Рат против тероризма

Рат против тероризма или Рат против терора је кампања коју је започео амерички председник Џорџ Буш, а која укључује разне војне, политичке и правне акције које наводно треба да спрече ширење тероризма после напада 11. септембра 2001. на САД.[1] Администрација Барака Обаме не користи овај назив већ кампању зове Прекоморске непредвиђене операције (енгл. Overseas Contingency Operations). Мете кампање су првенствено исламске терористичке групе, са истакнутим циљевима укључујући Ал-Каиду и Исламску државу Ирака и Леванта (ISIL).[2][3]

Рат против тероризма
War on Terror montage1.png
Време:7. октобар 2001
Место:Блиски исток, Јужна Азија...
Узрок:Напади 11. септембра 2001.
Исход: конфликт траје...
Сукобљене стране
 САД
 УК
 Израел
 Канада
 Аустралија
 Авганистан
 Пакистан
 Етиопија
 Либан
 Филипини
 Сомалија
 Ирак
и др.
Ал Каида
Баас
Хамас
Талибани
Хезболах
Фатах ел Ислам
и др.
Жртве и губици
Војни губици:
око 76.000 убијених или рањених [1]
Војни губици:
око 87.800 убијених или рањених [2]

„Рат против тероризма“ користи рат као метафору да опише низ акција које су ван традиционалне дефиниције рата предузете да би се елиминисао међународни тероризам. 43. председник Сједињених Држава Џорџ В. Буш је први пут употребио термин „рат против тероризма“ 16. септембра 2001,[4][5][6] а затим „рат против терора“ неколико дана касније у званичном говору пред Конгресом.[7][8] Буш је назначио непријатеља рата против тероризма као „радикалну мрежу терориста и сваку владу која их подржава.“[8][9] Првобитни сукоб је био усмерен на Ал Каиду, са главним позориштем у Авганистану и Пакистану, регион који ће касније бити назван „AfPak“.[10]

Појединци, укључујући Ричарда Мајерса, тадашњег председника Здруженог начелника штабова, одмах су критиковали израз „рат против тероризма“, а на крају је Бушова администрација користила нијансираније термине да дефинише кампању.[1] Док „рат против тероризма“ никада није коришћен као формална ознака операција САД,[11] Медаљу за Глобални рат против тероризма издале су Оружане снаге САД.

Обамина администрација је настојала да избегне употребу овог термина и уместо тога је радије користила термин Операција за ванредне ситуације у иностранству. Дана 23. маја 2013, Обама је објавио да је глобални рат против тероризма завршен,[12][13] указујући да САД неће водити рат против тактике, већ ће се уместо тога фокусирати на одређену групу терористичких мрежа.[14][15] Успон ISIL-а довео је до глобалне Операцијe својствена одлучност и mеђународне кампање за уништавање терористичке организације.

Рат против тероризмаУреди

Терористичке организације извеле су нападе на САД и њене савезнике. Ови напади су изазвали одговор САД, њених савезника и др., ови напади су изазвали Рат против тероризма. Након бомбардовања амбасаде 1998. у Кенији и Танзанији, председник САД је започео кампању бомбардовања Судана и Авганистана односно мети ал-Каиде и њених савезника на просторима ових држава. Председник САД Џорџ Буш је у медијима више пута оптуживан да користи Рат против тероризма као изговор за Рат у Ираку иако се сматра да веза и сарадња између Садама Хусеина и Ал Каиде никад није постојала .[16]

Наводни циљеви ратаУреди

 
Застава џихада

Председник САД Џорџ Буш навео је следеће као наводне циљеве рата [17]:

