Хлороформ (трихлорметан) је органско једињење са формулом CHCl3. Хлороформ је безбојна, густа течност, јаког мириса. Ово једињење је штетно по људско здравље. Неколико милиона тона годишње производе као претходница тефлонa и за хлађење. Његова употреба за расхлађивање се постепено умањује.[4]

Хлороформ
Називи
IUPAC назив
Chloroform
Системски IUPAC назив
Трихлорметан
Други називи
Формил трихлорид, Метан трихлорид, Метил трихлорид, Метенил трихлорид, TCM, Фреон 20, R-20, UN 1888
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.603
EC број 200-663-8
KEGG[1]
RTECS FS9100000
UNII
  • InChI=1/CHCl3/c2-1(3)4/h1H
    Кључ: HEDRZPFGACZZDS-UHFFFAOYAG
  • ClC(Cl)Cl
Својства
CHCl3
Моларна маса 119,38 g/mol
Агрегатно стање Безбојна течност
Густина 1,483 g/cm³
Тачка топљења -63.5 °C
Тачка кључања 61.2 °C
0.8 g/100 ml (20 °C)
Индекс рефракције (nD) 1.4459
Структура
Облик молекула (орбитале и хибридизација) Тетраедарни
Опасности
Главне опасности Штетан (Xn), Иритант (Xi), Карциноген
R-ознаке R22, R38, R40, R48/20/22
S-ознаке (S2), S36/37
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability (red): no hazard codeHealth code 2: Intense or continued but not chronic exposure could cause temporary incapacitation or possible residual injury. E.g., chloroformReactivity (yellow): no hazard codeSpecial hazards (white): no code
2
Тачка паљења Није запаљив
Границе изложености здравља у САД (NIOSH):
PEL (дозвољено)
50 ppm (240 mg/m³) (OSHA)
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије
Хлороформ у свом течном стању приказан у епрувети

Референце уреди

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Rossberg, M. (2006). „Chlorinated Hydrocarbons”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. doi:10.1002/14356007.a06_233.pub2. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди