Саргашко море
Саргашко море (енгл. Sargasso Sea; франц. Mer des Sargasses; шп. Mar de los Sargazos; рус. Саргассово море) представља акваторију у централном делу Атлантског океана која се одликује специфичним физичко-хемијским карактеристикама. Једино је море које нема обалску линију, а једина копнена површина коју повремено запљускује су Бермудска острва.
| Саргашко море | |
|---|---|
 Положај Саргашког мора у централном Атлантику | |
| Локација | Централни Атлантик |
| Земље басена |  Бермуди |
| Макс. дужина | ~ 3.200 km |
| Макс. ширина | ~ 1.100 km |
| Површина | ~ 8.635.000 km2 |
| Макс. дубина | 6.760 m |
| Салинитет | 37‰ |
| Макс. температура | између 23° и 27°C |
| Мин. температура | до 17°C |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
Саргашко море је добило име по једној врсти алге Sargassum (порт. sargaço) чије присуство су открили португалски морепловци приликом истраживања обала Азорских острва.[1]
Положај и физичко-хемијске карактеристикеУреди
Акваторију Саргашког мора ограничавају морске струје, и то Голфска струја на западу, Канарска струја на истоку и Северноекваторијална на југу, док је на северу Северноатлантска струја. Како се мења положај струја тако се мења и положај Саргашког мора. Углавном се протеже између 70° и 40° западне географске дужине те између 20. и 35. северне паралеле. Дужина Саргашког мора је у просеку око 3.200 км, ширина око 1.100 км, а просечна површина је око 8.635.000 км².
Како је акваторија ограничена морским струјама, вода Саргашког мора је увек у стању мировања (зона морске тишине), а изнад саме акваторије налази се зона високог ваздушног притиска (антициклон) са мирним и сувим временом. Просечне температуре површинских слојева морске воде у зимском делу године кређу се од 17° до 23 °C, односно од 23° до 27 °C у летњем делу године. С обзиром на потпуно одсуство падавина и на велику евапорацију, површинске слојеве одликује висок салинитет, а проценат соли по литру морске воде достиже вредности од 37%. Због чистог неба (без облака) боја воде Саргашког мора је изразито светлоплава, а њена провидност достиже и до 61 метар (највећи степен провидности у акваторијама Светског мора).
Просечне дубине се крећу око 6.000 метара, а најдубља тачка налази се у јужном делу мора и лежи на дубини од 6.995 метара.
ИсторијаУреди
Арапски картограф и путописац Мухамед ел Идриси који је живео у XII веку писао је о извесном Ахмеду ибн Умару који је по налогу маварског владара Али ибн Јусуфа пловио ка западу до мора прекривеног морском травом.
У једном спеву с краја IV века римски писац Руф Фест Авијен описује пустоловине картагинског морепловца Химилка и његово путовање у воде далеко изван Херкулових стубова по којима су попут тепиха разастрте огромне количине чудне морске траве.[2]
Море је добило име по једној врсти алге sargassum (порт. sargaço), чије присуство су открили португалски морепловци приликом истраживања обала Азорских острва још почетком XV века.[1]
Приликом прве експедиције у Нови свет 1492. Кристифор Колумбо је током пловидбе преко ових вода прометио велике количине морских алги жућкасте боје које је назвао sargazo. Иако су алге у ствари биле браон боје, жута боја је долазила од ваздушних мехурића који су их одржавали на површини воде.[3]
ЕкологијаУреди
Саргашко море је дом за врсту морских алги из рода Sargassum које у непрегледним колонијама плутају по његовој површини.
Захваљујући високој евапорацији и веома слабим струјама салинитет је изразито висок (до 37‰) што онемогућује интензивнији развој планктона који су главна храна рибљих врста. У таквим условима живи биоценоза од 8 врста смеђих алги рода Саргасум, те специфична фауна од неких 50 до 60 врста бескичмењака.[4]
У водама Саргашког мора мресте се европска и америчка јегуља које полажу јаја у алгама. Након излегања ларве напуштају ове воде и мигрирају до западних обала Европе и источних обала Северне Америке. Такође младе јединке главатих морских корњача (Caretta caretta) користећи токове Голфске струје мигрирају у ове воде где остају док не одрасту користећи алге саргасум као заштиту од предатора.[5]
Велики еколошки проблем у Саргашком мору представља гомилање огромних количина биолошки неразградивог чврстог отпада који наносе околне морске струје. Како је морска вода овде у стању мировања, отпад се гомила у великим количинама и стварају се такозване „морске депоније“.
Последњих година приметно је повећање концентрације разних емисија аеросоли (посебно изотопа олова) на подручју саргашке акваторије, а које су последица атмосферског загађења у Европи и САД насталог повећањем потрошње фосилних горива.[6]
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ а б Guido Gomez de Silva (1988). Breve Diccionario Etimologico de la Lengua Espanola. Fondo de Cultura Economica S.A. de C.V.
- ^ "Wide Sargasso Sea". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. децембар 2013) Book Drum. Приступљено 16. децембра 2013.
- ^ "The Sargasso Sea". BBC - Homepage. BBC. Приступљено 15. децембра 2013.
- ^ Proleksis enciklopedija - Sargaško more.
- ^ "Turtles return home after UK stay". BBC News. 2008-06-30.
- ^ "Isotopic evidence of pollutant lead transport from North America to the subtropical North Atlantic gyre". Geochimica et Cosmochimica Acta. 1997. Приступљено 15. децембра 2013.
ЛитератураУреди
- Guido Gomez de Silva (1988). Breve Diccionario Etimologico de la Lengua Espanola. Fondo de Cultura Economica S.A. de C.V.
Спољашње везеУреди
| Саргашко море на Викимедијиној остави. |