Портал:Хемија/Шаблони
страница са шаблонима на Порталу Хемија.
Чланак месеца
уредиАерогел је један од најлакших познатих тврдих материјала. Често се назива замрзнути дим или модри дим. Веома је крт, има највећу вредност топлотне изолације, најнижу густину и најнижу звучну проводљивост.
Ради се о силикатној чврстој супстанци која садржи 99,8% ваздуха. Први аерогел, сличан овом данашњем пронашао је професор Самјуел С. Кистлер 1931. године. Ипак, веома дуго он није нашао никакву практичну примену и у великој мери је заборављен.
Аерогелови практично представљају љуску, у чијим се порама налази гас, а поре се крећу у распону од 1 до 100 нанометара у пречнику, а најчешће мање од 20 нанометара. Најзаступљенији аерогелови и са најбољим својствима су силикатни аерогелови.
Преко 80 година аерогел се сматрао најлакшим материјалом на светy, од његовог изyма 1931. све до 2013. године.
Слика месеца
уредиРеакција месеца
уреди
Изабране реакције
уреди
Јануар
уредиДоказна реакција за јоне никла је између осталих и реакција са диметил-глиоксимом, уз присуство амонијака (Чугајевљев реагенс). Јони никла се детектују преко стварања ружичастоцрвеног талога:
Фебруар
уредиХексаммин-никл(II)-бромид је комплексно једињење чије се добијање може приказати хемијским једначинама:
Март
уредиНеутрализација је хемијска реакција, у општем случају, између киселине и базе у којој се формирају со и вода. Реакција је јонског типа, егзотермна је и једна од најважнијих реакција у неорганској хемији.
- киселина + база → со + вода
Април
уредиРеакција Римера-Тајмана је реакција између фенола и хлороформа. Одиграва се у јако алкалној средини. Њен исход је да се ароматичном угљоводонику прикључује алдехидна група, најчешће у позицији орто гледајући групу -OH. Најважнији продукат који се добија овом реакцијом је салицилна киселина која са још неким једињењима даје аспирин.
Мај
уредиДоказна реакција за јоне алуминијума је између осталих и реакција алуминијум-хидроксида са ализарином, при чему се добија ализарински лак, цигла црвене боје:
Јуни
уредиОзонолиза је хемијска реакција у којој озон оксидује алкен стварајући тиме карбонилна једињења. Ова реакција је пример 1,3-диполарне циклоадиције.
Јули
уредиХидролиза је хемијска реакција која се заснива на распаду молекула хемијских једињења на два мања фрагмента под утицајем контакта са водом или воденом паром. У посебном случају хидролизе соли то је реакција јона са водом (углавном се ствара кисела или базна средина). Вода хидролизује калцијум-сулфид и тада се ствара смеша Ca(SH)2, Ca(OH)2, и Ca(SH)(OH).
Август
уредиХидратација у органској хемији је хемијска реакција у којој се хидроксилна група (OH—) и водоник везују за два атома угљеника који су ковалентно везани двоструком везом:
Септембар
уредиТеоретски, реакција која се дешава при експлозији барута се може приказати једначином:
При овој реакцији калијум-сулфид остаје као чврсти остатак. Ипак, стварни механизам је компликованији и због споредних реакција граде се други производи као што су калијум-карбонат и калијум-сулфат.
Октобар
уредиКрстаста метатеза (cross-metathesis CM):
је реакција која се користи у нафтној индустрији за повећање октанског броја сировог бензина. Одиграва се при високој температури и у присуству катализатора волфрама.
Новембар
уредиЕстрификација је хемијска реакција која се јавља између киселина (углавном карбоксилних) и алкохола (шире: једињењима која садрже хидроксилну групу) услед које настају естри. Реакција се одвија у киселој средини и приликом процеса настаје вода.
Децембар
уредиПрва од укупно четири оксидативно-редукционе реакције приликом Кребсовог циклуса је добијање кетоглутарата. Оксидативна декарбоксилација изоцитрата је катализована ензимом изоцитрат-дехидрогеназа:
Међукорак ове трансформације је оксалосукцинат, иначе нестабилна β - киселина, која приликом реаговања са ензимом, губи CO2 и формира кетоглутарат. Ова реакција Кребсовог циклуса је веома важна, јер брзина ове реакције и самим тим брзина стварања α - кетоглутарата, одређује свеукупну брзину циклуса.
Да ли знаш да...
уреди...течан кисеоник плаве боје?
...иако је прошло више од 100 година од смрти Марије Кири, њене свеске због своје радиоактивности се морају чувати у оловним кутијама? Процена је да ће тако морати још наредних 1500 година.
...врела вода се брже заледи од хладне воде?
...већина драгих камена су састављена од више елемената? Изузетак је дијамант – чист угљеник.
...да латентна или смртоносна доза никотина за децу може бити свега око 10 милиграма?
Потребни чланци
уредиУколико желите да помогнете у стварању портала хемија, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области хемије недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.
