Отворите главни мени

Хасијум (Hs, лат. hassium), претходно уннилоктијум (Uno), прелазни је метал.[1][2] Назив је добио по једној од Немачких савезних држава, Хесену.

Хасијум
Electron shell 108 Hassium.svg
Општа својства
Име, симболхасијум, Hs
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Os

Hs

(Uhb)
боријумхасијуммајтнеријум
Атомски број (Z)108
Група, периодагрупа 8, периода 7
Блокd-блок
Категорија  прелазни метал
Масени број270 (најстабилнији изотоп)
Ел. конфигурација[Rn]5f146d67s2
по љускама
2, 8, 18, 32, 32, 14, 2
Физичка својства
Агрегатно стањечврсто (предвиђено)
Атомска својства
Оксидациона стања8, (6), (5), (4), (3), (2)
(предвиђена су у заградама)
Остало
Кристална структуразбијена хексагонална (HCP)
Хексагонална збијена кристална структура за хасијум

(предвиђено)
CAS број54037-57-9
референцеВикиподаци

Први пут га је изоловао 1984. године тим немачких истраживача који су предводили Петер Армбрустер и Готфрид Минценберг.

РеференцеУреди

  1. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везеУреди