Етерично уље
Етерична (етарска) уља представљају липидну фракцију биљака.
То су производи посебних биљних ћелија или се стварају у међућелијским просторима, веома јаког су мириса и на папиру остављају мрље које брзо испаравају. Представљају смешу различитих једињења: алдехида, кетона, алкохола и различитих и многобројних масних киселина. Иако им је састав комплексан, 1-2 су најчешће главне компоненте, а остале се налазе у далеко мањем проценту. Основна компонента су свакако терпеноиди и то њихове две класе: терпени (монотерпени) и сесквитерпени. У биљкама се најчешће налазе у слободном облику, али могу бити присутна и у форми гликозида.
Образују се у свим деловима биљке, али у њима нису распоређена равномерно већ су у највећој количини присутна у листу, корену, цвету и плоду. Заступљени су у јако малим количинама, свега око 1% од укупне тежине биљке па је тако за добијање нпр. 1 g етарског уља потребно утрошити око 4 kg круничних листића руже.
Примењују се у медицини, производњи финих сапуна, прехрамбеној индустрији, а користе се и у козметици, за добијање парфема и других козметичких препарата.
Биљке које садрже етерична уља називају се ароматичне биљке. Многе од њих се користе као лековите (жалфија, нана) или као зачинске биљке (оригано, чубар)
Производња етарских уља уреди
Постоји више начина за добијање етарских уља. Између осталог:
- дестилација са воденом паром
- екстракција помоћу лако испарљивих растварача
- екстракција помоћу неиспарљивих растварача (масти) на хладно
- екстракција помоћу неиспарљивих растварача (масти) на топло
- пресовање (цеђење)
- суперкритична екстракција угљен-диоксидом
Етарска уља из многих биљака се могу изоловати дестилацијом са воденом паром. То је уједно и разлог зашто је важно приликом кувања чаја од нпр. камилице поклопити шољу – како активна компонента чаја, етарска уља, не би се предестиловала и испарила.
Екстракција помоћу лако испарљивих растварача практично представља екстракцију помоћу органских растварача.
Екстракција помоћу неиспарљивих растварача одн. масти се углавном ради када су у етарским уљима присутна лако испарљива једињења која се користе за мирисе и парфеме. Постоји могућност да се таква врста екстракције ради на топло и на хладно.
Етарска уља се могу добити и пресовањем, одн. цеђењем, као и триглицериди из биљака.
Један веома захвалан начин за добијање етарских уља је суперкритичном екстракцијом угљен-диоксидом. Наиме, угљен-диоксид постаје течан под одређеним условима, на високим притисцима и температури, а затим се понаша као суперкритичан флуид. С тим у вези, његова својства се значајно мењају, од неполарне супстанце која је у нормалним условима, угљен-диоксид као суперкритичан флуид представља поларну супстанцу. Та особина се може искористити да се уради екстрација, а затим, по завршетку екстракције, отпусти се притисак и угљен-диоксид у виду гаса изађе из система.
Види још уреди
Литература уреди
- Којић М, Јањић В.: Отровне биљке, Научна књига, Београд, 1991.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Јанчић Р, Стошић Д, Мимица Дукић Н, Лакушић Б: Ароматичне биљке Србије, Дечје новине, Горњи Милановац, 1995.
- Schnaubelt, Kurt (1999). Advanced Aromatherapy: The Science of Essential Oil Therapy. Healing Arts Press. ISBN 978-0-89281-743-6.
- Sellar, Wanda (2001). The Directory of Essential Oils (Reprint изд.). Essex: The C.W. Daniel Company, Ltd. ISBN 978-0-85207-346-9.
- Tisserand, Robert (1995). Essential Oil Safety: A Guide for Health Care Professionals. Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-05260-6.
