматит (грч. пегматос=јака веза, енгл. Pegmatite, фр. Pegmatite, нем. Pegmatit, рус. Пегматит) је врло крупнозрна (зрна претежно > 1цм у пречнику), леукократна, диашистна стена, која представља крајњи дериват гранитских и других интрузија[1]. Зрна ове магматске стене достижу величине и преко 20 mm. Карактеристично појављивање ових стена је у виду жица.
Генеза и карактеристике
уредиВећина пегматита се састоје од минерала кварца и фелдспата, а везују се за гранитне стене у којима се формирају током завршне фазе настанка, односно крајем фазе очвршћавања. Током ове фазе издваја се фракција минералног материјала која садржи већим делом воду обично богату флуором и литијумом. Ова фракција бива истискивана из гранитног плутона која након очвршћавања формира жице. Очвршћавање се дешава на релативно високим температурама под малим притисцима што доводи до кристализације у виду великих кристала. Овако настају пегматити који садрже крупне примерке биотита и блокове алкалног фелдспата.
Распрострањење
уредиНа подручју Србије пегматити се јављају као жични пратиоци гранитоида и то: на подручју Бујановца, на Кукавици, Церу, Букуљи, Пасјачи.
-
Алкални пегматит са површински измењеним фелдспатом и кристалима плавог корунда - Canaã алкални масив, Рио де Жанеиро, Бразил
-
Пегматитска жица
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Геолошка терминологија и номенклатура IV петрологија, Београд, 1975
Литература
уреди- Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука