Википедија

Саргашко море

Саргашко море (енгл. Sargasso Sea; франц. Mer des Sargasses; шп. Mar de los Sargazos; рус. Саргассово море) представља акваторију у централном делу Атлантског океана која се одликује специфичним физичко-хемијским карактеристикама.[1] Једино је море које нема обалску линију, а једина копнена површина коју повремено запљускује су Бермудска острва.[2][3][4] Саргашко море је добило име по једној врсти алге Sargassum (порт. sargaço)[1] чије присуство су открили португалски морепловци приликом истраживања обала Азорских острва.[5]

Саргашко море
Sargasso.png
Положај Саргашког мора у централном Атлантику
ЛокацијаЦентрални Атлантик
Земље басена Бермуди
Макс. дужина~ 3.200 km
Макс. ширина~ 1.100 km
Површина~ 8.635.000 km2
Макс. дубина6.760 m
Салинитет37‰
Макс. температураизмеђу 23° и 27°C
Мин. температурадо 17°C
Водена површина на Викимедијиној остави
Саргашко море у северном Атлантику омеђено је Голфском струјом на западу, Северноатлантском струјом на северу, Канарском струјом на истоку и Северноекваторијалном струјом на југу.

Море је на западу омеђено Голфском струјом, на северу Северноатлантском струјом, на истоку Канарском струјом, а на југу Северноатлантском екваторијалном струјом. Њих четири заједно чине систем који циркулише у смеру казаљке на сату. Ове океанске струје које се називају Северноатлантски круг. Он лежи између 20° и 35° северно и 40° и 70° западно и широк је приближно 1.100 km (680 mi) и дугачак 3.200 km (2.000 mi). Бермуда се налазе близу западних ивица мора.

Док све горе наведене струје таложе морске биљке и отпад у море, океанска вода у Саргашком мору је карактеристична по својој тамноплавој боји и изузетној бистрини, са подводном видљивошћу до 61 m (200 ft).[6] То је такође водено тело које је заокупило машту јавности, те се тако види у широком спектру књижевних и уметничких дела и у популарној култури.[7]

Положај и физичко-хемијске карактеристикеУреди

Акваторију Саргашког мора ограничавају морске струје, и то Голфска струја на западу, Канарска струја на истоку и Северноекваторијална на југу, док је на северу Северноатлантска струја. Како се мења положај струја тако се мења и положај Саргашког мора. Углавном се протеже између 70° и 40° западне географске дужине те између 20. и 35. северне паралеле. Дужина Саргашког мора је у просеку око 3.200 км, ширина око 1.100 км, а просечна површина је око 8.635.000 км².

Како је акваторија ограничена морским струјама, вода Саргашког мора је увек у стању мировања (зона морске тишине), а изнад саме акваторије налази се зона високог ваздушног притиска (антициклон) са мирним и сувим временом. Просечне температуре површинских слојева морске воде у зимском делу године крећу се од 17° до 23 °C, односно од 23° до 27 °C у летњем делу године. С обзиром на потпуно одсуство падавина и на велику евапорацију, површинске слојеве одликује висок салинитет, а проценат соли по литру морске воде достиже вредности од 37%. Због чистог неба (без облака) боја воде Саргашког мора је изразито светлоплава, а њена провидност достиже и до 61 метар (највећи степен провидности у акваторијама Светског мора).

Просечне дубине се крећу око 6.000 метара, а најдубља тачка налази се у јужном делу мора и лежи на дубини од 6.995 метара.

ИсторијаУреди

Арапски картограф и путописац Мухамед ел Идриси који је живео у XII веку писао је о извесном Ахмеду ибн Умару који је по налогу маварског владара Али ибн Јусуфа пловио ка западу до мора прекривеног морском травом.

У једном спеву с краја IV века римски писац Руф Фест Авијен описује пустоловине картагинског морепловца Химилка и његово путовање у воде далеко изван Херкулових стубова по којима су попут тепиха разастрте огромне количине чудне морске траве.[8]

Море је добило име по једној врсти алге sargassum (порт. sargaço), чије присуство су открили португалски морепловци приликом истраживања обала Азорских острва још почетком XV века.[5]

Приликом прве експедиције у Нови свет 1492. Кристифор Колумбо је током пловидбе преко ових вода приметио велике количине морских алги жућкасте боје које је назвао sargazo. Иако су алге у ствари биле браон боје, жута боја је долазила од ваздушних мехурића који су их одржавали на површини воде.[9]

ЕкологијаУреди

 
Алга саргасум обухвата огромне површине саргашког мора.

