Портал:Hemija
Hemija na srpskoj vikipediji
Ovaj portal napravljen je za vikipediste koje zanima hemija. Ovde možete naći linkove ka najinteresantnijim temama i novostima iz hemije.
Hemija je nauka koja se bavi proučavanjem zakona, po kojima se atomi spajaju u stabilne strukture povezane hemijskim vezama, kao i promenama jednih jedinjenja u druga. Hemija se takođe bavi proučavanjem raznih osobina supstancije koje neposredno potiču od njene atomske građe.
Hemija i fizika se međusobno prepliću i često je veoma teško precizno odrediti gde se završava jedne nauka i počinje druga. Sličan problem se javlja na prelazu hemije i biologije.
Ukoliko želiš da menjaš ovu stranu pređi ovde.
Periodni sistem elemenata
| Grupa | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Alkalni metali | Zemnoalkalni metali | Pniktogeni | Halkogeni | Halogeni | Plemeniti gasovi | ||||||||||||||
| Perioda |
|||||||||||||||||||
| 2 | |||||||||||||||||||
| 3 | |||||||||||||||||||
| 4 | |||||||||||||||||||
| 5 | |||||||||||||||||||
| 6 | 
|
||||||||||||||||||
| 7 | 
|
||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||
1 (crvena) = gasovito 3 (crna) = čvrsto 80 (zelena) = tečno 109 (siva) = nepoznato Boja atomskog broja pokazuje agregatno stanje (na 0 °C i 1 atm)
- Ca: 40,078 — formalna kratka vrednost, zaokruženo (nema nesigurnosti)[2]
- Po: [209] — maseni broj najstabilnijeg izotopa
Boja pozadine pokazuje potkategoriju u metalno-metaloidno-nemetalnom trendu:
| Metal | Metaloid | Nemetal | Nepoznata hemijska svojstva | |||||||
| Alkalni metal | Zemnoalkalni metal | Lantanoid | Aktinoid | Prelazni metal | Postprelazni metal | Poliatomski nemetal | Diatomski nemetal | Plemeniti gas | ||
- ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.
- ^ IUPAC 2016, Tabela 2, 3 kombinovano; nesigurnost uklonjena.
Reakcija meseca aprila
Reakcija Rimera-Tajmana je reakcija između fenola i hloroforma. Odigrava se u jako alkalnoj sredini. Njen ishod je da se aromatičnom ugljovodoniku priključuje aldehidna grupa, najčešće u poziciji orto gledajući grupu -OH. Najvažniji produkat koji se dobija ovom reakcijom je salicilna kiselina koja sa još nekim jedinjenjima daje aspirin.
Citat meseca aprila
| „ | Hemija ne bi trebalo da bude samo za hemičare | ” |
| — Migel de Unamuno, španski pisac, filozof i esejista. | ||
Članak meseca aprila
Aerogel je jedan od najlakših poznatih tvrdih materijala. Često se naziva zamrznuti dim ili modri dim. Veoma je krt, ima najveću vrednost toplotne izolacije, najnižu gustinu i najnižu zvučnu provodljivost.
Radi se o silikatnoj čvrstoj supstanci koja sadrži 99,8% vazduha. Prvi aerogel, sličan ovom današnjem pronašao je profesor Samjuel S. Kistler 1931. godine. Ipak, veoma dugo on nije našao nikakvu praktičnu primenu i u velikoj meri je zaboravljen.
Aerogelovi praktično predstavljaju ljusku, u čijim se porama nalazi gas, a pore se kreću u rasponu od 1 do 100 nanometara u prečniku, a najčešće manje od 20 nanometara. Najzastupljeniji aerogelovi i sa najboljim svojstvima su silikatni aerogelovi.
Preko 80 godina aerogel se smatrao najlakšim materijalom na svety, od njegovog izyma 1931. sve do 2013. godine.
