Отворите главни мени

Пјер Кири (франц. Pierre Curie; Париз, 15. мај 1859Париз, 19. април 1906) француски је физичар и хемичар. Са братом Жаком 1880. године је открио пиезоелектрицитет, проучавао магнетске појаве, а 1898. године са супругом Маријом Кири-Склодовском радиоактивне елементе полонијум (Po) и радијум (Ra). 1903. године доказао да соли радијума спонтано ослобађају топлоту. Радови Пјера и Марије Кири доказали су да радиоактивност углавном не зависи од спољашњих услова. Са Маријом и Антоан-Анри Бекерелом добио Нобелову награду за физику 1903. године.

Пјер Кири
Pierre Curie by Dujardin c1906.jpg
Пјер Кири
Датум рођења(1859-05-15)15. мај 1859.
Место рођењаПариз
Француска
Датум смрти19. април 1906.(1906-04-19) (46 год.)
Место смртиПариз
Француска
Пољефизика
ШколаУниверзитет Сорбона
ИнституцијаСорбона
СупружникМарија Кири
Познат порадиоактивност
НаградеNobel prize medal.svg Нобелова награда за физику (1903)
ПотписPierre Curie signature.svg

БиографијаУреди

Родио се 15. маја 1859. у Паризу. Његов отац Еужен Кири био је лекар а мати Софија-Клара Депули била је кћерка фабриканта.

У детињству је био подучаван од стране приватног учитеља и већ са 16 година је положио матурски испит. Са 19 година је добио универзитетско образовање у физици. Могао је да предаје физику и хемију. Примио је рад на месту асистента у физикалној лаораторији.

У години 1895. је добио титулу доктора и био је именован на место професора физике. Те исте године оженио се са Маријом Склодовском кћерком учитеља на средњој школи у Варшави. У години 1900. је добио место професора на факултету природних наука.

Краљевско друштво у Лондону га је 1903. наградило медаљом коју је добио скупа са својом супругом а 1905. године је постао члан Француске академије наука.

Дана 19. априла 1906. године ујутро када је журио на свој посао у париску лабораторију доживео је приликом преласка улице саобраћајну несрећу и смртно рањен преминуо је на лицу места.

По супружницима Кири био је именован curium, елеменат са атомским бројем 96 и јединица радиоактивности 1 кири која је дефинисана као број распада за 1 секунду 1 грама чистог радија. Данас је ова јединица замењена јединицом 1 бекерела

Научни радУреди

 
Пјер и Марија Кири у својој лабораторији

У почетку се посвећивао студирању симетричних кристала и 1880. је открио са својим братом Пол Жак Киријем пиезоелектричну појаву. После тога је своју пажњу окренуо ка магнетизму. Доказао је да се магнетске особине датог материјала мењају приликом одређене топлоте- ова топлота се сада назива Киријева топлота.

Проучавање радиоактивних материјала је вршио са својом супругом. Своја открића су изводили у неповољним условима и нису имали довољно лабораториске опреме и уређеја. 1898. године објавили су проналазак радијума и полонијума, које су добили из уранијума. Касније су изучавали радијум и његов радиоактивни распад. Њихов рад је створио основу за изучавање у атомској физици и хемији.

Заједнички су 1903. одликовани Нобеловом наградом за физику за проучавање радиоактивног зрачења, које је открио Антоан-Анри Бекерел и који је скупа са њима добио Нобелову награду.

Спољашње везеУреди