Отворите главни мени

Азуки пасуљ (Vigna angularis) једногодишња је зељаста врежа која припада роду Vigna, односно породици бобова (Fabaceae). Култивисана је врста и доста се узгаја широм Источне Азије и Хималаја због својих храњивих ситних семенки (пречника око 5 mm). Зрели плодови су најчешће црвене боје, али постоје и варијанте са белом, црном, сивом и другим нијансама.

Азуки пасуљ
Azuki Beans.jpg
Семенке азуки пасуља
Научна класификација
Царство:
(нерангирано):
(нерангирано):
(нерангирано):
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
V. angularis
Биномијално име
Vigna angularis
(Willd.) Ohwi & H. Ohashi

Општеприхваћено име врсте позајмељено је из јапанског језика (азуки), док се у Кини где се највише узгаја назива „црвеним пасуљем” (односно хонгду и чиду).

Порекло и доместификацијаУреди

 
Дивљи азуки

Дивљи предак данашњег култивисаног азукија вероватно је варијетет Vigna angularis var. nipponensis који је и данас широко распрострањен на подручју целе источне Азије − Јапан, Кореја, Кина, Непал и Бутан.[1] До специјације варијетета angularis и nipponensis вероватно је дошло пре неких око 50.000 година, а на основу археолошких налаза време доместификације процењује се на период око 3000. године пре нове ере.[2][3] Међутим, и даље је у периоду између 3000. и 2000. пре нове ере азуки био најраширенији као дивља врста (заједно са сојом). Доместификација врсте се интензивирала током бронзаног и гвозденог доба након што су почели да се употребљавају комплекснија оруђа за обраду земље (посебно плугови).[4] Тачно место доместификације није познато, али верује се да се то десило негде на североистоку Азије. Занимљиво је да култивисани азуки има доста мањи укупан принос семена у поређењу са дивљим биљкама, али су семенке знатно крупније и квалитетније, те брже дозревају.

Азуки пасуљ је, судећи према археолошким налазима, био једна од првих биљних врста која се масовније узгајала на подручју Јапана.[5] Сорте које имају мање семена и већу продукцију биомасе данас се узгајају као сточна храна, односно користе се као зелено ђубриво. У јапану је данас регистровано више од 300 различитих сорти азуки пасуља.

Широм Јапана и данас расту бројне коровске форме азукија. Коровске форме азукија развијале су се на неколико начина и углавном се разликују од дивљих природних сорти. Најчешће су настајале природним мешањем култивара и дивљих форми, и могу се користити у исхрани.

УзгојУреди

Азуки пасуљ се данас највише узгаја у Кини (на површини од око 670.000 хектара), Јапану (60.000 ха), Јужној Кореји (25.000 ха) и на кинеском острву Тајван (15.000 ха). Поред ових земаља азуки се данас у знатнијим количинама узгаја и у Сједињеним Државама, Индији, Новом Зеланду, Конгу, Анголи и широм Јужне Америке.[6] У Јапану, азуки је после соје најважнија легуминоза, а Јапан је уједно и највећи светски увозник ове врсте пасуља.

Оптималне температуре за нормалан раст азуки пасуља су између 15 °C и 30 °C, не подноси мраз, а за клијање температуре тла морају бити изнад 10 °C. Међутим, високе температуре стимулишу раст вегетативних делова биљке, што самим тим смањује принос рода. Идеална количина падавина током вегетативне сезоне варира између 500 и 1.750 mm, а врста је отпорна на блаже суше.[7][8]

Опис таксонаУреди

Азуки пасуљ кувани
Нутритивна вредност на 230 g
Енергија1.233 kJ (295 kcal)
56,97 g
Прехрамбена влакна16,8 g
0,23 g
17,3 g
Витамини
Тиамин 1)
(23%)
0,264 mg
Рибофлавин 2)
(12%)
0,147 mg
Ниацин 3)
(11%)
1,649 mg
Витамин Б5
(20%)
0,989 mg
Витамин Б6
(17%)
0,221 mg
Фолат 9)
(70%)
278 μg
Минерали
Калцијум
(6%)
64 mg
Гвожђе
(35%)
4,6 mg
Магнезијум
(34%)
120 mg
Фосфор
(55%)
386 mg
Калијум
(26%)
1.224 mg
Натријум
(1%)
18 mg
Цинк
(43%)
4,07 mg

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Азуки пасуљ је једногодишња, ређе двогодишња биљка висине између 30 и 90 cm.[9][10] Захваљујући врежама може да се пење у висини, а у одсуству одговарајуће потпоре расте као полегла форма. Стабљика је зелене боје и прекривена ситним длачицама.

