Експлозије

Експлозија је брзо увећање запремине и ослобађање енергије, што је по правилу штетно и обично праћено стварањем високе температуре и ослобађањем гасова. Експлозије изазивају таласе притиска у медијуму у којем се одигравају, по чему се и врши њигова категоризација на сагоревања или запаљења, ако су ови таласи подзвучни и детонације ако су таласи надзвучни (такође познати као шок-таласи - јер се прво претрпи удар, па онда чује звук).[1]

Најчешћи вештачки експлозиви су хемијски екплозиви, за које је карактеристична брза и јака реакција оксидације која производи велике количине врелог гаса. Барут је први откривени и коришћени експлозив. Друга значајна рана открића на пољу технологије хемијских експлозива су били Фридрик Аугуст Абелова нитроцелулоза 1865. године и Алфред Нобелов проналазак динамита (стабилизовани нитроглицерин) 1866. године. Нова генерација експлозива, атомска бомба, је била откривена 1945. године од стране уједињених научника. Године 1952. Америчка армија је развила прву Фузиону бомбу.[2]

Експлозије су уобичајене и у природи. На Земљи, већина природних експлозија настаје услед вулканских процеса разних врста. Експлозивне вулканске ерупције се дешавају када лава (магма) долазећи из дубине земље садржи и пуно гаса; смањење притиска до кога долази када лава избије на површину изазива да гас у облику мехурова избија из лаве, резултујући великим повећањем запремине. До експлозија такође долази услед земљотреса.

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Tuggle DW. Blast injury. J Okla State Med Assoc. 2003 Sep. 96(9):419-21.
  2. ^ Dubnikova, Faina и др. Decomposition of Triacetone Triperoxide Is an Entropic Explosion. // Journal of the American Chemical Society 127 (4). 1 фебруар 2005. DOI:10.1021/ja0464903. с. 1146 – 1159

Спољашње везеУреди