Уранијум-238 (238U или U-238) је најчешћи изотоп уранијума који се може наћи у природи. За разлику од уранијума-235, он не подлеже цепању (фисији), што значи да не може одржати ланчану реакцију. Међутим, флексибилан је за брзе неуторне и плодан, што значи да се може претворити у фисилни плутонијум-239. Уранијум-238 не може подржати ланчану реакцију, јер нееластично распршивање смањује неутронску енергију испод опсега где је брзина фисије једног или више језгара следеће генерације вероватна.

Уранијум-238, 238U
Uranium03.jpg
10-грамски узорак
Опште
Симбол238U
Имеуранијум-238, U-238
Број протона92
Број неутрона146
Подаци о нуклидима
Распрострањеност у природи99.2745%
Полураспад4.468 милијарди година
Родитељски изотопи242Pu (&алфа;)
238Pa (&бета;)
Продукти распада234Th
Маса изотопа238.05078826 u
Спин0
Мод распада
Мод распадаЕнергија распада (MeV)
Алфа распад4.267
Изотопи уранијум
Потпуна таблеа нуклида

Око 99,284% масе природног уранијума је уранијум-238, који има време полураспада од 1,41×1017 секунди (4,468×109 година, односно 4,468 милијарди година).[1] Због своје распрострањености у природи и времена полураспада релативног у односу на друге радиоактивне елементе, уранијум-238 производи ~40% радиоактивне топлоте произведене унутар Земље.[2] Распад уранијума-238 доприноси 6 електронских анти-неутрона по распаду (1 по бета распаду), што резултира великим детектабилним геонеутринским сигналом када се распади дешавају унутар Земље.[3] Распад уранијума-238 до изотопа производа у великој се мери користи у радиометријском датирању, посебно за материјале старије од милион година.

РеференцеУреди

  1. ^ „Status of Health Concerns about Military Use of Depleted Uranium and Surrogate Metals in Armor-Penetrating Munitions” (PDF). web.archive.org. 19. 4. 2011. Архивирано из оригинала на датум 19. 04. 2011. Приступљено 30. 1. 2019. 
  2. ^ Arevalo, Ricardo; McDonough, William F.; Luong, Mario (25. 2. 2009). „The K/U ratio of the silicate Earth: Insights into mantle composition, structure and thermal evolution”. Earth and Planetary Science Letters. 278 (3): 361—369. ISSN 0012-821X. doi:10.1016/j.epsl.2008.12.023. 
  3. ^ Piquemal, F.; Wang, Y.-F.; Chen, M.-J.; Wendell, R.; Tornow, W.; Rohm, R. M.; Nakamura, K.; Markoff, D. M.; Karwowski, H. J. (2005). „Experimental investigation of geologically produced antineutrinos with KamLAND”. Nature (на језику: енглески). 436 (7050): 499—503. ISSN 1476-4687. doi:10.1038/nature03980. 

Спољашње везеУреди