Лутецијум
Лутецијум (Lu, лат. lutetium) је хемијски елемент из групе лантаноида.[2][3] Име је добио од латинског назива за град Париз.
 | |||||||
| Општа својства | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол | лутецијум, Lu | ||||||
| У периодном систему | |||||||
| |||||||
| Атомски број (Z) | 71 | ||||||
| Група, периода | група Н/Д, периода 6 | ||||||
| Блок | d-блок | ||||||
| Категорија | лантаноид, понекад се сматра прелазним металом | ||||||
| Рел. ат. маса (Ar) | 174,9668(1)[1] | ||||||
| Ел. конфигурација | [Xe]4f145d16s2 | ||||||
по љускама | 2, 8, 18, 32, 9, 2 | ||||||
| Физичка својства | |||||||
| Боја | сребрнобела | ||||||
| Агрегатно стање | чврсто | ||||||
| Тачка топљења | 1.936 K (1.663 °C) | ||||||
| Тачка кључања | 3.668 K (3.395 °C) | ||||||
| Густина | 9.840 kg/m3 | ||||||
| Моларна запремина | 17,78×10−3 m3/mol | ||||||
| Топлота фузије | 18,6 kJ/mol | ||||||
| Топлота испаравања | 355,9 kJ/mol | ||||||
| Притисак паре | 2.460 Pa (1.936 K) | ||||||
| Сп. топл. капацитет | 150 J/(kg·K) | ||||||
| Атомска својства | |||||||
| Оксидациона стања | 3 | ||||||
| Особине оксида | слабо базни | ||||||
| Електронегативност | 1,27 (Полинг) 1,14 (Олред) | ||||||
| Енергије јонизације | 1: 523,5 kJ/mol 2: 1.340 kJ/mol 3: 2.022,3 kJ/mol (остале) | ||||||
| Атомски радијус | 175 (217) pm | ||||||
| Ковалентни радијус | 160 pm | ||||||
| Остало | |||||||
| Кристална структура | збијена хексагонална (HCP) | ||||||
| Топл. водљивост | 16,4 W/(m·K) | ||||||
| Сп. ел. водљивост | 1,85×106 S/m | ||||||
| Мосова тврдоћа | 2,5 | ||||||
| CAS број | 7439-94-3 | ||||||
Заступљеност: Лутецијум је заступљен у земљиној кори у количини од 0,51 ppm.
Најважнији минерали су му:
- монацит (Ce,La,Th,Nd,Y,Pr,Lu)PO4 и
- (Ce,La,Nd,Y,Pr,Lu)CO3F
РеференцеУреди
- ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.