Саргашко море је дом за врсту морских алги из рода Sargassum које у непрегледним колонијама плутају по његовој површини.[10]

Захваљујући високој евапорацији и веома слабим струјама салинитет је изразито висок (до 37‰) што онемогућује интензивнији развој планктона који су главна храна рибљих врста. У таквим условима живи биоценоза од 8 врста смеђих алги рода Саргасум, те специфична фауна од неких 50 до 60 врста бескичмењака.[11]

У водама Саргашког мора мресте се европска и америчка јегуља које полажу јаја у алгама. Након излегања ларве напуштају ове воде и мигрирају до западних обала Европе и источних обала Северне Америке. Такође младе јединке главатих морских корњача (Caretta caretta) користећи токове Голфске струје мигрирају у ове воде где остају док не одрасту користећи алге саргасум као заштиту од предатора.[12][13]

Велики еколошки проблем у Саргашком мору представља гомилање огромних количина биолошки неразградивог чврстог отпада који наносе околне морске струје. Како је морска вода овде у стању мировања, отпад се гомила у великим количинама и стварају се такозване „морске депоније“.[14]

Последњих година приметно је повећање концентрације разних емисија аеросоли (посебно изотопа олова) на подручју саргашке акваторије, а које су последица атмосферског загађења у Европи и САД насталог повећањем потрошње фосилних горива.[15]

ПретњеУреди

ЗагађењеУреди

Захваљујући површинским струјама, Саргашко море акумулира високу концентрацију неразградивог пластичног отпада.[16][17] Подручје садржи огромну количину смећа у северном Атлантику.[18]

Неколико нација и невладиних организација ујединило се да заштите Саргашко море.[19] Ове организације укључују Комисију за Саргашко море[20] коју су 11. марта 2014. основале владе Азорских острва (Португалија), Бермуда (Уједињено Краљевство), Монака, Уједињеног Краљевства и Сједињених Држава.

Бактерије које конзумирају пластику пронађене су у водама Саргашког мора загађеним пластиком; међутим, није познато да ли ове бактерије на крају чисте отрове или их једноставно шире негде другде у морском микробном екосистему. Пластични остаци могу да апсорбују токсичне хемикалије из загађења океана, потенцијално трујући све што их поједе.[21]

ДругоУреди

Неке људске активности у Саргаском мору негативно су утицале на њега, као што су прекомерни риболов и бродарство.[22]

Прикази у популарној културиУреди

Саргашко море се у литератури и медијима често приказује као подручје мистерије.[7] У фикцији се често приказује као опасно подручје где су бродови вековима заглибљени у коров, неспособни да побегну.[23]

КњижевностУреди

Портрет једне жене Езре Паунда отвара се стихом: „Твој ум и ти си наше Саргашко море“, сугеришући да је жена о којој се говори у песми складиште тривијалности и неповезаних чињеница.[24]

Саргашко море се појављује у класичним фантастичним причама Вилијама Хопа Хоџсона, као што су његов роман Чамци „Глен Керига“ (1907), Дон Стардијски роман Виктора Еплтона Дон Старди у луци изгубљених бродова: Или, плови у Саргашком мору, и неколико сродних кратких прича.[25] Двадесет хиљада миља испод мора Жила Верна описује Саргашко море и даје извештај о његовом настанку.[26] Роман Томаса Алибона Жанвијеа из 1898. насловљен је У Саргашком мору.[27]