Потребно направити:
Гуч -
Капалица -
Левак (лабораторијски прибор) -
Левак за одвајање -
Пикнометар -
Сокслетов екстрактор -
Аналитичка вага -
Техничка вага -
Аутоклав -
Бројач колонија -
Вортекс мешалица -
Дигестор -
Колориметар -
Хомогенизатор -
Шпатула -
Квантитативна анализа -
Сепарациона методе -
Екстракција (хемија) -
Ламбер-Беров закон -
Цинк-сулфит -
Олово-тиохлорид
Потребно проширити:
металоиди -
атомска маса -
атомски број -
ацетат -
петрохемија
Биографија
уредиКлара Имервар (Вроцлав, 21. јун 1870 — Берлин 2. мај 1915) била је немачка хемичарка, прва жена доктор наука у Немачкој. Остала је упамћена као активни пацифиста јер се противила да се наука користи за хемијска оружја и као борац за права жена.
Удала се 1901. године за, такође хемичара, нобеловца Фрица Хабера. Брак, у ком је била дубоко несрећна, незадовољна како се њен супруг опходи према њој и како злоупотребљава науку у циљу развијања бојних отрова, окончала је 1915. године када је починила самоубиство.
Хемијска једињења
уреди- неорганска једињења
анхидриди - базе - једињења алуминијума - једињења калијума - једињења хлора - једињења магнезијума - киселине - комплексна једињења - нитрати - нитрити - оксиди - пероксиди - сулфиди - сулфити - соли - хидроксиди
- органска једињења
- алкани - алкалоиди - алкени - алкини - алкохоли - амини - аминокиселине - арени - протеини - диени - етри - полимери - угљоводоници - циклоалкани
Основи хемије
уреди- неорганска и општа хемија
атом - авогадров број - атомска маса - атомски број - изотоп - јон - катализатор - координациони број - молекул - метал - металоид - мол - неметал - оксидациони број - оксидација - отров - pH вредност - раствор - растварач - хемијска орбитала - хемијски елемент - хемијска реакција - хемијско једињење
- органска хемија
изомерија - Мирис - нуклеофил - полимеризација - токсичност - аденин
- физичка хемија
апсорбовање - брзина хемијске реакције - дестилација - електролитичка дисоцијација - електролит - електронегативност - пиролиза - радиоактивност - солватација - хидролиза - хидратација
Области хемије
уредибиохемија - хемијско оружје - хемичари - екологија - физичка хемија - геохемија - историја хемије - неорганска хемија - органска хемија - Нобелова награда - хемијска индустрија - спектроскопија - стехиометрија - експлозивни материјали - токсикологија
Категорије хемије
уреди- Хемија
- Биохемија: Лекови, Молекуларна биологија, Нуклеинске киселине
- Групe хемијских елемената
- Дроге
- Материјали
- Метали
- Хидроксиди
- Минерали
- Нобеловци за хемију
- Нуклеарна хемија
- Органска хемија
- Токсикологија
- Физичка хемија
- Хемичари: Српски хемичари
- Хемијска једињења: Киселине, Неорганска једињења, Органска једињења, Соли
- Хемијске особине
- Хемијске периоде
- Хемијске реакције
- Хемијски елементи: Актиноиди, Алкални метали, Земљани алкални метали, Изотопи, Лантаноиди, Метали, Металоиди, Неметали, Племенити гасови, Племенити метали, Прелазни метали, Слаби метали, Халогени елементи
- Хемијски закони и правила
Савети за уређивање
уреди Прво да знаш да је стварно сјајно што ћеш помоћи у развоју хемијског дела википедије и желимо ти добродошлицу!
Уколико ти се допада да имаш корисничке кутије на твојој корисничкој страни, предлажемо ти да убациш и ову:
{{Корисник Вики/Хемија}}
Овде су корисници који се с времена на време баве уређивањем хемијских чланака и њима можеш да се обратиш за помоћ. Наравно и ти можеш постати члан тима. Довољно је да се упишеш.
Уколико пишеш о неком неорганском једињењу, добро је да правиш преусмерења, како се чланци не би понављали, јер се у нашој литератури називи једињења пишу на различите начине (са или без црте, спојено, одвојено, кроз хемијске формуле).
На пример:
Када описујеш неко хемијско једињење, није лоше да прекопираш шаблон са енглеске википедије, као што постоји на десној страни овде. Онда преводиш све вредности које важе за дато једињење. Ако ти се на страници покаже да неки подшаблон не постоји на нашој вики (биће написан црвеним:Шаблон:тај и тај), без бриге, неко ће га већ превести.
ПСЕ
уредиГрупа | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Алкални метали | Земноалкални метали | Пниктогени | Халкогени | Халогени | Племенити гасови | ||||||||||||||
Периода |
|||||||||||||||||||
2 | |||||||||||||||||||
3 | |||||||||||||||||||
4 | |||||||||||||||||||
5 | |||||||||||||||||||
6 | |||||||||||||||||||
7 | |||||||||||||||||||
1 (црвена) = гасовито 3 (црна) = чврсто 80 (зелена) = течно 109 (сива) = непознато Боја атомског броја показује агрегатно стање (на 0 °C и 1 atm)
- Ca: 40,078 — формална кратка вредност, заокружено (нема несигурности)[2]
- Po: [209] — масени број најстабилнијег изотопа
Боја позадине показује поткатегорију у метално-металоидно-неметалном тренду:
Метал | Металоид | Неметал | Непозната хемијска својства | |||||||
Алкални метал | Земноалкални метал | Лантаноид | Актиноид | Прелазни метал | Постпрелазни метал | Полиатомски неметал | Диатомски неметал | Племенити гас |
- ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.
- ^ IUPAC 2016, Табела 2, 3 комбиновано; несигурност уклоњена.