Biografija meseca aprila
Klara Imervar (Vroclav, 21. jun 1870 — Berlin 2. maj 1915) bila je nemačka hemičarka, prva žena doktor nauka u Nemačkoj. Ostala je upamćena kao aktivni pacifista jer se protivila da se nauka koristi za hemijska oružja i kao borac za prava žena.
Udala se 1901. godine za, takođe hemičara, nobelovca Frica Habera. Brak, u kom je bila duboko nesrećna, nezadovoljna kako se njen suprug ophodi prema njoj i kako zloupotrebljava nauku u cilju razvijanja bojnih otrova, okončala je 1915. godine kada je počinila samoubistvo.
Slika meseca aprila
Da li znaš da...
...tečan kiseonik plave boje?
...iako je prošlo više od 100 godina od smrti Marije Kiri, njene sveske zbog svoje radioaktivnosti se moraju čuvati u olovnim kutijama? Procena je da će tako morati još narednih 1500 godina.
...vrela voda se brže zaledi od hladne vode?
...većina dragih kamena su sastavljena od više elemenata? Izuzetak je dijamant – čist ugljenik.
...da latentna ili smrtonosna doza nikotina za decu može biti svega oko 10 miligrama?
Dobri članci
Kategorije hemije
- Hemija
- Biohemija: Lekovi, Molekularna biologija, Nukleinske kiseline
- Grupe hemijskih elemenata
- Droge
- Materijali
- Metali
- Hidroksidi
- Minerali
- Nobelovci za hemiju
- Nuklearna hemija
- Organska hemija
- Toksikologija
- Fizička hemija
- Hemičari: Srpski hemičari
- Hemijska jedinjenja: Kiseline, Neorganska jedinjenja, Organska jedinjenja, Soli
- Hemijske osobine
- Hemijske periode
- Hemijske reakcije
- Hemijski elementi: Aktinoidi, Alkalni metali, Zemljani alkalni metali, Izotopi, Lantanoidi, Metali, Metaloidi, Nemetali, Plemeniti gasovi, Plemeniti metali, Prelazni metali, Slabi metali, Halogeni elementi
- Hemijski zakoni i pravila
Potrebni članci
Potrebno napraviti:
Guč -
Kapalica -
Levak (laboratorijski pribor) -
Levak za odvajanje -
Piknometar -
Soksletov ekstraktor -
Analitička vaga -
Tehnička vaga -
Autoklav -
Brojač kolonija -
Vorteks mešalica -
Digestor -
Kolorimetar -
Homogenizator -
Špatula -
Kvantitativna analiza -
Separaciona metode -
Ekstrakcija (hemija) -
Lamber-Berov zakon -
Cink-sulfit -
Olovo-tiohlorid
Potrebno proširiti:
metaloidi -
atomska masa -
atomski broj -
acetat -
petrohemija
Saveti za uređivanje
Prvo da znaš da je stvarno sjajno što ćeš pomoći u razvoju hemijskog dela vikipedije i želimo ti dobrodošlicu!
Ukoliko ti se dopada da imaš korisničke kutije na tvojoj korisničkoj strani, predlažemo ti da ubaciš i ovu:
{{Корисник Вики/Хемија}}
.svg){kind=small} |
Ovde su korisnici koji se s vremena na vreme bave uređivanjem hemijskih članaka i njima možeš da se obratiš za pomoć. Naravno i ti možeš postati član tima. Dovoljno je da se upišeš.
Ukoliko pišeš o nekom neorganskom jedinjenju, dobro je da praviš preusmerenja, kako se članci ne bi ponavljali, jer se u našoj literaturi nazivi jedinjenja pišu na različite načine (sa ili bez crte, spojeno, odvojeno, kroz hemijske formule).
Na primer:
Kada opisuješ neko hemijsko jedinjenje, nije loše da prekopiraš šablon sa engleske vikipedije, kao što postoji na desnoj strani ovde. Onda prevodiš sve vrednosti koje važe za dato jedinjenje. Ako ti se na stranici pokaže da neki podšablon ne postoji na našoj viki (biće napisan crvenim:Šablon:taj i taj), bez brige, neko će ga već prevesti.