Широко Саргашко море (1966) Жана Риса је преписивање Шарлот Бронтиног дела Џејн Ејр са гледишта Берте Мејсон.[28][29]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б Stow, Dorrik A.V. (2004). Encyclopedia of the Oceans. Oxford University Press. стр. 90. ISBN 978-0198606871. Приступљено 27. 6. 2017. 
  2. ^ NGS Staff (27. 9. 2011). „Sea”. nationalgeographic.org. National Geographic Society. Приступљено 27. 6. 2017. »...a sea is a division of the ocean that is enclosed or partly enclosed by land...« 
  3. ^ Karleskint, George (2009). Introduction to Marine Biology. Boston: Cengage Learning. стр. 47. ISBN 978-0495561972. Приступљено 7. 1. 2017. 
  4. ^ „What's the Difference between an Ocean and a Sea?”. Ocean Facts. Silver Spring MD: National Ocean Service (NOS), National Oceanic and Atmospheric Administration (NOAA). 25. 3. 2014. Приступљено 7. 1. 2017 — преко OceanService.NOAA.gov. 
  5. ^ а б Guido Gomez de Silva (1988). Breve Diccionario Etimologico de la Lengua Espanola. Fondo de Cultura Economica S.A. de C.V. 
  6. ^ „Sargasso Sea”. World Book. 1958. 15. Field Enterprises Educational Corp. 
  7. ^ а б Heller, Ruth (2000). A Sea Within a Sea: Secrets of the Sargasso. Price Stern Sloan. ISBN 978-0448424170. 
  8. ^ "Wide Sargasso Sea". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. децембар 2013) Book Drum. Приступљено 16. децембра 2013.
  9. ^ "The Sargasso Sea". BBC - Homepage. BBC. Приступљено 15. децембра 2013.
  10. ^ „Sargasso”. Straight Dope. август 2002. 
  11. ^ Proleksis enciklopedija - Sargaško more.
  12. ^ „Turtles return home after UK stay”. BBC News. 30. 6. 2008. Приступљено 23. 5. 2010. 
  13. ^ „Satellites track turtle 'lost years'”. BBC News. 5. 3. 2014. Приступљено 5. 3. 2014. 
  14. ^ Venter, JC; Remington, K; Heidelberg, JF; et al. (април 2004). „Environmental genome shotgun sequencing of the Sargasso Sea”. Science. 304 (5667): 66—74. Bibcode:2004Sci...304...66V. CiteSeerX 10.1.1.124.1840  . PMID 15001713. S2CID 1454587. doi:10.1126/science.1093857. 
  15. ^ "Isotopic evidence of pollutant lead transport from North America to the subtropical North Atlantic gyre". Geochimica et Cosmochimica Acta. 1997. Приступљено 15. децембра 2013.
  16. ^ „The Trash Vortex (2008)”. Greenpeace. Архивирано из оригинала на датум 11. 1. 2009. Приступљено 20. 4. 2008. 
  17. ^ „The trash vortex (2014)”. Greenpeace. 
  18. ^ Wilson, Stiv J. (16. 6. 2010). „Atlantic Garbage Patch”. HuffPost. Приступљено 27. 6. 2017. 
  19. ^ Shaw, David (27. 5. 2014). „Protecting the Sargasso Sea”. Science & Diplomacy. 3 (2). 
  20. ^ „Sargasso Sea Commission”. sargassoalliance.org. Приступљено 7. 1. 2017. 
  21. ^ Gwyneth Dickey Zaikab (март 2011). „Marine microbes digest plastic”. Nature. doi:10.1038/news.2011.191. 
  22. ^ Sargasso Sea Alliance 2011, стр. 33.
  23. ^ Ryther, John H. (1956). „The Sargasso Sea”. Scientific American. 194 (1): 98—108. Bibcode:1956SciAm.194a..98R. ISSN 0036-8733. JSTOR 24943833. doi:10.1038/scientificamerican0156-98. 
  24. ^ Roberts, Brian Russell; Stephens, Michelle Ann (2017). Archipelagic American Studies (на језику: енглески). Duke University Press. ISBN 978-0822373209. 
  25. ^ Hodgeson, William Hope (2011). The Collected Fiction of William Hope Hodgson: Boats of Glen Carrig & Other Nautical Adventures. New York: Night Shade Books. ISBN 978-1892389398. 
  26. ^ Verne, Jules (1870). 20,000 Leagues Under the Seas. Превод: Butcher, William (2001 изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0192828392. 
  27. ^ The Literary World: A Monthly Review of Current Literature (на језику: енглески). S. R. Crocker. 1898. стр. 243. 
  28. ^ Jolley, Susan Arpajian (2005). „Teaching "Wide Sargasso Sea" in New Jersey”. The English Journal. 94 (3): 61—66. ISSN 0013-8274. JSTOR 30046421. doi:10.2307/30046421. 
  29. ^ Gilchrist, Jennifer (2012). „Women, Slavery, and the Problem of Freedom in Wide Sargasso Sea”. Twentieth Century Literature. 58 (3): 462—494. ISSN 0041-462X. JSTOR 24246943. doi:10.1215/0041462X-2012-4003. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

 
Саргашко море на Викимедијиној остави.

Координате: 28° N 66° W / 28° С; 66° З / 28; -66

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Саргашко_море&oldid=25450178”