Корен је вретенаст и у дубину може да нарасте од 40 до 50 cm.[11]

Листови су крупни и троделни, развијени на дугачким петиолама. Овалног су облика, дужине 5−10 cm и ширине 5−8 cm. Цветови су углавном жуте боје, папиларни, док је цваст рацемозна и чини је шест до десет засебних цветића.

Плод азуки пасуља је глаткаи цилиндрична махуна са доста танким зидовима. Млада махуна је зелене боје, а како дозрева постаје сиивкасто-бела. Дужина махуна варира између 5 и 13 cm, ширине око 0,5 cm. Унутар сваке махуне се налази од 2 до 14 семенки.

Семенка је глатка и цилиндрична, дужине од 5 до 9,1 милиметара, ширине 4,0−6,3 mm и дебљине од 4,1 до 6 mm. Како су семенке доста ситне, око хиљаду семенки има тежину између 50 и 200 грама. Боја варира од кестењасте до плаво-црне, а најчешће су црвенкасти.

Семенке азуки пасуља одликују се хипогеичним клијањем, а у зависности од услова семе клија од 7 до 20 дана, што је у поређењу са другим врстама пасуља доста споро. У зависности од сорте и од услова животне средине, азуки достиже зрелост након 80 до 120 дана од ницања. Цветање траје од 30 до 40 дана.

ГастрономијаУреди

Азуки пасуљ има широку употребу у кухињама земаља Источне Азије где се обично пре употребе заслађује. Кувањем семенки азуки пасуља са шећером добија се азуки паста („анко”) која је један од најважнијих састојака у кухињама ових земаља. У гастрономији се често користе и клице азуки пасуља.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Yamaguchi, Hirofumi (1992). „Wild and Weed Azuki Beans in Japan”. Economic Botany. 46 (4): 384—394. 
  2. ^ Kang, Yang Jae (2015). „Draft sequence of adzuki bean, Vigna angularis”. Scientific Reports. 5 (8069). 
  3. ^ Lee, Gyoung-Ah (2012). „Archaeological perspectives on the origins of azuki (Vigna angularis)”. The Holocene. 23 (3): 453—459. 
  4. ^ Fuller, Dorian Q (2007). „Contrasting Patterns in Crop Domestication and Domestication Rates: Recent Archaeobotanical Insights from the Old World”. Annals of Botany. 100: 903—924. doi:10.1093/aob/mcm048. 
  5. ^ Kaga, Akito; Isemura, Takehisa; Tomooka, Norihiko; Vaughan, Duncan A. (2008). „The Genetics of Domestication of the Azuki Bean (Vigna angularis)”. Genetics Society of America. 178: 1013—1036. doi:10.1534/genetics.107.078451. 
  6. ^ „Floridata Plant Encyclopedia Vigna Angularis”. Steve Christman. Приступљено 8. 11. 2016. 
  7. ^ Schuster. „Adzukibohne (Vigna angularis [Willd.] Ohwi et Ohashi)”. geb.uni-giessen.de. Приступљено 3. 11. 2016. 
  8. ^ Jansen. „Vigna angularis (Willd.) Ohwi”. www.prota4u.org. Приступљено 3. 11. 2016. 
  9. ^ Wu, Delin; Thulin, Mats. „Vigna.: Vigna angularis (Willdenow) Ohwi & H. Ohashi”. Приступљено 9. 11. 2016. 
  10. ^ FAO. „Vigna angularis”. Приступљено 9. 11. 2016. 
  11. ^ Lumpkin, T.A.; Konovsky, J.C.; Larson, K.J.; McClary, D.C. „Potential New Specialty Crops from Asia: Azuki Bean, Edamame Soybean, and Astragalus”. Приступљено 9. 11. 2016. 

Спољашње везеУреди