  • Уништити терористе и њихове организације.
  • Идентификовати и лоцирати све терористичке организације.
  • Спречити ширење тероризма
  • Спречити терористе да регрутују нове чланове.
  • Успоставити међународни стандард у циљу борбе против тероризма.
  • Ојачати, у међународном циљу да се спречи тероризам.
  • Рад са земљама које желе сарадњу и допринети у Рату против тероризма.
  • Помоћ слабим државама.
  • Спречити рекламу терористичких организација (чиме се шири тероризам).
  • Спречити стварање нових терористичких организација
  • Спречити подршку терористима.
  • Елиминисати све терористе.
  • Спречити терористичке нападе и позиције које исти могу искористити.
  • Ујединити се са земљама које су вољне у циљу спречавања тероризма.
  • Победити рат идеала.
  • Заштитити све Америчке грађана у САД и др.
  • Користити националну стратегију за одржавање безбедности.
  • Бити спреман за терористичке нападе.
  • Предузети све мере да се заштите грађани САД.
  • Проверити могућност новог терористичког напада.

Противречја „Рата против тероризма“Уреди

 
Мучење затвореника у Абу Граибу.

Амерички „одбрамбени рат против тероризма“ испало је не само да јача терористички покрет Ал Каиде, већ и сам користи терористичке методе застрашивања и тортуре. Једно од најпознатијих мучилишта је затвор Гвантанамо на Куби, где се наводни терористи подвргавају бруталном испитивању и тортури без икаквог суда. Друго светски познато мучилиште је Абу Граиб где су амерички војници понижавали и злостављали затворенике на најгнусније начине. Ти злочини би вероватно били заташкани и заборављени, да сами мучитељи у својој ароганцији нису сами поставили фотографије мучења на интернет. Шокантне фотографије тортуре запањиле су свет тим више што амерички војници на снимкама остављају утисак да се добро забављају понижавањем затвореника. Војници и војникиње који су чинили садистичке злочине сматрали су их обликом забаве као и друштвено прихватљивим поступком (фотографије су сами поставили на Интернет). Против неких од војникиња и војника с фотографија проведени су судски процеси који су уродили тек симболичним казнама.

Администрација председника Буша потпуно је заказала у припремању дугорочних планова за ток „Рата против тероризма“, а неки од резултата били су потпуно супротни од очекиваних. Заговорници напада на Ирак најављивали су брзу победу, увођење демократије и стварање модерног Ирака који ће да буде снажан амерички савезник у регији. Последице инвазије су биле катастрофалне за многе Ирачане, јер Американци нису покушавали да зауставе анархију на улицама ирачких градова већ су се само бринули да освоје неоштећену инфраструктуру за вађење нафте. Садам Хусеин је био секуларни диктатор па су Американци покушали поставити марионетску владу Иада Алавија јер су сматрали да ће Ирачани поштовати секуларни ауторитет. Тај потез је показао колико су Американци погриешили у процени ирачке ситуације. На првим изборима победиле су странке са снажним верским предзнаком. Како су већина Ирачана шијити, то је у пракси значило да ће ојачати утицај Ирана на политичка збивања.

Америчка дипломатија с одређеним успехом је наговорила бројне државе да прихвате резолуцију 98 којом амерички држављани de facto добијају потпуни имунитет од било које казнене одговорности пред Међународним судом у Хагу.

РеференцеУреди

  1. ^ а б Eric Schmitt; Thom Shanker (26. 7. 2005). „U.S. Officials Retool Slogan for Terror War”. The New York Times. 
  2. ^ „"Countdown bin Laden": Obama's pursuit of the 9/11 mastermind”. CBS. 12. 9. 2021. Приступљено 19. 1. 2022. 
  3. ^ „About Us – The Global Coalition to Defeat ISIS”. United States Department of State. Приступљено 18. 1. 2022. 
  4. ^ „Kenneth R. Bazinet, "A Fight Vs. Evil, Bush And Cabinet Tell U.S.". Daily News. New York. 17. 9. 2001. Архивирано из оригинала на датум 5. 5. 2010. Приступљено 26. 3. 2011. 
  5. ^ „President: Today We Mourned, Tomorrow We Work”. georgewbush-whitehouse.archives.gov. 
  6. ^ „President: Today We Mourned, Tomorrow We Work”. georgewbush-whitehouse.archives.gov. Приступљено 26. 11. 2019. 
  7. ^ „President Declares 'Freedom at War with Fear'. georgewbush-whitehouse.archives.gov. Приступљено 26. 11. 2019. 
  8. ^ а б „Transcript of President Bush's address”. CNN. 20. 9. 2001. 
  9. ^ „Text: President Bush Addresses the Nation”. The Washington Post. 20. 9. 2001. 
  10. ^ „Stabilising AfPak theatre”. Financialexpress.com. 2009-04-06. Приступљено 2022-08-06. 
  11. ^ Marc Ambinder (20. 5. 2010). „The New Term for the War on Terror”. The Atlantic. Приступљено 24. 6. 2013. 
  12. ^ „White House: 'War on terrorism' is over”. The Washington Times (на језику: енглески). Приступљено 11. 9. 2021. 
  13. ^ „Barack Obama declares the 'War on Terror' is over”. The Daily Telegraph. Приступљено 11. 9. 2021. 
  14. ^ „Obama: 'Global War on Terror' Is Over”. U.S. News & World Report. 23. 5. 2013. 
  15. ^ „Remarks by the President at the National Defense University” (на језику: енглески). White House. 23. 5. 2013. Приступљено 11. 9. 2021. 
  16. ^ Walter Pincus and Dana Milbank:Al Qaeda-Hussein Link Is Dismissed.Washington Post, 17. јун 2004., Приступљено 24. 4. 2013.
  17. ^ George Bush:National Strategy for Combating the Terrorism, Приступљено 24. 4. 2013.

ЛитератураУреди

  • Sergei Boeke, Transitioning from Military Interventions to a Long-Term Counter-Terrorism Policy (International Centre for Counter-Terrorism – The Hague, 2014)
  • Coughlin, Stephen (2015). Catastrophic Failure: Blindfolding America in the Face of Jihad. CreateSpace Independent Publishing Platform. ISBN 978-1511617505. 
  • Jackson, Richard (2005). Writing the War on Terrorism: Language, Politics and Counter-Terrorism. Manchester & New York: Manchester University Press. ISBN 0719071216. 
  • Davis, John, ed. Terrorism in Africa: the evolving front in the war on terror (Lexington Books, 2012).
  • De Goede, Marieke. "The politics of preemption and the war on terror in Europe." European journal of international relations 14.1 (2008): 161–185. online
  • Dimaggio, Anthony. Mass Media, Mass Propaganda: Understanding the News in the 'War on Terror'. (Lexington Books, 2008).
  • Jones, David Martin, and M.L.R. Smith. "The age of ambiguity: Art and the war on terror twenty years after 9/11." Studies in Conflict & Terrorism (2021): 1–20. online
  • Lansford, Tom. 9/11 and the Wars in Afghanistan and Iraq. A Chronology and Reference Guide (ABC-CLIO, 2011).
  • Lansford, Tom, Robert P. Watson, and Jack Covarrubias, eds. America's war on terror (2nd ed. Ashgate, 2009). excerpt
  • Mueller, Mueller (2008). „War on Terror”. Ур.: Hamowy, Ronald. The Encyclopedia of Libertarianism. Thousand Oaks, CA: Sage; Cato Institute. стр. 531—533. ISBN 978-1412965804. OCLC 750831024. doi:10.4135/9781412965811.n323. 
  • Ryan, Maria. "‘War in countries we are not at war with’: The ‘war on terror’ on the periphery from Bush to Obama." International Politics 48.2 (2011): 364–389.
  • Webel, Charles, and Mark Tomass, eds. Assessing the War on Terror: Western and Middle Eastern Perspectives (Taylor & Francis, 2017).

Спољашње везеУреди